Радован Ковачевић Максим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
РАДОВАН КОВАЧЕВИЋ
Radovan Kovacevic Maksim.jpg
Радован Ковачевић Максим
Датум рођења(1919-09-06)6. септембар 1919.
Место рођењаДоње Црквице, код Никшића
 Краљевина СХС
Датум смрти13. март 1943.(1943-03-13) (23 год.)
Место смртиРадан планина
Бугарска Краљевина Бугарска
Професијастудент
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од5. јула 1952.

Радован Ковачевић Максим (Доње Црквице, код Никшића, 6. септембар 1919Радан планина, 13. март 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Биста Радована Ковачевића у Ђевђелији

Рођен је 6. септембра 1919. године у Доњим Црквицама код Никшића. Потиче из сиромашне сељачке породице, која је морала после Првог светског рата да потражи боље услове за живот. Често се сељакала, да би се на крају настанила у македонском селу Горничет, код Ђевђелије. Радован је гимназију учио у Ђевђелији и Скопљу. После матуре, постао је студент Филозофског факултета у Скопљу. Одмах по почетку студија, почео је да се истиче напредним ставовима, па је већ од 1938. године био један од истакнутих демонстраната и пропагатор комунизма међу студентима. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1939. године.

После повратка у Ђевђелију, у време одмора почео је да окупља омладину и организује зборове. Полиција га је прогонила, па га је, после једног збора омладине у Ђевђелији, ухапсила. Био је изведен пред Суд за заштиту државе. На Суду је имао примерно држање. Окружни суд у Струмици ослободио га је оптужбе, јер је на процесу чињеницама оповргао наводе оптужнице и окренуо оптужбу против режима који га је прогонио и малтретирао. Убрзо је у Скопљу опет био ухапшен као један од организатора јавних демонстрација против режима, па је, заједно с групом комуниста, био интерниран у концентрациони логор у Смедеревској Паланци. Из овог логора је изишао непосредно пред напад Немачке на Југославију, априла 1941. године.

Августа 1941. године налазио се у партизанима. Био је један је од организатора Кукавичког партизанског одреда. Касније је учествовао у борбама које је водио Лесковачки партизански одред. У свим тим борбама истицао се као борац и руководилац. Постао је политички комесар Првог јужноморавског партизанског одреда.

Погинуо је у борби с бугарским фашистима из злогласне казнене експедиције „Ловна рота“, 13. марта 1943. године, на Радан планини, на Јововића ливадама.

Цела његова породица била је на страни Народноослободилачког покрета. У борбама су му учествовали отац, два брата и сестре. Два брата су му погинула у партизанима.

Одлуком Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1952. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]