Радовање (Велика Плана)
Радовање | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Велика Плана |
| Становништво | |
| — 2022. | 501 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 17′ 04″ С; 21° 01′ 17″ И / 44.284333° С; 21.0215° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 164 m |
.svg)  Радовање Радовање на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | VP |
Радовање је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 501 становника (према попису из 2011. било је 543 становника).[1]
Село је познато по томе што је ту по наредби Милоша Обреновића убијен Карађорђе у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године
Историја
[уреди | уреди извор]Село Радовање лежи југозападно од Велике Плане. У арачким списковима из првих десетина 19. века не помиње се као самостално насеље. По попису из 1921. године Радовање је имало 191 кућу са 914 становника. По подацима Г. Т. Радивојевића Радовање спада у групу села, која су постала у доба Кочине Крајине. У то доба је у ово село дошло 13 породица, док су све остале млађе. У најстарије породице се убрајају: Лазовићи, Павићи, Обалаши, Стругаревићи, Милутиновићи, и Аћимовићи; све су ове породице дошле у доба Кочине Крајине, остале су породице дошле после првог Устанка и то од Тимока, из Ресаве, из Груже, из Старог Влаха, и из околних села.
О постанку имена овога места разно се прича. Једни веле да је име дошло по некоме Радовану Пикљи, који се први овамо доселио. Други причају да је селу дао ово име кнез Лазар, а да се дотле звало Омајска. Из Омајске је, веле, дошло на Косово 70 најбољих оклопника, и кад их кнез Лазар видео увикнуо је «ево мога радовања». Када их је упитао одакле су и они му казали, веле да је рекао да се село зове Радовање. По трећима, у селу је за време Турака живело 70 Радована који успеју да умакну Турцима и да побегну у Немачку. Због спасења тих 70 Радована, веле, село је названо Радовање.
У атару овога села, испод данашњег гробља, има камење од неке старе грађевине, за коју мисле да је била црква.
На страни брда Крушчице постоји место „Драгићевца“ где је била ливада са трлом некога Драгића Војковића. Ту, у густом лугу, у зору 13. јула 1817. године мучки је на спавању убијен Карађорђе Петровић. У близини Драгићевице је црква Покајница за коју се прича да ју је подигао Вујица Вулићевић (кум Карађођев), кајући се што је наредио да се Карађорђе убије.
Село је подигло школску зграду 1898. године; ова зграда упропашћена за време рата, а нова зграда подигнута 1921. године. (подаци крајем 1921. године).[2][3]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Радовање живи 556 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (41,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 5 | 2 | ||
| 80+ | 5 | 9 | ||
| 75—79 | 25 | 24 | ||
| 70—74 | 24 | 26 | ||
| 65—69 | 11 | 29 | ||
| 60—64 | 18 | 10 | ||
| 55—59 | 19 | 25 | ||
| 50—54 | 23 | 28 | ||
| 45—49 | 24 | 16 | ||
| 40—44 | 21 | 20 | ||
| 35—39 | 31 | 19 | ||
| 30—34 | 18 | 29 | ||
| 25—29 | 23 | 18 | ||
| 20—24 | 18 | 23 | ||
| 15—19 | 15 | 15 | ||
| 10—14 | 23 | 21 | ||
| 5—9 | 20 | 14 | ||
| 0—4 | 15 | 23 | ||
| Просек : | 41,5 | 42,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 280 | 67 | 183 | 20 | 9 | 1 |
| Женски | 293 | 31 | 193 | 56 | 10 | 3 |
| УКУПНО | 573 | 98 | 376 | 76 | 19 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 168 | 125 | 0 | 0 | 14 |
| Женски | 83 | 64 | 0 | 0 | 5 |
| УКУПНО | 251 | 189 | 0 | 0 | 19 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 9 | 2 | 6 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 4 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 9 | 5 | 10 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 1 | 3 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 3 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 3 | 4 | 4 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ Т. Радивојевић, Лепеница – Посебни део (у рукопису) и из «Летописа» општине села Радовање, Бр.142./928.:
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература
[уреди | уреди извор]- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
