Пређи на садржај

Радосав Петровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радосав Петровић
Радосав Петровић, 2012. године
Лични подаци
Пуно име Радосав Петровић
Надимак Раћа
Датум рођења (1989-03-08)8. март 1989.(35 год.)
Место рођења Уб, СФРЈ
Висина 1,93 м
Позиција дефанзивни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
АПОЕЛ
Број 3
Јуниорска каријера
1995—2006. Јединство Уб
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2007. Јединство Уб 16 (0)
2007—2008. Раднички Обреновац 25 (1)
2008—2011. Партизан 70 (17)
2011—2012. Блекбурн 19 (0)
2012—2015. Генчлербирлиги 77 (7)
2015—2016. Динамо Кијев 7 (1)
2016—2019. Спортинг Лисабон 16 (0)
2017. Рио Аве 13 (0)
2019—2021. Алмерија 55 (1)
2021—2022. Сарагоса 37 (1)
2023. Ордабаси 11 (0)
2023— АПОЕЛ 31 (1)
Репрезентативна каријера
2008. Србија до 21 3 (0)
2009—2015. Србија 44 (2)
* Датум актуелизовања: 14. август 2024.

Радосав Петровић (Уб, 8. март 1989) српски је фудбалер који игра на позицији задњег везног.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Јединству из Уба у којем пролази све селекције тог клуба, и остварује највећи успех са генерацијом „омладинаца“, којима је био и капитен, пласирањем у финале купа Југославије (Србија). Године 2006, са само 17. година, постаје члан првог тима ФК Јединство Уб и у свом матичном клубу проводи једну сезону као професионалац, одакле прелази у Раднички из Обреновца, где проводи једну сезону.[1]

Дана 20. јуна 2008. потписује уговор на пет година са Партизаном и добија број 20.[2] Званичан деби у дресу Партизана је имао 6. августа 2008. у мечу 2. кола квалификација за Лигу шампиона против Интера из Бакуа, који је Партизан добио са 2:0. Први гол за Партизан је постигао 21. маја 2009. у финалу Купа Србије против Севојна. Након преласка Жуке у Депортиво ла Коруњу, Петровићу је дат број осам на дресу. Дана 8. маја 2010. је у 73. минуту 138. вечитог дербија против Црвене звезде постигао гол са 25 метара који је донео победу Партизану.[3]

Са Партизаном је освојио три титуле првака Србије (2009, 2010, 2011) и два трофеја у Купу Србије (2009, 2011).[4]

Почетком августа 2011. постао нови фудбалер енглеског Блекбурна, у трансферу вредном око 3,4 милиона евра.[5] Три сезоне је наступао за турски Генчлербирлиги (2012–15), а затим је једну годину био фудбалер Динама из Кијева.

У јуну 2016. је потписао четворогодишњи уговор са Спортингом из Лисабона.[6] Током првог дела сезоне 2016/17. је уписао само три минута као замена у Лиги шампиона, а одиграо је и један цео меч у Лига купу Португала. Међутим, у првенству, није добио шансу. Штавише, ниједном није био ни на клупи Спортинга у првих 14 кола у Примеири. У јануару 2017. је позајмљен екипи Рио Авеа до краја сезоне.[7][8] У лето 2017. се вратио у Спортинг, али је у наредне две сезоне ретко добијао шансу. У лето 2019. је раскинуо уговор са Спортингом, да би 19. августа 2019. као слободан играч потписао трогодишњи уговор са шпанским друголигашем Алмеријом.[9] Две сезоне је наступао за Алмерију у Сегунди, након чега је раскинуо уговор и као слободан играч потписао за Сарагосу, такође шпанског друголигаша.[10] У фебруару 2023. потписао је за казахстански Ордабаси,[11] да би у јулу исте године прешао у кипарски АПОЕЛ.[12]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Србије до 21 године је дебитовао 11. октобра 2008. у мечу против младе репрезентације Данске у плеј-офу квалификација за Европско првенство 2009. За репрезентацију играча до 21. године је одиграо укупно три утакмице.[4]

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао 12. августа 2009. у пријатељској утакмици против Јужноафричке Републике. Године 2010. са репрезентацијом је учествовао на Светском првенству у Јужноафричкој Републици (наступио као замена на мечу против Немачке). За сениорску репрезентацију је одиграо укупно 44 утакмице уз два постигнута гола.

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Резултат Такмичење
1. 3. јун 2011. Сеул, Јужна Кореја  Јужна Кореја 1–2 Пријатељска
2. 18. новембар 2014. Ханија, Грчка  Грчка 2–0 Пријатељска

Партизан

[уреди | уреди извор]

Динамо Кијев

[уреди | уреди извор]

Спортинг Лисабон

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Радосав Петровић”. srbijafudbal.net. Архивирано из оригинала 18. 08. 2010. г. Приступљено 20. 8. 2019. 
  2. ^ „Радосав Петровић у Партизану”. b92.net. 19. 06. 2008. Приступљено 15. 6. 2016. 
  3. ^ „Партизан на корак од титуле првака”. b92.net. 08. 05. 2010. Приступљено 15. 6. 2016. 
  4. ^ а б „Биографија, www.reprezentacija.rs”. Reprezentacija.rs. Приступљено 26. 4. 2012. 
  5. ^ „Петровић добио радну дозволу, Блекбурн га жели у тиму на премијери”. sport.blic.rs. Приступљено 15. 6. 2016. 
  6. ^ „Радосав Петровић у зелено-белом (ФОТО)”. mondo.rs. Приступљено 15. 6. 2016. 
  7. ^ „Петровић и Златна лопта Мундијалита потписали истог дана - Раћа има нови клуб!”. mozzartsport.com. 31. 1. 2017. Приступљено 20. 8. 2019. 
  8. ^ „Раћа Петровић опет мења клуб”. mozzartsport.com. 19. 12. 2016. Приступљено 20. 8. 2019. 
  9. ^ „Званично: Раћа Петровић у црвено-белом три сезоне”. mozzartsport.com. 19. 8. 2019. Приступљено 20. 8. 2019. 
  10. ^ „Zvanično: Raća Petrović ima novi klub u Španiji”. mozzartsport.com. 10. 8. 2021. Приступљено 13. 8. 2021. 
  11. ^ „Raća Petrović otišao u Kazahstan”. mozzartsport.com. 22. 2. 2023. Приступљено 24. 7. 2023. 
  12. ^ „Zvanično: Raća i Tomane zajedno napadaju Vošu”. mozzartsport.com. 20. 7. 2023. Приступљено 24. 7. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]