Разговор:Ћићевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Osnovni podaci Stanovnika 10755 Površina 123,7km2 Okrug Rasinski


Teritorija opštine Ćićevac se nalazi u severoistočnom delu Rasinskog okruga i obuhvata površinu od 123,7 kvadratnih kolometara sa oko 11000 stanovnika.

Opština Ćićevac se nalazi na najvažnijim saobraćajnim komunikacijama: Autoput Beograd-Niš na koga se kod Pojata vezuje magistralni put ka Kruševcu i dalje prema Kraljevu, Kopaoniku i Prištini. Magistralna pruga Beograd-Niš se kod Stalaća grana ka Kruševcu, Kraljevu, Čačku, Užicu i Požegi gde se spaja sa prugom Beograd-Bar.

Pored sedišta komune opština Ćićevac obuhvata još devet mesnih zajednica: Pločnik, Pojate, Lučina, Stalać, Grad Stalać, Mrzenica, Braljina, Trubarevo i Mojsinje. Opština Ćićevac se nalazi na ušću Zapadne i Južne Morave kod Stalaća a kroz opštinsku teritoriju protiče i Jovanovačka reka.

Reljef se odlikuje blago nagnutim terenima koje se od Mojsinjskih planina,koje su poznate kao srpska Sveta gora,spuštaju blago prema sve tri Morave.

Zemljište ka kome se nalazi Ćićevac se ubraja u srednje plodna zemljišta. Klima je umereno kontinentalna.

Ćićevac se od vajkada nalazio na najvažnijim putevima koji su išli dolinom Morave od rimslih vremena i puta Via Millitaris do današnjih dana.

Ћићевац[уреди]

Молим Вас да избаците део текста у којем се на небулозан начин приповеда да је име Ћићевца потекло од некаквог племена Ћићена. Уз најбоље намере да оправдам аутора текста, морам да кажем да одавно нисам прочитао глупљу причу. Иначе, име Ћићевац потиче од имена средњевековног села Кикоевац, које се спомиње у Повељи кнеза Лазара манастиру Раваница. Нема никакве сумње да је у повељи реч о данашњем Ћићевцу, јер су поред имена села Кикоевац, у повељи наведена села Шавац, Чепуре и Лучина која се налазе у околини.

Ћићи у Истри можда имају неке везе са Србима из Лике и Далмације, али са простором централне Србије немају ама баш никакве везе. Оставимо хрватску историју Хрватима, а пожељно би било и да упознамо српску историју.

С поштовањем, Александар Антић

Нема проблема, само нам наведите извор за то и све ће бити решено.--Марко Раденковић (разговор) 19:24, 2. март 2015. (CET)

Не знам ко уређује тему, па ћу овде коментар поставит. Морам да се укључим у тему, навод је исправан. Етимологија Ћићевца је иста као и код Ћићара. Потиче од латинске речи Ciociа што је њихов назив за опанке. А опанке латини нису носили, већ илири, трачани, дачани и неки анадолски народи. Углавном данас третирано као најстарије цивилизације у европи. Назив општине дефинитивно потиче од романске речи за опанак, вероватно је тако забележено неко племе које је носило опанке на том подручју...! IZVOR: https://en.wikipedia.org/wiki/Ciocia

Италијански Ћиоћи или Ћићи су досељени са балкана и покатоличени, за време постојања папске државе коју су ширили папску територијално по италији и постали већински део становника у неким деловима, што је потврдило и генетско истраживање. Зато их многи италијани не воле... Његош то помиње у Горском Венцу, где каже да латини трпају на бродове далматинце и хрвате и возе их у свет (италију и другде) да освајају земљу са њима... Само у регији Фосионе живи преко 500.000 Циоца данас, што је заправо на 50км од Рима. У самом Риму такође у неким регијама су досељени током 16-17 век са балкана становници који имају хаплогрупе исте као Срби данас, гледајући тестирања објављена. Не треба их мешати са Морлацима. Док су хрвати одвојени од Ћића у регију Молисе. Хрвати Ћићима никад нису дали право на статус мањине у Истри или право да се не изјашњавају као Хрвати...

Кикоевац који се наводи као могући етноним, је можда каснији славизам изведен из латинског Ciocie (опанке) тако што је слово C замењено са словом К, супротно од Хрвата где је замењено са словом Ћ. Код бугара се каже Кукевац или Кукери. Зато може бити да та повеља датира из бугарског периода владавине у СРБ. Или код Бугара назив потиче из Српског периода владавине, ако они већ немају неке повеље о етнониму који је навео господин Антић. Притом Ћићари су себе сматрали и дан данас сматрају Ромејима као Понтски Грци (у смислу Цариградски Ромеји), Ћићари су делимично истро-романизовани од Морлака и романизовани од стране Италијана у периоду дуге окупације Истре. Али данас причају словенски, такође Ћићари имају исто као и Понтски Грци или Бугари обичај сачуван од Илира и Трачана да обележе дионисов култ са звонима и маскама. https://hr.wikipedia.org/wiki/Zvon%C4%8Dari, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%B8... Тај обичај се задржао негде и у Србији...

Надам се да је помогло да се реши дилема етнонима Ћићевца. Дефинитивно је опанак...

Пс. имате сачуване списе о томе како су Крићани куповали вино од Трачана и Илира. Тада се у Грчку, који су били Критска колонија појавио култ и божанство Диониса. Тада се први пут појављује вино у историјиским извештајима. Грчки језик има много трачанског као и латински који има много грчких речи. Тако да овај латински назив за опанске треба етимологију тражити у трачанско-илирским речима.

Са Поштовањем: --Миланче ер (разговор) 17:32, 24. април 2019. (CEST)