Пређи на садржај

Радосав Петровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радосав Петровић
Радосав Петровић, 2016. године
Лични подаци
Пуно име Радосав Петровић
Надимак Раћа
Датум рођења(1989-03-08)8. март 1989. (37 год.)
Место рођења Уб, СФРЈ
Висина 1,93 м
Позиција дефанзивни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Партизан (спортски директор)
Јуниорска каријера
1995—2006 Јединство Уб
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2007 Јединство Уб 16 (0)
2007—2008 Раднички Обреновац 25 (1)
2008—2011 Партизан 70 (17)
2011—2012 Блекбурн 19 (0)
2012—2015 Генчлербирлиги 77 (7)
2015—2016 Динамо Кијев 7 (1)
2016—2019 Спортинг Лисабон 16 (0)
2017 → Рио Аве 13 (0)
2019—2021 Алмерија 55 (1)
2021—2022 Сарагоса 37 (1)
2023 Ордабаси 11 (0)
2023—2025 АПОЕЛ 46 (1)
Репрезентативна каријера
2008 Србија до 21 3 (0)
2009—2015 Србија 44 (2)

Радосав Петровић (Уб, 8. март 1989) српски је бивши фудбалер који је играо на позицији задњег везног. Од јула 2026. године је спортски директор Партизана.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Јединству из Уба у којем пролази све селекције тог клуба, и остварује највећи успех са генерацијом „омладинаца”, којима је био и капитен, пласирањем у финале купа Југославије (Србија). Године 2006, са само 17. година, постаје члан првог тима ФК Јединство Уб и у свом матичном клубу проводи једну сезону као професионалац, одакле прелази у Раднички из Обреновца, где проводи једну сезону.[1]

Дана 20. јуна 2008. потписује уговор на пет година са Партизаном и добија број 20.[2] Званичан деби у дресу Партизана је имао 6. августа 2008. у мечу 2. кола квалификација за Лигу шампиона против Интера из Бакуа, који је Партизан добио са 2:0. Први гол за Партизан је постигао 21. маја 2009. у финалу Купа Србије против Севојна. Након преласка Жуке у Депортиво ла Коруњу, Петровићу је дат број осам на дресу. Дана 8. маја 2010. је у 73. минуту 138. вечитог дербија против Црвене звезде постигао гол са 25 метара који је донео победу Партизану.[3]

Са Партизаном је освојио три титуле првака Србије (2009, 2010, 2011) и два трофеја у Купу Србије (2009, 2011).[4]

Почетком августа 2011. постао нови фудбалер енглеског Блекбурна, у трансферу вредном око 3,4 милиона евра.[5] Три сезоне је наступао за турски Генчлербирлиги (2012–15), а затим је једну годину био фудбалер Динама из Кијева.

У јуну 2016. је потписао четворогодишњи уговор са Спортингом из Лисабона.[6] Током првог дела сезоне 2016/17. је уписао само три минута као замена у Лиги шампиона, а одиграо је и један цео меч у Лига купу Португала. Међутим, у првенству, није добио шансу. Штавише, ниједном није био ни на клупи Спортинга у првих 14 кола у Примеири. У јануару 2017. је позајмљен екипи Рио Авеа до краја сезоне.[7][8] У лето 2017. се вратио у Спортинг, али је у наредне две сезоне ретко добијао шансу. У лето 2019. је раскинуо уговор са Спортингом, да би 19. августа 2019. као слободан играч потписао трогодишњи уговор са шпанским друголигашем Алмеријом.[9] Две сезоне је наступао за Алмерију у Сегунди, након чега је раскинуо уговор и као слободан играч потписао за Сарагосу, такође шпанског друголигаша.[10] У фебруару 2023. потписао је за казахстански Ордабаси,[11] да би у јулу исте године прешао у кипарски АПОЕЛ.[12]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Србије до 21 године је дебитовао 11. октобра 2008. у мечу против младе репрезентације Данске у плеј-офу квалификација за Европско првенство 2009. За репрезентацију играча до 21. године је одиграо укупно три утакмице.[4]

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао 12. августа 2009. у пријатељској утакмици против Јужноафричке Републике. Године 2010. са репрезентацијом је учествовао на Светском првенству у Јужноафричкој Републици (наступио као замена на мечу против Немачке). За сениорску репрезентацију је одиграо укупно 44 утакмице уз два постигнута гола.

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Резултат Такмичење
1. 3. јун 2011. Сеул, Јужна Кореја  Јужна Кореја 1–2 Пријатељска
2. 18. новембар 2014. Ханија, Грчка  Грчка 2–0 Пријатељска

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Динамо Кијев

[уреди | уреди извор]

Спортинг Лисабон

[уреди | уреди извор]

АПОЕЛ

[уреди | уреди извор]

Индивидуална признања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Радосав Петровић”. srbijafudbal.net. Архивирано из оригинала 18. 08. 2010. г. Приступљено 20. 8. 2019. 
  2. ^ „Радосав Петровић у Партизану”. b92.net. 19. 06. 2008. Приступљено 15. 6. 2016. 
  3. ^ „Партизан на корак од титуле првака”. b92.net. 08. 05. 2010. Приступљено 15. 6. 2016. 
  4. ^ а б „Биографија, www.reprezentacija.rs”. Reprezentacija.rs. Приступљено 26. 4. 2012. 
  5. ^ „Петровић добио радну дозволу, Блекбурн га жели у тиму на премијери”. sport.blic.rs. Приступљено 15. 6. 2016. 
  6. ^ „Радосав Петровић у зелено-белом (ФОТО)”. mondo.rs. Приступљено 15. 6. 2016. 
  7. ^ „Петровић и Златна лопта Мундијалита потписали истог дана - Раћа има нови клуб!”. mozzartsport.com. 31. 1. 2017. Приступљено 20. 8. 2019. 
  8. ^ „Раћа Петровић опет мења клуб”. mozzartsport.com. 19. 12. 2016. Приступљено 20. 8. 2019. 
  9. ^ „Званично: Раћа Петровић у црвено-белом три сезоне”. mozzartsport.com. 19. 8. 2019. Приступљено 20. 8. 2019. 
  10. ^ „Zvanično: Raća Petrović ima novi klub u Španiji”. mozzartsport.com. 10. 8. 2021. Приступљено 13. 8. 2021. 
  11. ^ „Raća Petrović otišao u Kazahstan”. mozzartsport.com. 22. 2. 2023. Приступљено 24. 7. 2023. 
  12. ^ „Zvanično: Raća i Tomane zajedno napadaju Vošu”. mozzartsport.com. 20. 7. 2023. Приступљено 24. 7. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радосав_Петровић&oldid=31116037”