Радослав Гаћиновић
| Радослав Гаћиновић | |
|---|---|
 Радослав Гаћиновић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. март 1955. |
| Место рођења | Мека Груда, ФНРЈ |
| Датум смрти | 18. март 2021. (66 год.) |
| Место смрти | Београд, Република Србија |
| Образовање | Војна Академија Копнене војске |
| Научни рад | |
| Поље | политичке науке |
| Институција | Институт за политичке студије |
Радослав Гаћиновић (Мека Груда, 3. март 1955 — Београд, 18. март 2021) био је српски политиколог и научни саветник Института за политичке студије у Београду
Биографија
[уреди | уреди извор]Радослав Гаћиновић је био научни саветник на Институту за политичке студије и Председник научног већа Института[1]. Основну школу је завршио у селу Мека Груда, а средњу школу у Требињу. На Војној академији КОВ у Београду је дипломирао 1979. године. Постдипломске студије на факултету политичких наука у Загребу, је завршио 15. децембра 1988. године, а магистарски рад одбранио 19. маја 1989. године и стекао академско звање Магистар политичких наука. Докторску дисертацију је одбранио на Правном факултету Универзитета у Београду 27. маја 1993. године и стекао звање доктор правно-политичких наука. Имао је чин пуковника у Војсци Србије. Унук је Владимира Гаћиновића, идеолога покрета Млада Босна.
Научна делатност
[уреди | уреди извор]Гаћиновић је биран у највише научноистраживачко звање Научни саветник у Институту за политичке студије (ИПС) у Београду 13. фебруара 2008. године, a на Правном факултету у Бијељини добија звање редовни професор 2009. Гаћиновић је био главни и одговорни уредник научног часописа Политика националне безбедности у издању ИПС-а у Београду. Области којима се бавио су национална, регионална и глобална безбедност. Посебно теоријском и практичном проблематиком интегралне безбедности и угрожавања система безбедности државе (безбедносна функција модерне државе). У ужем смислу се бавио тероризмом и антитероризмом. Поред научног рада на ИПС и обављања послова у Војсци Србије, био је редовни професор на Факултету за дипломатију и безбедност у Београду.[2] Дао је значајан допринос на пољу науке о безбедности оставивши значајан број радова и монографија.[3]
Награде
[уреди | уреди извор]- Награду "Печат времена" недељника "Печат" је добио за књигу "Насиље над Србима" (2017)[4]
Дела
[уреди | уреди извор]- Савремени тероризам, изд. Графомарк Беог-рад 1998 године
- Насиље у Југославији, изд. ЕВРО Београд 2002 године. ISBN 86-505-0109-5.
- Отимање Косова и Метохије, изд. НИЦ Војска, 2004 године. ISBN 86-7530-108-1.
- Тероризам, изд. Драслар Партнер, Београд, 2005. године. ISBN 86-7614-030-8.
- Антитероризам, изд. Драслар партнер, Београд, 2006. ISNB 86-7614-071-5
- Увод у студије безбедности, изд. Драслар партнер. . Београд. 2007. ISBN 978-86-7614-102-9.
- Политичко насиље и глобализација, изд. Драслар. . Београд. 2008. ISBN 978-86-7614-126-5.
- Тероризам у политичкој и правној теорији, изд. Evro-Giunti. . Београд. 2010. ISBN 978-86-505-1619-5.
- Безбедносна функција државе, изд. Институт за политичке студије. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7419-241-2.
- Угрожавање капацитета безбедности државе, изд. Филип Вишњеић. . Београд. 2013. ISBN 978-86-6309-014-9.
- Млада Босна, изд. Медиа центар одбрана. . Београд. 2014. ISBN 978-86-335-0416-4.
- Осветник, изд. Службени гласник. 2020. ISBN 978-86-519-2526-2.
- Спољни оружани облици угрожавања капацитета безбедности државе, Политичка ревија 1/2013, ИПС, Београд , УДК: 355.4:355.02, стр. 183-201.
- Друштвено-политички карактер унутрашњих сукоба, Политичка ревија 1/2015, ИПС, Београд , УДК 323.22+316.48]:355.02, стр. 85-101.
- Моћ у остваривању колонијалне политике, Српска политичка мисао, 2/2015, ИПС, Београд , УДК 316.32:323.1(091), стр. 131-147.
- Фиксирање тоталитарног циља и моћ међународног тероризма, Политика националне безбедности, 1/2016, ИПС, Београд , УДК: УДК:327.88:321.01, стр. 47-66.
- Институционални оквири политичке доминације, Српска политичка мисао, 2/2015, ИПС, Београд , 1/2017, ИПС, Београд, УДК 316.334.3:316.75, стр. 13-28.
- Phenomenology of Modern Terrorism, Serbian Political Thought, 1-2/2010. IPS Belgrade, UDK 351.78:323.28 , pp. 145–158.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Видети ИПС страну
- ^ Видети сајт Факултета за дипломатију и безбедност https://web.archive.org/web/20220408023859/https://www.diplomatija.com/20145/obavestenja/in-memoriam-radoslav-gacinovic-1955-2021/. Архивирано из оригинала 08. 04. 2022. г. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Види више о радовима и књигама [1],[2], [3][4]
- ^ Видети више (PDF) https://web.archive.org/web/20220319233325/http://prezentacije.mup.gov.rs/upravazaobrazovanje/aktuelno/Bezbednost%203-2013.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 03. 2022. г. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ), https://web.archive.org/web/20230504082403/https://srpskatelevizija.com/2017/10/12/nasilje-nad-srbima-u-20-veku/. Архивирано из оригинала 04. 05. 2023. г. Недостаје или је празан параметар|title=(помоћ),[5]
