Разговор:Аксолотл

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Први поднаслов[уреди извор]

Шта тачно значи природне и мутационе боје? Нисам ово разумео. --Wlodzimierz (разговор) 01:50, 2. јануар 2009. (CET)

Па очигледно, речено је да је уобичајено да имају одређене (природне) боје, али каткад долази до мутација па се јављају и у другим (мутационим) бојама. Сад не залазим у то да ли је то ваљано срочено, али писац је то хтео да каже. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:57, 2. јануар 2009. (CET)
па онда није ваљано срочено... --Wlodzimierz (разговор) 02:25, 2. јануар 2009. (CET)
Било би за очекивати од биолога да зна за термин који описује јединке са рецесивним генетским мутацијама које им мењају боју. Акваријумске рибе, јежеви, руже и друго цвеће се плански укршта да би се добиле боје привлачне за власнике љубимаца, или продају. Ако не знате неку бољу стручну дефиницију, онда је ово довољно јасно. --Јакша (разговор) 05:26, 2. јануар 2009. (CET)
од петнаест могућих варијанти обојености, јер су четири гена одговорна, само једна је такозвана wild type (дивља :) или „природна" или како год), све остале онда можемо назвати мутацијама (за термин мутационе боје нисам чуо па зато и реаговах, боље је рећи мутанти за боју тела). Све варијанте боје тела су присутне у природним популацијама, па су и све те мутације природне... успут, противно смерницама вики да то не радим, почињање реченице са „било би за очекивати од ... да зна" сматрам малициозним. --Wlodzimierz (разговор) 15:01, 2. јануар 2009. (CET)
И ја као биолог никада нисам чуо за поделу боја на мутационе и природне. Мислим да нема потребе за прозивком биолога (или било које друге струке) чак и да је неки од нас погрешио, што овде (прилично сам сигуран да) није случај.--Методичар 15:17, 2. јануар 2009. (CET)
Од 15 ... јер 4. Сад мене занима, у каквој су релацији бројеви 4 и 15? -- Обрадовић Горан (разговор) 15:21, 2. јануар 2009. (CET)
час из генетике? :) аксолотл је диплоидни организам, има по две варијанте одређеног гена. Ако узмемо у обзир само ова четири гена за обојеност, имамо свеукупно осам алелских позиција, на којима може да се нађе по једна од две варијанте одређеног гена (позиције: -/- -/- -/- -/-, алели: D,d, M, m, A, a, AX, ax). Постоје 64 варијанте генотипа које могу настати од ових гена (ваљда :Р). Меѓутоа, Д-Р тип наслеђивања резултује истом обојеношћу нпр. M/m и M/M (тј. хетерозигот и доминантни хомозигот, заједно се означавају као M/_). Из тога следи да постоје следеће фенотипске класе:
  • D/_ M/_ A/_ AX/_
  • d/d M/_ A/_ AX/_
  • D/_ m/m A/_ AX/_
  • D/_ M/_ a/a AX/_
  • D/_ M/_ A/_ ax/ax
  • d/d m/m A/_ AX/_
  • d/d M/_ a/a AX/_
  • d/d M/_ A/_ ax/ax
  • D/_ m/m a/a AX/_
  • D/_ m/m A/_ ax/ax
  • D/_ M/_ a/a ax/ax
  • d/d m/m a/a AX/_
  • d/d m/m A/_ ax/ax
  • D/_ m/m a/a ax/ax
  • d/d M/_ a/a ax/ax
  • и постоји (16. класа) четвороструки рецесивни мутант који сматрам леталом и не наводим: d/d m/m a/a ax/ax --Wlodzimierz (разговор) 15:43, 2. јануар 2009. (CET)

Ах, да, математичар. :) Мислим да у овом случају не мора увек да буде стриктно математичка комбинаторика. Питање је који је тип наслеђивања, као и да ли се неке боје (не)понављају. --Методичар 15:25, 2. јануар 2009. (CET)

Боље би ти било да си написао чланак у вези са тим Владо. :) --Методичар 15:45, 2. јануар 2009. (CET)

Захваљујем на исцрпном објашњењу. Часови генетике ме увек обрадују :D Јасно је зашто сам питао, очекивао сам да ће да их 16. Тај летални заокружује списак :) Успут, нисам сигуран да је 64. Ако је M/m различито од m/M, онда би требало да их има 256, а ако је исто онда би требало да их има 81. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:57, 2. јануар 2009. (CET)

јеееј, прочитао си и размислио :) да, 81 варијанта постоји :) ето видиш да би лепо прошао код нас на испиту :) --Wlodzimierz (разговор) 16:04, 2. јануар 2009. (CET)
Лепо је видети овако детаљно објашњење у чланку. Од вишка глава не боли, али зар се то није могло исказати у једној реченици без реферата о генетици? Овако, одељак о рецесивним наследним одликама би требао да постоји за скоро сваку животињску врсту. Примедба: врста је критично угрожена у дивљини, али је далеко од истребљења с обзиром на узгајање у лабораторијама. То је пример када коришћење референци доводи до заблуда. --Јакша (разговор) 23:15, 2. јануар 2009. (CET)
Заблуда??? Ја заиста нигде не видим заблуду. Аксолотл ЈЕ крајње/критично угрожен таксон. За објашњење значења овог статуса угрожености, треба погледати за почетак кратко објашњење на енглеској вики (на српској нажалост не постоји), пoгледати и упутства и објашњења IUCN па тек онда помислити да се референца назове узроком заблуде. А да, било би корисно и прочитати целу референцу, лепо је написано зашто је БАШ АКСОЛОТЛ крајње угрожен таксон. --Wlodzimierz (разговор) 23:34, 2. јануар 2009. (CET)
Чланак је конципиран тако да ће вероватно изазвати заблуду код читаоца. Прво, енглески чланак помиње да се велики број ових животиња гаји у заробљеништву, што значи да је врста критично угрожена само у дивљини, или по класификацији извесног међународног удружења биолога-еколога (лично сматрам да ова удружења имају политикантску намену, али не бих хтео да отварам расправу о овој теми). Друго, велики одељак посвећен боји аксолотла сугерише читаоцу да је то најзначајнија одлика ове животиње, што није ни приближно тачно. --Јакша (разговор) 03:32, 3. јануар 2009. (CET)
Свака част на неиспраћеном алгоритму који горе зацртах; мене искрено мрзи да поново напишем све одозго, када ефекта очито нема. Браво још једном на свакој речи! --Wlodzimierz (разговор) 04:59, 3. јануар 2009. (CET)
Алгоритам је да се смисао српског чланка може разумети онда када се прочита енглески чланак? Џаба је онда ишта писати. --Јакша (разговор) 07:30, 3. јануар 2009. (CET)