Разарач Загреб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Разарач Загреб
Razarač Zagreb - maketa.jpg
Макета разарача „Загреб“ у Техничком музеју у Загребу
Општи подаци
Каријера  Краљевска југословенска ратна морнарица
Кобилица постављена ?
Поринут 30. март 1938.
Завршетак градње 5. новембар 1939.
Судбина Потопљен 17. априла 1941.
Главне карактеристике
Депласман 1.210 тона стандардни депласман
1.655 тона пуни депласман
Дужина 98.00 метара
Ширина 9,45 метара
Газ 3.18 метара
Погон 3 котла Јероу, снаге 40.000 КС
Брзина 38 чвора
Посада 145 официра и морнара
Наоружање Топови: 4 × 120 mm, 4 × 40 mm
Митрљези: 2 × 12,7 mm
Торпеда: 6 × 533 mm

Разарач Загреб (званични назив: Краљевски брод Загреб[1]) је био трећи од три брода серије југословенских разарача класе Београд. Он је добио име по граду Загреб, који је у Краљевини Југославије био главни град Бановине Хрватске. У време избијања Априлског рата 1941. године, разарач Загреб, и друга два брода његове класе - Београд и Љубљана, представљали су најмодерније ратне бродове Краљевине Југославије, с тим да је разарач Љубљана био ван строја након удеса приликом маневра упловљења у Шибеник.

Настанак и служба[уреди]

Након увођења у строј великог разарача Дубровник, Краљевина Југославија је наручила у Француској једну малу серију разарача, мање величине. Бродове је пројектовала француска фирма „Ateliers et Chantiers de la Loire“. Један брод је изграђен у француској, а следеће два су изграђена у југословенским бродоградилиштима. Наоружање за бродове је испоручила чехословачка фирма „Škoda“, а погонски уређају су набављени код британских компанија - котлови код Јароуа {„Yarrow Shipbuilders“}-, а парне турбине код Парсонса {„Parsons Marine Steam Turbine Company“}.

Као ни већина осталих југословенских ратних бродова није учествовао у борби. Пошто је 17. априла 1941. претила опасност да падне у руке Краљевине Италије, разарач је потопљен дизањем у ваздух од стране поручника бојног брода I класе Сергеј Машера и Милан Спасић. Они су 10. септембра 1973. године проглашени за народне хероје, јер су добровољно жртвовали своје животе.

Модел разарача постоји у „Техничком музеју“ у Загребу, „Војном музеју“ у Београду и Поморском музеју Црне Горе у Котору.

Референце[уреди]