Радоје Кнежевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радоје Кнежевић
Radoje Knežević - June 21, 1941.jpg
Министар Двора Радоје Кнежевић стиже у Енглеску 1941.
Датум рођења (1901-08-20)20. август 1901.
Место рођења Страгари
Краљевина Србија
Датум смрти 22. јун 1983.(1983-06-22) (81 год.)
Место смрти Монтреал
Канада

Радоје Кнежевић (Страгари, 20. август 1901Монтреал, 22. јун 1983),[1] био је министар Двора Краљевине Југославије (од 1941). У међуратном периоду био је професор и члан Управног одбора Демократске странке. Био је учесник у организовању војног пуча 27. марта 1941. године. После успешно извршеног пуча именован је за министра двора. За време Априлског рата заједно са краљем Петром II и владом Душана Симовића побегао је 1941. из земље и остао у емиграцији и по завршетку Другог светског рата. У току рата био је на страни организације Драгољуба Михаиловића.

Биографија[уреди]

Отац Лазар био је професор, мајка Милева, рођ. Вељковић. Основну школу похађао је у Крушевцу (1907—1911) а гимназију у Београду (1911—1914). У Првом светском рату отишао је у Француску и школовање наставио у Фонтенблоу (1916).

Предавао је књижевност, француски језик и националну историју Петру II Карађорђевићу од 1935. до 1937, када је пензионисан због сукоба са министром просвете. Реактивиран је и враћен на посао 1939. Био је члан Извршног одбора Демократске странке и истакнути члан Српског културног клуба (СКК).

Као један од водећих цивилних организатора пуча у марту 1941. и захваљујући добрим везама у СКК и Демократској странци, одржавао је везу између Генералштаба, опозиционих странака и интелектуалне елите. У владама Душана Симовића и Слободана Јовановића био је министар Двора у Београду, Јерусалиму и Лондону (март 1941—јул 1943). До поновног пензионисања био је изванредни посланик и опуномоћени министар емигрантске владе у Португалији (1943—1944).[2]

1943. године професор Кнежевић предлаже краљу да се врати у земљу и стави на челу покрета Драже Михаиловића.

Два предавања професора Радоја Кнежевића снимио је мајор Никола Косић на свом радију у Америци (1956. и 1971):

„Ја сам за Југославију само зато, каже Кнежевић, да би моје село и ваше село било у истој држави...[3]

Суђен је на Београдском процесу (у одсуству).

Био је велики поборник Драже Михаиловића и Равногорског покрета у емиграцији и са својим братом Живаном је био сарадник у неколико значајнијих листова.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Српски биографски речник, том 5, Матица српска, Нови Сад године, одредница „Кнежевић, Радоје Л.“. 2011. ISBN 978-86-7946-085-1. стр. 101-102.., (COBISS.SR)
  2. http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr5.pdf
  3. ИЗ АМЕРИЧКЕ ФОНЕТИКЕ НИКОЛЕ КОСИЋА