Развој светског рекорда у скоку увис за мушкарце на отвореном

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Први резултат у скоку увис у савременом спортском стилу, забележен је 1864. у Енглеској када је Енглез Х. Гуч скочио 1,75 м [1].

Први светски рекорд у скоку увис за мушкарце признат је од ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација), 1912. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 2,45 метра а постигао га је Хавијер Сотомајор, Куба у Саламанци 27. јул 1993.

Најбољи резултати у скоку увис за мушкарце[уреди]

Незванично[уреди]

Светски рекорди које је признала ИААФ[уреди]

Висина Атлетичар Датум Место
2,00 Џорџ Хорин  САД 28. мај 1912[2] Пало Алто
2,01 Едвард Бисон  САД 2. мај 1914[2] Беркли, САД
2,03 Харолд Озборн  САД 27. мај 1924[2] Урбана, САД
2,04 Волтер Марти  САД 13. мај 1933[2] Фресно, САД
2,06 Волтер Марти  САД 28. април 1934[2] Пало Алто, САД
2,07 Корнилијус Џохансон  САД 12. јули 1936[2] Њујорк, САД
2,07 Дејв Олбритон  САД 12. јул 1936[2] Њујорк, САД
2,09 Мелвин Вокер  САД 12. август 1937[2] Малме, Шведска
2,11 Лестер Стирс  САД 17. јун 1941[2] Лос Анђелес, САД
2,12 Волтер Дејвис  САД 27. јун 1953[2] Дејтон, САД
2,15 Чарлс Думас  САД 29. јун 1956[2] Лос Анђелес, САД
2,16 Јуриј Степанов  Совјетски Савез 13. јул 1957[2] Лењинград, СССР
2,17 Џон Томас  САД 30. април 1960[2] Филаделфија, U.S
2,17 Џон Томас  САД 21. мај 1960[2] Кембриџ, САД
2,18 Џон Томас  САД 24. јун 1960[2] Бејкерсфилд, САД
2,22 Џон Томас  САД 1. јул 1960[2] Пало Алто, САД
2,23 Валериј Брумел  Совјетски Савез 18. јун 1961[2] Москва, СССР
2,24 Валериј Брумел  Совјетски Савез 16. јул 1961[2] Москва, СССР
2,25 Валериј Брумел  Совјетски Савез 31. август 1961[2] Софија, Бугарска
2,26 Валериј Брумел  Совјетски Савез 22. јул 1962[2] Пало Алто, САД
2,27 Валериј Брумел  Совјетски Савез 29. септембар 1962[2] Москва, СССР
2,28 Валериј Брумел  Совјетски Савез 21. јул 1963[2] Москва, СССР
2,29 Пат Мацдорф  САД 3. јул 1971[2] Беркли, САД
2,30 Двајт Стоунс  САД 11. јул 1973[2] Минхен, Западна Немачка
2,31 Двајт Стоунс  САД 5. јун 1976[2] Филаделфија, САД
2,32 Двајт Стоунс  САД 4. август 1976[2] Филаделфија, САД
2,33 Владимир Јашченко  Совјетски Савез 2. јун 1977[2] Ричмонд, САД
2,34 Владимир Јашченко  Совјетски Савез 16. јун 1978[2] Тбилиси, СССР
2,35 Јацек Вшола  Пољска 25. мај 1980[2] Еберштат, Западна Немачка
2,35 Дитмар Мегенбург Немачка Западна Немачка 26. мај 1980[2] Релинген, Западна Немачка
2,36 Герд Весиг  Источна Немачка 1. avgust 1980[2] Москва, СССР
2,37 Џу Ђанхуа  Кина 11. јун 1983[2] Пекинг, Кина
2,38 Џу Ђанхуа  Кина 22. септембар 1983[2] Шангај, Кина
2,39 Џу Ђанхуа  Кина 10. јун 1984[2] Еберштат, Западна Немачка
2,40 Рудолф Поварницин  Совјетски Савез 11. август 1985[2] Доњецк, СССР
2,41 Игор Паклин  Совјетски Савез 4. септембар 1985[2] Кобе, Јапан
2,42 Патрик Шеберг  Шведска 30. јун 1987[2] Стокхолм, Шведска
2,43 Хавијер Сотомајор  Куба 8. септембар 1988[2] Саламанка, Шпанија
2,44 Хавијер Сотомајор  Куба 29. јул 1989[2] Сан Хуан, Порторико
2,45 Хавијер Сотомајор  Куба 27. јул 1993[2] Саламанка, Шпанија

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Енциклопредија физичке културе ЈЛЗ Загреб том 1 pp. 80.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 2,29 2,30 2,31 2,32 2,33 2,34 2,35 2,36 2,37 2,38 2,39 „12th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook. Berlin 2009.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2009. стр. Pages 554, 555. Приступљено 30. 7. 2009. 

Спољашње везе[уреди]