Радомир Бабић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
РАДОМИР БАБИЋ
Radomir Babić.jpg
Радомир Бабић
Датум рођења(1909-09-02)2. септембар 1909.
Место рођењаСиге, код Даниловграда
 Књажевина Црна Гора
Датум смрти1. децембар 1996.(1996-12-01) (87 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
Савезна Република Југославија СР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1933.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
У току НОБ-аполитички комесар
Пете пролетерске бригаде
Служба1941. – 1962.
Чингенерал-потпуковник
Народни херој од10. јула 1953.
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден партизанске звезде
Орден партизанске звезде
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
страна одликовања:
Орден Грунвалдов крст другог реда

Радомир Бабић (Сиге, код Даниловграда, 2. септембар 1909Београд, 1. децембар 1996), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 2. септембра 1909. године у селу Сиге код Даниловграда.

Завршио је гимназију и економске студије. После тога био је државни чиновник у Загребу. Врло рано је приступио револуционарном омладинском покрету. Већ 1931. године постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Активно је учествовао у акцијама које је организовала револуционарна омладина. Године 1933, постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Био је после тога члан Среског комитета КПЈ и секретар Покрајинског комитета "Црвене помоћи" за Црну Гору, Боку и Санџак.

У лето 1941. године активно је учествовао у припремању и организовању оружаног народног устанка у Црној Гори. Већ у првим акцијама црногорских устаника био је командир чете, затим командант батаљона и командант одреда „Бијели Павле“. Касније, 1942. године, постао је политички комесар Пете пролетерске црногорске бригаде, потом политички комесар Треће ударне дивизије, а онда заменик команданта Друге пролетерске дивизије. Био је исто тако командант Приморске оперативне групе, командант Пете крајишке дивизије и начелник Штаба Четврте армије.

После ослобођења, био је неко време начелник Кабинета Врховног команданта оружаних снага ФНРЈ, а затим начелник Ратне школе Више војне академије Југословенске народне армије. Завршио је Вишу војну академију ЈНА. Био је биран за посланика Савезне народне скупштине. Пензионисан је у чину генерал-потпуковника ЈНА, 1962. године.

Умро је 1. децембра 1996. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 10. јула 1953. године.

Литература[уреди]