Радослављево јеванђеље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радослављево јеванђеље

Радослављево јеванђеље је рукопис Јеванђеља из 1429. године, који је урађен по захтеву српскога кнеза Радослава. Чува се у Руској народној библиотеци у Санкт Петербургу.

У старом српском рукописном наслеђу мало је споменика који својим остацима могу да сведоче о једној ери, вредности и лепоти кодекса и рукописа, као што је то случај са 12 сачуваних листова Радослављевог јеванђеља, чији се оригинал чува у рукописној збирци Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу.

Ових 12 листова представља део монументалног рукописног четворојеванђеља насталог у Србији крајем треће деценије 15. века, као и сведочанство о вредности и лепоти целог кодекса. На њима се налазе ауторски портрети јеванђелиста, почетак Јовановог јеванђеља и обиман запис преписивача који, осим књижевне и документарне вредности, пружа и извесне податке о настанку саме књиге.

Рукопис је у стручној литератури био познат под разним називима: Радослављево јеванђеље - по сликару, Лењинградско српско јеванђеље - по месту где се чува, Јеванђеље духовника Висариона - по наручиоцу, Четворојеванђеље Инока из Далше - по писару.

На основу овог средњевековног рукописа Радосављевог јеванђеља (чуваног у Русији до Октобарске револуције), Драгорад Драгичевић, књижевник и новинар је 2014. године написао роман "Инок и деспот“ који обрађује тему преписивања и превођења књига, коју је био предузео српски деспот Стефан Лазаревић у првој четвртини XV века.

Види још[уреди]

  • Инок и деспот - Роман о иноку из Далше заснован на средњевековном рукопису Радосављевог јеванђеља
  • Инок из Далше - Српски књижевник и преводилац

Спољашње везе[уреди]