Радон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радон (86Rn)
At - Rn
Xe
Rn
 
Rn-TableImage.png
Општи подаци
Припадност скупу племенити гасови
група, периода VIIIA, 6
густина, тврдоћа 9,73 kg/m3, bd
боја безбојан
Особине атома
атомска маса 222 u
атомски радијус bd (135) pm
ковалентни радијус 145 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f145d106s26p6
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 18, 8
оксидациони број 0
Особине оксида без података
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање гасовито
температура топљења 202 K (-71 °C)
температура кључања 211 K (-62 °C)
молска запремина 50,50×10-3 m³/mol
топлота испаравања 16,4 kJ/mol
топлота топљења 2,89kJ/mol
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност без података(Паулинг)
без података(Алред)
специфична топлота 94 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 3,64×10-3 W/(m*K)
I енергија јонизације 1.037kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Радон (Rn, лат. radon) - је племенити гас.[1] Име је добио по хемијском елементу радијуму. Познато је 27 радонових изотопа, који настају услед распада радиоактивног урана 238U, 235U и торијума 232Th. Већина тих изотопа има веома кратко време полураспада (мање од 1 сат). Изузетак су 3 изотопа радона: 222Rn - 3,8 дана, 211Rn - 14,7 сати и 210Rn - 2,5 сати. Најопаснији по животну средину је изотоп 222Rn. Он представља 80% свих радонових изотопа.[2]

Радон за време свог распада емитује алфа зраке (емитује и бета зраке али у малој количини) велике јонизационе моћи.

Радон и здравље[уреди]

Радон има штетан утицај на здравље људи. Штетна делатност се огледа у поремећајима ћелијске структуре ДНК због високо енергетског, краткотрајног продукта распада радона 222Rn, изазивајући развој канцерогених ћелија. Често изазива рак плућа код рудара. Многе државе имају норме које ограничавају концентрацију радона у ваздуху.

Употреба радона[уреди]

Постоји неколико места у Америци и Европи, где људи седе сатима, верујући да ће их тзв. радон сауна или радонова вода-вода која садржи растворени радон, ојачати и дати им енергију. Исто важи и за топле воде у Јапану, где је вода природно богата радоном. До данас не постоји научни доказ за ово веровање, иако је временом дошло до стварања назива радонова терапија. Научници верују да радон може да се користи у медицинске сврхе, иако ова тврдња није потврђена.

Употреба радона је заснована на чињеници да већина његових изотопа представља изворе алфа честица са кратким периодом полураспада. Зато се користе при краткој ирадијацији одабраних тканина.

Радон се акумулира у подземљу, рудницима и пећинама. Зато се у хидрологији, радон користи за испитивање подземних вода и одређивање њеног порекла и старости.

Референце[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Радон