Радо иде Србин у војнике
Радо иде Србин у војнике или Граничарска песма [1] је популарна српска патриотска песма. [2]
О песми[уреди | уреди извор]
Написана је почетком 40-их година 19. века. Панчевачки свештеник и прота Васа Живковић, као младић написао је „Граничарску песму“, у народу познатом под називом „Радо иде Србин у војнике“. [3]
На Живковићеве стихове, музику је компоновао Антоније Јахимек у Панчеву, а потом је ову песму за мушки хор хармонизовао Никола Ђурковић, предводник панчевачког Дилетантског позоришног друштва (уједно и композитор – наставник музике на двору кнеза Михаила Обреновића). Песма је први пут јавно изведена 1. фебруара 1844. г. на позоришној представи у Панчеву и наишла је на одушевљење. Касније је композитор Корнелије Станковић обрадио је ову мелодију за клавир и песма стиже до хорова, оркестара и певача, управо у време Војводства српског и буђења српског романтизма. [3] Њена музичка композиција Корнелија Станковића преузета је уз композицију Сунце јарко у Словенски марш Чајковског. [4]
Назива се још и најпознатијом песмом војвођанских Срба у 19. веку. [3]
Песма је са промењеним текстом позната и хрватској јавности. [5] [6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Stana Đurić-Klajn (1972). A Survey of Serbian Music Through the Ages. Association of Composers of Serbia. стр. 52.
- ^ Serbian Studies. 9—10. North American Society for Serbian Studies. 1995. стр. 84. „Nikola Djurkovic is the author of the well-known song that has been sung for more than a century: "Rado ide Srbin u vojnike" (Gladly goes a Serb into the army).”
- ^ а б в „GRANIČARSKA PESMA [RADO IDE SRBIN U VOJNIKE] – NAJPOPULARNIJA PESMA VOJVOĐANSKIH SRBA U 19. VEKU – Ravnoplov” (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-05.
- ^ Basil W. R. Jenkins; Anita Dorich (1996). A brief history of Serbian music. Serbian Orthodox Diocese of Western America. стр. 79.
- ^ Stanislav J. Kirschbaum (1988). East European History: Selected Papers of the Third World Congress for Soviet and Eastern European Studies. Slavica Publishers. стр. 146. ISBN 978-0-89357-193-1.
- ^ Stjepan R. Ban (1903). Hrvatski razgovori i odgovori. Štamparija Gjorgja Ivkovića. стр. 188.