Радован Калабић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радован Калабић
Биографија
Датум рођења(1960-00-00)1960.(62/63 год.)
Место рођењаБијељина
 ФНРЈ
Држављанство Србија
ОбразовањеФилолошки факултет Универзитета у Београду
Професијамагистар књижевности
Политичка
странка

раније:
Српска народна партија
(2014–2018)
Српски демократски покрет обнове (?–2010)
Српски покрет обнове

Радован Калабић (Бијељина, 1960) српски је магистар књижевности, историограф, новинар, публициста и политичар, члан Удружења књижевника Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1960. године у Бијељини. Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду и потом магистрирао 1987. године. Као студент магистарских студија је био стипендиста Андрићевог фонда.

Обављао је дужност директора и главног и одговорног уредника радија Индекс, као и часописа Видици, Новинарство и недељника Београдске новине. Објављивао је текстове у Студенту, Политици, Борби, Дуги...

За књигу Српска емиграција је 1994. године добио Награду Драгиша Кашиковић у области публицистике и тако се нашао у првој генерацији њених лауреата, коју су те године још чинили Петар Луковић, Вељко Радовић, др Слободан Симић и постхумно Радислава Дада Вујасиновић.

Један је од аутора филма Равногорци из 1993. године, заједно са Веселином Ђуретићем.

Члан је Удружења књижевника Србије[1] и председник жирија за доделу Награде „Јанко Веселиновић“ за историјски роман.[2][3][4]

Говорио је на бројним научним скуповима, конференцијама[5], предавањима и трибинама. Међу њима и у организацији Српске православне омладине Инзбрук, заједно са академиком Матијом Бећковићем.[6]

Политичка делатност[уреди | уреди извор]

Калабић је био члан Српског покрета обнове.[7] Напустио га је и придружио се Српском демократском покрету обнове Војислава Михаиловића.

Од 2004. до 2008. године је био председник Матице исељеника Србије. У то време је Награду Драгиша Кашиковић додељивала и Матица, па ју је тако Калабић доделио Марку С. Марковићу, подсекретару Верско-идеолошког одсека Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, доктору наука са Сорбоне.[8] Калабић је најзаслужнији за објаву Марковићевих дела у Србији.[9]

Један је од оснивача Српске народне партије и био њен потпредседник и члан Председништва. Иако није подржао процес рехабилитације Милана Недића, указао је да њему и Томи Максимовићу треба бити захвалан на пријем десетина хиљада избеглица из НДХ.[10] Странку је напустио у 9. августа 2018. године.[11]

Награде[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Монографије[уреди | уреди извор]

  • Књига о Калабићу: мистерија, пропаганда и истина. Београд: 1991. ISBN 86-7627-004-X.;
  • Равногорска историја, Евро, Београд 1992;
  • Српска емиграција : прилози за историју српског исељеништва (1830-1992), Београд 1993. (прво издање);
  • Српска емиграција : прилози за историју српског исељеништва (1830-1992), Београд 1995. (друго издање);
  • Споменица Дражи (1946-1996), Српско удружење "Равна Гора", Београд 1995;
  • После бродолома, Скупштина града Београда - Секретаријат за информисање, Београд 2000;
  • Српска емиграција : прилози за историју српског исељеништва (1830-1992), Београд 2001. (треће допуњено издање);
  • Српска емиграција : прилози за историју српског исељеништва (1830-1992), Београд 2004. (четврто допуњено издање);
  • Прометеј XX века Звонка Павличића, 2004;
  • Равногорски венац, Српски демократски покрет обнове, Београд 2007;
  • Песак и брашно, камен и крст, Србски самиздат, 2009;
  • Грофовска времена: уз Успомене балканског дипломате, од грофа Чедомиља Мијатовића. Београд: 2009. ISBN 978-86-903027-1-0.;
  • Дража и Тито као антиподи, Потомци ратника 1912-1920 - Равногорско гибање Словеније "Урош Шуштерчич, војвода Триглавски". 2012. ISBN 978-86-903027-5-8.;
  • Равногорски венац Субјел. Београд: 2012. ISBN 978-86-903027-4-1.;
  • Милован Миловановић Балачко. Београд: 2012. ISBN 978-86-903027-3-4.;
  • Под прекорним погледом историје, књига прва, Београд. 2013. ISBN 978-86-903027-2-7.;
  • Под прекорним погледом историје, књига друга, Београд. 2013. ISBN 978-86-903027-6-5.;
  • Грофовска времена, Графопринт, Београд. 2015. ISBN 978-86-903027-1-0.;
  • Под прекорним погледом историје, књига трећа, Београд. 2019. ISBN 978-86-81234-00-6.;

Чланци[уреди | уреди извор]

  • Кинески акварел, Видици: лист за књижевност и културу, год. 35, бр. 251/252, 1987, стр. 190-199;
  • Румунија и хипербореја - дневнички снимци распуштених асоцијација, Видици: лист за књижевност и културу, бр. 261/262(1/2), 1989, стр. 181-190;
  • Омладинска штампа данас, Novinarstvo, год. 27, бр. 1, 1991, стр. 70-74;
  • Сетни епилог једне дионизијске свечаности, Видици: лист за књижевност и културу, 1991, стр. 139-174;

Приређивања[уреди | уреди извор]

Предговори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Списак чланова УКС” (PDF). Удружење књижевника Србије. 
  2. ^ „Награде и признања”. Удружење књижевника Србије. 
  3. ^ „Николи Моравчевићу награда "Јанко Веселиновић". Радио телевизија Србије. 3. новембар 2016. 
  4. ^ „Уручена награда "Јанко Веселиновић" за историјски роман”. Радио телевизија Војводине. 15. децембар 2017. 
  5. ^ „НАТО лов у мутном”. Печат. 1. јун 2018. 
  6. ^ „Matija Bećković i Radovan Kalabić oduševili dijasporu”. Kurir. 04. 06. 2014. 
  7. ^ Nikolić, Zoran (26. avgust 2000). „Vojislav Mihailović – Od Topole pa do Ravne gore”. Vreme. 503. Архивирано из оригинала на датум 06. 01. 2010. Приступљено 26. 05. 2021. 
  8. ^ „Др Марко С. Марковић (1924-2012): Српски Иван Иљин (2)”. Нови стандард. 28. 03. 2016. 
  9. ^ „Марко С. Марковић о Француској и Србима”. Нови стандард. 30. 12. 2018. 
  10. ^ „И српска десница против рехабилитације Недића”. Политика. 01. 02. 2016. 
  11. ^ „Радован Калабић: Зашто напуштам СНП”. 11. август 2018. 
  12. ^ Споменица Милану Цвјетићанину, команданту Босанског корпуса "Гаврило Принцип" ДЧД: 1963-2013. Београд: Организација српских четника "Равна гора". 2013. ISBN 978-86-903027-7-2.