Радомировац
Радомировац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Нови Град |
| Становништво | |
| — 2013. | 557 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 59′ 17″ С; 16° 32′ 06″ И / 44.9881° С; 16.5350° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Радомировац Радомировац на карти Босне и Херцеговине | |
Радомировац је насељено мјесто у општини Нови Град, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 557 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се на лијевој обали ријеке Сане, око 15 километара удаљен од Новог Града.[1] Кроз насеље протиче рјечица Велика ријека.[1] На ријеци је у прошлости било двадесетак воденица, а према подацима из 2012. остала је само воденица „Јасновац“ која је стара око 150 година.[1] Радомировац је богат извориштима.[1] Поред пута према Новом Граду изграђено је неколико јавних чесми.[1]
Назив[уреди | уреди извор]
Насеље је у прошлости носило назив Свињухе, али је на предлог свештеника Милоша Крагуља који је службовао у насељу и коме се стари назив није свидио, названо по војводи Радомиру Путнику Радомировац.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
У вријеме османлијске окупације Радомировац је био поприште борби српских устаника и Турака.[1] На подручју насеља налази се брдо на врху кога се у турско доба налазила српска црква од дрвета, а сада остаци старог сеоског гробља.[1] Срби су око овог брда ископали два велика шанца на два нивоа који обилазе брдо са свих страна, а служили су за одбрану цркве.[1] Према народном предању, Турци су након борби са Србима дошли до цркве и покушали да је запале, али „црква није хтјела да гори од турске руке“.[1] Због овога су Турци ухватили Столицана Стјепановића и наредили му да запали цркву, а да ће му заузврат поклонити живот.[1] Црква је изгорила а Столицана су Турци убили.[1]
Послије Другог свјетског рата Срби из насеља су 1947. донијели дрвену грађу за обнову цркве, али су комунисти били против обнове те су грађу одвукли и од ње направили штале.[1]
Култура[уреди | уреди извор]
У парохији Радомировци налазе се три храма Српске православне цркве.[1] Централни парохијски храм налази се у Витасовцима, у Соколишту у засеоку Дворна налази се храм посвећен Марији Магдалини и храм Преображења Господњег у Агићима.[1]
Споменици[уреди | уреди извор]
Споменик погинулим борцима Војске Републике Српске подигла је МЗ Радомировци (Соколиште и Радомировци).[1] Осим споменика постоји и спомен-плоча борцима Војске Републике Српске која се налази на гробљу.[1] Спомен-плочу је 2007. подигла општинска Борачка организација Републике Српске.[1] На спомен-плочи се налазе имена погинулих бораца ВРС, 11 из Радомироваца, 14 из Соколишта, 11 из Витасоваца и 10 из Трговишта.[1]
На гробњу се налази и спомен-плоча „војводи Радомиру Путнику и Солунским борцима 1914 — 1918“.[1] На спомен-плочи се налазе имена погинулих Солунаца, 8 из Радомироваца, 11 из Соколишта, 9 из Витасоваца и 11 из Соколишта.[1] Партизански споменик на гробњу подигнут је 1957. када су преношене кости погинулих у Другом свјетском рату.[1]
Гробље[уреди | уреди извор]
На улази у гробље се налази велики натпис: „Гробље погинулих бораца НОР-а и ЖФТ-а, Радомировац, Соколиште, Витасовци и Трговиште“.[1] На гробљу је сахрањено 335 жртава фашизма и 218 погинулих партизанских бораца.[1]
Образовање[уреди | уреди извор]
Основна школа у Радомировцу је подручно одјељење ОШ „Драган Вујановић“ из Сводне.[1] Школа је саграђена 1930.
Привреда[уреди | уреди извор]
Погон за прераду дрвета налази се у центру Радомироваца.[1] У њему су запослени становници Соколошта, Радомировца и Горњих Агића.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
Становници се називају Радомировчани.[1]
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 555 | 773 | 828 | 882 |
| Југословени | 3 | 7 | ||
| Хрвати | 1 | |||
| Муслимани | 1 | |||
| остали и непознато | 6 | 4 | 1 | |
| Укупно | 559 | 786 | 833 | 883 |
| Демографија[2]- | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 2.600 | |
| 1953. | 0 | |
| 1961. | 883 | |
| 1971. | 833 | |
| 1981. | 786 | |
| 1991. | 559 | |
Презимена[уреди | уреди извор]
- Ољача[1]
- Обрадовић[1]
- Драгић[1]
- Јовичић[1]
- Кондић[1]
- Половина[1]
- Стјепановић[1]
- Бабић[1]
- Вигњевић[1]
- Вујасин[1]
- Влаинић[1]
- Дражић[1]
- Комосар
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи „Огњишта: Радомировац”. Радио-телевизија Републике Српске. 17. 6. 2012. Приступљено 19. 6. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
