Радомир Коковић
| Радомир Коковић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Радомир Коковић | ||
| Датум рођења | 6. јануар 1984. | ||
| Место рођења | Краљево, СФРЈ | ||
| Висина | 1,85 m | ||
| Позиција | дефанзивни везни / штопер | ||
| Јуниорска каријера | |||
| Слога Краљево | |||
| Црвена звезда | |||
| ОФК Београд | |||
| 2003—2007. | Лојола универзитет | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2007. | Слога Краљево | 4 | (0) |
| 2008—2012. | Рад | 74 | (4) |
| 2011. | → Чангчуен Јатаи | 12 | (0) |
| 2012—2014. | Напредак Крушевац | 53 | (5) |
| 2014. | Земун | 0 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 2016. | Шангај | ||
| 2018—2019. | Синђелић Београд | ||
| 2019. | Земун | ||
| 2019—2020. | Вождовац | ||
| 2020—2021. | Графичар | ||
| 2021. | Раднички Ниш | ||
| 2023. | Гозтепе | ||
| 2024. | Партизан (помоћник) | ||
| 2025— | Железничар Панчево | ||
Радомир Коковић (Краљево, 6. јануар 1984) бивши је српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Фудбалом је почео да се бави са шест година у школи фудбала Бубамара. Након тога је играо у млађим категоријама Слоге из Краљева, да би као кадет прешао у Црвену звезду код тренера Томислава Милићевића где је играо у генерацији играча рођених 1984. године (Миловановић, Јанковић, Баста, Перовић...). Након тога је уследио прелазак у ОФК Београд где је остао до завршетка омладинског стажа.[1]
Од 2003. до 2007. године је био у САД где је, уз саиграча Милоша Коцића, паралелно завршавао политичке науке и играо фудбал за Лојола универзитет.[1] Након завршетка студија, враћа се у Србију и почиње сениорску каријеру у трећелигашу Слоги из Краљева. Почетком 2008. године прешао је у београдски Рад, који се у том моменту такмичио у Првој лиги Србије. Са Радом је одмах изборио пласман у Суперлигу Србије, а у наредним годинама је био стандардан играч и капитен.[1]
Током 2011. године био је на шестомесечној позајмици у кинеском Чангчуену, након чега се вратио у Рад. У јануару 2012. прешао је у прволигаша Напредак из Крушевца.[2] Био је стандардан у дресу Напретка и са клубом је изборио повратак у Суперлигу Србије. Последњи играчки ангажман имао је у дресу Земуна, где је провео једну полусезону након чега је са 30. година завршио играчку каријеру.[1]
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]Тренерску каријеру је почео у Кини где је водио друголигаша Шангај. Сезону 2018/19. почео је као тренер београдског Синђелића у Првој лиги Србије, да би у априлу 2019. преузео суперлигаша Земун који се у том моменту налазио на последњем месту на табели.[3] Водио је Земун на седам мечева, уписао три победе, три ремија и само један пораз, али није успео са екипом да избори опстанак у Суперлиги.[4] Ипак, Коковић је остао да тренира у Суперлиги, јер је у мају 2019. постављен за тренера Вождовца.[5] На клупи Вождовца је био до 9. марта 2020, када је смењен након што је клуб забележио пет узастопних пораза на почетку пролећног дела сезоне 2019/20. Коковић је водио Вождовац у 26 званичних мечева и остварио 10 победа, 5 ремија и 11 пораза.[6]
У септембру 2020. постављен је за тренера Графичара,[7] али је са те функције смењен крајем марта 2021. године.[8] Почетком септембра 2021. постављен је за тренера Радничког из Ниша.[9] Водио је клуб на само две утакмице након чега је поднео оставку.[10][11] Током 2024. кратко је радио у ФК Партизан као помоћни тренер у стручном штабу Александра Станојевића.[12] У марту 2025. постављен је на функцију шефа стручног штаба ФК Железничар из Панчева.[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Интервју – Раде Коковић: „Одувек сам знао да желим да будем тренер!“”. fkvozdovac.rs. 30. 6. 2019. Архивирано из оригинала 15. 11. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2019.
- ^ „Коковић и званично у Напретку”. srpskifudbal.rs. 31. 1. 2012. Архивирано из оригинала 02. 02. 2012. г. Приступљено 22. 10. 2019.
- ^ „Званично: Земун сменио Швабу Ђурђевића, мења га Коковић”. mozzartsport.com. 9. 4. 2019. Приступљено 22. 10. 2019.
- ^ „Радомир Коковић нови тренер Вождовца”. sportklub.rs. 23. 5. 2019. Приступљено 22. 10. 2019.
- ^ „Вождовац представио новог тренера – Коковић на клупи Змајева!”. fkvozdovac.rs. 23. 5. 2019. Архивирано из оригинала 30. 05. 2019. г. Приступљено 22. 10. 2019.
- ^ „Вождовац и Коковић споразумно раскинули сарадњу”. fkvozdovac.rs. 9. 3. 2020. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ „Коковић нови тренер Графичара”. zurnal.rs. 20. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020.
- ^ „Rastali se RFK Grafičar i Radomir Koković”. srbijasport.net. 30. 3. 2021. Приступљено 19. 4. 2021.
- ^ „Niš: Predstavljen novi šef struke Radničkog, mladi trener Radomir Koković”. superliga.rs. 5. 9. 2021. Архивирано из оригинала 02. 09. 2021. г. Приступљено 2. 9. 2021.
- ^ „Koković nakon 2 utakmice podneo ostavku na mesto trenera niškog Radničkog”. juznevesti.com. 21. 9. 2021. Приступљено 24. 9. 2021.
- ^ „Коковић отишао после 15 дана, Батак опет тренер нишког Радничког”. zurnal.rs. 22. 9. 2021. Приступљено 24. 9. 2021.
- ^ „Radomir Koković napustio Partizan!”. telegraf.rs. 19. 8. 2024. Приступљено 24. 4. 2025.
- ^ „Pančevo: Radomir Koković je novi šef stručnog štaba Železničara”. superliga.rs. 5. 3. 2025. Приступљено 24. 4. 2025.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Радомир Коковић на веб-сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Komnenić, Blažo (7. 1. 2020). „Radomir Koković – politikolog koji menja fudbal u Srbiji!”. espreso.rs. Приступљено 12. 10. 2020.
