Радовишта
Радовишта Ροδιανή | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Кожани |
| Општина | Кожани |
| Становништво | |
| — 2021. | 246 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 12′ 09″ С; 21° 45′ 05″ И / 40.20242698988532° С; 21.751314921333495° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 678 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 50100 |
| Позивни број | 2461 |
| Регистарска ознака | KZ |
Радовишта (грчки: Ροδιανή, Родијани) је насељено место у саставу општине Кожани, округ Кожани, у периферији Западна Македонија, Грчка.
Име
[уреди | уреди извор]До 1927. године, село се звало Ραδοβίστα, Радовиста[1], изведено од старог словенског имена Радовишта.
Географија
[уреди | уреди извор]Село Радовишта се налази око 15 km јужно од града Кожана у подножју планине Црвена Гора (Вуринос).
Историја
[уреди | уреди извор]Османско царство
[уреди | уреди извор]На крају 19. века Радовишта је грчко хришћанско село у југозападном делу Кожанске казе Османске империје. Главна сеоска црква " Свети Архангели“ подигнута је 1819. године[2]. Српски историчар Спиридон Гопчевић, 1890. године бележи да су Радовишта хеленизовано словенско село.[3]
Према статистикама службеника Бугарске егзархије Васила К'нчова из 1900. године, Радовишта има 137 становника елинофоних Грка[4].
Према подацима грчког конзулата у Еласони из 1904. године, Радовишта је грчко православно село са 200 Грка[5].
После Балканских ратова
[уреди | уреди извор]У Првом балканском рату 1912. године, село ослобађа грчка војска. После Другог балканског рата и договора око поделе османске области Македоније, село улази у састав Краљевине Грчке.
Демографија
[уреди | уреди извор]Године 2001. у селу је било 358 становника.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Ραδοβίστα -- Ροδιανή, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Туристички сајт Грчке Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. мај 2018), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Гопчевић, Спиридон (1890). Стара Србија и Македонија. Београд. стр. 146.
- ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, (1900). стр. 280., Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Σπανός, Κώςτας. "Η απογραφή του Σαντζακίου των Σερβίων", in: "Ελιμειακά", 2001, 48-49.