Разарачи класе Београд
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
 Разарач Београд 1939. године
| |
| Преглед класе | |
|---|---|
| Градитељи: |
|
| Оператори: | |
| Претходник: | Дубровник |
| Наследник: | Сплит |
| Период изградње: | 1937-1939. |
| У служби: | 1939-1945. |
| Планирано: | 3 |
| Завршено: | 3 |
| Изгубљено: | 3 |
| Опште карактеристике | |
| Тип: | Разарач |
| Депласман: |
|
| Дужина: | 98 m |
| Ширина: | 9,45 m |
| Газ: | 2,7 – 3,2 m |
| Инсталирана снага: | 44.000 КС |
| Погон: |
|
| Брзина: | 38 чворова (пројектовано) |
| Аутономија пловљења: | 1.200 наутичких миља (2200 km ) при економској брзини од 16 чворова |
| Посада: | 145 морнара и официра |
| Наоружање: |
|
Разарачи класе Београд спадају међу најзначајније бродове Југословенске ратне морнарица који по својој величини долазе одмах након разарача Дубровник. Направљени су пред почетак Другог светског рата и представљали су најмодерније бродове Југословенске морнарице.
Бродови класе Београд
[уреди | уреди извор]После великог разарача Дубровник, министарство војске и морнарице Краљевине Југославије одлучило се за набавку више мањих разарача чија би изградња била могућа и у домаћим бродоградилиштима. Планови за бродове су наручени код француског бродоградилишта у Нанту, код којег је наручена и градња првог разарача из серије. Друга два разарача изграђена су у домаćем бродоградилишју Јадранска бродоградилишта А.Д у Сплиту у данашњој Хрватској.
Београд
[уреди | уреди извор]Поринут је 23. децембра 1937,[1] а завршен 28. априла 1939, тј. тада је стигао у сплитску луку.[2] Оштећен је бомбом на мору и заробљен у Боки которској 17. априла 1941. Италијанска морнарица га је преименовала у Sebenico (Шибеник) и коришћен је као пратња конвоја ка северној Африци. Капитулација Италије га је затекла у Венецији, где је био на ремонту. Немци су га оспособили за службу 17. октобра 1944. и дали му ознаку ТА-43. Тешко је оштећен дејством артиљерије и потопљен у Трсту од стране своје посаде 1. маја 1945.
Загреб
[уреди | уреди извор]Поринут је 30. марта 1938, а завршен 5. августа 1939. Потопљен је дизањем у ваздух од стране поручника бојног брода 1. класе Милана Спасића 17. априла у Боки которској.
Љубљана
[уреди | уреди извор]Поринут је 28. јуна 1938, а завршен 17. децембра 1939. Заробљен је 17. априла 1941. док је био на ремонту. Преименован је у Lubianu (Љубљана) и послат да прати конвоје ка северној Африци. Насукао се 1. априла 1943. код Туниса и уништен је следећег дана нападом савезничке авијације.
