Радуч (Ловинац)
Радуч | |
|---|---|
 Српска православна црква у Радучу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Општина | Ловинац |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. | 12 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 23′ 49″ С; 15° 34′ 38″ И / 44.39687° С; 15.57736° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 624 m |
  Радуч Радуч на карти Хрватске | |
 Радуч Радуч на карти Личко-сењске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 53244 Ловинац |
| Позивни број | +385 53 |
| Веб-сајт | www |
Радуч је насељено мјесто у Лици. Припада општини Ловинац, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
Смјештен је на сјеверној страни јужног Велебита. Радуч је удаљен од Ловинца 11 км, а од Грачаца и Госпића око 25 км.
Историја[уреди | уреди извор]
Теслин сестрић, политичар Сава Косановић је 1934. године тврдио да се око Радуча у римско време налазило племе Теслеум. Занимљиво је да породица Тесла, из које потиче велики научник, потиче баш из Радуча, где им је било старо средиште.[1] Православни свештеник Милутин Тесла (1819–1879), отац Николин, родом је из Радуча.
Радуч је као и многа друга личка места освојен од стране Турака крајем 1527. године.[2]
У манастиру Рмању је 1786. године пострижен за калуђера, Неофит Хајдуковић (1766–1840) родом из Радуча. Рукоположен је 1797. године у Пакрацу за јеромонаха, а истакао се као четовођа 1809. године.[3] Франц Ваничек је у марту 1862. писао о српском православном свештенику (јеромонаху) Неофиту Ајдуковићу, који је за време борби против Француза 1809. организовао отпор провали Османлија из Босне у Лику. Назвао га је личким Андреасом Хофером (рођен у Ст. Леонарду), имајући на уму његовог савременика и вођу оружаног устанка против Француза у Тиролу.[4] [5]
У месту је 1847. године пописано 1517 православних Срба. Две деценије касније 1867. године број им се значајно смањио на 1332 душе.[6]
У месној комуналној основној школи од 1885. године ради привремени учитељ Димитрије Вукојевић.[7] Његова плата је износила 350 ф. уз бесплатан стан и огрев.
За Фонд "Св. Саве" приложили су 1896. године из Радуча: православна Црквена општина, поп Исо Калинић парох (1893–1899) и капетаница Марија Вулетић.[8] Поп Исак је био хуман човек који се више пута таквим показао, помажући када је требало. До своје смрти 1899. године био је члан Матице српске у Новом Саду.[9] Године 1902. Радучка парохија I платежног разреда у Личком протопрезвирату је била упражњена. Померена је порохија из другог у први разред 1898. године.[10]
Радуч се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Госпић.
Култура[уреди | уреди извор]
У Радучу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Радуч припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке, а чине је Радуч, Липаћ, Вашица, Дреновац, Крушковац.[11] У Радучу постоји храм Српске православне цркве Св. пророка Илије саграђен 1725. године. Црква је рушена неколико пута.[11] Почетком Другог свјетског рата Италијани су је оштетили минобацачком гранатом. Послије рата, 1949. године, су је минирали комунисти. 1974. године почела је прва обнова, да би 1988. године био коначно обновљен. Послије операције Олуја, скинут је кров и црква је дуже вријеме пропадала, касније су и звона украдена.[12] Тренутно се ради на обнови храма.
Слава села је Свети Илија, а слави се 2. августа.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1991. године, насеље Радуч је имало 336 становника, међу којима је било 300 Срба и 36 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Радуч је имао свега 11 становника.[13] Према попису из 2011. године, Радуч је имао 12 становника.[14]
| Националност[15] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 300 | 373 | 512 | 713 |
| Југословени | 29 | 2 | ||
| Хрвати | 2 | 4 | 11 | |
| остали и непознато | 36 | 3 | 5 | |
| Укупно | 336 | 407 | 523 | 724 |
| Демографија[15] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 724 | |
| 1971. | 523 | |
| 1981. | 407 | |
| 1991. | 336 | |
| 2001. | 11 | |
| 2011. | 12 | |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Радуч је имало 336 становника, следећег националног састава:
Презимена[уреди | уреди извор]
Презимена у Радучу су[16]:
|
|
|
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Милутин Тесла, свештеник Српске православне цркве, отац српског научника Николе Тесле
- Родом из Радуча је бака по мајци Бориса Тадића, бившег предсједника Србије.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ "Правда", Београд 1934. године
- ^ "Београдске општинске новине", Београд 1894. године
- ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1896. године
- ^ Ваничек, Франц (1862). Аграмер Цајтунг, бр. 67, година 37., од 21. марта. Загреб.
- ^ Хољевац, Жељко (2017). Франц Ваничек и војнокрајишка хисториографија, Франц Ваничек и западна Хрватска. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, подружница за Славонију, Сријем и Барању. стр. 304. ISBN 978-953-6659-44-9.
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
- ^ "Школски лист", Сомбор 1885. године
- ^ "Српски сион", Карловци 1896. године
- ^ "Српски сион", Карловци 1899. године
- ^ "Српски сион", Карловци 1902. године
- ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Радуч”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ Вести: Обнова светиње у Радучу[мртва веза], Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Личка презимена, надимци и историја Крајине, Приступљено 14. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Викимапија: Радуч
- Тромеђа: Радуч Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2022) (језик: српски)
