Разговор:Босанчица
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
 | Извори за унапређење овог чланка можда се налазе на спољашњој вези „Босанчица” — вести · новине · књиге · академик · JSTOR · слободне слике |
Први поднаслов[уреди извор]
Молим вас, исправите име окупацијског управитеља Босном и Херцеговином: он је био Бенјамин а не "Бенџамин" Калај. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.46.222.118 (разговор • доприноси) | 15:07, 26. јануар 2008.
Садржај чланка[уреди извор]
Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора --Autobot (разговор) 21:04, 16. октобар 2013. (CEST)
Јагић о србском језику и ћириличном писму у Босни и Херцеговини светог Сабе[уреди извор]
http://www.google.hr/books?id=AhYEAAAAYAAJ&printsec=frontcover&dq=Jagi%C4%87&lr#v=onepage&q&f=false
Ватрослав Јагић у књизи "Хисторија књижевности народа хрватскога и србскога", 1867. Загреб, на 142.стр. пише: "...да није могуће вјеровати да неби били у Босни, Захумљу, Диоклецији итд. већ давна прије Кулина бана почели писати ћирилицом, а народнием језиком србским." — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Андрија (разговор • доприноси)
Антуновић о томе да католици пишу ћирилицом, илирским писмом.[уреди извор]
Буњевачки бискуп калочки, Иван Антуновић, у књизи "Разправа подунавских и потисанских Буњевцих и Шокцих...", Беч 1882., на стр.162. у фусноти доноси тај податак: "...Гдикоји наших старих циркулара и сада се још налазе ћирилицом писани. Ја сам у Ердељуу Алвинском аркиву самостанском читао контракте медју редовници и градјани (бугари) ћирилицом (тако званом босанском) писане. Једна окружница провинцијала о. Луке Карагића dd.1736 I. Julii puncto 6. овако наредјује: (сљеди текст на латинском, а потом пријевод): Налаже се... свим појединим Отцем да ма који год писао буде кому му драго писмо на илирском (хрватском) језику, нека то пише једино илирским ћирилским писменом и неусуђује се итко илирске ричи латиницом изразити. Те ако би тко иначе чинио, такав чим се пронађе, нек се подвргне окарању и посту..." Потребно је нагласити да у оригиналу нема хрватског назива за илирски језик, и да је то пријевод, стављен у заграду од стране бискупа Антуновића, јер је то период када се већ полако дешава етногенеза Буњеваца у Хрвате.
http://www.bunjevci.com/site/knjige/razprava.pdf — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Андрија (разговор • доприноси)
Само треба сав тај текст правилно референцирати, не убацивати несређено. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:42, 10. децембар 2014. (CET) с. р.
Ћиро Трухелка је чешког поријекла[уреди извор]
Не знам зашто избјегавати да се ово наведе,када и вики на "босанском" то наводи: Otac Ćire Truhelke po porijeklu bio je Čeh, https://bs.wikipedia.org/wiki/%C4%86iro_Truhelka
Па ако он и није поријеклом Хрват а тако се приказује, а фалсификује историју Босне стварајући термин босанчица, само да се не зове ћирилицом која асоцира на српство, онда треба да кажемо и истину о његовом поријеклу. Ако Јагић наводи да је језик Босанаца и Херцеговаца српски и прије кулина Бана а писмо ћирилица,а данас је свудаприсутан термин босанчица, нека се зна и ко га је створио и с каквим намјерама. Многи Славени су радили у корист Беча,а такве Чехе пљује и Јозеф Холечек. Да није било таквих људи као што је Холечек не би било ни Чешке данас. Трухелка има нешто труло у себи, да ради у корист германске политике, да се лако асимилује у други народ и да фалсификује историју Босне,што у погледу језика и писма Јагић не ради,бар у овом примјеру.