Разарачи класе Београд

С Википедије, слободне енциклопедије
Класа Београд
Разарач Београд 1939. године
Преглед класе
Градитељи:
Оператори:
Претходник: Дубровник
Наследник: Сплит
Период изградње: 1937-1939.
У служби: 1939-1945.
Планирано: 3
Завршено: 3
Изгубљено: 3
Опште карактеристике
Тип: Разарач
Депласман:
  • Стандардни: 1210 t
  • Пуни: 1655 t
Дужина: 98 m
Ширина: 9,45 m
Газ: 2,7 - 3,2 m
Инсталирана снага: 44.000 КС
Погон:
  • 3 × Јароу котла
  • 2 × Кертис турбине (Београд)
  • 2 × Парсонс турбине (Загреб и Љубљана)
Брзина: 38 чворова (пројектовано)
Аутономија пловљења: 1.200 наутичких миља (2200 km ) при економској брзини од 16 чворова
Посада: 145 морнара и официра
Наоружање:

Разарачи класе Београд спадају међу најзначајније бродове Југословенске ратне морнарица који по својој величини долазе одмах након разарача Дубровник. Направљени су пред почетак Другог светског рата и представљали су најмодерније бродове Југословенске морнарице.

Бродови класе Београд[уреди | уреди извор]

После великог разарача Дубровник, министарство војске и морнарице Краљевине Југославије одлучило се за набавку више мањих разарача чија би изградња била могућа и у домаћим бродоградилиштима. Планови за бродове су наручени код француског бродоградилишта у Нанту, код којег је наручена и градња првог разарача из серије. Друга два разарача изграђена су у домаćем бродоградилишју Јадранска бродоградилишта А.Д у Сплиту у данашњој Хрватској.

Београд[уреди | уреди извор]

Поринут је 23. децембра 1937,[1] а завршен 28. априла 1939, тј. тада је стигао у сплитску луку.[2] Оштећен је бомбом на мору и заробљен у Боки которској 17. априла 1941. Италијанска морнарица га је преименовала у Sebenico (Шибеник) и коришћен је као пратња конвоја ка северној Африци. Капитулација Италије га је затекла у Венецији, где је био на ремонту. Немци су га оспособили за службу 17. октобра 1944. и дали му ознаку ТА-43. Тешко је оштећен дејством артиљерије и потопљен у Трсту од стране своје посаде 1. маја 1945.

Загреб[уреди | уреди извор]

Поринут је 30. марта 1938, а завршен 5. августа 1939. Потопљен је дизањем у ваздух од стране поручника бојног брода 1. класе Милана Спасића 17. априла у Боки которској.

Љубљана[уреди | уреди извор]

Поринут је 28. јуна 1938, а завршен 17. децембра 1939. Заробљен је 17. априла 1941. док је био на ремонту. Преименован је у Lubianu (Љубљана) и послат да прати конвоје ка северној Африци. Насукао се 1. априла 1943. код Туниса и уништен је следећег дана нападом савезничке авијације.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]