Разговор:Велика Мађарска (иредентизам)/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Broj ubijanih Srba sa strane Madjara

Ima li neki tacan broj, kolko Srba su poubijana od Madjara tokom fasisticke okupacije.

Бургенланд и историјско право

По попису из 1910. године, на подручју Бургенланда је било 74% говорника немачког језика, док су и говорници хрватског (15%) били бројнији него говорници мађарског (9%).

Овом реченицом вероватно се жели оспорити право Мађарске на Бургенланд на основу језичког састава. Језички састав за Мађаре иредентисте не значи ама баш ништа, јер се они готово увек позивају на историјско право. Те веома битне синтагме овде уопште нема, колико ја видим. Светозар Милетић је провео цео свој живот претпостављајући природно право историјском. Овде нигде не пише да иредентисти претендују на Бургенланд на основу историјског права, прецизније због тога што је Бургенланд од средњег века улазио у састав Угарске. Бругенланд је остао у саставу Угарске (познате под именом Краљевска Угарска; 1526–1699) и после 1526.--Нимча (o͜o) (разговор) 05:55, 4. март 2014. (CET)

U uvodnim delovima članka piše na čega se mađarski iredentisti pozivaju, a i istorija Burgenlanda je mnogo komplikovanija od ovoga što si naveo. PANONIAN (разговор) 09:47, 4. март 2014. (CET)

Ali nigde se ne pominje sintagma istorijsko pravo koja je toliko zastupljena u stručnoj literaturi. U Istoriji srpskog naroda na sto mesta se pominje.

Istorija Burgenlanda, koliko ja vidim, ovde nije opisana. U prvi plan se ističe jezički popis iz 1910, dok se istorija zanemaruje.

па су изражавали отворене територијалне претензије према Босни, Србији и Бугарској.

Ne vidim potvrdu ovoj rečenici. U čemu se ogledela ta famozna teritorijalna pretenzija prema tim zemljama (vidim da je i Bugarska uključena)? U skupovima održanim povodom hiljadugodišnjice od doseljavanja Mađara u Panonsku niziju? Na kraju krajeva, ko su ti pojedinci? Koliko ja znam, mađarska inteligencija oštro se protivila uključivanju okupirane Srbije u sastav Ugarske iz bojazni od povećavanja broja Slovena.

једино су Мађари били признати за народ, док је свим осталим етничким групама у Угарској био намењен статус националних мањина

Мађари су били фаворизовани као владајући народ, док је свим осталим народима у Угарској био намењен статус националних мањина

Мађари су били фаворизовани као владајући народ, док је свим осталим народима у Угарској био намењен статус националних мањина са веома ограниченим правима

U pokušaju da pogodiš pravu reč, napravio si tri izmene. Da je kulturno-politički položaj nemađarskih naroda u Ugarskoj bio loš, to stoji, to niko od nemađarskih istoričara ne osporava, to svi ističu u prvi plan sve sa ciljem predstave Ugarsku kao grobnicu naroda a njene državnike kao azijatske despote, ali mogao si makar pre toga napisati da je u Ugarskoj pravljena razlika između političkog naroda i narodnosti. Borba Srba u Ugarskoj je tokom čitavog 19. veka (od Temišvarskog sabora) vođena za dobijanje statusa političkog naroda. Pojam nacionalna manjina je iz kasnijeg posleratnog perioda, a u 19. veku nigde se ne pominje, pa ni u multietničkoj Austrougarskoj. Mala digresija: U Srbiji su živeli i žive danas Vlasi, romanofon narod. U 19. veku nisu imali škole na svom jeziku, pa niko u Srbiji nije dizao preveliku polemiku oko toga. Jedino je, koliko ja znam, Kalman Tisa prebacio Srbima iz Srbije da su nedosledni: za Srbe u Ugarskoj traže politička prava, dok ih u sopstvenoj zemlji ne daju Vlasima. --Нимча (o͜o) (разговор) 17:27, 4. март 2014. (CET)

Пре свега, поента овог политичког концепта јесте тежња за проширењем граница Мађарске и самим тим овај концепт није различит од сличних концепата у другим земљама. С тим у вези, разне тезе које иредентисти у свим тим земљама измишљају као изговор којим би оправдали своје политичке циљеве су много мање битне од самих циљева које желе да остваре. Када говорима о овом чланку, ту је описано које територије мађарски иредентисти желе да укључе у састав Мађарске и те њихове политичке тежње су упоређене са демографским саставом становништва на терену, што може да буде једино "оправдање" за било чији и било какав великодржавни пројекат. Разне концепције "историјског права" и "политичког народа" су измишљане само као изговори великодржавним империјалистичким тежњама и нису значиле ништа ни у времену када су настале, а камоли данас. Нису Мађари владали Угарском на основу "историјских права" или на основу тога што су били "политички народ" већ искључиво на основу тога што су имали државни апарат и оружану силу, којима су могли да наметну и одржавају своју власт над другима. У сваком случају, не сматрам да су ове политичке концепције мађарских националиста толико битне за овај чланак, па о њима нисам ни писао, али неко други може то да дода у чланак ако жели. PANONIAN (разговор) 14:57, 8. март 2014. (CET)

Што се тиче претензија према Бугарској, Босни и Србији, то пише у књизи Душана Берића (поменута у литератури у чланку). Цитат из књиге: "Овај обичај оснива се на томе, што Мађари у свом државном праву уче да Угарска има историјског права на Србију, Босну и Бугарску". Мисли се на обичај ношења застава ових земаља на "миленијумској прослави" 1896 године. PANONIAN (разговор) 14:57, 8. март 2014. (CET)

У вези спорне реченице, не видим шта је проблем у њеној последњој верзији: "Мађари су били фаворизовани као владајући народ, док су свим осталим народима у Угарској била ограничена права, уз циљ да се и они временом мађаризују и утопе у Мађаре." Користио сам општу етнографску концепцију "народ" прикладну за употребу када се говори о било којој држави у било ком времену. PANONIAN (разговор) 14:57, 8. март 2014. (CET)

Demografija za Mađare revizioniste ne znači ama baš ništa. Podvlačim "revizionisti", jer mi se izraz "iredentisti" čini neprikladan. Mađari revizionisti se mahom pozivaju na istorijsko pravo. Drugačije ne mogu da opravdaju svoje teritorijalne pretenzije na teritorije u kojima se ne čuje ni reč mađarskog.

Znaš li ti šta znači reč koncepcija? Istorijsko pravo i politički narod su termini koji su se redovno upotrebljavali u debatama na Ugarskom saboru u drugoj polovini 19. veka. Prema tome, tvoja priča da "nisu značile ništa ni u vremenu kada su nastale" ne odgovara uopšte istini i izgleda da se bazira na nedovoljnoj proučenosti i ličnoj pretpostavci. Koliko su ti termini bili aktuelni, dovoljno govore govori Mihaila Polita Desančića i Svetozara Miletića. Za te govore sumnjam da si čuo. Obojica su osporavali Mađarima pravo da tretiraju isključivo svoj narod kao politički na osnovu istorijskog prava. Kada je Mađarskom narodnom muzeju odobren bespovratni kredit, Miletić je otišao korak dalje i rekao da se u političkom smislu ne oseća kao Mađar. Polazeći od toga da u saboru sede samo pripadnici političkog naroda (a politički narod je bio samo mađarski), brat Kalmana Tise, Ladislav, protestovao je: „Ako on nije Mađar, šta će on ovde“? Možda to nama u 21. veku izgleda čudno, ali u predratnom periodu je to sa diplomatske tačke gledišta bilo razumljivo. I u Srbiji je posle balkanskih ratova živelo prilično dosta ljudi koji ne samo što se nisu osećali Srbima, nego nisu priznavali njenu upravu (pogotovo na jugu), ali je zvanična Srbija isključivo zastupala interese srpskog građanstva do Niške deklaracije. Štaviše, regrutovala ih je pre nego što im je dala sva politička prava.

Нису Мађари владали Угарском на основу "историјских права" или на основу тога што су били "политички народ" већ искључиво на основу тога што су имали државни апарат и оружану силу, којима су могли да наметну и одржавају своју власт над другима.

Nije tačno. Oružanom silom su raspolagali Austrijanci, dok su Mađari samo ograničenim biračkim pravom uspevali da obezbede sebi većinu u saboru i time zaštite svoje interese od preterano nerealnih zahteva narodnosti. Biračko pravo bilo je ograničeno na inteligenciju i bogataše. Do 90 procenata inteligencije u ugarskom delu Austrougarske bili su etnički Mađari ili pomađareni Sloveni i Jevreji. Kada je Austrija zapretila da će vojnom silom uvesti opšte biračko pravo u Ugarsku ukoliko se ne povinuje njenim zahtevima, Ugarska je morala da popusti.

Nisi shvatio šta je pisac hteo reći. Ugarska jeste imala pretenzije na Bosnu, Srbiju i Bugarsku, ali su te njene pretenzije bile samo simbolične. Zato to treba posebno napomenuti, a ne praviti veliku frku oko toga. Jer, ne mogu se jednako sagledavati mađarske pretenzije na Transilvaniju i Mačvu, Posavinu i Poduavlje oko Vidina. Prosto ne mogu. Sami Mađari su zazirali od velikog broja slobodoumnih Slovena, pa im je više odgovarao neki vid protektorata nad tim zemljama, nego njihovo direktno pripajanje ionako šarolikoj Ugarskoj.--Нимча (o͜o) (разговор) 21:04, 8. март 2014. (CET)

Umesto "opšte etnografske koncepcije narod", ja predlažem u domaćoj literaturi daleko zastupljeniji termin "narodnost".--Нимча (o͜o) (разговор) 21:04, 8. март 2014. (CET)

Pa koga je briga šta demografija znači za "Mađare revizioniste"? Pišemo li ovu vikipediju za njih ili za ljude koji govore srpski jezik? Takođe, sada je 21. vek, a ne 19. i, prema tome, ovde treba koristiti pojmove koji važe u 21. veku. Jasno je kakve su izraze i ideje mađarski nacionalisti upotrebljavali u 19. veku, ali nema razloga da i mi upotrebljavamo takve izraze i da time "teramo vodu na njihovu vodenicu". Nisam, protiv da se u samom tekstu negde kaže da su oni koristili pojmove "istorijsko pravo" i "politički narod", ali mi takve pojmove ne treba da koristimo jer su oni neprihvatljivi za upotrebu u 21. veku. Takođe, to što su se ti izrazi koristili u debati u ugarskom parlamentu nije nikakav dokaz da su oni tada značili bilo šta više od teme za dnevno-politička nacionalistička prepucavanja. Ponavljam, da je svo to mađarsko (pa ako hoćeš i habzburško) "pravo" počivalo na pukoj državno-vojnoj sili koja je u datom vremenu kontrolisala date teritorije. A kada sam pominjao "mađarsku oružanu silu" imao sam na umu srednji vek; kasnije je ta oružana sila svakako bila habzburška. Što se pretenzija tiče, mogu se složiti da su pretenzije na Bugarsku bile simbolične, ali na Bosnu sigurno nisu, dok je Srbija bila bar granični slučaj (setimo se samo okupacije Srbije u 1. svetskom ratu). Možda je taj mađarski političar na kojeg se pozivaš "zazirao od velikog broja Slovena u Ugarskoj", ali ne znači da su i svi ostali delili njegovo mišljenje. Takođe se ne slažem da se koristi reč "narodnost" umesto "narod", jer Srbi su na svojim etničkim teritorijama uvek bili narod, bez obzira šta su o tome mislili različiti okupatori ovih teritorija tokom istorije. PANONIAN (разговор) 08:02, 9. март 2014. (CET)

I da ne bude da pričam napamet, izraz "srpski narod u Ugarskoj" se koristi i u literaturi: [1]. PANONIAN (разговор) 08:27, 9. март 2014. (CET)

Tebe sigurno nije. No, koga briga za mržnju prema mađarskoj nacionalnoj ideji s kraja 19. i početka 20. veka? Gotovo nikoga od nestručne javnosti, pogotovo ne one koji danas svakodnevno trguju u Segedinu i preprodaju stvari na Limanskoj i Futoškoj pijaci. Pišemo ovu vikipediju za svakoga ko razume srpski, a ne za uzak krug nedovoljno upućenih šovinista koji ne umeju da razlikuju iredentizam i revizionizam. Srbi možda jesu sebe videli kao ravnopravan narod u Ugarskoj u drugoj polovini 19. veka, ali to oni nisu bili, jer su u najidealnijim uslovima jedva davali četvoricu opozicionih poslanika u Ugarski sabor.

Ma daj, molim te. Koji su Mađari su krajem 19. veka hteli da pripoje Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku Ugarskoj? Sva mađarska pretenzija na Bosnu ogledala se u ugarskim simbolima na zastavi Bosne i Hercegovine. Srpski simboli su se pojavili na milenijumskoj zastavi, pa je Stojan Novaković protestovao. Nedela koja su počinjena u Mačvi i Pocerini nisu počinjena u ime Ugarske, nego u ime austrougarske vojske

Mi ovde pričamo o novovekovnoj Ugarskoj, a ne o srednjovekovnoj Ugarskoj.

To što je sada 21. vek ne znači da stvari iz 19. treba da tumačimo iz svog ugla. To jasno nalaže jedan od standarda nastave istorije.

ИС.3.1.2. уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућем историјском контексту

Uz to, Mađari su postali okupatori (delova Vojvodine) tek 1941, a sve što su izgubili Trijanonskim mirom bilo je deo njihove države. Mi možemo da period pre i posle 1867/1882. nazovemo okupacijom, ali ćemo rizikovati da budemo pristrasni. Niko spolja nije osporavao Mađarskoj suverenitet nad prostorima koji se danas nalaze u Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Slovačkoj i Ukrajini. Međunarodnopravni položaj Ugarske bio je na zavidnom nivou. Austrugarski ministar inostranih poslova Đula Andraši je bez mnogo muke izdejstvovao da Britanci prihvate gledište njegove vlade u pogledu pacifikacije i preuređenja Balkana. S druge strane, Srbiji su uz sve zalaganje Ristića, francuskog i austrougarskog predstavnika na jedvite jade ustupljena Grdelička klisura i Vranje. Unutrašnjepolitički Ugarska se takođe dobro držala, bez obzira na pokušaje Austrije da suzi njen suverenitet i svede je na upravnu jedinicu. Rat 1941. je pokrenut između ostalog sa ciljem da se centralizuje Austrougarska i uništi samouprava u Ugarskoj. Neki smatraju da iza atentata u Sarajevu 1914. stoje ugarski krugovi, što navodi Milorad Ekmečić u svojoj knjizi Stvaranje Jugoslavije.

Za tebe je, dakle, Petar Pekić relevantna literatura? Čudno. Taj lik predstavlja "cara" Jovana Nenada kao Hrvata, a u Subotici vidi klasičan hrvatski grad u Panoniji. Gugl rezultati se ne računaju.

nikakav dokaz da su oni tada značili bilo šta više od teme za dnevno-politička nacionalistička prepucavanja

Jesi li ti sedeo u Ugarskom saboru pored Miletića i Laze Kostića pa sve znaš? Srbi nisu mogli biti politički narod, jer u okviru Ugarske nisu imali svoju teritoriju. Politički narod u Ugarskoj je samo onaj koji ima svoju teritoriju. Hrvati su npr. bili politički narod, ali samo u Ugarskoj.

U vezi sa vojnom silom, i uprava u Južnoj Srbiji se zasnivala gotovo uvek na pukoj vojničkoj sili. I posle Bukureškog mira, kada su povučene granice, vojska je i dalje bila stacionarina na jugu. U pokušaju da predstaviš Austrijance i Mađare kao okupatore zaboravljaš da su i Srbi u odnosu na neke neoformljene narode bili okupatori.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:36, 9. март 2014. (CET)

Vidim da opet nastavljaš sa plasmanom i prezentacijom svojih (krajnje kontroverznih) političkih ideja i stavova na vikipediji. Pri tome se uopšte ne baviš istorijom, već istoricizmom. Ono što u stvari politički podržavaš svojim istoricizmom jesu oblici političkog nasilja i uskraćivanja ljudskih prava. Da nisu možda Habzburška monarhija i Ugarska stvorene demokratskim referendumom? Jasno je da su stvorene silom i samo silom su mogle da se održavaju. Prema tome, apsolutno svo "pravo" Habzburga i Ugarske je bilo "pravo sile" i samim tim je potpuno neprimereno govoriti o bilo kakvom opštem "legalitetu" tih i takvih prava. Naravno da se na ovoj vikipediji može pisati o tome šta su ta "prava" podrazumevala, ali je neprihvatljivo pisati na način da se ta "prava" podržavaju ili glorifikuju. Pošto sam priznaješ da su Srbi sebe videli kao narod u Ugarskoj u drugoj polovini 19. veka, onda je jasno da tu istorijski imamo dva suprotstavljena viđenja: viđenje Srba i viđenje članova ugarske vlade. Po čemu je, dakle, viđenje članova te vlade važnije i validnije nego viđenje Srba? I o kakvim "nedovoljno upućenim šovinistima" govoriš? Ako neko misli da Srbi treba da žive kao slobodan narod u svojoj državi taj je po tebi odmah "šovinista"? To je tebi definicija "šovinizma"? Takođe, nigde nisam rekao da su Srbi u Ugarskoj bili "politički narod". Ja tvrdim da su oni bili narod, a validnost pojma "politički narod" apsolutno osporavam. I kakve veze sa ovim ima južna Srbija? Albanci, Makedonci i Bošnjaci su, naravno, imali legitimno pravo da Srbe smatraju okupatorima na prostorima gde su činili većinu. Osnovni uzrok sukoba na Balkanu je ležao u činjenici da se etničke i državne granice nisu podudarale. Međutim, tema ovog članka jeste Velika Mađarska i sve ono što je tom pojmu blisko. Za druge teme postoje drugi članci. PANONIAN (разговор) 07:22, 10. март 2014. (CET)

Kao prvo, nemoj mene, ko boga te molim, učiti šta je istoricizam. Nauči prvo razliku između koncepta i koncepcije, pa mi posle pričaj nešto. Drugo, da ne bude zabune, protivan sam oblicima političkog nasilja i uskraćivanju ljudskog prava, ali sam isto tako kategorički protivan i ispiranju nedužnih mozgova tvojom, drznuću se da kažem krivom, koncepcijom istorije dugog 19. veka. Prošlo je gotovo 100 godina od raspada Austrougarske monarhije i 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, u međuvremenu se mnogo toga promenilo, a ti se ponašaš kao da je sve to bilo juče.

Habzburška monarhija je zapravo stvorena sasvim legalno za ono vreme kada masa naroda nije bila politički probuđena, kada je tu masu predvodio tanak sloj plemstva. Pravo u 16. i 21. veku dosta se razlikuju, da znaš... Habzburzi su, dakle, usled turske opasnosti i nesređenih prilika u Srednjoj Evropi izazvanih Luterovom reformacijom izabrani za kraljeve u Češkoj, Ugarskoj i Hrvatskoj. Tako uče deca u celoj Evropi, pa i u Srbiji. U udžbenicima se nigde ne pominje reč okupator do okupacije Bosne i Hercegovine. Štaviše, u kontekstu austrijsko-turskih ratova Austrija je predstavljena mal’ne kao osloboditelj Srba. Srba je bilo i na jednoj i na drugoj strani, ali ih je na strani Austrijanaca bilo više. Srbi iz 18. veka i početka 19. veka su u Austriji videli prvi oslonac, pa tek onda u Rusiji. Sam Karađorđe je prvo ponudio Austrijancima protektorat nad Srbijom, pa tek onda Rusima... Sve to govori koliko je kriva tvoja koncepcija srpsko-austrijskih odnosa tokom vekova. Da su ih smatrali za takve okupatore za kakve ih ti držiš, Srbi ne bi nikada bežali tako masovno u Austriju. U Austriji su im najveći problemi bili unijaćenje i feudalne obaveze (isti problemi sa kojima se sučeljavaju i drugi niži slojevi širom Evrope), dok su im u Turskoj na svakojake načine pakostili.

Rekao sam: Možda su Srbi sebe videli kao ravnopravan narod, ali to nisu bili. Totalno je nevažno kako su Srbi, koji su činili manje od 1% stanovništva, videli sebe u Austrougarskoj. Od važnijih Srba, Stratimirović je sanjao o Slaveno-srpskom carstvu, Jakov Ignjatović je predlagao obnovu Dušanovog carstva, Miletić je slutio raspad sistema s obe strane Save i Dunava. Međutim, sve su to pusti snovi koji veze nisu imali sa realnošću. U kontekstu istorije Podunavlja u drugoj polovini 19. veka bitno je kako su Srbe posmatrali bečki zvaničnici. Za Bečlije su Srbi bili samo sredstvo u borbi protiv Mađara, dok su Mađarima bili trn u oku. A ti ih ovde predstavljaš kao ravnopravan politički činilac, kao narod kome su tobože oduzeta prava koja ih nisu nikada imali u Austrougarskoj. Prošli put sam te uhvatio kako Srbe iz 19. veka predstavljaš kao liberalan narod osporavanjem postojanja crkvenog bira, što je, reću ti bez ustezanja, notorna budalaština. Možda su ti to rekli veronauci ili na građanskom, ali u istoriji je to poznato: kako drugačije objasniti ekonomski aspekat 1848? I potpuno je nebitno da li je to negativna ili pozitivna tekovina feudalnog društva, premda, koliko sam ja upućen, Srbi nisu mnogo voleli svoje episkope. Štaviše, isprovocirani Regulamentima, Srbi su 1777 hteli da linčuju episkope (baćkog, temišvarskog i vršačkog)

Prema opšte prihvaćenoj definiciji, šovinista je onaj koji raspaljuje nacionalnu mržnju. Bez uvrede, ti možda sebe ne vidiš kao šovinistu, ali u očima nekih deluješ tako, ili u najbolje slučaju, samo povlađuješ šovinistima...

Naveo sam primer iz nacionalne istorije. Mogao sam navesti i Rusiju u 19. veku i Kinu u 21. Pošto vidim da ti je etika 21. veka bolja strana, razmisli malo o ovome. Da li je po tebi legitimna ruska "okupacija" (upotrebljavam tvoj omiljeni izraz - okupacija) Poljske i Finske? Da li je po tebi pravedno carevo kršenje ustava tih zemalja? Da li je po tebi Kina ima legitimitet da drži Tibet po svojom vlašću, iako narod Tibeta ne voli kinesku vlast? I na kraju, ima li smisla poistovećivati prilike iz 21. veka sa prilikama u 19. i početkom 21. veka? Cilj je bio da te navedem na pitanje: Ima li smisla od jednih praviti „okupatore“, a od drugih „ni krive ni dužne“?--Нимча (o͜o) (разговор) 09:57, 10. март 2014. (CET)

Википедија није форум и бесмислено је да овде водим расправу с тобом око неповезаних тема. Ако ти већ ниси способан да своје слободно време искористиш на сврсисходнији начин, ја јесам. PANONIAN (разговор)

Википедија није ни место за упражњавање болесног чистунштва.--Нимча (o͜o) (разговор) 20:48, 11. март 2014. (CET)

Nikog ovde ne zanima tvoje mišljenje. Sumnjam čak da ima i jedan korisnik ove vikipedije da te ceni i poštuje. Jedino te tolerišu zbog tvoje agresivnosti, ali da sam ja administrator ovde ti bi odavno bio blokiran. PANONIAN (разговор) 09:50, 12. март 2014. (CET)

Је л ти имаш боље аргументе од ад хоминем напада, или се само извлачиш на те форе? Мислим да је ово друго.--Нимча (o͜o) (разговор) 09:54, 12. март 2014. (CET)

Ти си мене први овде назвао шовинистом, а то шта одређени други корисници ове википедије мисле о теби су чињенице, јер су ми то рекли приватно. Наравно, нећу сад да их именујем да не почнеш и њих да сталкујеш, јер је очигледно да си до овог чланка дошао пратећи моје измене. PANONIAN (разговор) 10:33, 12. март 2014. (CET)

Шта одређени корисници мисле о мени овде је тотално небитно. Самим тим што нису рекли јавно шта мисле о мени довољно говори колико ни сами они нису сигурни у то шта мисле.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:11, 12. март 2014. (CET)

Izvori

Ovoliki clanak sa osporen neutralnoscu, a nema nijednu referencu. PS. Sta ce knjiga o 7. SS diviziji u ovom clanku? -- Bojan  Razgovor  07:41, 10. март 2014. (CET)

Tu knjigu nisam ja stavio u spisak. PANONIAN (разговор) 07:45, 10. март 2014. (CET)

Dobro zapažanje. Akcenat je stavljen na prilike iz Drugog svetskog rata, dok je međuratni mađarski revizionizam zanemaren gotovo u potpunosti.--Нимча (o͜o) (разговор) 09:59, 10. март 2014. (CET)

Прва позната људска насеља на територији данашње Војводине датирају још из времена палеолита. Током античког периода, Војводину су насељавали различити индоевропски народи - Трачани, Келти, Илири, Римљани и Сармати. Град Сирмијум (чији се остаци налазе у данашњој Сремској Митровици), био је једна од четири престонице Римског царства.

Током VI века н. е., у склопу словенских миграција из источних и централних делова Европе, Срби су населили и просторе око три реке, Дунава, Тисе и Саве. Мађарска племена су дошла у Панонску равницу касније, у IX веку. Током раног средњег века, територија данашње Војводине била је под влашћу неколико различитих држава, укључујући словенске, германске и туркијске државе, као и Византију, а од десетог до дванаестог века њени делови улазе у састав државе Угарске, која ће владати овим простором до шеснаестог века. На почетку угарске владавине, подручје данашње Војводине било је претежно насељено српским становништвом, али се због насељавања Мађара и мађаризације ових Срба етнички састав региона до шеснаестог века знатно променио. Поред тога, српско становништо са југа се, бежећи од Османлија, такође насељава на подручју данашње Војводине почевши од четрнаестог века. После пораза који су угарској војсци нанеле Османлије у Мохачкој бици 1526. године, самозвани српски цар Јован Ненад ствара на подручју данашње Војводине једну краткотрајну српску државу која се после његове смрти 1527. године распада. Убрзо, целокупна територија данашње Војводине долази под власт Османског царства. За време османске власти, Срби су били већинско становништво не само на подручју данашње Војводине, већ и на суседним територијама које данас припадају Румунији, Мађарској и Хрватској.

Из османских руку територија данашње Војводине прелази у хабзбуршке, почев од Карловачког мира 1699. до мира у Пожаревцу 1718. године. Србима је 1691. године хабзбуршки цар обећао оснивање једног посебног аутономног војводства у оквиру Монархије. Током хабзбуршке власти етнички састав територије данашње Војводине се знатно изменио. Према хабзбуршким пописима из 1715. и 1720. године, на целој територији данашње Војводине етнички су преовлађивали Срби, Буњевци и Шокци, док је по задњем аустроугарском попису из 1910. проценат Срба пао на 33,8%, али је још увек био највећи у региону, јер је Мађара тада било 28,1%, а Немаца 21,4%. Током 18. и 19. века, Војводина је била културно средиште српског народа. Нови Сад, град који је основан 1694. године, је током XIX века био највећи српски град, а, као центар српске културе и књижевности добио је и назив "Српска Атина". Нови Сад касније постаје други по величини српски град, одмах након Београда

Ово треба под хитно избацити из чланка, јер везе нема са великомађарском идејом која први пут јасно долази до изражаја револуционарне 1848. Наравно, неки мементи из мађарски историје од пре 1848. могу остати, као што је увођење мађарског место латинског у служби и настави, јер су наговестили су крупне промене. Шта желимо доказати са првим познатим људским (читај етнички немађарским) насељима на територији данашње Војводине? Да Срби на основу ДНК анализе вуку порекло од Трачана, Келта, Илира, Римљана и Сармата?--Нимча (o͜o) (разговор) 19:30, 11. март 2014. (CET)

Ако ниси приметио, тај део чланка не говори о самој великомађарској идеји, већ о територијама на које заговорници те идеје имају претензије. С тим у вези, за тај део чланка је битна и демографско-политичка историја ових територија. А то да Срби воде генетско порекло од ових старих народа, па и од неолитских балканских култура је и научно доказано: [2]. PANONIAN (разговор) 20:12, 11. март 2014. (CET)

Можда ти и неки лудак желе да је тако, али тим глупостима нико нормалан не верује. Видим колико је битан тај део. Историји Војводини, иначе небитној у целој овој причи, посветио си највише пажње, ниси заборавио да споменеш ни човека из палеолита (јако битно), док си делове о осталим крајевима свео на статистичке податке, пуко набрајање, што је одраз недовољне непросвећености.--Нимча (o͜o) (разговор) 20:36, 11. март 2014. (CET)

Ne znam šta češ postići time što me konstantno ovde vređaš i što me "častiš" nazivima šovinista, ludak i slično. Možda su te roditelji razmazili i od tebe napravili socijalno nezrelu osobu, ali veruj mi to će ti se jednom obiti o glavu i u najmanju ruku ćeš dobiti jedne dobre (i veoma korisne) batine ako nekad tako uvrediš pogrešnu osobu. Nemam uopšte šta s tobom da pričam, jer sam davno prerastao socijalni način ponašanja dece u obdaništu. PANONIAN (разговор) 09:48, 12. март 2014. (CET)

Схватам поенту. Ако тако хоћеш да решиш ствари, само напред.--Нимча (o͜o) (разговор) 09:55, 12. март 2014. (CET)

+1 za brisanje nepotrebnog. Ili da damo istrorijske preglede i za Hrvatsku, Erdelj, Slovacku, i da clanak bude sve osim o Velikoj Madjarskoj. Ponalja se prica. Svaki clanak koji pise PANONIAN krene i pre Kulina bana. -- Bojan  Razgovor  10:43, 12. март 2014. (CET)

У реду, Бокице, сада да се лепо вратимо на ранију верзију овог чланка, па ћемо видети да чланак нисам написао ја већ Борис Малагурски: [3]. Он је, дакле, убацио ту историју Војводине, а ја сам тај текст само мало редиговао и допунио. Међутим, ја мислим да ти подаци у чланку треба да остану, ако и не сви, а оно бар већи део који се тиче политичко-демографске историје Срба и Мађара у Војводини. PANONIAN (разговор) 10:51, 12. март 2014. (CET)

Dobro, imao sam na umu Karlovacku mitroploju, kada ste za nesto sto je osnovano u 18. veku ili kad, otisli do svetog Petra skoro. Ne treba da bude tu. Sto reko Nimcevic, statistika ne igra nikakvu ulogu ovde. Ja hocu da vidim Kosuta, Hortija, Jobik, a ne Atilu i svetog Istvana. -- Bojan  Razgovor  11:04, 12. март 2014. (CET)

Допунио си га са људима из палеолита, Трачанима, Келтима и Илирима. Фали нам још и ДНК анализа Срба и навод из неког лаичког часописа да је ген Срба стар 12.000 година, ха-ха-ха! Да ово прочита неки Мађар, слатко би се насмејао нашем непознавању сопствене историје.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:07, 12. март 2014. (CET)

Није тачно. Борис Малагурски је у својој верзији чланка већ имао људе из палеолита: [4]. PANONIAN (разговор) 11:16, 12. март 2014. (CET)

Brisemo. Ovo je clanak o ideji zvana velika Madjarska. Istorija Vojvodine ima svoj clanak. -- Bojan  Razgovor  11:17, 12. март 2014. (CET)

Dobro, moja greška, ali si u svakom slučaju na neki način odao priznanje ljudima iz paleolita sa prostora današnje Vojvodine, Ilirima, Tračanima, Keltima, našim genetskim precima. To je za Oskara. Kaži to nekom prosvetnom radniku u Srbiji i smejaće ti se u facu.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:23, 12. март 2014. (CET)

У реду, могу се сложити да се из чланка уклоне делови који се односе на стари век, али и у том случају треба видети да ли ти подаци већ стоје у чланку Историја Војводине, а ако их тамо нема, онда их из овог чланка треба преместити тамо. PANONIAN (разговор) 11:26, 12. март 2014. (CET)

Ovde treba staviti i integralističku politiku Karoljijeve vlade, a ne stari i srednji vek. Neka nam je 15 mart 1848 polazna tačka. Tada je raskinuto sa dotadašnjim tradicijama i najavljena nova Ugarska zamišljena kao država jednog naroda - mađarskog. Tako je počela ova megalomanija.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:30, 12. март 2014. (CET)

Nije tačno da je tada počela megalomanija. Šta su onda zahtevi za "inkorporaciju" Tamiškog Banata i Vojne krajine u Ugarsku u 18. veku ako ne megalomanija? Ili, šta je bilo "hajdukovanje" Mađara i "ubiranje poreza" od stanovništva na turskoj teritoriji nego pokušaj održavanja iluzije "velike Ugarske"? Bez uvrede, ali vas dvojica niste proučavali ovu temu koliko sam je ja proučavao. Ova ideja je mnogo starija od 1848. samo joj se forma menjala tokom vremena. PANONIAN (разговор) 14:28, 12. март 2014. (CET)

vas dvojica niste proučavali ovu temu koliko sam je ja proučavao

Sumnjam, jer nijednom nisi pokazao svoje znanje. No, neka ti bude.

Ugarsko plemstvo u 18. veku bilo je anacionalno. Pričalo je latinski na saborima. Tačnije, zastupalo je samo svoje interese a ne interese svih Mađara. Nosilac velikomađarske ideje je martovska omladina koja je prva istakla da je Mađarska država jednog naroda - mađarskog. Inkorporacija Banata izvršena je iz drugih pobuda, pre svega ekonomske prirode. Uz to, akademik Vasilije Krestić kaže da se velikomađarska ideja javila u vreme revolucije sa Lajošem Košutom.--Нимча (o͜o) (разговор) 16:32, 12. март 2014. (CET)

Извини, али, тема овог чланка је Велика Мађарска у свим могућим интерпретацијама, национална или анационална. Да је наслов чланка "Велика национална Мађарска" онда би можда било битно оно што си написао. Међутим, ако је то анационално угарско племство у 18. веку тежило да Угарској прикључи Тамишки Банат и Војну крајину онда је оно тежило стварању Велике Угарске (односно Мађарске), без обзира на национални карактер те државе. То да ли су у Великој Мађарској права немађара призната или нису не утиче на питање да ли је та Мађарска велика или мала. Стога, захтеви за повећањем граница Угарске у 18. веку итекако имају великомађарски карактер битан за тему овог чланка. PANONIAN (разговор) 17:40, 12. март 2014. (CET)

Великомађарска државна идеја се јавља у 19. веку. Нема национализма у 18. веку.--Нимча (o͜o) (разговор) 17:53, 12. март 2014. (CET)

To je retorički odgovor koji nema veze sa suštinom ovog pitanja. Ako neko u 18. veku želi da pripoji neke teritorije Ugarskoj da li on želi veliku ili malu Mađarsku? Da li želiš da osporiš da su Mađari tražili pripajanje Banata, Transilvanije, slavonije i Vojne krajine Ugarskoj još u 18. veku? PANONIAN (разговор) 19:41, 12. март 2014. (CET)

Važi što je retorički. Važi što ti imaš veze sa suštinom ovog pitanja. Vidim koliko si je pokazao. Dođe mi da zaplačem od tvojih znanja i sposobnosti. Ako tako razmišljamo, onda je i nastojanje ugarskog kralja Lajoša da dobije Hum preko svoje žene Jelisavete velikodržavna politika. Period o kome ti pričaš je period feudalizma. Velikodržavni koncepti javljaju se tek sa raspadom feudalnog sistema i pojavom nacionalizma. Nisu Mađari tražili pripajanje Banata, Transilavije, Slavonije i Vojne krajine Ugarskoj, nego ugarsko plemstvo okupljeno na Saboru. Zaboravljaš da je među tim plemićima bilo etničkih Srba, Bunejavaca, he-he!--Нимча (o͜o) (разговор) 21:27, 12. март 2014. (CET)

То српско племство је било великим делом однарођено и помађарено и у суштини је политички деловало против српских интереса. У сваком случају, ето, да користимо теби прихватљиву терминологију, угарско племтсво је тражило да се те територије прикључе Угарској. Сада ми молим те лепо објасни (пошто сам ја изгледа глуп) по чему то није захтев за великом Угарском / Мађарском? PANONIAN (разговор) 11:18, 13. март 2014. (CET)

Сава Текелија, нпр.? Човек који је заговарао нереално Душаново царство? Зато што ти захтеви нису водили искључиво рачуна о интересима мађарског народа, него племства.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:48, 13. март 2014. (CET)

И сигурно не стоји оно што хоћеш овде да прикажеш, да народи нису имали баш никакве националне свести пре 19. века. Како онда сви Срби или Мађари нису постали Турци током османске власти? Очигледно је да су имали одређену националну свест коју су сачували. У књизи Борислава Јанкулова о колонизацији Војводине у 18. и 19. веку стоји да је мађарски кнез Гражалковић колонизовао Мађаре у Бачку управо са националним циљем - "да Бачкој поврати њен ранији мађарски етнички карактер". Зато ми, молим те, немој причати ту причу да националног осећања или национализма није било пре 19. века. PANONIAN (разговор) 11:33, 13. март 2014. (CET)

Иначе, основни проблем у овом нашем спору лежи у чињеници, да си ти Нимчевићу изузетно политички обојен и да удешаваш историју сходно сопственим политичким идејама. То је у најмању руку срамотно. PANONIAN (разговор) 11:38, 13. март 2014. (CET)

Национализма није било пре 19. века, осећања припадности једном етносу јесте. Национализам се јавља у 19. веку, као последица Француске ревоулције, Наполеонових ратова, постигнућа остварених за време просветитељства итд.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:48, 13. март 2014. (CET)

Окани се ад хоминем напада. Да хоћу, пребацио бих ти и десет пута горе ствари. Али нећу.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:48, 13. март 2014. (CET)

Први си почео (назвао си ме лудаком и шовинистом). Можда се национализам у модерном облику јавља у 19. веку, али се не може рећи да су људи пре 19. века били потпуно лишени националних осећања или одређених стремљења која би се могла дефинисати као националистичка. PANONIAN (разговор) 15:25, 13. март 2014. (CET)

Ја тебе назвао нисам лудаком и шовинистом. Извлачиш ствари из контекста. Прочитај пажљиво шта сам написао па ми се јави. Национализам се јавља у 19. веку. Пре тога није постојао. Можемо о томе дискутовати колико хоћеш, али ако не знаш историју 19. века џабе ти причам.--Нимча (o͜o) (разговор) 15:30, 13. март 2014. (CET)

Чистунштво

Откад се зарез пише испред скраћенице итд.?

Ево баш сад гледам и видим овде да се не пише:

Цицерон, Олимп, Хомер, Аристотел, Вавилон, Цезар итд.

И код Клајна не видим зарез испред скаћенице итд.

--Нимча (o͜o) (разговор) 10:22, 12. март 2014. (CET)

Нисам говорио о том зарезу, већ о другом. Много је горе, ипак, то што си ревертовао моју измену где си из граматички тачног облика "захтевима за...равноправношћу" направио граматички нетачну верзију "захтевима за...равноправности". Очигледно ти је овде једини циљ да мене ревертујеш и провоцираш без обзира на квалитет чланка. PANONIAN (разговор) 10:45, 12. март 2014. (CET)

Ево, браво за тебе. Стварно ми је жао што сам без много обзира ревертовао твоју граматичку исправну измену. Пала ми је круна с главе. Постидео сам се своје полуписмености. Јеси ли сад срећан напокон?

Иначе, испред скраћенице итд. не пише се запета. А ти си је написао.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:00, 12. март 2014. (CET)

Лажни подаци

ревертовати ме наравно нећеш, нити ћеш убацивати лажне податке...

Шта је писац хтео да каже овим? Лажни подаци? Који лажни подаци?--Нимча (o͜o) (разговор) 10:26, 12. март 2014. (CET)

Лажан податак је то да су немађари чинили релативну већину у Угарској. Они су чинили апсолутну већину, јер је по попису из 1910. 48% становништва Угарске говорило мађарски језик. Значи, 52% становништва су тада сигурно били немађари, док је и међу говорницима мађарског било немађара (Јевреја, Буњеваца, итд). Имаш ли проблем са овим подацима? PANONIAN (разговор) 10:37, 12. март 2014. (CET)

Међу тим немађарским говорницима мађарског било је доста оних који су се изјашњавали јавно као Мађари и заступали мађарске интересе. То је сасвим довољно да их назовемо Мађарима.--Нимча (o͜o) (разговор) 10:51, 12. март 2014. (CET)

Поента је да су немађари били апсолутна а не релативна већина у Угарској, и како видим, тај податак ниси оспорио. PANONIAN (разговор) 10:55, 12. март 2014. (CET)

У другој половини 19 века, после Аустроугарске нагодбе не-Мађари су били релативна већина. Сви који су мађарски изабрали као матерњи сматрају се Мађарима.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:02, 12. март 2014. (CET)

Нетачно. У 19. веку је проценат Мађара у Угарској био још мањи (37% 1840. године), што значи да су немађари тада чинили још већу апсолутну већину. Извор који си ти користио очигледно мисли на подручје такозване "уже Угарске" (без Хрватске-Славоније). Такође је нетачно да су сви говорници мађарског били и етнички Мађари. По таквој логици данас у Војводини има 76,91% Срба а не 66,76% јер ћемо у Србе рачунати све говорнике српског? У Угарској су у говорнике мађарског, примера ради, урачунати и Јевреји (5% становништва), а они сигурно нису били Мађари. PANONIAN (разговор) 11:10, 12. март 2014. (CET)

Упоређујеш прилике демократског друштва 21. века са приликама недемократског друштва с почетка 20. Јевреји, Буњевци и остале на који си мислио а ниси их навео мислили су као Мађари, заступали мађарске идеје итд. Свакако ћу прегледати чланак још једном и избацити сувишне делове. Засад нека остане овако.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:15, 12. март 2014. (CET)

Могу се сложити да су неки Буњевци и Јевреји следили мађарске идеје, али сигурно не сви. Јевреји су увек имали свест о припадности јеврејском народу, а у земљама где су живели усвојили су тамошње говорне језике, између осталог и мађарски језик. PANONIAN (разговор) 11:21, 12. март 2014. (CET)

A u Mađarskoj je automatski svako ko je tečno govorio mađarski smatran za Mađara. Pogotovo ako to javno kaže. Miletić je, između ostalog, zato u Saboru pričao nemački. Eventualno možeš dodati: Premda je prema statističkim podacima od druge polovine 19 veka (od 1867 pa do 1910) da ne slušam više žalopojke.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:26, 12. март 2014. (CET)

Народност

I Mihailo Polit Desančić, veliki borac za prava Srba u Ugarskoj, upotrebljavao je termin narodnost u značenju ne-Mađari. Ne vidim poentu menjanja narodnosti za nemađarski narodi. Nemamo šta drugo da ispucamo, pa teramo mak na konac, jelte?

Српски народ водио је борбу за осигурање своје народности у оквиру јединства државног, власници пак изводили су отуд „противудржавне тежње", и употребљавали су сав државни апарат на угушивање и најправеднијих тежња

У шта ћемо онда преименовати Закон о народностима из 1868? У Закон о немађарским народима можда, а? Баш диксриминаторски. Ха-ха! Термин немађарски народ за Србе, Румуне, Хрвате и остале недржавотворне народе је са становишта 21. века је дискриминаторски. Јесмо ли о томе можда размишљали?--Нимча (o͜o) (разговор) 10:51, 12. март 2014. (CET)

У термину "немађари" нема ништа нетачно. Такође, као што видиш, термин "народности" нисам избрисао само сам га ставио под наводнике. Једна ствар је поменути "правне" термине коришћене у Угарској, а друга ствар прихватити те термине као валидне. PANONIAN (разговор) 10:59, 12. март 2014. (CET)

Ајде прочитај ми пету књигу други том Историје српског народа, па ми се јави.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:03, 12. март 2014. (CET)

Brisanje istorije Ugarske

Izvinjavam se, Bokice, ali ti si rekao da treba obrisati istoriju starog veka, a obrisao si istoriju Ugarske, koja je veoma bitna za ovaj članak. Čitaoci treba da znaju da ta velika Ugarska nije postojala oduvek i da znaju kako je tekao njen teritorijalni razvoj. Znači, obrisao si veoma bitan deo teksta. Pri tome je netačno da se nacionalizam pojavio tada kada ti tvrdiš, jer je postojao mnogo ranije. Pored toga, Nimčevićeva primedba se uopšte nije odnosila na taj deo članka već na onaj gde se govori o istoriji Vojvodine. PANONIAN (разговор) 14:14, 12. март 2014. (CET)

Ovo je sajt sa hipertekstom. Ko hoce da cita uvod, imace da cita clanke Ugarska i Habzburzi. -- Bojan  Razgovor  23:12, 12. март 2014. (CET)

Ја сам ставио веома кратак увод који је читаоцима битан за разумевање каснијих догађаја. Хипертекст је оно што је у чланак ставио Нимчевић. Тај огромни део текста који је Нимчевић убацио у чланак не говори о Великој Мађарској већ о политици мађаризације, о којој постоји посебан чланак: Мађаризација (уз то и веома кратак). PANONIAN (разговор) 11:13, 13. март 2014. (CET)

Има везе са темом. Мађаризација је један од израза великодржавне идеје.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:40, 13. март 2014. (CET)

Великомађарске претензије према суседима

Овај одељак везе нема са великомађарском претензијом према суседима, него је само кратак преглед историје неких области и статистичких података. Треба га под хитно претопити у неки други чланак.--Нимча (o͜o) (разговор) 19:40, 12. март 2014. (CET)

Nije istina da nema veze. U tom delu teksta je detaljno opisano proširenje Mađarske na te teritorije u Drugom svetskom ratu i prikazana je detaljna demografska slika tih prostora. Demografija oblasti na koje pretenduju velikomađarski nacionalisti je najvažniji deo ovog članka. PANONIAN (разговор) 19:44, 12. март 2014. (CET)

Detaljno je obrađena samo istorija Vojvodine u Drugom svetskom ratu od čega smo siti, dok je ostalo na nivou prosto-da-zaplačeš-koliko-je-jadno. Mi hoćemo nešto novo, ti nam to ne pružaš nego nam serviraš jednu te istu već otrcanu priču.--Нимча (o͜o) (разговор) 21:12, 12. март 2014. (CET)

Па јбг, да ли ти смета што је историја Војводине у чланку кратка или што је уопште ту? Прво се одлучи сам са собом против чега овде говориш. Кратак опис историје односа Срба и Мађара у Војводини је битан за разумевање каснијих догађаја. Не могу читаоци да гледају у пасуљ да би знали историјску позадину догађаја из 19. и 20. века. PANONIAN (разговор) 11:10, 13. март 2014. (CET)

Војводина није толико битна за Мађаре колико Ердељ, а њему си посветио једва нешто, углавном статистичке податке. Кратак опис Срба и Мађара у војводини може да се сведе на пар реченица, на мањи пасус.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:39, 13. март 2014. (CET)

Али је Војводина битнија за читаоце ср википедије. PANONIAN (разговор) 15:19, 13. март 2014. (CET)

То је шовинизам.--Нимча (o͜o) (разговор) 15:20, 13. март 2014. (CET)

Какав шовинизам? Опет ме вређаш, је ли? Ако ниси приметио, ово је википедија на српском језику и потпуно је природно да се овде највише пише о темама које су занимљиве људима који говоре српски језик. Апсолутно је јасно да огромну већину читалаца ове википедије много више занима историја Војводине него историја Трансилваније. Уосталом, нико ти не брани да одељак о историји Трансилваније у овом чланку прошириш ако мислиш да треба. PANONIAN (разговор) 15:29, 13. март 2014. (CET)

Кажем, то је шовинизам, тј. шовинистички начин размишљања. Ја нисам рекао да си ти шовиниста. Рекао сам да је такав начин размишљања шовинизам. Национална искључивост није у духу википедије. --Нимча (o͜o) (разговор) 15:32, 13. март 2014. (CET)

Нови Сад 25. новембар 1918. и Алба Јулија 1. децембра 1918.

Нека ми неко објасни сад шта ће ове слике овде? Имали ли смисла да ове слике стоје овде с обзиром да је тема великомађарска а не -српска и -румунска идеја иполитика.--Нимча (o͜o) (разговор) 02:54, 13. март 2014. (CET)

Та слика показује да су се ти људи у Алба Јулији противили великомађарској идеји, што је битно за ову тему. PANONIAN (разговор) 11:06, 13. март 2014. (CET)

Шта теби онда смета слика мађарске кокарде у чланку Карловачка скупштина? Носили су је људи који се нису слагали са тиранијом Јосифа Рајачића. Нпр. епископ темишварски Пантелејмон Живковић и епископ бачки Платон Атанацковић. Можемо и на тај начин да размишљамо.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:37, 13. март 2014. (CET)

Не мешај бабе и жабе. PANONIAN (разговор) 15:18, 13. март 2014. (CET)

Важи што мешам бабе и жабе.--Нимча (o͜o) (разговор) 15:27, 13. март 2014. (CET)

Брисање и додавање текста

Пре свега Нимчевићу, ако већ додајеш неке делове текста, онда би било лепо да не бришеш податке које сам ја ставио у чланак, већ да уклопиш своје податке са мојим. Уопште не разумем зашто си обрисао део текста о распаду Аустроугарске 1918. и податке о демографији тих простора. Што се тиче релевантности, иако сам овде износиш примедбе на релевантност појединих делова текста, убацио си огроман део текста који не говори о великој Мађарској већ о мађаризацији. Са тим подацима си радије требао да прошириш чланак мађаризација који је веома кратак. Такође не видим како је питање мађаризације важније за чланак о великој Мађарској од питања демографије или историје територија на које заговорници велике Мађарске претендују. Исто као што ти и Бокица тврдите да историја Војводине треба да буде у чланку о историји Војводине тако и ја могу тврдити да историја мађаризације треба да буде у чланку о мађаризацији. Међутим, ја делове текста које си унео у чланак нисам брисао. Обрисао сам само оно о састанку румунских социјалиста у Будимпешти јер то нема ама баш никакве везе са овом темом. Кога су они уопште представљали на том састанку? Што се тиче историје Војводине, могу се сложити да се, као компромис, обришу неки општи делови историје Војводине, али они који се односе на Србе и Мађаре треба да остану. По чему ће три кратка пасуса о историји односа Срба и Мађара у Војводини нашкодити чланку? При томе опет понављам да си ти Нимчевићу у чланак додао много већи пасус о мађаризацији о којој постоји посебан чланак. PANONIAN (разговор) 11:02, 13. март 2014. (CET)

Зато што су стилски ружне и празне.

Молим те. Прво избаци онај огроман део о Војводини, па ми причај нешто о релевантности. Убацио сам велики део текста који говори о мађарској државној идеји. Наметање мађарског је врши се у складу са том идејом.

Моли те, не испирај ми мозак. Ти си први који је унео демографски састав становништва свих регија на који претендује Мађарска.

Мађаризација је саставни део мађарске великодржавне идеје. Кршење закона о народности и доношење нових закона националистички кругови су правдали великодржавном идејом. Другачије та идеја није могла да се спроведе.

Обрисао си део који има везе са темом. Мађарска је хтела да спаси Ердељ и Банат од Румуна, а румунски социјалисти су јој за то били добро средство. Читај мало Вука Винавера, а не компромитованог Јована Пејина.

Зато што су Срби генерално небитни у овој причи, изузев у контексту тражења политичких права (што пада у крај 18. и читав 19. век).--Нимча (o͜o) (разговор) 12:34, 13. март 2014. (CET)

Уз то, делови који су обрисани били су нереференцирани. Имам пуно право да бришем нереференцирани текст.--Нимча (o͜o) (разговор) 13:04, 13. март 2014. (CET)

Наравно да сам унео податке о демографском саставу регија на које претендују великомађарски националисти, да бих тим подацима показао колико су њихове претензије бесмислене. Или ти тврдиш да нису? Што се тиче мађаризације, моја поента је да о њој постоји посебан чланак који је веома кратак и који се ниси потрудио да прошириш. Сматрам да се у чланку о Великој Мађарској може поменути мађаризација у пар реченица, али детаљисање о томе иде у чланак о мађаризацији, а не овде. У сваком, случају оно што си о мађаризацији ставио овде нећу брисати. Што се тиче тих румунских социјалиста о којима говориш, имаш ли детаљније податке о томе? Колико их је било? Да ли су уопште имали румунска имена? Ко стоји иза њих? Па све и да су стварно били Румуни који су политички деловали самостално (а не по нечијим инструкцијама) од какве је важности да се овде помене шта је о томе мислило неколико Румуна (при томе очигледно националних издајника) насупрот огромној већини Румуна из Трансилваније који су мислили другачије? И како то Мађарска може да "спаси Трансилванију и Банат од Румуна" ако су Румуни тамо били већина? О чему ти овде уопште говориш? Даље, Срби су веома битни за део чланка који говори о Војводини, а чланак је референциран са списком литературе на крају. Ако имаш проблем са референцирањем делова текста, онда у те делове ставиш шаблон "тражи се извор", па тек уколико овај извор не буде додан за пар дана можеш рећи да имаш право да бришеш те делове текста. PANONIAN (разговор) 15:13, 13. март 2014. (CET)

Ево. Отворено. Па ти пишеш овај чланак да докажеш нешто. То се брате не ради.

У чланку није описана само мађаризација, него и кршење изборног закона. Све је то израз великодржавне политике.

Шта си запео око тих Румуна. Имаш код Винавера, па читај.--Нимча (o͜o) (разговор) 15:26, 13. март 2014. (CET)