Радомир Лукић

За другу употребу, погледајте страницу Радомир В. Лукић.

Радомир Лукић
Датум рођења	(1914-08-31)31. август 1914.
Место рођења	Милошевац Краљевина Србија
Датум смрти	31. мај 1999.(1999-05-31) (84 год.)
Место смрти	Београд СР Југославија
Школа	Универзитет у Београду

Радомир Д. Лукић (Милошевац, 31. август 1914 — Београд, 31. мај 1999) био је члан Српске академије наука и уметности, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, теоретичар правних наука, оснивач катедре за филозофију и социологију права.

Биографија

Рођен је и одрастао у скромној сељачкој породици. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1937. године, на који је, по сопственој причи, због мањка новца долазио само на испите. Две године касније докторирао је на париској Сорбони одбранивши дисертацију Обавезна снага правне норме - проблем објективног права. Занимљиво је да се Лукић на одбрани докторске дисертације појавио у српској, шумадијској, народној ношњи, што је изазвало чуђење код чланова комисије, а након тога је уследило Лукићево питање „Да ли желите да браним рад на француском или енглеском језику?"

Пред Други светски рат, 1940. године, избором у доцентско звање започиње универзитетску каријеру на Правном факултету Београдског универзитета. Био је предавач и у Греноблу, Паризу, Ници, Варшави, Москви и Келну. У САНУ улази 1961. године као дописни члан, редовни од 1970. Секретар САНУ (1971-1974), потпредседник САНУ (1974-1977), а секретар Одељења друштвених наука (1981-1982).

Међу студентима је словио за строгог професора који су се више од петице прибојавали његових врцавих досетки. Ретко се појављивао у јавности.

Сахрањен је у родном Милошевцу, где основна школа носи његово име.

Дела и траг

Радомир Д. Лукић је написао први југословенски уџбеник социологије. Сабрана дела академика Лукића објављена 1995. године обухватају 11 томова или 4.600 страница.

На Правном факултету Универзитета у Београду додељују се стипендије из фондације „Радомир Д. Лукић“. Такође на поменутом факултету највећи амфитеатар (популарна петица) носи име „Радомир Лукић“.

У родном селу Милошевцу основна школа од 2000. године носи његово име, а испред зграде суда у Великој Плани постављена је његова спомен биста.

3. октобра 2016. добио је бисту у Малом Ташмајдану у Београду.

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ