Радослав Градишнић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радослав
Пуно име Радослав Градишнић
Датум рођења око 1125.
Место рођења Зета
Дукља
Датум смрти око 1163
Место смрти Зета
Династија Војислављевић
Отац Градихна
Мајка Рашка принцеза
Потомство Михајло III Војислављевић
Кнез
Период (око 1143 - 1163)
Претходник Градихна
Наследник Михајло III Војислављевић

Кнез Радослав Градишнић (око 1143 – око 1163)

Краља Градихну наследио је син Радослав који је уз пристанак свог штићеника византијског цара Манојла наследио свог оца и поседе у Зети али не као краљ већ као кнез. Радослав је у време наслеђивања поседа имао око 18 година и територијом је управљао заједно са браћом Лобаром и Владимиром.[1] У његово доба краљевство је и формално престало да постоји, а земља је запала у феудалну анархију.

У ово доба појавили су се и нови актери на политичкој сцени, Јована II Комнина наследио је Манојло I Комнин (1143 – 1180) који је успешно повратио моћ Византије на Балкану. Великог Рашког жупана Уроша I, заменио је син Урош II који је са братом Десом водио борбу за независност земље. Њихова сестра угарска краљица Јелена била је најмоћнија жена у Угарској и мајка будућих краљева, док је њихов трећи брат Белош 1141. постао Хрватски бан и један од најмоћнијих људи у Угарској. Рашки жупани имали су велику подршку Угарске, а у Босни је од 1154. владао бан Борић Угарски вазал и савезник Вукановића. Кнез Радослав, штићеник Византије, био је окружен противницима свог сизирена.

Између (1143 – 1149) племство је срушило кнеза Радослава и на власт довела Десу Вукановића који је постао нови кнез. Радославу и његовој браћи остао је појас око Котора који су борбом задржали. Године 1149. Манојло Комнин предузео је поход против Срба и заузео престони Рас и тврђаву Галич, али није успео да ухвати Уроша II, који му је измакао. Следеће 1150. године Манојло је предузео други поход против Срба и поразио их у бици на Тари. Тада му се Урош II, предао и обавезао на послушност. Могуће је да је том приликом и Деса морао напустити Зету у корист Радослава који је поново завладао земљом и поново постао кнез.

Манојло је од (1151 – 1155) водио дуге и исцрпљујуће ратове против Угарске због помоћи који су они указивали Србима током рата. У то време и Рашки двор трпео је унутардинастијске потресе између браће Десе и Уроша II око позиције Рашког жупана и политике према Визанитији. Тако је на кратко Деса постао жупан, али је интервенцијом Манојла Комнина Урош II враћен на позицију жупана. Мир са Византијом трајао све до 1162. године када се рашки жупан одметнуо од Византинаца. Тада је Манојло успео да на рашки престо уместо Уроша II, доведе бана Белоша Након кратког времена, Белош је ову част препустио брату Деси и вратио се у Угарсу.

У ово време на политчкој сцени ступају нове личности, Угарски престо наследио је Јеленин унук Стефан III (1162 – 1172), а у Рашкој се након Десиног нелојалног држања према Византији појављују Немањићи који преузимају титулу Рашког жупана. У ово доба, негде око 1163. године умро је и кнез Радослав остављајући своје поседе и кнежевску титулу сину Михајлу.

Референце[уреди]

Литература[уреди]