Разговор:Битка код Јиланда

Први поднаслов

Баш сам гледао документарац о овоме пре два дана. Рекли су да Немцу нису могли пробити оклопа енглеских дриднота. --Mile 20:15, 7. март 2007. (CET)

Битка пред Скагераком - неки технички детаљи

Ако проучите детаљније почетак друге фазе ове битке (Бој главнина), видећете да су немачки топови били прилично ефикасни чак и против најсавременијих британских супердреднота. Бојни брод Warspite био је погођен са тачно 15 немачких граната калибра 305 милиметара, а оштећења која је том приликом претрпео била су тако тешка да је морао да напусти битку. Између осталог, оштећени су му били даљинари, 3 топовске куле и крма. Осим тога, продор воде је био знатан, па је постојала опасност и од потапања.

Немачки топови су били нешто мањег калибра од британских, али је дужина цеви била већа. На пример, дужина цеви немачких топова калибра 305мм на бојном крсташу Дерфлингер била је 50 калибара (око 14 метара), а сви британски топови 305мм имали су дужину цеви тачно 45 калибара. Ово значи да је, поредећи исти калибар, брзина немачких граната, кинетичка енергија (па тако и пробојност) била већа од британских.

У поређењу са британским еквивалентима, оклоп немачких бродова је имао већу дебљину, а немачки бродови као целина - имали су већу борбену издржљивост. Тако је, на пример, чувени немачки бојни крсташ Зајдлиц претрпео 21 погодак најтежим британским гранатама и један погодак торпедом и, упркос томе, није потонуо,већ се успешно вратио у базу. Насурот овоме, 3 британска бојна крсташа била су уништена са целокупним посадама само после 5-6 погодака немачким гранатама калибра 280мм или 305мм. --Bariton-pop (разговор) 11:46, 30. децембар 2009. (CET)Bariton-pop

• Скоро је био документарац на Дискаверију у коме је објашњен разлог за релативно лако уништење три енглеска бојна крсташа. Установљено је да је због потребе за великом брзином паљбе, експлозив (мислим да је кордит) који служи за испаљивање граната, уместо у добро оклопљеним складиштима, био распоређен у незаштићеним ходницима и просторијама у близини топовских кула. Због његовог бржег преношења до кула, сва водонепропусна врата, која се током битке обавезно затварају, су остала отворена. Презицни погодци немачке артиљерије изазвали су екслозију кордита која се затим несметано проширила кроз бродске ходнике, што је довело до скоро тренутног уништења енглеских бродова. Поздрав, --Краљевић Марко (разговор) 09:23, 29. децембар 2009. (CET)

• Поздрав Краљевићу Марку од Баритон-Попа. Мислим да је чланак о Јиландској битци на српској Википедији ИЗУЗЕТНО ДОБАР. Предлажем да се тако и означи. Заиста сам одушевљен исцрпним, прецизним и тачним описима ове велике поморске битке. Додао бих, на овом месту, још нешто у вези неочекивано брзог уништења британских бојних крсташа. У битци код Догер Бенка - готово идентична трагедија могла се догодити немачком крсташу СМС Зајдлиц. Био је погођен тешким гранатама 305мм у крмене топовске куле, што је изазвало пожар и ширење ватре на складиште кордита. Претила је опасност да Зајдлиц одлети у ваздух са целокупном посадом (На суседном СМС Дерфлингеру, официри су коментарисали: -Погледајмо још једном у Зајдлиц. Ускоро га више неће бити!) Срећом, брзом акцијом тројице пожртвованих морнара, пожар је угашен, па је Зајдлиц био спашен. Поучени овим догађајем, немачки инжењери су увели додатне мере противпожарне заштите, како на Зајдлиц, тако и на све остале бродове флоте. Додали су нове ватросталне преграде и променили процедуру руковања кордитом, тако да ни један немачки брод није постао жртва паљења властите муниције. Насупрот томе, Британци су пропустили ову корекцију, што их је скупо коштало у Јиландској битци: изгубили су 3 бојна крсташа услед експлозије незаштићеног кордита. --Bariton-pop