Развој светског рекорда у бацању копља за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Актуелни светски рекордер Јан Железни

Први светски рекорд у бацању копља за мушкарце признат је од стране ИААФ 1912, износио је 62,32 метра. Постигао га је Ерик Леминг из Шведске. Актелни светски рекорд од 98,48 м држи Чехословак Јан Железни 1998. године, са садашњим моделом копља којим се званично такмичи од 1991. [1]

До данас (април, 2015) ИААФ је ратификовала 46 рекорда у бацању копља у мушкој конкуренцији.

Светски рекорди у бацању копља за мушкарце[уреди | уреди извор]

Развој рекорда до 1986[уреди | уреди извор]

Бр. Рекорд (м) Атлетичар Земља Место Датум Белешка
1. 62,32 Ерик Леминг  Шведска Стокхолм, Шведска 29. септембар 1912.
2. 66,10 Јони Мура  Финска Стокхолм, Шведска 25. август 1919.
3. 66,62 Гунар Линдстрем  Шведска Екше, Шведска 12. октобар 1924.
4. 69,88 Ејно Пентиле  Финска Випури, Финска 8. октобар 1927.
5. 71,01 Ерик Лундквист  Шведска Стокхолм, Шведска 15. август 1928.
6. 71,57 Мати Јервинен  Финска Випури, Финска 8. август 1930.
7. 71,70 Мати Јервинен  Финска Тампере, Финска 17. август 1930.
8. 71,88 Мати Јервинен  Финска Васа, Финска 31. август 1930.
9. 72,93 Мати Јервинен  Финска Випури, Финска 14. септембар 1930.
10. 74,02 Мати Јервинен  Финска Турку, Финска 27. јуни 1932.
11. 74,28 Мати Јервинен  Финска Микели, Финска 25. мај 1933.
12. 74,61 Мати Јервинен  Финска Васа, Финска 7. јуни 1933.
13. 76,10 Мати Јервинен  Финска Хелсинки, Финска 15. јуни 1933.
14. 76,66 Мати Јервинен  Финска Торино, Италија 7. септембар 1934.
15. 77,23 Мати Јервинен  Финска Хелсинки, Финска 18. јуни 1936.
16. 77,87 Ирје Никанен  Финска Karhula, Финска 25. август 1938.
17. 78,70 Ирје Никанен  Финска Котка, Финска 16. октобар 1938.
18. 80,41 Бад Хелд  САД Пасадена, САД 8. август 1953.
19. 81,75 Бад Хелд  САД Модесто, САД 21. мај 1955.
20. 83,56 Сојни Никанен  Финска Kuhmoinen, Финска 24. јуни 1956.
21. 83,66 Јануш Сидло  Пољска Милано, Италија 30. јуни 1956.
22. 85,71 Егил Даниелсен  Норвешка Мелбурн, Аустралија 26. новембар 1956.
23. 86,04 Алберт Кантело  САД Комптон, САД 5. јуни 1959.
24. 86,74 Карло Лијеворе  Италија Милано, Италија 1. јуни 1961.
25. 87,12 Терје Педерсен  Норвешка Осло, Норвешка 1. јули 1964.
26. 91,72 Терје Педерсен  Норвешка Осло, Норвешка 2. септембар 1964.
27. 91,98 Јанис Лусис  СССР Saarijärvi, Финска 23. јуни 1968.
28. 92,70 Јорма Кинунен  Финска Тампере, Финска 18. јуни 1969.
29. 93,80 Јанис Лусис  СССР Стокхолм, Шведска 6. јули 1972.
30. 94,08 Клаус Волферман  Западна Немачка Леверкузен, Западна Немачка 5. мај 1973.
31. 94,58 Миклос Немет  Мађарска Монтреал, Канада 25. јули 1976.
32. 96,72 Ференц Параги  Мађарска Тата, Мађарска 23. април 1980.
33. 99,72 Том Петраноф  САД Лос Анђелес, САД 15. мај 1983.
34. 104,80 Уве Хохн  Источна Немачка Источни Берлин, Источна Немачка 20. јули 1984.

Развој рекорда од 1986. до 1991.[уреди | уреди извор]

Бр. Рекорд (м) Атлетичар Земља Место Датум Белешка
1. 85,74 Клаус Тафелмеиер  Западна Немачка Комо, Италија 21. септембар 1986.
2. 87,66 Јан Железни  Чехословачка Њитра, Чехословачка 31. мај 1987.
3. 89,10 Патрик Боден  Шведска Остин, САД 24. март 1990.
4. 89,58 Стив Бакли  Уједињено Краљевство Стокхолм, Шведска 7. јули 1990.
5. 89,66 Јан Железни  Чехословачка Осло, Норвешка 14. јули 1990.
6. 90,98 Стив Бакли  Уједињено Краљевство Лондон, Уједињено Краљевство 20. јули 1990.
7. 91,98 Сепо Рату  Финска Шизуока, Јапан 6. мај 1991.
8. 96,96 Сепо Рату  Финска Punkalaidun, Финска 20. јули 1991.

Развој рекорда од 1990.[уреди | уреди извор]

Бр. Рекорд (м) Атлетичар Земља Место Датум Трајање
1. 89,58 Стив Бакли  Уједињено Краљевство Стокхолм, Шведска 7. јули 1990. 1 година и 202 дана
2. 91,46 Стив Бакли  Уједињено Краљевство North Shore City, Нови Зеланд 25. јануар 1992. 1 година и 71 дан
3. 95,54 Јан Железни  Чехословачка Петерсбург, Јужна Африка 6. април 1993. 145 дана
4. 95,66 Јан Железни  Чехословачка Шефилд, Уједињено Краљевство 29. август 1993. 2 године и 270 дана
5. 98,48 Јан Железни  Чехословачка Јена, Немачка 25. мај 1996. 27 година и 334 дана

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „12th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook. Berlin 2009.” (PDF). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2009. стр. 546,559. Архивирано из оригинала (pdf) 23. 12. 2012. г. Приступљено 12. 4. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]