Разговор:Зоран Ђинђић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Култ личности?[уреди]

Не улазећи у неспорне аспекте личне трагедије убијеног премијера и његове породице, овде бих се осврнуо на нешто друго, на онај део који се тиче свих нас и o којем имамо право да дискутујемо. Живели смо пола века у једном систему у коме је постојало само једно допуштено мишљење, у коме је владао један човек са својим сатрапима и лакејима; само један који се смео и морао обожавати. Погађате - комунизам, Тито и другови. To je био тоталитаризам. Шта су посадили, то одавно жањемо! Онда се појавио други човек, који је нудио спас и сви су били дужни да му верују и да га уздижу. Био је аутократа, нешто мекши од првог па су се могли чути гласови протеста - и то јавно, многи су критиковали стварање „култа личности" којм нам се већ једном обио o главу. Онда је и тај пао, a и ми c њим. После њега на корммло долази трећи човек, који доноси „демократију" и са њом „власт закона и државних институција". Њега нисмо били дужни да хвалимо и обожавамо, све док га насилна смрт постхумно није учинила звездом (феномен Џимија Хендрикса), када се свака дискусија o битним друштвеним питањима па и улози дотичног и његовмх сарадника проглашава непристојном и грубо санкционише. И то од истих индивидуа које су се у претходној подели карата најгрлатије буниле против „култа личности"! Из чисте принципијелности. Или им можда карте са непарним бројевима доносе више среће?
A шта ако је неко од оних који се усуде да кажу реч критике у праву? Какво је то друштво у коме се кажњава онај који говори истину? Неко ће помислмти: „можда не говори?" И то је могуће. Али како ћемо то знати, ако његов глас заглушује хор хистеричних поклика чланова секте чији је лидер погинуо борећи се за оно за шта се борио? То се зове демократија!? Па и Источна Немачка је у званичном називу носила име „Демократска", и то великим словом - да се зна. Ствари се мењају да би остале исте!

Зоран Богдановић, Београд (привремено у Чикагу,САД

Izložba u Arhivu Srbije[уреди]

U četvrtak 12. marta 09. u 14 sati, u Arhivu Srbije biće otvorena izložba Đinđićeve zaostavštine i trajaće do 16. aprila. Biće izložena Đinđićeva radna soba, kućna biblioteka koja broji 1.500 knjiga, lična dokumenta,porodične fotografije, njegov mobilni, ručni satovi, naliv pera, brojne nagrade i dr. Mogao bi neko iz bg da najzanimljivije stvar sa izložbe fotografiše i da ih potom stavi u članak.

Ulaz je slobodan.

Покварене спољашње повезнице 6[уреди]

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [1].--BokimBot (разговор) 06:04, 23. јануар 2016. (CET)


Покварене спољашње повезнице 7[уреди]

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [2].--BokimBot (разговор) 06:04, 23. јануар 2016. (CET)

Netačni podaci[уреди]

Biografija Zorana Đinđića, ko god je pisao, prepuna je neistina. Nikakvo imanje Alije Izetbegovića ne postoji, gde je kao radila njegova žena. To su izmišljotine političkih protivnika. Takođe on nikada u intervjuu nije tražio da se nastavi bombardovanje SRJ, to je izmišljotina Miloševićevog režima. Ima još sitnijih netačnosti, ali je stvarno nekorektno da se premijer Srbije koji je ubijen u atentatu, koristi za politička razračunavanja. Uopšteno, tekst je slab, dosta netačan i sa nedovoljno podataka46.240.193.178 (разговор) 15:11, 19. август 2016. (CEST)