Разговор:Јевреји

Из Википедије, слободне енциклопедије

Први поднаслов[уреди]

Милоше можда није требало ревертовати цијели текст:

Срби су један од ретких народа света који је са Јеврејима живео у миру и колико се то може рећи, љубави, кроз целу историју, од досељавања Јевреја у наше крајеве.Толерантност и коректност у српско-јеврејским односима и одсуство било какве мржње ситуацију су чиниле битно другачијом у поређењу са трагичним европским искуствима. Јевреји из Србије су се поносили да су Срби Мојсијеве вере, њихови књижевници и уметници су били изразити Срби.

Мени се овај дио чини вриједним, јер мени је познато да смо били можда чак и најтолерантнији према јеврејима (посебно Сарајево, али и Београд). Милан Тешовић 15:04, 1 јун 2005 (CEST)

То не да је субјективно, него и није истина, тј. представља типичан српски националистички мит. После Другог светског рата у Београду су Јевреји сведени на смешну цифру, а највећи део њих са Дорћола је завршио у концентрационим логорима по Немачкој. Какогод, ипак није био у питању антисемитизам, већ обичајно потказивање комшија. Београд је био окупирани град у Европи са највећим бројем анонимних достава Гестапоу. У сваком случају, да је постојала таква толерантност, вероватно би Јевреји били боље заштићени. --Милош Ранчић (разговор) 16:58, 1 јун 2005 (CEST)
Опет, овде није питање ни толерантности ни коректности, нити истине или неистине описане у чланку. Питање је субјективности која се не може доказати и којој није место у енциклопедији. --Милош Ранчић (разговор) 16:58, 1 јун 2005 (CEST)

Милоше, ја лично добар део београђана и не сматрам Србима (формално да али не духовно и сл.) тако да они и не представљају некакав меродаван репрезентативан узорак у том погледу...  :-))
Голија.

Ја сам говорио о периоду прије 1941.г. (што је, мораш признати, много дужи период). Што се тиче онога што је радио Гестапо то се баш и не може узети за примјер Србима (јер ја не вјерујем да је народ волио Гештапо, али Бошњаци се не би сложили - они кажу да је Дража био фашиста). Осим тога зар нисмо ми задњи ушли у рат и највише страдали у рату? Логично би било да је више Њемаца страдало овдје него у Пољској, Русији или Чехословачкој али није тако. Дакле логика - највише депортовања из Београда за логоре значи - ми смо анти-семите није добра.
За вријеме бормардовања '99 је било ријечи о томе јер су се сматра да Јевреји руководе САДом... Ја се не сјећам шта је тачно било... Ми смо им први дали нека права (Краљевина Србија)... Ако неко зна тачно о чему се ради нека каже.
Ја сам међутим чуо другачије, да су Пољаци, који никад нису протјеривали Јевреје, максимално избјегавали скривање Јевреја па макар и најбољег пријатеља, док код нас није био такав случај. То да су комшије издале комшије Гештапоу није тачно, већ су, напротив, наши људи врло често и врло успијешно крили Јевреје у својим кућама. У Београду је то било изузетна ствар, а у Сарајеву је било и више, може се рећи чак и чудо. А Јевреји брзо заборављају шта је све Србија урадила за њих, па су нас онако сјебали 1999
Рекао си Питање је субјективности која се не може доказати и којој није место у енциклопедији. Па уколико неко зна када су и за вријеме које династије Јеврејима призната поменута права, одна имамо нешто мноогооо конкретније. Али мени се ни овакво не чини много неенциклопедијским. Милан Тешовић 17:26, 1 јун 2005 (CEST)

  • Опет стари филм...слушај, немој да говориш у нећије име јер си већ одавно проваљен као провокатор итд...а а и није у реду да се говори у име других. Ако ти је стало до доприноса (што теби очигледно није ) прихвати се неких неутралнијих тема или нас остави на миру. Има Милош паметнија посла од бављења с тобом и твојим "есејима". Голија

Милане, оно сам ти навео само као пример за супротне чињенице. (Иначе, није био Гестапо у питању, него Београђани: Гестапо је преко радија објавио "да моли Београђане да не шаљу више анонимне доставе јер ће све бити бацане у ђубре".) Али... Није, опет, ствар у томе да ли је или није било овога или онога. Ствар је да је та констатација субјективна и емотивна, а не објективна и разумна, а полази од врло незгодних генерализација. Томе у енциклопедији није место, ма каква се рационализација нашла као образложење. --Милош Ранчић (разговор) 22:04, 1 јун 2005 (CEST)

Успут, не могу да се не надовежем на савремене београдске култур-фашисте који се диче што су "стари Београђани". Хехехе... Ето шта су преци "старих Београђана" радили. --Милош Ранчић (разговор) 22:05, 1 јун 2005 (CEST)

Садржај чланка[уреди]

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 09:06, 17. октобар 2013. (CEST)


Покварене спољашње повезнице[уреди]

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [1].--Autobot (разговор) 15:16, 19. новембар 2015. (CET)


Неисправна веза[уреди]

После неколико извршавања бота, установљено је да је следећа спољашња веза недоступна. Проверите да ли је веза уистину неисправна и, у том случају, исправите је или је уклоните.

Internet Archive је сачувао веб страницу. Препоручујемо вам да додате везу до одговарајуће архивиране верзије: [2].--ZoranBot (разговор) 16:34, 18. мај 2017. (CEST)