Разговор:Јован И. Деретић/Архива 3

Архива 2

Архива 3

Архива 4

http://www.zabranjenasrpskaistorija.com/

http://www.zabranjenasrpskaistorija.com/ - privatni sajt, nivoa bloga. Treba da se izbaci iz izvora. Deretić nije akademik ruske akademije nauka već Petrovgradske. --Алекс (разговор) 20:13, 26. фебруар 2011. (CET)

А ни за ту Петровградску академију нисмо сигурни да ли је академија или удружење грађана.Као што је рецимо господин Слободан Јарчевић награђен звањем почасног доктора наука у Друштву за истраживање старе словенске историје Сербона у Нишу 2008. године, па ваљда сада може испред имена да стави др.--ClaudiusGothicus (разговор) 21:57, 26. фебруар 2011. (CET)

Hm, kad je ovakva persona u pitanju, sklona izmišljanjima svega i svačega, počev od titula do same istorije, treba vrlo pažljivo prilazitii analizi iste. Ta njegova zabranjena istorija dot kom može poslužiti kao referenca za neke njegove tvrdnje, dakle, kažemo on tvrdi da su Srbi živeli na Balkanu još u antičko doba, pa kao referenca za tu našu tvrdnju da on to tvrdi, staviti taj sajt. Ali, to može biti i mač sa dve oštrice, jer neko može (ne daj Bože) ds protumači da ne to referenca da je NJEGOVA tvrdnja tačna.Što se zvanja doktora tiče, mogu i ja da se nazovem doktorom nauka, ako hoću, ali pitanje je da li sam ja stvarno doktor ili nisam. Ta titula zna se kako se dobija, i ko je daje, i naravno, ko tim institucijama daje pravo da dodeljuju takve titule, tako da to društvance koje se tamo skupilo u Nišu da istražuje nešto čega nikad nije bilo nema mnogo veliku težinu. Da nije tako, onda bismo i mi ovde mogli da lepo svima koji napišu pet sjajnih članaka da dodelimo fino doktorsku titulu, što da ne? Pogledajte samo za šta je taj sajt referenca, jer možda ipak može da ostane. --Јагода испеци па реци 22:13, 26. фебруар 2011. (CET)

Ukolko može da se nađe da je postao član te akademije tako što se prijavio i plaća članarinu u jednoj nevladinoj organizaciji onda bi to sve trebalo upisati. --Алекс (разговор) 03:11, 27. фебруар 2011. (CET)

Elem, poenta je da se izbaci ovaj izvor. --Алекс (разговор) 03:15, 27. фебруар 2011. (CET)

Njeovu akademsku karijeru je vrlo tesko ispitati iz prostog razloga sto fanovi mistifikuju ne amo njegova dostignuca vec i CV. Naime, posto mnogo organizacije sebe nazivaju akademijama, pa imamo cak i frizersku akademiju, onda mora svugde da se navede tacno koje akademije je neko clan kako bi mogli da utvrdimo sta ta titula zapravo znaci.--Војвода разговор 09:56, 1. март 2011. (CET)

Овај Радивој Радић све буквално схвата, ако у родослову пише да је Немања био праунук римског цара то не мора да значи да је буквално био праунук већ потомак, ти родослови поред историјске вриједности имају и мало књижевних...господин "Византолог" (то царство се звало Ромеја) би требао мало више да се упути у оно што пише, тако да би тај дио критике справом (мука ми је да пишем апостроф између с и п) треба избацити из чланка. То би било као да у пјесми о Св. Сави гдје у стиху "...Презрео сам царске дворе..." се помиње царство, а уствари се мисли вјероватно на краљевство. Зашто гсп. "Византолог" не критикује ову пјесму о Св. Сави такође?? Јер се преувеличава српство? Данте.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.209.119 (разговор • доприноси)

А зашто би се критиковала песма о светом Сави као историјски извор коју је ако се не варам у 19. веку написао знаменити песник Војислав Илић? Нико њу није употребио као историјски извор за живот светог Саве а ако би је употребио имао би очигледних проблема са разумевањем времена. Исто тако ако неко користи летопис као извор и инсистира на одређеном податку сасвим се смислено морају тражити контрадикторности и недоследности тог извора како би се његова вредност оценила. Зашто онда не бисмо били заиста критични и рекли да ти летописи користе књижевне моделе, општа места и због тога увршћавају Немању у ширу васељену хришћанских владара, без циља и у без могућности да дају прецизан родослов. Па вероватно састављачи родослова нису знали било ког Немањиног претка, за њих је он свети родоначелник светородне династије и у складу са том идејом они састављају своје родослове. Када се њихови преоизвољни наводи користе као поуздане просопографске белешке онда се мора приступити различитим методама критике како би се показало да ли су ти наводи веродостојни што у овом случају несумњиво није тачно. Помало је заједљиво указивати Радивоју Радићу на карактер, име и проблеме византијске историје јер је он за разлику од оних који критикује заиста познавалац оних тема о којима пише а супротно се може доказати само скрупулозном и строгом критиком његовог дела а у случају када та критика омане или када се за њено извођење не поседује довољна стручност приступа се личним дисквалификацијама.--Војвода разговор 17:45, 7. мај 2011. (CEST)

Знам ја када је настала пјесма, и нема везе са временом, у пјесми се помиње Царство, преувеличавање, јел то значи и да је Бојислав Илић "Новоромантичар"? Мислим да схваташ колика је разлика између царства и краљевине, тј., царство је нешто много много веће и моћније. А помињеш личне дисквалификације, а ја колико знам Деретић за Радића није рекао ни једну ружну реч, за разлику од "Византолога", који упорно дисквалификује личност деретића и његова критика је критика личности а не рада. Ево ти назив Радићеве књиге: "Историја занешењака и покварењака". Ово је једно научно дјело? Радић је докторирао на теми Јован Палеолог. А Његошев стих "Палеолог доведе Мурата да сахрани Србе са Грцима", тај Палеолог је пребацио Турке у европу својим лађама, из тога се може закључити какве је он намјере имао према Србији, а дотични "Византолог", од толико Ромејских царева нашао је да докторира баш Палеолога. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.209.119 (разговор • доприноси)

Слашем се са корисником 89.216.209.119 очито је да др.Радић нема чиме другим да се бави него да напада заступнике истине у тврдоглавој и бесмисленој одбрани Бечко-берлинске (лажне) историјске "школе".--Serb1914 (разговор) 20:02, 7. мај 2011. (CEST)

О сироти Радић није знао шта је Његош записао о Палеологу па је баш на њему докторирао !!! Невероватно.

Уметничка дела књижевности (нпр. Његошеви спевови, песме Војислава Илића, романи Андрића и Црњанског и сл) не могу бити и не претендују да буду историјски веродостојни. То је оно што се зове уметничка слобода и надахнуће.

Иначе, кључна личност у "довођењу" Османлија у Европу био је супарник, затим таст и савладар Јована V Палеолога, Јован VI Кантакузин. Византија практично од времена Андроника II Палеолога, прадеде Јована V, није имала морнарицу у ужем смислу те речи. Како и зашто читајте код Острогорског, ако већ не верујете Радићу, мада мислим да се и Острогорски лоше котира код Јована И. Деретића.

Плус, ако мало погледате Радићеву библиографију и биографију видећете да он и те како има посла па вероватно из тог разлога не стиже да постане проф. др. академик истовремено или да добије почасни докторат од неког удружења грађана из Ниша.--ClaudiusGothicus (разговор) 11:24, 8. мај 2011. (CEST)

Ovo je neverovatno: zar sad neko pokušava da iskonstruše da je Radivoj Radić nekakav anti-Srbin što piše o caru koji je prema jednom Njegoševom stihu bio odgovoran za turski prodor za Balkan! Čak i da je to tačno a nije, pa zar istoričari treba da preskaču nepodobne ličnosti? Šta onda se despotom Stefanom Lazarevićem koji je u više navrata ratovao rame uz rame sa osmanskim ratnicima. Zanimljivo je kako je jadni Jovan paleolog postao omražen među ljuditeljima srbske istorije. A zaboravih da kažem da Vojislav Ilić jeste romantičar i to jedan od najznačajnijih u srpskoj književnosti. Drugo Radivoj Radić u svojim knjigama nije napadao ličnosti Jovana I. Deretića i njegovih jednomišljenika nego je tačku po tačku kritikovao nejgove spise koji pošto su objavljeni imaju svako pravo da budu i javno kritikovani. Radivoj Radić nije napisao da je Deretić namerno pisao svoje knjige kako bi Srbe navoe na nekakvo megalomansko mahnitanje nego je rekao i to vrlo ubedljivo kako Deretić koristi istorijske izvore i to ne samo Deretić nego i pseudoistoričari koji su pisali pre njega. Sistematska zloupotreba filološkog, arheološkog i istoriografskog metoda je sistematski dekonstrusana u toj Radićevoj knjizi i bilo bi možda dobro još iz te knjige uzeti nekoliko navoda da se prikaže kakav je to metod kojim Deretić dolazi do svojih saznanja. --Војвода разговор 17:54, 8. мај 2011. (CEST)

Neutralna tačka?

Može li da se definiše koji deo ima problem sa neutralnom tačkom da bi mogli da se fokusiramo na to. Nije valjda ceo članak loše napisan? --Алекс (разговор) 11:59, 8. мај 2011. (CEST)

Др. Јован И. Деретић је 9. октобра 2009 примљен, као редован члан, у Руску академију наука[7]

Ако ово није тачно, уклањајте, јер стоји већ дуго времена!--В и к и в и н дбла бла 13:04, 8. мај 2011. (CEST)

Tacno je zar se ne vidi referenca br.7,dr.Deretic je clan RAN-ua.--Serb1914 (разговор) 13:11, 8. мај 2011. (CEST)

Na tom sajtu piše Ruska carska akademija nauka. Drugo to je privatni sajt na kome može svasta da piše. Ja sam ranije napisao da se radi o Petrovgradskoj akademiji za koju smo istražili da nije akademija kakvom je mi zamišljamo. Ako to skinemo da li onda moze da se skine šablon? --Алекс (разговор) 13:41, 8. мај 2011. (CEST)

A da ostane, s napomenom da nije do kraja jasno o kakvoj je instituciji reč? Mislim da ne treba uklanjati titule koje je on sam sebi samododelio, jer i to je bitno, ali treba naglasiti o kakvim se "titulama" radi, i koje su i kakve to institucije koje su mu ih dodelile (drugim rečima, nemaju nikakvu faktičku vrednost). --Јагода испеци па реци 13:59, 8. мај 2011. (CEST)

Ajde neka neko to promeni. У историји се налази тачан назив те академије. --Алекс (разговор) 14:18, 8. мај 2011. (CEST)

Ta akademija je u stvari jedno rpivatno udruženje koje ima vrlo sumnjive kriterijume članstva. Ti kriterijumi se valjda odnose na pregnuća koja akademska istoriografija uopšte ne poznaje. Tako da ta akademija ne samo da nije u smislu u kome se ta reč obično koristi već je nešto sasvim suprotno i t obi se moralo objasniti u članku kako se Deretićeve akademske pozicije ne bi bezrazložno mistifikovale.--Војвода разговор 17:45, 8. мај 2011. (CEST)

Da li da izbacimo tu rečenicu? Ovaj novi šablon bi trebalo da se ubaci u dva odeljka na koje se odnosi. --Алекс (разговор) 18:24, 8. мај 2011. (CEST)

Не мора да се избаци али би морало ради енциклопедичности да се прецизира шта је у питању, да не би било места мистификацији. Бојим се да ако би избацили тај податак појавио би се неко ко би рекао да намерно хоћемо да умањимо Деретићеве заслуге и да сакријемо да је руски академик.--Војвода разговор 20:39, 8. мај 2011. (CEST)

Slažem se, ali naći referencu za to je nemoguće, bar za sada. --Алекс (разговор) 21:32, 8. мај 2011. (CEST)

Da se vratimo na temu: Šta da se uradi da bi se skinula neutralnost? Gde ne stoji ta neutralnost? --Алекс (разговор) 21:34, 8. мај 2011. (CEST)

Vojvoda, procitao sam ja dio Radiceve knjige, tacno je da on sistematski ide od tacke do tacke, ali kada opovrgava Dereticeve teze on se poziva na savremene srpske istoricare, ili makar one iz 20. vijeka. Svi oni samo stagniraju, prepisuju jedni od drugih, niko ne ide dalje u istrazivanju, niko ne zna ni jedan klasicni jezik. Njihova istorija se zasniva na doseljavanje srba na Balkan (ne mogu da se dogovore tacno vrijeme), a srpska drzava pocinje sa nemanjicima. Pa je to nesto tipa, Srbi varvari su dosli iz neke mocvare, isterali preko noci ilirsku mocnu civilizaciju, i od nista napravili svoju drzavu. Radic npr, kaze nesto tipa "Deretic nije u pravu za to i to, jer "neki istoricar savremenik Radica" u svojoj knjizi je napisao suprotno", eto na tome se zasniva kritika. Sto se tice Njegosa, ne kazem ja da je to sto posto tacno, ali eto, nema razloga da Njegos nesto laze u svom djelu, dosta stvari, da ne kazem sve, iz gorskog vijenca, pogotovo krupni dogadjaji su istorijski potkovani, tipa "Francuskoga da ne bi brijega Arapsko more sve podavi". Dante.

Ако си тако прочитао ту књигу ја заиста нисам мађионичар да могу другачије нешто да ти објасним. Радић у свега неколико редака у првим одељцима књиге се позива на Божидара Ферјанчића јер се он једини раније освртао на Деретића а на друге стручњаке се позива у оним областима где сам није довољно компетентан (нажалост, нису сви тако учени као Деретић да могу добро да се сналазе у великом броју научних области) тако да се позива на резултате других научника, археолога и филолога (на пример и на једног неуког Александра Лому, једног од ретких зналаца транскрипта на овом подручју). То што говориш о српској историографији, иако нема везе много са Радићевом књигом, је глупост пар екселанс: па многи од тих историчара на које се Радић позива не само да су се користили грчким, латинским и другим изворима већ су их и критички приређивали а њихова издања се високо котирају у научном свету (наравно овде се може потегнути неодољиви аргумент: чим ти западњавци хвале нешто наше мора да хоће да нам подвале, али штета што се међу тим западњацима налазе и многи руски, грчки и други научници). Друго, српска историографија, иако притиснута материјалним недаћама својственим целом српском друштву, направила је изузетно значајне помаке, које оцењују не Деретић енд компани него критична и научна јавност у многим светским научним центрима. Ако неко оцени српску историографију 20. века као стагнацију нема са том облашћу апсолутно никакве везе. Само да прелиста неколико историогарафских часописа издатих протеклих година уверио бих се у разноврсност тема, интересовања, приступа и високе стручне квалитете које ови радови морају да испуне да би њихови радови били објављени. А госн. Деретић нема ниједан такав рад. А не морамо се позивати ни на српске историчаре 20. века, можемо да одемо и коју деценију радове и да се присетимо мрског Стојана Новаковића и Илариона Руварца или су они беше потписали посебан споразум у Берлину да затру српску историју. Ја не могу да схватим како неко може да озбиљно размотри тезу да на једном међународном конгресу где се кроји судбина Европе и света и одређује међуоднос између великих сила у наредних неколико деценија неко уопште осврће на српску историју. Тиме ја наравно не омаловажавам Србе и српску историју али једноставно реално сагледавам један догађај на коме је и српска актуелност била последња рупа на свирали а не њена историја. Што се Његоша тиче, нико не каже да он лаже и нико уопште не поставља питање о историчности његовог дела јер оно није историјски спис већ дело изузетне песничке имагинације. Његош је песник који прикупља мотиве и асоцијације из поезије, богословља, историје, свакодневице и онда их преобликује у складу са својим поетичким начелима али он не пише историјски спис. С друге стране ми имамо непосредне доказе из 14. века који нам омогућавају да реконструишемо како је текло турско пребацивање на Балкан и њихова експанзија и то су историјски извори којима се ови догађаји реконструишу, наравно уз сва ограничења и проблеме који одатле проистичу. То што је Његош написао да је француски брег зауставио арапско море је успела песничка обрада једног историјског догађаја који је Његошу био познат, не знам одакле јер се нисам бавио интелектуалним утицајима који су формирали Његоша али би то било интересантно испитати. Свакако да нам његошев спис неће користити као историјски извор за битку код Тура (или Поатјеа) већ само као једно интересантно сведочанство како је један такав догађај могао након дугог времена да доживи интерпретацију у једним сасвим другачијим културним околностима.--Војвода разговор 22:08, 8. мај 2011. (CEST)

Неутралност

Проблем неутралне тачке гледишта у овом чланку је тај што се за све Деретићеве тврдње не види да су његове већ су написане у неутралном тону као да су у питању историографски утврђене истине. Примери:

Сербон је био бог рата, ратничког сталежа код Срба., мора се додати по Деретићевим наводима

Што се тиче српског имена на пределу европског копна, Птолемеј помиње назив града Сербинон на Сави, данашњи Загреб. - чак и да је ово тачно (врло упитно) мора се назначити да Деретић тумачи овај спомен (који се мора доказати) као спомен српског имена иако то класични филолози сматрају за бесмислицу (па онда навести став Александра Ломе како објашњава шта је заправо етимологија и даје врло интересантне аналогије овим домишљатим аналогијама). Овакво етимологисање је као када бисмо рекли да је перу добио назив јер су ту СрБкиње прале веш јер је на Андима вода била врло квалитетна па није било потребно много детерџента.

Престоница ове античке Србије био је град Сарда, данашњи Скадар. - исто као за гореаведене случајеве. Објаснити да је у питању Деретићева античка Србија.

Врло се произвољно манипулише географских наводима у духу Деретићевих историографских теорија. Навео сам само неке примере а има их подоста.--Војвода разговор 22:19, 8. мај 2011. (CEST)

Ovo se odnosi na 2 odeljka. Da li da tu prebacimo šablone? --Алекс (разговор) 22:23, 8. мај 2011. (CEST)

Deretic je ceo zivot istrazivao i utvrdio prisustvo Srba od praistorije i da su Srbi autohtoni,necu ovde dzabno da produbljujem temu koju je vrlo kompleksna ali uveravam da svi srpski istoricari 20 veka su odrasli u becko-berlinskoj i komunistickoj (laznoj) skoli npr pogledajmo kartu Carstva Dusanovog iz 19 veka Слика:Balkans in 1350 according to Gustav Droysen from 19th century.jpg od gustava Drojsena,granice su one koje opisuje i Deretic,srpska drzava nijestvorena s nemanijcima nego mnogo mnogo hiljada pre,a o "vizantologu" bolje i da ne pricam on i kompanija nisu jos utvrdili kad su Srbi "dosli" na Balkan.--Serb1914 (разговор) 22:23, 8. мај 2011. (CEST)

Brate dzabe ti njima saljes te karte, ja sam se ubio objasnjavajuci u clanku dusanovog carstva da je ono obuhvatalo i Bosnu, ali dzabe. Stojan Novakovic? Pa taj covjek uopste nije ni istoricar...

Hm... A Deretić jeste? Zanimljivo je da to upravo kaže poštovalac lika i dela jednog mašinca wanna be istoričara... --Јагода испеци па реци 22:34, 8. мај 2011. (CEST)

Pa nisu ni oni krivi sto nisu znali ali on makar je otvorio oci skvozije nemoza biti pravilo...--Serb1914 (разговор) 22:38, 8. мај 2011. (CEST)

Evo je jagoda, ona je legenda i brat bratski! Deretic i da nije doktor istorije ili diplomirani istoricar, on se makar citavog zivota time bavi, a stojan novakovic je politicar, on nikakve veze sa istorijom nema e.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.209.119 (разговор • доприноси)

Камо среће да су српску интелектуалци школовани у тим злочиначким бечко-берлинским школама (неки додуше јесу, али би било много боље за српску државу да их је било много, много више). Па то су били најбољи универзитети у Европи! А тај неуки Стојан Новаковић се сматрао за најученијег човека свог времена и био је између осталог и политичар и државник који није лажирао стару српску државу на карти него је стварао модерну српску државу на терену, формирао установе културе а његова влада је поставила финансијске темеље војне реформе коју ће извести Милан Обреновић а та српска војска (која није била деретићевска фантазмагорија него је стварно постојала) је однела блиставе победе у ратовима на почетку 20. века (нажалост није могла да се истакне онако као Нино Белов и Срби на Хелмском полуострву у борби против Римљана). Ко би рекао да ће Стојан Новаковић морати да трпи овако незасноване и комичне нападе. Као што су и Љубу Ковачевића нападали да ниеј патриота а био је једини министар који је изгубио сина у Балканским ратовима. Барем прочитајте неку биографску белешку о људима које неосновано нападате.--Војвода разговор 22:57, 8. мај 2011. (CEST)

За Деретића не знамо шта је по образовању, док је Стојан Новаковић био правник по струци, члан српске Краљевске академије па и политичар (колико видим и Деретић би да буде политичар...шта ли га нагони да силази са својих олимпијских висина...). Елем, Новаковић се превасходно бавио правном историјом Средњег века и приредио је неколико издања српских правних споменика који су, веровали или не, још увек узорни иако су издати на свет пре стотинак година.

Ко од историчара тачно каже да српска држава почиње са Немањићима? Узмите лепо књигу Тибора Живковића, бившег директора Историјског института, Портрети српских владара (9-12. век), Београд 2006. Или, ако волите старија дела, ето вам Јиречек, па Острогорски, Владимир Ћоровић, вишетомна Историја српског народа Српске књижевне задруге итд.

Карта коју нудите само доказује да је аутор те карте слабо познавао српску историју, границе државе цара Душана итд.

Данте, тебе и даље чека гомила питања која си посејао страни за разговор Душановог царства. И по трећи пут, Босна није улазила у састав Душановог царства, што не значи да у Босни средњег века нису живели Срби. --ClaudiusGothicus (разговор) 22:54, 8. мај 2011. (CEST)

Sve je to super, samo je cijena svega toga bila odricanje sopstvene istorije. Te materijalne uspjehe i prosirivanje granica smo debelo platili. To bi ti bilo kao da aktuelna vlast danas proda kosovo za EU, i onda tipa za 200 godina, ko nas je uveo u eu? pa naravno oni, niko nece pricati o gubitku kosova...nebitno, dzabe se prepiremo ovako kad niko nece popustiti, ja se odjavljujem na odredjeno vrijeme.

Evo ga Klaudije, on ko da je diplomirao kod Radica. Sta fali toj karti? Lako je reci da je netacna i ne osvrtati se na nju dalje. Ne, Dusanu je lakse bilo da se siri na racun vizantije, a mocnu bosansku drzavu nije smio da napadne iako mu je bila tik uz rasku. Ne druze, Bosnu je smatrao svojom teritotijom.

Ostadosmo uskraćeni za dokaz da je Bosna ulazila u sastav Srpskog carstva.--Војвода разговор 23:29, 17. јун 2011. (CEST)

Politika umesto nauke

Razočaran sam jako jer se na wikipediji počinju primenjivati političke a ne naučne metode u raspravama. Posvetili ste mnogo više vremena i energije diskriminaciji Deretića nego njegovih tvrdnji. Jedan od prvih komentara je bio ,,ko kaže da je Porfirogenit osnova porekla Srba,Dušanovo carstvo je bilo veće od čega..." ovakve i slične tvrdnje može izreći neko ko je ili potpuno neupućen u elemntarnu istoriju koja se uči u školi(tri puta jedna te ista do 4.razreda,od 5. do 8. razreda i u srednjoj školi) il neko kome je samo cilj da uvede zabludu oko nekih najosnovnijih pojmova koji se uče bar 3 puta pre fakulteta. Ako već insistirate na preciznosti tvrdnji ja bih vas uputio na ostale stranice wikipedie pa tamo pogledajte ono što ste trebali bar u osnovnoj i srednjoj školi pa se vratite na ovu stranicu da diskutujete. Inače ne ulazeći u suštinu Porfirogenitovog dela,kako je moguće da se celo poreklo više naroda tumači na osnovu jedne knjige od koje je sačuvano jako malo i to baš taj deo poreklu Srba i Hrvata,original nikad nije nađen,samo prepisi stariji od originala bar 400 godina. Porfirogenit spominje Mađare koji na istorijsku scenu stupaju tek mnogo godina posle pisanja ovog njegovog dela nikome nije indikativno,zanimljivo. A zanimljivo niko nikad ne citira Mavra Orbinija za koga se zna kad,gde i šta je radio,a celokupan opus ovog katoličkog biskupa je jako blizak Deretićevim tvrdnjama. Razumem ja da istorija nije egzaktna,prirodna nauka,al trebalo bi bar ravnopravno da tretira autore,Orbini nije bitan a zna se šta je napisao,kad i gde,al zato je Porfirogenit za koga se ne zna pouzdano dal je tvorac famoznog dela otac teorije o poreklu Srba i Hrvata Mrad86 18:37, 14. јул 2011. (CEST)

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mrad86 (разговор • доприноси)

Ово је чланак о Јовану И. Деретићу, о његовој личности, његовој биографији, његовим титулама. Укратко, овај чланак се бави ЊИМЕ, а не промоцијом његових теза. Овде треба да се прочита управо оно што и пише: кад се родио, у које је школе ишао, колико је факутета безуспешно започињао и куда је интелектуално лутао све до 35. године, где се кретао, селио, где је на крају завршио и чиме се данас бави. А то је очигледно: пронашао је ухлебљење у популарисању фантастичних теорија и лажном академском представљању. Да ли су те теорије тачне, то за овај чланак није битно. Битно је да се зна КОЈЕ су, битно је да се зна да ли су у научној јавности прихваћене или не, а ако не и разлог због чега, и битно је рећи који факултет је завршио и на чему докторирао човек који се представља као доктор историјских наука, и каквог је то удружења члан када се представља као руски академик, а није члан Руске академије наука. А то све пише, не видим у чему је проблем. Ја бих још обавезно додао, уз свако навођење Деретићеве приче, да то све важи само по његовим књигама и по његовом тврђењу, а да је у научној јавности одбачено као нешто што је не само нетачно, већ са науком нема везе. А додао бих и то да се на својим предавањима представља као највећи Србин у последња 2 века (ништа Тесла, Пупин, остали) и отац будуће српске науке. Ко је слеп да не види о чему се овде ради, томе нема помоћи. Тај ће и врачаре и вешце проглашавати за докторе медицине са руске ВМА. 178.222.135.224 (разговор) 14:25, 5. јануар 2012. (CET)

Изгледа да су љубитељи Деретића у потпуно истом фазону као и он. Врло се ноншалантно односе према историјским чињеницама и изворима. Даклем, можда би ти, Мрад могао послушати сопствени савет, и пре него што лупиш па останеш жив, да погледаш друге Википедије шта тамо пише о најранијим преписима Порфирогенита који су сачувани.

The earliest surviving copy was made by John Doukas' confidential secretary, Michael, in the late 11th century.

Дакле, то је ни век од кад је Порфи живео, а у односу на наше време, скоро па 1000 година стар, сачуван препис. А о Орбинију би такође мгао малкице више да се обавести. Улазити у дебате око ових ствари врло је ризично ако сте само и једино читали Деретића, и то уместо критичким приступом, идолопоклоничким. Онда обично мислите да сте најпаметнији,а заправ се налупетате ко Макса по дивизији... Па вам после непријатно. --Јагода испеци па реци 19:15, 14. јул 2011. (CEST)

,,Ljubitelji" ili ,,fazon" tek nisu naučna argumentacija,pravite upravo grešku koju napominjem da se ovde pravi a to diskriminišete ljude,deretića ili one koji čitaju njegova dela,a ne njihove tvrdnje. Ni na par nasumičnih kritika,koje nisu moje,nego sam ih samo naveo,niste odgovrili nego gurate raspravu ka preovlađujućem mišljenju kao da je ono a priori tačno. ,,Istorijske činjenice" su tek labava kategorija,naročito one stare hiljdu godina,tretirate ih potpuno isto kao npr činjenice o Drugom svetskom ratu koji je bio pre 60 ak godina a tek je to metodološka greška. Inače čitam dosta Vikipediju,a pogotovo znam ono što su me više puta učili na časovima istorije. Što se prepisa Porfirogenita tiče priznajem da sam pogrešio najstariji prepis jeste iz 11 veka,ali ću navesti samo ono što piše na wikipediji ,,Pošto je DAI pisan kao delo namenjeno internom krugu na carskom dvoru pisano je grubim i neumivenim stilom,bez mnogo finesa karakterističnih za grčki jezik u vizantijskoj književnosti.Samim tim zbog neujednačnosti jezika i izvesne dvoznačnosti terminologije DAI je ostao delo otvoreno za različita tumačenja i prevode u današnjoj nauci" . Kada se budete hteli baviti ovakvim kritikama,kao i drugim kritikama ovog dela koja nije samo Deretić rekao,kao npr kako car zna za Mađare koji tek kasnije dolaze u Panoniju,kako su srbi i hrvati iste godine kao celi narodi otišli iz prapostojbine do Soluna opet se vratili do beograda pa nazad možemo da pričamo dal su deretićeve kritike tačne prema ovom delu kao i da li je on i koliko u pravu uopšte. Al dok se postavljate na nedodirljive pozicije da ste u pravu bez prihvatanje ikakve kritike, tu nauke nema pogotovo su monokauzalna objašnjenja neprihvatljiva u društvenim naukama. Mavar Orbin je tek posebna tema,jesam paušalno ga približio Deretiću,al i za te paralele ima mesta al to je tema za neku drugu stranicu na wikipediji Mrad86 13:41, 22. јул 2011. (CEST)

@Мрад86, можда не би било лоше да, као у случају приче о старости најстаријег рукописа DAI, прво нешто прелисташ и утврдиш градиво, да тако кажем уз сво поштовање, па да причамо даље.

1. Угри су у Панонију дошли 895/6. током владавине византијског цара Лава VI Мудрог (886 - 912), оца Константина VII Порфирогенита, а Угре је византијска дипломатија усмерила против Бугара кнеза и потоњег цара Симеона (865 — 927). Дакле долазак Мађара датира у период пре рођења Константина Порфирогенита те, самим тим, та априорна критика везана за Угре аутоматски отпада.

2. Срби и Хрвати нису дошли исте године већ у неком периоду између 626. и 641. Подсетићу те да су Вандали, Алани и Свеви рецимо у многи краћем периоду упали у римску Галију крајем 406. или Готи Тервинзи и Готи Грејтунзи 376. године, дакле веће пребацивање на територију царства преко Рајне или Дунава се могло извршити и у релативно кратком року. Такође, варварске групе су са све породицама и покућством могли да преваљују веће раздаљине. Готи су 395-402 прешли Балкан од Тракије преко северне Грчке све до Италије и то делимично уз помоћ, а делимично и против римских власти. Затим су ти исти Аларихови Готи неколико пута упадали у Италију, враћали се на Балкан, одлазили до Норика и назад у Италију и на крају, после пљачке Рима и неуспеха у пребацивању на Сицилију усталили су се у јужној Галији и све то у периоду од 402. до 411. године. Ако желиш још примера о релативно брзом кретању разних варварских скупина преко римске(византијске) територије нема проблема. Чини ми се да Порфирогенит нигде не спомиње колико је та сеоба из "прапостојбине" трајала.

3. Ја се плашим да ти не разумеш шта је то аутограф а шта препис. Нпр. Историја Амијана Марцелина, написана крајем 4. века, сачувана нам је у преписима од којих су најстарији из 9. века. И то мање-више важи за сва дела античке књижевности тј. Херодот, Тацит, Плиније Старији, Дион Касије, Еурипид, Аристотел итд су сачувани само у средњовековним преписима, дакле, што би Ј.И. Деретић рекао, оргинала НЕМА. А исто се то може рећи и за бројна дела средњовековне књижевности.

4. А плашим се да не разумеш ни шта је аутентичност (спољна критика) а шта веродостојност извора (унутрашња критика). Порфирогенит је, као и Херодот, Тацит или Прокопије из Цезареје аутентичан извор, дакле јесте настао средином 10. века, али је питање где је и по којим питањима веродостојан (баш као што су и остали које сам споменуо). Код Ј. И. Деретића све иде наопако тј. он оспорава аутентичност и веродостојност (оргиналност!) зато што му се просто садржај Списа о народима не допада пошто он полази од тезе да су Срби...народ најстарији. И сад 7. век му није довољно древан, а посебно идеја да су уз Србе стигли и Хрвати отприлике у слично време. Пошто се Порфирогениту приписују још четири дела (Ј. И. Деретић је чуо за још два па му се ни ту не слаже рачуница) ништа лакше него применити унутрашњу критику рецимо и видети да ли је рецимо језик, терминологија, синтакса итд сродна преосталим Порфирогенитовим делима и уопште византијским делима из 10. и 11. века. Примера ради, када је Лоренцо Вала подвргао критици Константинову даровницу лако је утврдио да се латинска термионологија јасно разликује од сачуваних царских закона из 4. века, као и од античког латинског уопште (ерго Даровница је састављена касније, а не у 4. веку).

5. Мени је рецимо занимљиво што се Ј. И. Деретић стално враћа на Спис о народима, а рецимо не критикује византијске ауторе 5. и 6. века попут Приска, Прокопија из Цезареје, Агатије, Менандра Протектора и Теофилакта Симокату који јасно убдицирају Словене и Анте у крајеве северно од Доњег Дунава. Прокопије, савременик цара Јустинијана I, јасно разликује Словене и Анте и њихове етнографске црте од нпр Гота, Херула, Вандала, Персијанаца, Кутригура и сл. И нормално, људи који читају само и једино Ј. И. Деретића мисле да је сироти Константин Порфирогенит "измислио" сеобу Словена и долазак Срба и Хрвата. Поједине топониме које помиње Порфирогенит помињу и арапски извори из истог периода, дакле извори који су настали у потпуно другој средини и на другом крају света, и управо је изучавање ових извора допринело да крајем 19. века и почетком 20. века Порфирогенит добије на тежини тј веродостојности.

6. Мавра Орбина (Орбини је италијанизована верзија његовог имена) "званична" историографија и те како користи. Само, има један мали проблем. Орбин је као Дубровчанин био на ободу ренесансног и барокног света који је корене сопствене цивилизације желео да нађе у антици или неком идеализованом средњем веку, а не у "мрачном" средњем веку. Тако су припадници пољског племства себе видели као директне потомке Сармата, француски племићи су своје директне претке видели у франачким ратницима који су покорили Гало-римљане и тако стекли природно право да владају Француском и имају енормне привилегије. Швеђанин Улоф Рудбек је у свом делу Атлантида у неколико томова (1679-1702) покушавао да покаже да се Атлантида налазила на месту Шведске те да су од шведског настали и латински и хебрејски итд (Да ли ти ово звучи познато?). Рудбек је наравно са својим тезама исмеван још у своје доба у самој Шведској и Скандинавији.

Наш Мавро Орбин је, гледајући како италијански хуманисти инсистирају на континуитету са античком римском цивилизацијом покушао да направи нешто слично тј Словене је желео да изједначи са разним античким народима те је узео рецимо Царске повести из 4. века, Павла Оросија из 5. века и једну италијанску (чини ми се) прераду Прокопија из Цезареје из 6. века и још неке изворе доступне му у другој половини 16. века и лепо Готе почео да приказује као аутохтоне Словене не би ли их тако што више временски примакао Римском царству. И то је то што се тиче ткз "изгубљеног" дела Орбина који није преведен за најширу публику у издању СКЗ. Орбинови мотиви су нам познати, мало се "поиграо" са античким изворима у маниру који је у оно време био сасвим уобичајен (што Ј.И. Деретић опет или не зна или не жели да помиње својој публици). Антички извори које је Орбин користио сачувани су нам и данас захваљујући томе што су током 15. и 16. века штампани и прештампавани и умножавани на друге начине. Дакле, довољно је узети нпр Прокопија из Цезареје у потпуном грчком облику и видети шта је све и како из њега Орбин "позајмио". Само, ако Готи и Словени (и Анти) рецимо нису били исто према аутору из 6. века, како су за аутора са краја 16. века постали исто? И тако можемо у круг. Е сад, ЗАШТО ЈЕ ОРБИН ВЕОМА ЗНАЧАЈАН ЗА СРЕДЊОВЕКОВНУ ИСТОРИЈУ СРБА? Зато што је већи део његовог дела, иначе лепо преведен, искоментарисан, опремљен критичким апаратом и сл, посвећен средњовековној историји при чему је Орбин користио изворе који су нам данас изгубљени (нпр. разне дубровачке документе, локалне хронике на латинском или италијанском и сл). Међутим, Орбин, као ни многи други, није био историчар у ужем смислу речи, те је бркао информације из нпр писаних извора различите веродостојности и народну традицију. Нпр. говори како је Вукашин Мрњавчевић убио цара Уроша, иако је, према сачуваним изворима из 14. века цар Урош за више од два месеца надживео Вукашина и сл. Такви примери су бројни, а Ј.И. Деретић, пошто Орбин говори о аутохтоности Словено-Гота га хвали из свег гласа, намерно опет занемарује објективне критике о веродостојности Орбина и његових извора, а људи који не читају ништа осим Ј. И. му слепо верују.

7. Кад смо већ код науке има ли ико идеју зашто Ј. И. Деретић воли да цитира византијске (грчке) ауторе у латинском преводу нпр. Јована Зонару, Евсевија Цезарејског, Јована Кинама, Лаоника Халкокондила (Западна Србија, већ на стр. 5)? И зашто користи Мињеову патрологију из 19. века, ајд што је превазиђена тј. данас постоје потпунија издања грчких и латинских класика, него што је читава едиција покренута од стране једног католичког свештеника (http://en.wikipedia.org/wiki/Migne) чији су сарадници дакле преводили грчке ауторе на латински! И кад смо већ код политике, како то Ј. И. Деретић грми на зле фрањевце који су "измислили и написали" Спис о народима ради интереса католичких Хрвата, а овамо користи едицију коју је покренуо Миње и где су притом КАТОЛИЧКИ СВЕШТЕНИЦИ преводили византијске (православне) ауторе из средњег века на латински језик! Да сам склон теоријама завере ко неки корисници свашта бих могао да помислим тим поводом.

Мрад86, имаш ли ти шта да додаш на све ово? --ClaudiusGothicus (разговор) 22:55, 15. август 2011. (CEST)

Критике

Оставио сам поље о критици Деретићевих тврдњи јер је у реду да то стоји у чланку, али сам обрисао детаље који су се позивали на Радићеву књигу, јер је то пристрасно. --WinstonSims (разговор) 14:17, 15. август 2011. (CEST)

Пристрасно у ком смислу? Зато што Радић не третира Деретића као месију и спаситеља срБске историје, народа, до сада утамничене истине и сл???--ClaudiusGothicus (разговор) 15:03, 15. август 2011. (CEST)

Иначе, овај критике никако не могу бити пристрасне, већ само основане или неосноване. Ако Деретић каже да је Јерина жена Лазара Бранковића, а знамо да му је била мајка, или да је деда Стефана Немање живео у четвртом веку, критике су основане и толико о његовој стручности. -- Bojan  Razgovor  15:51, 15. август 2011. (CEST)

Шаблон за сређивање добро описује правце даљег рада, али је само потребно да се шаблон стави на право место како би се олакшао рад. --Алекс (разговор) 14:36, 15. август 2011. (CEST)

Ne, pristrasno je zato što na članku o Radiću ne stoje Deretićeve kritike. Na članku o Nacizmu ne stoji da je to bolesna ideologija, jer je to pristrasno, ali svako od nas misli da jeste. --WinstonSims (разговор) 19:32, 15. август 2011. (CEST)

Bogme, neće moći. Ni ovde ne stoji da je Deretić bolestan nego se argumentovano razotkriva koji je on lažac i neznalica. Ako ti je već toliko stalo do lika i dela ovog šarlatana, popravi ostatak članka, jer ostali delovi JESU i te kako POV. --Јагода испеци па реци 22:55, 15. август 2011. (CEST)

@Winston Sims, а које су то тачно критике које је Ј.И. Деретић упутио Радићу? Можда можемо овде мало да попричамо и о томе.--ClaudiusGothicus (разговор) 22:57, 15. август 2011. (CEST)

Ова Јагода ко да је сад изашла из Радићевог кабинета са испита. Шта доби?--Dante88 (разговор) 02:04, 12. септембар 2011. (CEST)

Ооооооо, Данте, па дуго те није било. Не бих да те ометам у писању чланака него пошто си ти овде дежурни следбеник и поштовалац Ј.И. Деретића би ли ти могао да одговориш на једну просту констатацију-питање која су два корисника начела...

Кад смо већ код науке има ли ико идеју зашто Ј. И. Деретић воли да цитира византијске (грчке) ауторе у латинском преводу нпр. Јована Зонару, Евсевија Цезарејског, Јована Кинама, Лаоника Халкокондила (Западна Србија, већ на стр. 5)? И зашто користи Мињеову патрологију из 19. века, ајд што је превазиђена тј. данас постоје потпунија издања грчких и латинских класика, него што је читава едиција покренута од стране једног католичког свештеника (http://en.wikipedia.org/wiki/Migne) чији су сарадници дакле преводили грчке ауторе на латински! И кад смо већ код политике, како то Ј. И. Деретић грми на зле фрањевце који су "измислили и написали" Спис о народима ради интереса католичких Хрвата, а овамо користи едицију коју је покренуо Миње и где су притом КАТОЛИЧКИ СВЕШТЕНИЦИ преводили византијске (православне) ауторе из средњег века на латински језик! Да сам склон теоријама завере ко неки корисници свашта бих могао да помислим тим поводом.--ClaudiusGothicus (разговор) 22:32, 21. септембар 2011. (CEST)

Ovaj clanak (tesko ga je i tako nazvat) je bleda SANU-ovska propaganda,istorijska reforma je vec pocela i niko nece moc da je zaustavi,Dereticeva reforma me podseca na Vukovu i on je bio ztrva kleveta i napada ali na kraju najbolji je bio njegov pravopis.SANU nema strucnjaka za antiku koji bi se uporedio sa Dereticem prema tome oni su na startu izgubili,ko zeli neku Dereticevu knjigu nek dodje na moju stranicu za razgovor.--Serb1914 (разговор) 22:57, 21. септембар 2011. (CEST)

"i on je bio ztrva kleveta i napada" - Gde je to Deretić žrtva kleveta i napada?? Gde se to vidi na stranici? --Алекс (разговор) 01:08, 22. септембар 2011. (CEST)

Добро пријатељу. Мене лично интересује зашто Деретић Јован И. уколико је толики стручњак за антику не користи грчке изворе на грчком него их цитира у преводу на латински из 19. века? Имаш ли ти неки логичан одговор?

А САНУ, као ни друге научне институције у овој земљи, стварно немају "стручњака" Деретићевог калибра ту се слажемо. Жао ми је што ћу то рећи, али морам-можда нека медицинска установа има и то под кључем.--ClaudiusGothicus (разговор) 23:02, 21. септембар 2011. (CEST)

Плус очекујем да се ти мало изјасниш о оним Расенима и Рашкој о којој смо поодавно диванили. Шта рекоше они твоји пријатељи италијански археолози о Етрурцима-Србима...народу најстаријем?--ClaudiusGothicus (разговор) 23:05, 21. септембар 2011. (CEST)

Hhehe... Pa nema stručnjaka kad nema šta da se izučava... --Јагода испеци па реци 23:11, 21. септембар 2011. (CEST)

Прерађивање

Драго ми је да је шаблон сређивање пребачен у прерађивање, па бих с тога предложио промене.

Одељци:

• 3 Деретићево виђење историје Срба
• 3.1 Деретић о српском имену
• 3.2 Деретић о Подунављу као прапростору Срба
• 3.3 Деретић о Србији пре Римског царства
• 3.4 Деретић о српско-римским односима
• 4 Критика Деретићевих тврдњи
• 4.1 Непознавање основних историјских чињеница
• 4.2 Немањићи
• 4.3 Произвољно својатање царева, светаца и султана
• 4.4 Титуле и презимена

би требало да пређу на страницу Српска аутохтонистичка школа. На тај начин би се свело само на биографију. А са друге стране сама критика превазилази Деретића тако да би то било боље решење. Тиме би се проблем око странице пребацио на страницу на којој се та тема обрађује.

Још један мој предлог јесте да се направи шаблон, уколико немамо сличан, у коме се на неутралан начин ограђујемо од псеудонауке и онда да такве чланке или боље такве одељке обележимо таквим шаблоном. --Алекс (разговор) 13:57, 31. октобар 2011. (CET)

Ne slažem se, kritika koja je ovde izložena odnosi se samo na Deretića a ne na celu autohtnonistučku školu. Takođe ne vidim zašto bi se deo o njegovoj teoriji prebacivao negde drugde. Šta će onda da ostane? Biografija? Pa Deretić se i nalazi u enciklopediji zbog svojih baljezgarija, a ne zbog svoje biografije. Ono što treba da se uradi jeste da se taj deo o njegovim teorijama napiše neutralno a ne da izgleda kao da je sve to istina. Sređivanje, prerađivanje, nema bitne razlike. I jedno i drugo se odnosi na sređivanje dela o njegovim teorijama, NE na deo o kritici. I ajde molim vas više, prestanite s tim naivnim pokušajima da se kritika izbaci iz članka. Ona je neophodna kako bi čitalac shvatio o kakvom se šarlatanu radi, pogotovu dok je ovaj deo o njegovim teorijama ovakav kakav je sada. Osim toga, u šablonu JASNO piše šta ne valja i šta treba da se menja, a kritika to sigurno nije:

Поједини наводи Јована И. Деретића су укључени у чланак као да је реч о општеприхваћеним научним истинама. Историјски извори се наводе сасвим произвољно без контекста и поштовања основних начела историчарске струке чиме се чланак у потпуности претвара у један псеудоисториографски памфлет.

--Јагода испеци па реци 14:39, 31. октобар 2011. (CET)

Не тражим да се критика избацује. Можеш да кажеш да се не слажеш и то је то. Нема разлога за такав тон. --Алекс (разговор) 15:56, 31. октобар 2011. (CET)

Ne znam kakav mi je to ton. Žao mi je što ti se čini da mi je ton neprimeren, ali mislim da nije dovoljno da kažem da se ne slažem, nego da je potrebno i da objasnim zašto se ne slažem (minimum kulturnog razgovora, zar ne?), te sam ja to i učinila. Ako si se osetio pogođenim nečim što sam rekla, izvini, nije bilo upućeno tebi, u svakom slučaju. --Јагода испеци па реци 15:59, 31. октобар 2011. (CET)

...

Истроијске тезе које износи др Јован И. Деретић су поткријепљене доказима који су изнети у његових 14 књига.

Npr da je majka Isusa Hrista Srpkinja jer se zove Marija. -- Bojan  Razgovor  05:03, 15. април 2013. (CEST)

Није само зато, него је она пореклом од Хетита, тако стоји у Новом завету, грб тог народа је двоглави орао ! Ако баш хоћеш да знаш, и блаженопочивши патријарх српски Павле је подржавао све ове тзв.псеудоисторијске тезе ! Dooshko Doobuyic (разговор) 08:55, 27. август 2016. (CEST)

„Dalmatski Sarmati“

Ne znam kako je pisac zaključio da je Tiberije pokorio dalmatske Sarmate. „Dalmatas Sarmatasque in Romanum redegit potestatem“ znači „Dalmate i Sarmate je vratio pod rimsku vlast“. Dalmatas ovde nije pridev, nego imenica. Aurelije Viktor za Dioklecijana kaže: „Diocletianus Dalmata, Anulini Senatoris libertinus, matre pariter atque oppido nomine Dioclea...“, tj. Dioklecijan Dalmata, oslobođenik senatora Anulina, od majke Dioklije i istoimenog grada. Uz to, que je enklitika, koja je ovde upotrebljena da razdvoji Dalmatince od Sarmata. Uostalom, svima je jasno da se Senatus populusque Romanus može napisati i kao Senatus populus et Romanus.--Нимча (разговор) 19:08, 4. август 2013. (CEST)

Pitaj Deretića kako je to zaključio. --Јагода испеци па реци 19:12, 4. август 2013. (CEST)

Koliko ja vidim, tu je citiran Euzebije (Eusebius Pamphili: OPERA OMNIA (Eusebii Caesariensis Opera Pars Uno). Patrologiae, Migne, Paris 1857). Možda je ta referenca preuzeta od Deretića, možda nije. Nisam sklon pretpostavkama. U svakom slučaju, „Dalmatas Sarmatasque in Romanum redegit potestatem“ ne može se nikako protumačiti kao dalmatski Sarmati ili sarmatski Dalmati.--Нимча (разговор) 19:22, 4. август 2013. (CEST)

Vidi, od Deretića et company se svakakva budalaština može očekivati. Lično sam videla od jednog lika koji je a la Deretić kako krizikuje zločestog PorfirogEneta i njegovu knjigu De administrando imperium. Dakle, nije se udostojio ni da tačno navede naslov onog što kritikuje. Ako je neko takav tekst referencirao onda mu se valjda treba verovati. Ako sumnjaš da tako stoji u Deretićevoj knjizi, onda molim nađi knjigu i proveri. U suprotnom, koja je svrha tvoje primedbe? --Јагода испеци па реци 22:13, 5. август 2013. (CEST)

Не очекуј од мене да консултујем Деретића. Консултуј га ти ако ти је до одељка Историја Срба. Мени није. Ја ’оћу у потпуности да га уклоним. Зашто? Писац одељка Историја Срба не референцира Деретића, него латинске преводе грчких оригинала. Важно је притом истаћи да их писац одељка Историја Срба очито слабо схвата, чим прави овакве грешке:

• Dalmatas Sarmatasque схвата као „сарматске Далмате“ место „Далмате и Сармате“
• Sardianorum imperium схвата као „Српско царство“ место „власт над Ардијејима“

Зашто мислиш да се ја само размећем својим латинским?--Нимча (разговор) 01:15, 6. август 2013. (CEST)

Можда знате, можда и не, за устанак који је предводио Бато(н) против Римљана у 1.веку нове ере.После слома тог устанка Римљани су пораженима признали грађанска права, што је значило да постају грађани Рима. Онда су Римљани обавили попис становништва за убирање пореза, регрутацију итд. На том попису који је обављен у 1.веку нове ере на територији Илирске провинције налазе се словенска(српска) презимена ! Имате видео https://www.youtube.com/watch?v=z4T6RgI_OCQ. (од 32. до 36.минута у видео снимку) у коме др Јован Деретић показује документ Плинија старијег, књига трећа, поглавље 22 и 23, који доказује аутохтоност Срба на Балкану у 1.веку нове ере !Е, како сад то, Деретић лупета ? Dooshko Doobuyic (разговор) 04:02, 9. септембар 2016. (CEST)

Империјум Серборум

Још један пример површног читања извора. Sardianorum, gentis Illyircae: Касије Дион овај народ назива Ардијејима, док Зонара Сардијејима. Ми их овде на ср.вики зовемо Ардијејцима. Ко о њима хоће више да сазна најпријатељски му препоручујем: Фанула Папазоглу, О територији илирског племена Ардијеја, Зборник Филозофског факултета у Београду VII (1963)

Уз то, треба имати у виду да приложени текст није изворник (изворник је на византијском грчком), него је много каснији латински превод.

Issa insula in Ionio sinu sita est: cujus incolae Issaei Romanis ultro se dediderunt, suo domino Agroni Sardianorum regi, gentis Illyricae irati.

У приложеном тексту стоји genitis, место gentis.

„Острво Вис налази се у Јонском заливу. Наљутивши се на свог господара Агрона краља Сардијеја, народа из Илирика, житељи Виса добровољно су се приклонили Римљанима“.

Ad eum consules legatos miserunt.

У приложеном тексту стоји ad cum место ad eum.

Конзули су му послали посланике.

Sed illo mortuo, fillio adhuc impubi haerede relicto, uxor ejus pueri noverca, Sardianorum imperium administravit

„Но, како је умро, а иза себе оставио сина наследника који је још био млад, власт над Сардијејима преузела је његова жена (Теута), тј. махећа његовог дечака, која посланицима није дала никакав правичан одговор“.

Imperium administravit у овом контексту значи преузела власт. Imperium је латинска реч за војна овлашћења. Колико ја видим, ту нема никаквог помена о Србима, нити о процвату некакве државе Срба под краљем Агроном.--Нимча (разговор) 19:39, 5. август 2013. (CEST)

Ардијеји и Далмати (или Делмати) су били народи блиски данашњим Шиптарима, на шта указују поједине речи. Нпр. име Далмације (или Делмације) долази од илирске речи за овцу (delme). На шиптарском се овца каже dele.--Нимча (разговор) 19:45, 5. август 2013. (CEST)

Pod jedan, ne koristi uvredljive reči za Albance jer to je suprotno duhu ovog projekta. Pod dva, gledam danima šta pišeš na ovoj stranici i nije mi jasna jedna stvar: kome pišeš primedbe? Tvoje primedbe su direktno upućene Deretiću a ne članku koji ovde imamo, tako da ne vidim svrhu istih. Šta očekuješ, da se javi Deretić i da uđe u raspravu s tobom? Ili nam samo demonstriraš svoje znanje latinskog? Dakle, koji je krajnji cilj ovih primedbi? Jer ja zaista ne vidim da se bilo koja od njih odnosi na sam članak, nego dikrektno na Deretićevu teoriju, a to ne spada u domen ove enciklopedije, što bi valjda do sada trebalo da znaš. --Јагода испеци па реци 22:09, 5. август 2013. (CEST)

Као прво, где то пише да Шиптар реч увредљива за Албанце? Колико је мени познато, Шиптар је словенизован облик албанског етнонима Шћиптар. Уз то, они сами себе сами зову Шћиптарима. То што неко сматра тај израз увредљивим не значи да је увредљив свима. Нпр. етноним Буњевац је данас увредљив за један део млађе популације Суботичана, али за други део, веровали или не, није. То је ствар укуса, а о укусима се не расправља. Као друго, примедбе су упућене комплетној заједници. Чланак наизглед делује озбиљно, али заправо се заснива на кривом тумачењу референцираних извора. Планирам да уклоним комплетно одељак Историја Срба. За уклањање неколико хиљада бајтова потребно је неко објашњење.--Нимча (разговор) 22:49, 5. август 2013. (CEST)

Павлова пећина

Са Деретићевог сајта је као део библиографије ископирано да је коаутор на чланку Павлова пећина, међутим на виртуелној библиотеци се води да је коаутор Милорад Ђ. Деретић рођен 1928.

Да ли је ово некакав псеудоним? За сад склањам информацију о том чланку.

Aleksamil (разговор) 11:47, 31. август 2017. (CEST)

Комично

Овај чланак је написан тако да обори тезе проф. Деретића, међутим све је испало комично. Тако је то кад се чињнице "обара" мишљењима. Који силни беспотребни детаљи којима се "доказује" да је Деретић у криву (од оних о оцу Немањином, па преко оних о неподобности Деретићевих старијих референци из 19 в. и то на основу још старијих Радићевих - попут Порфирогенета, па надаље...). Сатрасте сте се да коњу избројите баш све зубе (чак и оне којих нема) - док вам Деретић упорно објашњава и доказује да то уопште није коњ. (Можда мамут?)

Meni je komično da ti uzimaš barona fon Deretićhauzena za ozbiljno. -- Bojan  Razgovor  05:01, 19. фебруар 2018. (CET)

Па нећу вањда вас, Швапчад, и остале Недићевце на челу са вашим идолом нацистом Вучићем ("Побити сто Муслимана за једног...")?

Smesan si. -- Bojan  Razgovor  22:09, 19. фебруар 2018. (CET)