Разговор:Бока которска/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Пише се Бока которска

Бока которска се пише с малим "к". Видети: "Правопис српскохрватског језика" - школско издање, МАТИЦА СРПСКА, Приредили: др Михаило Стевановић и др Људевит Јонке (стр.137.). --Покрајац | разговор 14:36, 30 апр 2005 (CEST)

Не би било лоше проверити нови Правопис српскога језика, јер он уме да се од тог српскохрватског понегде прилично разликује. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:56, 9. јун 2007. (CEST)[одговори]

Цело Јадранско море има 138.595 км² , а Бока 87.334 км². или још боље површина Црне Горе је 13.812 km². Не знам колика је површина Боке которске, али сигурно оволико није--Drazetad 15:51, 8. јул 2007. (CEST)[одговори]

Бока которска није највећи залив Јадранског мора--Drazetad 17:26, 29. јул 2007. (CEST)[одговори]

Јел нико неће да консултује нови Правопис у вези с Боком которском/Которском? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:16, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

Проверио сам све... У праву си ѕа површине и то сам поправио, а пише се Бока Которска, проверено у правопису на Растку... Тамо они ваљда воде рачуна о свему...


Ако је тако исправно треба променити наслов, Бока Которска и даље није највећи залив на Јадранском мору Тршћански има 550 км²,а Бока 87 км², а мислим да је и Кварнерски већи.--Drazetad 14:10, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

Бока Которска/которска

Клајн наводи Правопис и каже да Правопис допушта и једно и друго. Вероватно се односи на правопис из '93. Школско издање Правописа српског језика каже да је Которска, али и да је то изузетак.

Правопис из '60. каже мало слово, али не наводи експлицитно Боку которску. Каже: У властитим именима градова, села, земаља, држава и континената, све речи осим везника се пишу великим словом. Остали географски појмови прво велико, остала мала.

Немам нови Правопис из '93. па би било лепо питати Делију или Башића, јер га њих двојица имају.

--Maduixa kaži 21:21, 2. август 2007. (CEST)[одговори]


Не знам како је по новом, старом или већ којем правопису, можда неком будућем, али ја сам отишао на пројект Растко и тамо скоро све одреднице, наслови књига, и све друго што се тиче Боке К или к оторске, су написани као Бока Которска, а колико знам они тамо на Растку веома воде рачуна о таквим неким стварима...--Nikostrat 21:31, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Ако неког не мрзи нека оде и провери, можда сам и ја у грешки или грешци...--Nikostrat 21:33, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Не мислим да је баш Растко довољно поуздан колико сам Правопис или Клајн, чак и да воде рачуна о томе. (Зове се да и Википедија води рачуна...) Ако Јагода има РЈН, и у њему пише да Правопис допушта и једно и друго, онда је тако. (Чуди ме да Правопис из 1960. не наводи Боку. Јеси ли погледала у Правописном речнику?) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:38, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Nisam. Ali bolje u svakom slucaju proveriti u onom iz 1993. jer mozda je bilo nekih promena. Sad cu da kazem Bojanu da svrati ovde.--Maduixa kaži 14:48, 3. август 2007. (CEST)[одговори]


Када смо код тачности у свега осталог... Може ли неко да ми помогне како да се напише, стави, уреди, одради - скраћеница за латински, јер скраћеница коју сам ја ставио, а то је лат води тамо где води а да пишем латински језик је мало безвезе... Има ли неко решење - ПОМАГАЈТЕ...--Nikostrat 15:20, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Или да се направи лат. па тамо онда преусмерење на латински језик

Куцај [[латински језик|лат]]. Или слободно направи преусмерење са лат. ако ти је тако лакше. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:20, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Ма Ђорђе, не учи човека погрешно. Већ сам му показала шаблоне. у овом случају треба увек користити шаблоне. {{јез-лат|текст}}--Maduixa kaži 23:24, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

--Ђорђе Д. Божовић (разговор) 02:47, 4. август 2007. (CEST)[одговори]



Да резимирамо:

Правопис из 1960:

Бока Которска.


Правопис из 93:

Бока Которска и Бока которска.

Клајн:

Бока Которска и Бока которска (али се Клајн позива на Правопис!)

Растко:

Бока Которска.


Правописни приручник Анића и Силића (хрватски):

Бока которска.

Речник САНУ (књига 2):

Бока Которска (али не заборавимо да је књига 2 објављена у време када је важио Правопис из 1960.)

Ћупић, Фекете, Терзић: Слово у језику, језички приручник:

Бока Которска и Бока которска.

--делија 09:46, 4. август 2007. (CEST)[одговори]

Дакле, исправно је и једно и друго, али могли бисмо рећи да је Бока Которска макар мало уобичајеније, не? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:05, 4. август 2007. (CEST)[одговори]

cenzura na bosanskoj wikipediji

molim vas pogledajte zbog cega sam blokiran sa bosanske wikipedije , kakav debeli POV vlada tamo . clanak o boki u bosanskoj wikipediji je prepisan sa srpske wikipedije , osim sto je u dijelu o istoriji izbrisano da je boka bila dio srpske srednjovjekovne drzave a ostavljeno samo bosanske ... ja sam nekoliko puta to vracao i plus na stranici za razgovor objasnjavao da je u pitanju elementarna cinjenica koja stoji u svakoj enciklopediji a oni mene brisu cak i sa stranice za razgovor . nakon sto je konacno administrator rekao da objasnim svoj navod , ja sam objasnio i cak dao jedan clanak sa bosanske wikipedije (o srpskom velikasu nikoli altomanovicu koji je vladao bokom nakon smrti cara dusana , a i sami nemanjici su vladali) , i nakon sto sam rekao da se to moze vidjeti na svakoj mapi nemanjica i u svakom udbeniku istorije nakon toga sam bio blokiran ???? nevjerovatno je koliko su ludi na bosanskoj wikipediji ogranicenih i skucenih vidika , i potpuno se ponasaju protiv pravila wikipedije ... nevjerovatno kako su to skuceni ljudi i mentalno i duhovno siromasni ... sve mozete pogledati ovdje http://bs.wikipedia.org/wiki/Razgovor:Boka_Kotorska i takodje ovdje , nevjerovatno ... http://bs.wikipedia.org/wiki/Razgovor_sa_korisnikom:77.78.196.80

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.78.196.80 (разговордоприноси) | 17:29, 9. август 2010

Тамо немаш шта очекивати да ће прихватити твој став и тиме, како они сматрају, нарушити тзв. „босанску хиљадугодишњу државност“. Такав је њихов начин рада, и најбоље се не мијешати. Хрватска, и некако се још одржава на танкој нити, али бошњачка је потпуно изгубљена у национализму. То је моје лично мишљење о њима, које сам стекао пратећи њихов рад, а и велики број корисника се жали на ту википедију. Ми немамо надлежности тамо, тако да се не треба нама жалити. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:27, 9. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Какве везе има овај разговор о чланку Боки Которској на Википедији на српском језику. --79.101.78.194 (разговор) 22:14, 9. август 2010. (CEST)[одговори]

Мислим да може да има доста везе, пошто се чланци са бошњачке википедије копирају на википедију на српском језику, а овај примјер показује да тамошња уређивачка политика не поштује неутралну тачку гледишта, што се копирањем чланака преноси и на википедију на српском језику. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:38, 9. август 2010. (CEST)[одговори]

Naslov clanka

pise se Boka Kotorska , moze li neko da promijeni to ? (naslovi gradova i zemalja se pisu velikim slovom , npr. Novi Sad a ne Novi sad , Boka Kotorska pise na svim mapama , udzbenicima , pogledajte sajtove opstina iz boke , lokalni svi pisu Boka Kotorska itd.) --Tekstovi (разговор) 19:57, 26. септембар 2010. (CEST)[одговори]

Прочитај дискусију горе. Исправно је и једно и друго.--Drazetad (разговор) 20:10, 26. септембар 2010. (CEST)[одговори]

procitao sam diskusiju ali pogledaj geografske mape , knjige , stranice opstina , kako se taj naziv pise lokalno itd ... --Tekstovi (разговор) 20:25, 26. септембар 2010. (CEST)[одговори]

mozda je pravilno oboje , ali Boka kotorska se nigdje se koristi , pogotovo ne u samom kraju ... --Tekstovi (разговор) 20:33, 26. септембар 2010. (CEST)[одговори]

evo vam zvanicni sajtovi opstina pa provjerite kako oni pisu ... http://www.herceg-novi.co.me/index1.php?module=1&menu=32 http://www.cg.opstinakotor.org/index.php?option=com_content&task=view&id=30&Itemid=30 http://opstinativat.com/cg/index.php?option=com_content&task=view&id=44&Itemid=38 takodje pogledajte i mape u knjigama geografije ili istorije i svugdje pise sa K bilo da su knjige iz EX YU ili kasnije ... a posto sam em zivio dole , em mi je polovina porodice od tamo znam da svi pisu Boka Kotorska ... uostalom sami ste zakljucili da vecina pravopisa propisuje Boka Kotorska , samo manji dio propisuje oboje , ja iskreno prvi put cujem za Boka kotorska ... Dovoljan razlog za izmjenu ? Uostalom pogledajte sami neku knjigu geografije pa vidite sta pise ... --Tekstovi (разговор) 21:34, 26. септембар 2010. (CEST)[одговори]

ne moze se preusmjeriti clanak jer vec postoji stranica Boka Kotorska , treba je izbrisati kako bi se izvrsilo preusmjerenje ... --Tekstovi (разговор) 21:44, 26. септембар 2010. (CEST)[одговори]

pogledajte knjigu istorija srba od corovica i tu se koristi Boka Kotorska . ista stvar sa knjigom sime m. cirkovica ... i plus lokalne knjige o cemu god da pisu , ili novine ili sajtovi lokalnih opstina ... i plus udzbenici ... ja iskreno ne znam za neki primjer da se koristi Boka kotorska ... znam da knjige variraju da li je herceg-novi ili herceg novi (mada je po novijima ovo drugo) ali zato sve pisu Boka Kotorska ... Panonska nizija - panonski gradovi . Boka Kotorska - bokokotorski zaliv , Novi Sad - novosadski sajam . Boka kotorska - Boka koje pripada Kotoru ... da li neko vidi razliku izmedju nizija i kotorska(u prvom slucaju nizija ima znacenja nizije , u drugom slucaju ne misli se na kotorski nego je Boka Kotorska pojam koji cine dvije rijeci zajedno) ... da li se slazete za preusmjerenje naziva ? recite misljenja ? --Tekstovi (разговор) 07:47, 27. септембар 2010. (CEST)[одговори]



Понављам: по Правопису, оба облика су правилна, а нечија констатација да се један облик "нигде не користи" није потврђена ауторитативним изворима. До тада, остаје Бока которска.

--Sly-ah (разговор) 18:50, 14. октобар 2010. (CEST)[одговори]

Др Павле Мијовић научни саветник у Археолошком институту у Београду у тексту у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982 том 2 стр 40—48 пише Бока которска.--Drazetad (разговор) 18:55, 14. октобар 2010. (CEST)[одговори]

Дражета, Правопис је по том питању јасан: оба су облика правилна. Овде се на ради о томе да ли ће бити једно или друго, већ о аргументацији корисника Текстови који каже да "се облик Бока которска нигде не користи", при том као изворе наводећи туристичке водиче, атласе итд. Мени је сасвим свеједно како ће се насловити чланак, али не могу дозволити да се измене раде уз тако "уверљиву" аргументацију какву користи корисник Текстови.

--Sly-ah (разговор) 19:04, 14. октобар 2010. (CEST)[одговори]


monografija "herceg-novi" 1982. lazar seferovic i ostali pise : Boka Kotorska . http://www.herceg-novi.co.me/index1.php?module=1&menu=32 http://www.cg.opstinakotor.org/index.php?option=com_content&task=view&id=30&Itemid=30 http://opstinativat.com/cg/index.php?option=com_content&task=view&id=44&Itemid=38 ... ne mogu da nadjem online izdanja lokalnih novina i casopisa da dokazem da pise Boka Kotorska (za udzbenike sam vec rekao ako neko ne zeli da provjeri , ja tu ne mogu pomoci) ... lokalne saobracajne table i turisticki vodici - opet ne mogu pomoci ako neko ne zeli provjeriti ili sumnja u to ... evo i referenca koja je stavljena u clanku pise Boka Kotorska http://www.dracevica.org/broj3.htm ... valjda se pise onako kako preovladjuje u tom kraju i kako je napisano u vecini strucne literature ... a inace medju izvjesnim skupinama glasaca 2006. se cesto mogao cuti argument tipa "da ne zele da im neko iz beograda upravlja" , mislim nema veze sa ovom raspravom , samo mi pade napamet onako ... --Tekstovi (разговор) 19:17, 14. октобар 2010. (CEST)[одговори]

Локалне новине, часописи, саобраћајни знаци и туристички водичи су писани на црногорском језику који има и свој правопис. Ово је википедија на српском језику и овде се поштује правопис тог језика, који јасно каже да може и једно и друго.--Walker (разговор) 19:46, 14. октобар 2010. (CEST)[одговори]

crnogorski jezik je napravljen tek ove godine a ionako 65% pucanstva kaze da prica srpskim jezikom , po ustavu su su u upotrebi i sr hr cg i bs , vecina tih knjiga i casopisa je pisana dok taj cg jezik nije bio ni u povoju , saobracajni znakovi isto tako ... primjer koji je dao drazeta je knjiga izdata u zagrebu 1982. ako je knjiga izdata u zagrebu onda je lekyorisu njihovi lektori , dakle zapadna varijanta srpskohrvatskog jezika tj. u hrvatskom i danas pisu sa malim k ... --Tekstovi (разговор) 20:03, 14. октобар 2010. (CEST)[одговори]

Ма какво црно пучанство, јел ти нама овде продајеш хрватски правопис? --SmirnofLeary (разговор) 20:21, 14. октобар 2010. (CEST)[одговори]

ne prodajem nista nego dao sam na tisuce dokaza , koji se sustavno ignoriraju ... eto toliko ... --Tekstovi (разговор) 01:18, 15. октобар 2010. (CEST)[одговори]

inace upravo je Boka kotorska hrvatska inachica i takav naslov stoji na hr wikipediji , pa se postavlja pitanje zasto se na srpskoj wikipediji vrsi sustavna promidzba za takav naslov ... svekoliko pucanstvo se lako moze uvjeriti koji oblik je cesci sa k ili K , bilo da malo prosurfa po svemrezju , ili da pogleda koje ucilo iz povijesti ili zemljopisa , lokalni tisak itd ... --Tekstovi (разговор) 01:32, 15. октобар 2010. (CEST)[одговори]

Ćuj stari, nemreš insistirati na temu kaj bu Srbi spikali kaj se spika v Zagorje. To ne bu nigdar. Razmeš?! --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:55, 15. октобар 2010. (CEST)[одговори]

kaj je opce ovdje problem ? upravo se ovakvim pozivanjem na gramaticka pravila preuzimaju hrvatske metode i kaj se onda bunite ? --Tekstovi (разговор) 01:59, 15. октобар 2010. (CEST)[одговори]

Нови Правопис

Како би назив по новом Правопису? --Жељко Тодоровић (разговор) 16:44, 19. јул 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Нико није навео доказ да је Бока которска неправилно написано, а наслов је промењен!--Drazetad (разговор) 23:50, 10. јул 2012. (CEST)[одговори]

Ove verzije su pravilne, te promena naslova nije bila neophodna. -- Dcirovic (разговор) 00:16, 11. јул 2012. (CEST)[одговори]

П2010 на 272. страници наводи Бока которска, па треба дакле мало почетно слово за которска а не велико.  Обсусер 01:01, 3. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Слободно референцирај Правописом. Верујем да постоји још примера у литератури и медијима где је написано великим, па чисто да људи знају одакле је ово писање...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:29, 3. септембар 2016. (CEST)[одговори]
Додао сам коментар <!-- -->.
Чланак је био на мешавини екавице и ијекавице (пуно више екавице + нема шаблона {{ијекавица}} на СЗР) па сам све пребацио на екавицу. Има неких ситних нејасноћа, а и ту сам ставио у коментару упитник и може се видети у разлици измена (нпр. запремина у уводу, датум при крају 28/8 и сл.).  Обсусер 01:38, 3. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Provera

Proveriti podatak o zapremini vode u Bokokotorskom zalivu. (178.237.208.2 (разговор) 13:33, 24. јун 2013. (CEST))[одговори]

Питање

Искрено, да ли мислиш да ће чланци Српска средњовековна држава и Босанска средњовековна држава икад постојати? You are free to do anything Милан Тешовић 10:39, 2 Апр 2005 (CEST)

Не видим ни један разчог ѕашто такви чланци не би били написани у најскоријој будућности. Вандал Б 15:16, 2 Апр 2005 (CEST)

Златно доба

Златно доба Боке је било у доба под Немањићима, док су Боком владали и Угари и босански краљ Твртко I

Осим што је једним делом тенденциозна, ова реченица је и неразумљива. Ако је Бока доживела златно доба под Немањићима, какве везе онда имају Угри и босански краљ с тим? То су три међусобно супротстављене стране . --Владимир Нимчевић (разговор) 13:32, 28. јун 2016. (CEST)[одговори]

Boka

nije samo oko zaliva. Zemlja Boka prostire se od Sutorine i Kruševica koje su u Hercegovini (danas politički u Crnoj Gori) pa do Spiča odn. Sutomora na jugu. Nejasno je zašto se stalno samo navode opštine oko samog zaliva ?!? Budvani , Petrovčani kao i svi Paštrovići te Spičani, Maine i Pobori takođe su BOKELJI, sa podregionalnim imenom "primorci". Usput Boka sa dodatkom Kotorska, je ime za zaliv, za zemlju je samo BOKA.--Rethymno (разговор) 15:25, 10. новембар 2016. (CET)[одговори]

Navod Save Nakićenovića u antropogeografskoj stufdiji "Boka":

"Боком зову онај чаробни заљев, у који се спуштају и тону кршевите и врлетне горе јужне Херцеговине и Црне Горе."

Сјеверо-западни дио данашње Боке састављају опћине херцегновска, рисанска и перашка, а југо-источни дио опћине: которска, муљанска, добротска, прчањска, столивска, ластовска, тиватска, кртољска, луштичка и грбаљска. Јужно од грбаљске опћине долази опћина будванска, а иза ње најјужнији дио Боке заузимају Паштровићи. И тако Бока, коју састављају петнаест опћина, протеже се од Суторине до Цмиљеве Улице и дубраве Дубовице, сјеверо-источно од Спича. Спада под политичко и судбено окружје Которско.

У простору има 67.395 хектара, од чега порезу подложно 65.546, и то: ораница 6.510, ливада 303, вртова 3.601, винограда 1.072, пашњака 30.711 и шума 23.349. На овом простору живи 37.096 становника, од којих је мушких 19.008, женских 18.088, православних 24.130, римокатолика 12.777, а других вјероисповједи 189.

У Боки имају два града, Котор и Будва, а вароши три: Херцегнови, Рисан и Пераст, а села око 116, подијељених на више области, према којима је распоређена цијела грађа ове расправе.

У Боки има осам православних манастира, а исто толико и римокатоличких, православних парохија и капеланија 50, а римокатоличких 29, православних цркава 210, а римокатоличких око 110.

Границе Боке с Херцеговином иду од Суторине, покрај Бајкових Крушевица (Херцеговина), иза Снијежнице, гором Доброштицом и Бјелотињом, пак херцеговачким горама Лобаром, Гучином и Спасовим Крстом. Граница између Боке и Црне Горе иде овим врховима и планинама: Буковица (Дреново Брдо) 945 м., Ловћенска Коса (Гомилица 965 м., Пестин Град 1.072 м., Праћишта 916 м.), а за њима у Црној Гори: Штировник, Ловћен (1.759 м.), Језерски Врх (1.500 м.) Солар (1.038 м.) и Коловар (1.607 м.). Одатле иде граница планином паштровском, све до Спича. Од југо-запада граница иде морем.

Граница између Црне Горе и Боке регулисана је за Петра II Петровића Његоша. (Тад је, по жељи Бечког двора, у мјешовитој комисији за границу, а то је било од 1838-1841, био и руски савјетник А. В. Чевкин). Фактични посјед републике млетачке узео се као мјеродаван у биљежењу границе. Граница према Херцеговини више се пута регулисала, а задњом и 1905. године, а то све због пограничних спорова, који су због паше и сјече дрва чешће бивали.--Rethymno (разговор) 15:34, 10. новембар 2016. (CET)[одговори]