Разговор:Косово и Метохија/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Гарашанин и контекст

У тренутном тексту стоји следећа реченица:„У 19. веку подручје данашњег Косова и Метохије називано је Северна Албанија[5][6], пре него што је за те области почео службено да се употребљава назив Стара Србија.“

1. Нигде се у наведеним референцама (прва је Гарашаниново Начертаније, друга је текст о истом) не наводи да се у 19. веку подручје данашњег Косова и Метохије назива Северна Албанија.
2. Из текста Начертанија се не може поуздано (100%) утврдити на шта је он циљао под термином Северна Албанија. Барем мени то није пошло за руком.
3. У другом тексту стоји следеће:

„GODINE 1809. ovom planu ujedinjavanja srpskih zemalja ustanici su Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini dodali i "Staru Srbiju" pod kojom se u najvećoj meri podrazumevalo Kosovo i Metohija, Raška zemlja (Sandžak), te delovi Makedonije, sa Skopljem, Debrom, Štipom i Velesom.“

„Kao što se vidi, u centru pažnje Garašaninovog nacionalnog programa su, u ono vreme i jezički i konfesionalno izrazito ili pretežno, srpske zemlje pod osmanskom vlašću: Bosna i Hercegovina i "Severna Albanija" (zapravo Kosovo i Metohija),“ (Дакле, потврда да Гарашанин јесте користио тај термин, али се не каже да је он био опште прихваћен у XIX веку, као што остаје нејасно да ли је под тиме подразумевао север данашње Албаније са Скадром и Драчом које Срби заузимају у I балканском рату.)

1. Потврде да је тај термин био општ у XIX веку, као и то да је термин Стара Србија искован касније и службено уведен нигде нема. Црни Бомбардер!!! (†) 03:32, 10. јун 2009. (CEST)

---

Чињенице:

• У оригиналном тексту Начертанија се нигде не помиње назив Косово нити Метохија, већ само назив Северна Албанија.[1]
• У тексту који тумачи Илијино Начертаније аутор сматра да је он под тим термином подразумевао Косово и Метохију.[2]
• Термин Стара Србија је новија кованица, настала у кнежевини Србији у 19. веку.

--Дамјан /разговарајмо/ 02:50, 12. јун 2009. (CEST)

---

1. Да ли сам ја игде рекао да се у Начертанију помиње Косово или Метохија? Нисам, тако да је прва "чињеница" бесмислена у текућој расправи.

Да ли је Начертаније једини спис који је написан на српском језику, па да на основу употребе термина у њему можемо извлачити закључак да је у том периоду коришћен искључиво тај термин?Јок бре. Можемо само потврдити оно што сам већ навео горе:„...да Гарашанин јесте користио тај термин.“

2. Да, за случај да ниси приметио, већ сам навео директан цитат, тако да ми није јасно која је појента и ове "чињенице". Знам да је понављање мајка знања, али мојне да претерујемо.

3. Ово је потпуно нова `твар које нема у тексту. Међутим, не знам да ли си приметио, али... Дедијер не наводи ближе када је термин настао, док је кнежевина Србија настала 1815. године (сигуран сам да то сви већ знадете, али понављање је мајка...), а Гарашанин је Начертаније наџврљао 1844. године.

Погледај још једном горе шта се такође наводи у тексту који тумачи Начертаније.

Дакле, према наведеним изворима, може се адекватним и валидним референцама потврдити само да је Гарашанин под термином Северна Албанија (под условом да је то валидан термин јер у самом тексту наводи и облик сјеверне Арбанезе, а чини ми се да је облик са р био далеко распрострањенији тада) подразумевао Косово и Метохију и то се може потврдити само овим другим текстом, јер као што си и сам навео:„У оригиналном тексту Начертанија се нигде не помиње назив Косово нити Метохија.“

Према томе и даље нема потврде за следеће:

1. да је тај термин био опште прихваћен у XIX веку
2. да је тај термин био распрострањен у XIX веку
3. да га ико други осим несрећног Гарашанина користи
4. да је неко "службено" увео термин Стара Србија

(Дедијер наводи ово:„Име Стара Србија, као географски назив, постала је у деветнаестом веку под утицајем државних промена које су настале иза ослобођења кнежевине Србије. Када се кнежевина Србија, као засебна област, јавила на картама, географи су морали створити нов географски назив за оне области средњевековне српске државе које нису ушле у састав кнежевине.“ Дакле, термин су створили географи (а не неко по "службеној" директиви са врха) за сопствене потребе.)

Толико,may the Shwarz be with you. Црни Бомбардер!!! (†) 04:37, 12. јун 2009. (CEST)

---

Добро, да покушамо да преформулишемо тврдње:

• термин Северна Албанија (можда) није био опште прихваћен у XIX веку, али је коришћен за област Косова и Метохије.
• термин Стара Србија је уведен у употребу (што службену, што неслужбену) током 19. века

Јел ово у складу да чињеницама? --Дамјан /разговарајмо/ 10:44, 12. јун 2009. (CEST)

---

1. Тај термин је користио искључиво Гарашанин, према за сада понуђеним/изложеним изворима.
2. Да и то нико нигде није оспорио.

Мени није јасно чему овакав податак у самом чланку. То може да стоји као занимљивост у чланку о Начертанију, али овде му није место. Океј би било кад би постојао опширан сегмент који би се бавио називима за ову област током времена, али овако... Сем тога термин Косово је и старији и у сталној употреби, а исто важи и за Метохију.

Према томе, дабо (г)ме. Црни Бомбардер!!! (†) 19:53, 12. јун 2009. (CEST)

Мало сам прочешљао по литератури и видео да је термин Северна Албанија за данашње Косово и Метохију користио и Димитрије Туцовић, у својој књизи Србија и Албанија из 1914. године. Дакле, 1844. године, када је писано Начертаније, појмом Северна Албанија су називане те области, јер су на њима живели претежно Албанци. Касније, када је у кнежевини Србији почео да се употребљава термин Стара Србија за „неослобођене“ области Душановог царства (у складу са идеологијом Начертања), појам Северна Албанија су наставили да користе критичари „српског империјализма“ (Туцовићев термин за српску политику према овим областима).

Да ли имао у руци Туцовићево дело или Пешчаник?

Ако си држао Туцовићеву књигу, могао си да утврдиш да он у њој наводи и да је Карађорђе био Албанац и да су Карађорђевићи заправо албанска породица. То врло јасно говори о самој књизи која је заправо политички памфлет, попут Шешељевих књига. Ако користимо Туцовићева политичка писанија као референце за неке историјске ствари, онда ће` да користимо и Шешељеве. Боже благи, који ће то чланак да буде. Од немила, до недрага.

Ако си користио Пешчаник (који је све осим неутралног извора и не може се користити), онда си могао да прочиташ следеће:„U toj knjizi D. Tucović je reči “Kosovo” i “Metohija” koristio samo kao istorijska imena srpskih srednjevekovnih pokrajina. Jer, za njega je teritorija Kosova bila deo “Severne Albanije”.“

Са друге стране, у тумачењу Начертанија које си навео као референцу и о којој је већ расправљано, стоји следеће (да поновим):„Kao što se vidi, u centru pažnje Garašaninovog nacionalnog programa su, u ono vreme i jezički i konfesionalno izrazito ili pretežno, srpske zemlje pod osmanskom vlašću: Bosna i Hercegovina i "Severna Albanija" (zapravo Kosovo i Metohija),“

Дакле, док Гарашанин за Косово и Метохију користи термин Северна Албанија, Туцовић Косово и Метохију сматра делом Северне Албаније, која очигледно укључује још понешто. Према томе, опет смо на почетку тј. само је наведено да Гарашанин користи тај термин за Косово и Метохију. Црни Бомбардер!!! (†) 00:34, 15. јун 2009. (CEST)

Демографија Косова (19. век)

Јес, Гарашанин нигде не помиње ни Новопазарски санџак те тако можемо закључити да је и њега сматрао северном Албанијом... или да је под северном Албанијом сматрао севернз Албанију а да је Новопазарски санџак и Косово подразумевао. Углавном, у доба писања Начертанија Албанци нису били већина на Косову. Никола (разговор) 20:25, 23. јун 2009. (CEST)

priznajem, nema pouzdanih referenci da je termin Severna Albanija bio opšteprihvaćen za Kosovo u 19. veku, međutim, iznenadilo me je to što ga Garašanin koristi. što se tiče kosovske demografije iz 19. veka, ona je još uvek predmet sporenja u nauci. --Дамјан /разговарајмо/ 01:12, 25. јун 2009. (CEST)

успут, преформулисао сам спорњу тврдњу тако да одговара чињеницама, јавите да ли сад ваља.--Дамјан /разговарајмо/ 11:03, 27. јун 2009. (CEST)

шаблон за државе

Потребно је убацити шаблон за непризнате државе у овај чланак, јер кад га има Република Српска Крајина, потребно је да га има и Косово, које је далеко признатије. --Дамјан /разговарајмо/ 18:45, 14. јун 2009. (CEST)

Кликни овде. Црни Бомбардер!!! (†) 00:34, 15. јун 2009. (CEST)

лако бисмо ставили тај шаблон да је у питању само регуларна аутономна покрајина...--Дамјан /разговарајмо/ 03:12, 15. јун 2009. (CEST)

Међутим, Википедија није дужна да прати званичну српску политику поводом Косова, већ да пружа информације у складу са реалношћу. Да је Косово српска покрајина тамо би се могло отићи без пасоша. У стварности, постоји гранични прелаз и постоје стране амбасаде у Приштини. Признавала то Србија или не, Косово је де факто држава, коју признаје већина европских држава. У најмању руку можемо да ставимо шаблон за непризнате државе, ако не и обичан шаблон за државе, у овом случају. --Дамјан /разговарајмо/ 02:31, 16. јун 2009. (CEST)

Ајде не шири непроверене информације, не треба ти пасош за улазак на Космет, можеш да пређеш и са личном картом, прелази нису гранични него административни, а на северу Космета их практично и нема, односно има али они су пука формалност.кажи 1Č52, 19. октобар 2012. (CEST)

Дужна је да поштује законе земље.--Ја сам кажи 04:45, 19. јун 2009. (CEST)

Где то пише тачно да википедија мора да поштује закон неке државе? Википедијини основни закони су ово. Тако да обришите кутијицу из РСК и сличних ентитета или овде да остане исто таква. Ако се одлучите да кутијица за непризнате државе остане, ставите и ону за покрајину, једну поред друге или једну испод друге. Тако би и вук био сит и све овце на броју-- Bojan  Razgovor  06:29, 19. јун 2009. (CEST)

Лепо је то што сте приметили да Њики не мора да поштује законе неке државе или пропагира њене ставове, а сада приметите да исто то важи за непризнате и самопрокламоване државе, пошто је уношење кутијице за исте јасно отерало воду на ту воденицу.(Just for the record, пасош не да не треба за улазак на Косово и Метохију, него не треба ни за Црну Гору и Босну и Херцеговину. Према тој "логици", Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина творе једну државу. Занимљива чињеница.)Такође, цела прича са кутијицама је суманута, тако да, према мом скромном мишљењу, треба вратити почетак чланка на претходно стање. Црни Бомбардер!!! (†) 12:47, 23. јун 2009. (CEST)

Дакле?Склањамо или остављамо ово сумануто преклапање не почетку чланка? Црни Бомбардер!!! (†) 02:50, 29. јун 2009. (CEST)

неутралност

Ај напиши по ставкама шта све неваља, па да скидамо налепницу... --Дамјан /разговарајмо/ 03:03, 17. јун 2009. (CEST)

• Не може да стоји шаблон за непризнате државе, без шаблона за покрајину. То ондак отвара Пандорину кутију бесконачне петље у расправама која од две кутијице треба да буде изнад и зашто.

нек стоје оба, и нек изнад буде шаблон за покрајину све док Косово не призна више од пола држава УН, ако се то икада деси.

• Не може се користити као извор нешто са Пешчаника, јер Пешчаник једноставно није неутралан извор сам по себи. Није сајт Образа, али је друга страна исте медаље.

Пешчаник је ту небитан, битан је текст Антона Беблера, професора на Политичким наукама у Љубљани (рођен у Русији, дипломирао у Београду, докторирао у САД), квалификованог стручњака за историју косовског питања. Његова позиција можда није потпуно неутрална, али су његови подаци поуздани. Сасвим солидан извор.

• Не видим како Туцовићеви ставови могу бити битни, да стоје они, а не стоје ставови Николе Пашића и остатка тадашње српске политичек елите која је сигурно испалила хектаре и хектаре хвалоспева о овоме.

Онда је потребно убацити и Пашићеве ставове.

• Такође, овај Троцки је Троцки. Ако се то о чему пише десило, онда је то сигурно поменуо и неки историчар, након њега и то треба навести као референцу. Он је био новинар и питање је колико је он неутралан у својим ставовима и како је долазио до својих информација.20-25.000 побијених је озбиљна цифра, поготово ако се има у виду да је према отоманском попису из 1912. године Албанаца било 106.270 (додуше Срба муслимана има 236.420, али тешко да би се Албанци тако идентификовали)

Убацити преамбулу Према неким изворима или нешто слично.

• Неке формулације су натегнуте, нпр. Српско-црногорско освајање Косова и Метохије. Да ли је ту реч о освајању или ослобађању? Да ли је Београд `44 освојен или ослобођен?Треба то иамти у виду. Црни Бомбардер!!! (†) 22:11, 18. јун 2009. (CEST)

Нападање суверене државе, заузимање територије која се последњих 500 година налази у њеном окриљу, противно воље већинског становништва, је, по међународном праву, освајање. Међутим, нико не спори да је Отоманска империја такође освојила Косово 500 година пре тога, такође од суверене државе и противно вољи већинског становништа. Ни то нико озбиљан неће назвати ослобађањем, иако је Србија пре тога заузела Косово од Византије, а Отоманско царство држало Константинопољ и претендовало на бивше области царства. А за Београд је спорно на идеолошкој основи (четници-партизани), а на националној је дефинитивно било ослобађање Срба (већинског становништва) од Немаца (привремених окупатора). --Дамјан /разговарајмо/ 03:47, 19. јун 2009. (CEST)

Дамјане, прочитај како су Албанци били љубитељи Отоманског царства у чланку. Стално су дизали побуне против Турака, нарочито у 19-20. вијеку. Према томе то није било освајање Албанаца, већ ослобађање Срба на КиМ. Албанци сигурно нису били одушевљени али ... не могу се свакој баби колачи направити по вољи.--Мирослав Ћика (разговор) 04:00, 19. јун 2009. (CEST).

Знам, али бесмислено је негирати или заташкавати чињеницу да су српска и црногорска војска освојиле области Косова и Метохије, уз оружани сукоб са отоманском регуларном војском и тамошњим већинским становништвом. Такође, никада није одржан референдум о припајању ових области Србији. То су чињенице наше историје. Међутим, можемо употребити неки други израз који ће подједнако добро описати дато поглавље, нпр. заузимање (које нема освајачки призвук), припајање или стручан термин анексија, итд. --Дамјан /разговарајмо/ 13:33, 21. јун 2009. (CEST)

Što se tiče zločina srpske vojske do Drugog svetskog rata, sigurno je Vaso Čubrilović nešto pisao o tome. A ovaj Anton Bebler baš i nije neki objektivan, zato ga treba šutnuti iz članka. -- Bojan  Razgovor  06:49, 19. јун 2009. (CEST)

Ау Бојане "шутнути из чланка"... па човек је ипак доктор политичких наука. Може се једино оспорити другом, поузданијом референцом. Притом, не можемо користити само српске и про-српске изворе за чланак о овако деликатној теми.--Дамјан /разговарајмо/ 13:26, 21. јун 2009. (CEST)

Ja nemam pouzdaniji izvor, samo me interesuje kakav to objektivni stručnjak naziva srpsko osvajanje Kosova kolonizacijom (pri tome zaboravljajući da su po stranim izveštajima trećina do polovine stanovništa te teritorije pred Balkanske ratove bili Srbi). Dalje, šta znači da je srpsko osvajanje Kosova bilo nelegitimno (po kom osnovu, protivno kom međunarodnom ugovoru, kom članu ustava (ne kontam šta ustav ima sa proširenjem teritorija). Šta ima Turska da priznaje gubitak svojih teritorija sve do Istambula kada je pošteno poražena u ratu? Zašto ovim likom potrkepljemo nesporne i očigledne stvari? Zašto stručnjak uopšte ne spominju priče o iseljavanju Srba i povećanjem broja Albanaca prirodnim priraštajem? Miloševiću nije sinulo da odjednom menja status pokrajine unutar Srbije, već je došao u Kosovo Polje jer su se lokalni Srbi žalili da ih Albanci maltretiraju? Koji su to masovni progoni 1998. i 1999.? Bebler zaboravlja da se tih godina na Kosovu ratovalo, da se jesu dešavala sranja sa obe strane, da je OVK imala inicijativu sve do leta 1998. kada su MUP i VJ krenule da povrate kontrolu nad trećinom Kosova? Ili možda računa u te progone nikad dokazan plan ludog Rudolfa Šarpinga? Ovde se uopšte ne spominju gresi OVK (i ne treba opštirno, imamo članak Rat na Kosovu (tu možemo u detalje ili opet iznositi u posebne članke). Brate, predstavljaš tu albansko-zapadnjačku propagandu kao neosporivu činjenicu. Najbolje reference o zločinima Srba neka dođu iz uglednih srspkih izvora, ne trebaju nam politikantski kvazistručnjaci koji opravdavaju poteze svojih vlada u ime našeg boljeg sutra. -- Bojan  Razgovor  18:28, 21. јун 2009. (CEST)

Антон Беблер није никакав објективни стручњак, он је председник Евроатланског савета Словеније, словеначког огранка Алијенсе за атланску повељу, организације која промовише НАТО пакт и његов продор на исток. Од конкретних бедастоћа дотичног, српско становништво на Косову није постало мањинско крајем 18. века, српска артиљерија није разорила већи део Косова (?), Косово у 20. веку није било никакав феуд, Албанске демонстрације нису биле мирне и њима нису били исказивани захтеви за равноправним положајем већ за независношћу, српска полиција није спроводила никакве масовне прогоне албанског живља, итд. Додатни ђубретарлук је непомињање зулума и протеривања српског становништва крајем 19. века и током првог балканског и првог и Другог светског рата, потлачен положај Србије одређен уставом из 1974, етничко чишћење Срба са Косова седамдесетих и осамдесетих, о најновијој историји да и не говоримо. Мени стварно није јасно шта је неком могло пролазити кроз главу кад је помислио да је ово неутралан извор. Никола (разговор) 20:16, 23. јун 2009. (CEST)

Није неутралан извор ни СПЦ, па се користи. У том смислу се и овај извор може користити у чланку. А тврдње типа „српска полиција није спроводила никакве масовне прогоне албанског живља“ морају бити поткрепљене много јачим референцама од оних које наводе да је прогона било. --Дамјан /разговарајмо/ 06:22, 24. јун 2009. (CEST)

Како то мислиш користи се, ја од 39 извора не видим ни један који има везе са СПЦ. Српска полиција није спроводила никакве масовне прогоне албанског живља, и то је ноторна чињеница. Никола (разговор) 22:27, 25. јун 2009. (CEST)

Зато је католичка енциклопедија врхунац неутралности и тачности. Већ је објашњено зашто овај извор није неутралан и зашто се не би требао користити у чланку. Што се СПЦ тиче, она се у конкретном чланку не користи као референца (осим ако не циљаш на референцу под бројем 10 да су Илири преци Албанаца, што је опет врло дискутабилно), па је њено помињање мешање баба и жаба. СПЦ се за нешто може користити као независ`ан и неутралан извор, а за нешто не. Све зависи од случајева. Са друге стране, овај чика не може. Црни Бомбардер!!! (†) 11:40, 24. јун 2009. (CEST)

Не капирам логику - српски стручни па и новински чланци се могу користити као поуздан извор и непристрасан у спорним темама српске политике и историје, а страни стручњаци (у овом случају доктор политичких наука) се не могу користити јер су непоуздани и пристрасни? --Дамјан /разговарајмо/ 16:32, 24. јун 2009. (CEST)

Машиш појенту. Није проблем у томе да ли је извор странац или није, већ у томе да ли је објективан. У конкретном случају, објављен је у Пешчанику (што га автоматски дискфалификује, јер је дотично све осим неутралног извора), а колико сам сконтао и неутралнос`, а самим тим и објективнос`, самог аутора је спорна (ако је човек прецедник тог полуогранка НАТО пакта у Словенији, онда су ту ствари кристално јасне). Слична ствар би била када би ја навео да Скендербег био српског порекла према писању Теодора Спандуција у XVI веку и послужио се овим, као референцом. Црни Бомбардер!!! (†) 17:34, 24. јун 2009. (CEST)

Црни ово за Илире претке Албанаца је и мени било сумњиво, мада сам то сам написао по Војној енц. Меш чини да је у „духу братства и јединства“ нешто ту дебело забрљано. Иначе сав дио од праисторије до 1945. сам ја писао прије пар мјесеци из ВЕ, а како нисам историчар, могуће је да има грозних грешака (и комунистичке пристрасности). Напримјер насиље Срба над Албанцима прије 2СР се у ВЕ широко елаборира, али о насиљу над Србима у 2. СР скоро ништа. Погледајде ти то мало :)--Мирослав Ћика (разговор) 22:48, 25. јун 2009. (CEST)

Чек, а та књижица је оно беше штампана у доба најцрњег комунизма под оним Uuuuuu Титом? Јасно је к`о сунце каква је работа била писање те `њижице. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 22:56, 25. јун 2009. (CEST)

Да, тако се и мени чини. Нико од Срба из матице (прије него је Дамјан све још дупло „набуџио“) није хтио да пише тај дио, па сам ја напако прионуо са једином литературом која ми је била доступна (ВЕ), да проширим чланак који је по ЏорџуМ био раније срамотан (јако кратак у историјском дијелу). А сва је прилика да су историју КиМ у ВЕ писали доктори са Приштинског универзитета...--Мирослав Ћика (разговор) 15:50, 26. јун 2009. (CEST)

Činjenica je da ne postoje nepristrasni izvori. Svaki autor ima svoje stavove koji provejavaju kroz tekst. Nije naše da određujemo objektivnost izvora, već da predstavimo „značajna gledišta većine i svih značajnih manjina podjednako“, prema formuli:

Ljubljanski profesor Taj i Taj tvrdi to i to, dok beogradski akademik Taj i Taj osporava tačnost njegovih tvrdnji, navodeći to i to.

ili

Američki stručnjak navodi sledeće brojke, dok srpski stručnjaci uglavnom smatraju da su te brojke preterane, navodeći xxx.xxx.

Nadam se da niko nema problem sa ovim. --Дамјан /разговарајмо/ 10:54, 27. јун 2009. (CEST)

---

Што се тиче албанског порекла, та ствар није разрешена и мишљења на том пољу остају скубљена и даље, тако да треба навести да их једни сматрају Илирима, док други то оспоравају...блаблабла трућтрућтрућ.

(Пробаћу болдом, можда упали.)НИЈЕ У ПИТАЊУ БИЛО КОЈИ ПРФЕСОР ЉУБЉАНСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И НИЈЕ ТО ИЗЈАВИО БИЛО ГДЕ.

Фино је то што предлажеш, али би у конретном случају морали навести и да је тај и тај секретар тога и тога и да је то и то изјавио у емисији тој и тој коју сматрају таквом и таквом. На шта би нам онда личио чланак.

Дакле, као што сам већ икс пута навео и више заиста нећу понављати, дотични и Пешчаник се не могу користити као било каква референца. Такође се не могу користи и Туцовићеве личне оцене, јер би онда исто тако могли додати и да је Карађорђевиће сматрао Албанцима (уколико јесте то написао у истој књизи), а чланак о светом Кизи Философу и другима обогатити оценама из Шешељевих књига, говора и сличног.

За историју се служите историчарима, за географију географима, а политичаре оставите да кркају бурек по повлашћеној цени у скупштинском ресторану. Или да се преврћу по Славији. Црни Бомбардер!!! (†) 02:48, 29. јун 2009. (CEST)

Такође, формулација Српско-црногорско заузимање Косова и Метохије није неутрална. И даље. Питање је да ли је српска војска (из Србије и Црне Горе) заузела или ослободила Косово и Метохију?

Знам, али бесмислено је негирати или заташкавати чињеницу да су српска и црногорска војска освојиле области Косова и Метохије, уз оружани сукоб са отоманском регуларном војском и тамошњим већинским становништвом.

Бесмислено је, по мени, негирати да су српске војске ослободиле Косово и Метохију. Што се оружаног сукоба тиче, готово га и није било. Рат је почео 08.10., а већ крајем месеца ослобођена је Приштина, а затим и остатак Косово и Метохије. О ком већинском становништву ти причаш?Према чијим проценама?Навео сам ти шта каже отомански попис из 1912. године (Срби хришћани 415.300; Срби муслимани 236.420; Албанци 106.270; Турци (и Черкези и Јуруци) 39.050; Роми 12.380; Јевреји 1.750; Цинцари 1.170; Грци 20). Дакле ствар је спорна, извори се разликују, али ти узимаш став једне стране као једини исправан. Мислиш ли да је то неутрално.(Реторичко питање, отуд` тачка.)

Такође, никада није одржан референдум о припајању ових области Србији.

Да ли су Османлије 1453. године одржале референдум у Цариграду о томе да ли хоће да их они припоје својој држави? Да ли је било где после Првог или Другог балканског рата одржан "референдум" о томе да ли ће локалци да иду на Марс, прикључе се држави којој су припали према међународном мировном уговору, скочити у бунар или урадити нешто седамнаесто. (Реторичко такође.)

То су чињенице наше историје.

Као што сам ти предочио, то што си изнео нису чињенице. Не знам како би их назвао, али чињеницама никако. Поготово не објективним.

Међутим, можемо употребити неки други израз који ће подједнако добро описати дато поглавље, нпр. заузимање (које нема освајачки призвук), припајање или стручан термин анексија, итд.

Шта фали Бојановој варијанти Косово и Метохија у Србији и Црној Гори?Можда додати и реч у краљевинама. Или ипак да ставимо реч ослобођење.(Зна се шта је припајање (аншлус Аустрије нпр) и шта је анексија (анексија БиХ) и то нема много везе са реалношћу у овом случају.)

Црни Бомбардер!!! (†) 03:32, 29. јун 2009. (CEST)

Иако се овде генерално не слажем са Дамјаном, конкретно реч „ослобођење“ је генерално проблематична са НТГ становишта те ју је боље заменити нечим другим, на пример, са „заузимање“. --Dzordzm (разговор) 04:01, 29. јун 2009. (CEST)

Да и ако обратиш пажњу, ја се залажем за Бојанову варијанту, а ову само наводим као пример како би изгледао чланак када би био уређиван са другог становишта. (На страну што кад се погледају наслови поглавља, испада да су само Срби заузимали Косово и Метохију и то почетком XX века. Сви остали су, ваљда, брали шљиве и терали змије.) Црни Бомбардер!!! (†) 21:22, 29. јун 2009. (CEST)

Leo Trotsky: Behind the Curtains of the Balkan Wars, 1912--Bresta (разговор) 13:19, 10. јул 2009. (CEST)

Тачност

Грешке:

• Последњих две хиљаде година политичке историје ове земље њоме су најдуже господарили Римљани (од 8. до 6. века), Византинци (од 6. до 12. века, са прекидима), Бугари (од 9. до 13. века, са прекидима) Срби (од 13. до 15. века) и Турци Османлије (од 15. до 20. века).[8]
• Римљани освајају ову област 75. године, у току Илирских ратова. Територија улази у састав римске провинције горње Мезије (Moesia Superior). Од цара Диоклецијана чини засебну провинцију Дарданију (Dardania).[9] - Ilirski ratovi su se okončali 2xx p. n. e. a ova rečenica je u kontradiktornosti sa gornjom, kako god da se okrene. -- Bojan  Razgovor  19:33, 21. јун 2009. (CEST)

Ове грешке су исправљене, те уклањам одговарајући шаблон.--Дамјан /разговарајмо/ 16:51, 24. јун 2009. (CEST)

прва реченица

Видим да је у међувремену прва реченица раздвојена на две (претпостављам Дамјан). Садашња варијанта претендује да у првој реченици изложи неспорне чињенице, а да у другој представи различита виђења ствари. Међутим, то да се Косово и Метохија налазе под привременом управом УН није неспорна чињеница већ само једна (и то не неутрална) интерпретација постојећег стања у којем органи УН на тој територији имају симболично цивилно присуство и не мешају се у свој посао. (Једино озбиљно присуство УН на Косову и Метохиији јесте војно - макар било само формално у оквиру УН - али се оно не осећа из дана у дан и свакако није реч о „управи“). Једино што је неспорно јесте да је у питању спорна територија на Балканском полуострву, а то раније није сматрано прихватљивим као прва реченица. И даље мислим да је боље у првој реченици најсажетије изложити све погледе. --Dzordzm (разговор) 20:24, 21. јун 2009. (CEST)

dobro, očigledno ni moje izmene nisu nepristrasne, iako sam pokušao da malo uravnotežim članak. bolje onda da neko drugi da neutralniju formulaciju. --Дамјан /разговарајмо/ 12:40, 23. јун 2009. (CEST)

шаблони

приметио сам да шаблон за непризнате државе може да се стави изнад покрајинског шаблона, али проблем постоји када је шаблон за покрајине изнад. онда су оба један поред другог. може ли то некако да се исправи? --Дамјан /разговарајмо/ 16:33, 24. јун 2009. (CEST)

Jа мислим да треба само покраински шаблон постоjати. Други шаблон jе сепаратистички за овоj чланак, ниjе добар за српску и руску Википедиjу, да се призна губитак словенске землье. Зашто се дозволи шаблон за државу? Oн jе за албанску, турску и т. д. Википедиjу. Bogorm (разговор) 16:30, 25. јун 2009. (CEST)

Уз дужно поштовање, то што причаш нема везе са везом. По питању чињеница, све Википедије су исте - разликују се само у језику. Него, зна ли неко да намести шаблон за непризнате државе испод шаблона за покрајине? (мени није пошло за руком) --Дамјан /разговарајмо/ 05:45, 26. јун 2009. (CEST)

да мало расчистимо

Пребацио сам цело поглавље о историји на посебну страницу Историја Косова и Метохије. Пошто је историја добрим делом извор спорења и пристрасности у овом чланку, тако ћемо га мало растеретити. Овде можемо само укратко о историји, не залазећи много у спорне тачке, док на посебном историјском чланку можемо расправљати о свакој ситници. Пошто је ово доста фреквентан чланак, важно је да буде пристојан и без налепница. --Дамјан /разговарајмо/ 01:39, 25. јун 2009. (CEST)

Ја сам управо избацио неке спорне или нереференциране тврдње које нису суштинске за чланак. Позивам и остале да то учине па да скинемо налепницу са чланка, а расправе наставимо на чланку о историји Косова. Наравно, само лагано и пажљиво са избацивањем.--Дамјан /разговарајмо/ 02:16, 25. јун 2009. (CEST)

Уствари, ниси. Избацио си пар спорних реченица[3], уз њих и неке које нису биле спорне, а сви проблеми су остали. Никола (разговор) 22:35, 25. јун 2009. (CEST)

Ал` сте га набуџили, свака вам част (бошке мили...). Одавно ја џангризам да нам требају два одвојена чланка за Космет као регију Србије и за дивљу квазидржаву Косова Репубљик. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 22:46, 25. јун 2009. (CEST)

Ови разговори би већ требали да се архивирају.--FrMiBaS (разговор) 23:04, 25. јун 2009. (CEST)

Занима ко је креирао ову страну. Желим да му се захвалим.--FrMiBaS (разговор) 14:03, 26. јун 2009. (CEST)

Сви које видиш у историји измјена.--Мирослав Ћика (разговор) 15:52, 26. јун 2009. (CEST)

Не мислим на то које све допуњавао и писао о КиМ-у, већ које започео (креирао) нову страну са именом КиМ.--FrMiBaS (разговор) 16:08, 26. јун 2009. (CEST)

непродуктивне измене

Молио бих Николу да се приликом својих измена уздржи од избацивања референцираних тврди са којима се не слаже, већ да у чланак убаци и референциране тврдње које наводе друкчије податке. У конкретном примеру, избачена је следећа реченица:

Услед свега наведеног, српско становништво на Косову је вероватно већ при крају 18. века постало бројчано мањинско.

Уз следеће образложење у опису измена:

Приземна лаж. И у 19. веку Срби су били већина на Косову.

Оваквим изменама нећемо нигде догурати, осим до рата измена. Молио бих корисника да преформулише реченицу и врати је у чланак, уз навођење извора за своју тврдњу. --Дамјан /разговарајмо/ 11:26, 27. јун 2009. (CEST)

За конкретну реченицу, можеш видети разне изворе на en:Demographic history of Kosovo#19th century.

Међутим, проблем остаје, а то је да си систематски уништио неутралност чланка. "Повратак српске војске на Косово је био бруталан.[18]" али "током вишевековне Отоманске владавине" која није била брутална "долази до крупних демографских промена у саставу становништва", "Са аустријском војском се повлаче и Срби, заједно са мањим групама Албанаца, из Приштине, Пећи, Митровице, Призрена и Новог Пазара, у страху од турске освете" која такође није била брутална, "Албанци су мобилисани и кориштени у борбама против Срба код Ниша, Јанкове клисуре, Јавору и Црној Гори" које нису биле бруталне, "Од Албанаца Италијани формирају и батаљон фашистичке милиције, и засебне полувојничке добровољачке јединице" које такође ништа брутално нису учиниле, "1994. године је основана Ослободилачка војска Косова, чији је циљ био независно Косово, а користила се свим средствима оружане борбе" али не и бруталним, "После" ни најмање бруталног "НАТО бомбардовања СРЈ 1999 године, Косово и Метохија долази под управу Уједињених нација" такође ослобођену сваке бруталности, а "17. марта 2004. године се одиграло масовно етничко чишћење Срба на територији Косова и Метохије" без икаквих бруталности.

Е а сада ћу мирне савести да избацим референцирану тврдњу са којом се не слажем. Никола (разговор) 11:25, 28. јун 2009. (CEST)

Ponavljam, to nije konstruktivno rešenje. Postoje izvori koji kažu da se srpska vojska brutalno ponašala na Kosovu (tokom Balkanskih ratova, nakon Prvog svetskog rata i tokom kosovske krize u SRJ), i ta činjenica mora stajati u tekstu. Takođe, postoje izvori koji kažu da se turska, a kasnije albanska vojska brutalno ponašala, što je takođe potrebno navesti u članku. Ne vidim zašto to ne uradiš, već brišeš tvrdnje sa kojima se ne slažeš. Usput, на en:Demographic history of Kosovo#19th century se ne tvrdi sa su Srbi bili većina na Kosovu u 19. veku, već postoje različiti izvori, jedni u korist albanske a drugi u korist srpske većine. Takođe, pogledaj francusku demografsku kartu iz 19. veka koju sam okačio iznad.--Дамјан /разговарајмо/ 12:29, 28. јун 2009. (CEST)

Postoje izvori koji kažu da se srpska vojska brutalno ponašala na Kosovu (tokom Balkanskih ratova, nakon Prvog svetskog rata i tokom kosovske krize u SRJ), i ta činjenica mora stajati u tekstu.

Не, не мора. По тој логици, све што је навео било који извор мора стајати у тексту, што је апсолутно неостварљиво.

Takođe, postoje izvori koji kažu da se turska, a kasnije albanska vojska brutalno ponašala, što je takođe potrebno navesti u članku. Ne vidim zašto to ne uradiš, već brišeš tvrdnje sa kojima se ne slažeš.

Као прво, нигде нисам рекао да се са тим не слажем. Сасвим је могуће да се неки поступци српске војске могу окарактерисати као брутални.

Као друго, слагао се ја или не, ако би се свуда у чланку навеле овакве оцене, претворио би се у неконтролисану пљувачину а не у чланак. Мислим, "Током вишевековне Отоманске владавине Срби су често зверски убијани набијањем на колац, њихове жене силоване а имовина уништавана због чега долази до крупних демографских промена у саставу становништва."; "1994. године је основана Ослободилачка војска Косова, чији је циљ био независно Косово, а користила се убијањем цивила и спаљивањем њихових тела у кречанама, растрзањем људи тракторима, продајом бубрега и сличним средствима оружане борбе". Једноставно, тако нешто немамо у чланцима, чак ни у чланку Други светски рат не пише да је он био бруталан. Види такође en:Wikipedia:Avoid peacock terms.

Као треће, ти не поричеш да постоје извори који кажу да се турска или албанска војска брутално понашала, нити да је то потребно навести у чланку; ја тренутно немам превише времена, али кад већ видимо да је чланак неуравнотежен зашто ти то не би урадио, кад тврдиш да си хтео да мало уравнотежиш чланак? Зашто бих ја морао да идем иза тебе и чистим неуравнотежене чланке које ти направиш?

И најзад, да си ти овако средио само овај чланак, али на сличан сређујеш и друге, а све опет под изговором неутралности. Зашто и докле?

Usput, на en:Demographic history of Kosovo#19th century se ne tvrdi sa su Srbi bili većina na Kosovu u 19. veku, već postoje različiti izvori, jedni u korist albanske a drugi u korist srpske većine.

То није баш најтачније, јер већина тамо наведених извора из 19. века наводи да су Срби већина; у сваком случају, ако се Срби непрестано исељавају са Косова, а у 19. веку постоје тек различита мишљења о њихово броју, у 18. веку ће ситуација бар бити јасна.

Takođe, pogledaj francusku demografsku kartu iz 19. veka koju sam okačio iznad.

Та карта није баш најкориснија за ово јер не приказује густину насељености. Никола (разговор) 20:37, 29. јун 2009. (CEST)

Слажем се да придеве и квалификације треба избегавати. Уместо тога, боље је навести суве чињенице. Што се тиче сређивања овог чланка, имам времена и воље, и намеравам да га средим док му налепница не буде скинута. Наравно, уз помоћ свих вас, јер не могу сам да приметим неке пристрасности које ми се подвуку, пошто се користим разним изворима. --Дамјан /разговарајмо/ 12:43, 1. јул 2009. (CEST)

Па добро човече, јел ти мислиш да смо сви ми овде дебили? Напишеш да је српска војска чинила зверства а после 15 минута да се слажеш да придеве и квалификације треба избегавати? Наравно, нико никад није чинио зверства сем српске војске. Никола (разговор) 06:57, 2. јул 2009. (CEST)

Па зверство је термин попут злочина или покоља, који означава одређену радњу. Ако је сматраш квалификацијом, можемо користити неку другу реч која боље одговара чињеницама. Саме чињенице, међутим, не можемо пренебрећи. --Дамјан /разговарајмо/ 15:14, 2. јул 2009. (CEST)

повратак на старо

Никола, видим да си вратио чланак на верзију од пре месец дана, поништивши тако не само мој дуготрајан рад, већ и рад других корисника. Вреди ли да те подсећам да се тако не решавају проблеми? Још једном изјављујем да сам спреман да радим на овом чланку све док не буде неутралан, а надам се једног дана и добар, па и сјајан. --Дамјан /разговарајмо/ 15:23, 2. јул 2009. (CEST)

Твој дуготрајан рад је био усмерен на уништење неутралности чланка и као таквог га и треба поништити.

Не мислим да си искрен кад кажеш да си спреман да радиш на чланку све док не буде неутралан. Направио си много суштинских измена које су биле усмерене у једном правцу. Такође, ниси реаговао кад би ти неко указао зашто нека од тих измена није неутрална. Никола (разговор) 17:27, 2. јул 2009. (CEST)

То је вероватно зато што ме не познајеш. Обично кад се ухватим неком чланка, радим на њему док не постане добар или барем пристојан. Ретко који сам оставио са налепницом. Овај чланак сматрам посебно битним за углед Википедије, јер је прилично фреквентан. Почео сам да радим на њему јер је био прилично пристрасан, односно много је вукао на једну страну, што не би могло да прође на другим језицима осим на српском. Могуће је да сам у својим изменама превише повукао на другу страну, али настојаћу то да уравнотежим све док не буде ок. Надам се да нећеш имати ништа против тога да наставимо одакле смо стали пре неки дан. --Дамјан /разговарајмо/ 17:45, 2. јул 2009. (CEST)

Ja ću imati protiv. Već sam jednom rekao, pa da potvrdim i ovde. Znači molim vas da daqe ne dirate ovaj članak dok se o nekim stvarima ne dogovorite ovde na ovoj strani. Inače ću morati svaku izmenu da vratim.--Методичар зговор²а 17:58, 2. јул 2009. (CEST)

Не, то је зато што видим шта радиш. Чланак није био односно није претерано пристрасан, чак овако какав јесте је у одређеној мери антисрпски: изједначује Косово и Дарданију, позитивно приказује устав из 1974, не помиње етничко чишћење Срба 1999... Да, имам много тога против да постане још гори, и на основу твојих досадашњих измена не верујем да ћеш настојати да га уравнотежиш. Никола (разговор) 20:17, 2. јул 2009. (CEST)

За овакве случајеве, осим генералних смерница из Википедија:Останите хладне главе кад се уређивање усија, наше смернице предвиђају да се направи засебан примерак чланка Корисник:Mladifilozof/Косово и Метохија, на којем онда корисник може да ради до миле воље. Када направи све измене које жели, онда се на страни за разговор о њима расправља и унесу се у чланак већ како је подесно. Видети Википедија:Водич за писање бољих чланака#Друга питања, пододељак „Направите лични примерак“. Можда има и негде другде у смерницама, нисам сигуран. --Dzordzm (разговор) 23:57, 2. јул 2009. (CEST) П. С. Поред тога што не мислим да је блокирање и масовно ревертовање одговарајуће, морам да кажем да се убацивањем једностраних извора сумњиве поузданости не постиже пуно. Уноси у којима је било поузданост било непристрасност извора под знаком питања могу бити избачени из чланка и по појединачним случајевима. --Dzordzm (разговор) 23:57, 2. јул 2009. (CEST)

предлог

Као прво, нећемо улазити у сукоб, озбиљни смо људи. Међутим, никако се не слажем с тим да мој вишенедељни труд једноставно испари (чланак сам активно проширивао уз налепницу радови у току). Мени је циљ да овај чланак постане добар или сјајан, а не да носи налепницу о неутралности. Да већ нисам радио на чланку, одмах би послушао Џорџов савет и отворио Корисник:Mladifilozof/Косово и Метохија. Међутим, након свега што се десило, немам ентузијазма да поново пишем недељама, под знаком питања да ли ће ишта од тога уопште бити уважено.

Овај чланак сам прво прочистио, затим значајно проширио, а потом убацио шаблоне и слике. Поред тога, унео сам и неколико спорних тврдњи. Након мене, на чланку су радили и други корисници. Стога предлажем Николи, који је једним кликом поништио наше вишенедељне доприносе, следеће:

• да врати чланак на последњу верзију, до које смо догурали заједничким напорима и уз дугачке расправе на страни за разговор;
• да потом преуреди чланак онако како сматра да треба.

Потребно је само избацити, или још боље преформулисати, неколико спорних реченица, не мора се све брисати. За то је довољно неколико часова рада, што је незнатна количина времена у односу на ону која је била потребна да се чланак прошири. Са моје стране, изјављујем да нећу правити питање око тога шта ће избацити а шта не. Битно ми је само да се свачији рад цени и уважава.--Дамјан /разговарајмо/ 01:48, 3. јул 2009. (CEST)

Ми смо већ ушли у сукоб. Твој труд је био негативно усмерен. Ниси унео неколико спорних тврдњи, већ систематски уништио чланак, од почетка до краја. Никола (разговор) 22:51, 3. јул 2009. (CEST)

То је твоје мишљење и ја те позивам да локализујеш те спорне тврдње. Предлажем овај компромис да би се сукоб око уређивања чланка окончао. Свестан си да ме не можеш спречити да уређујем овај чланак. Ако сада поништиш мој рад, када се прашина мало слегне, наставићу поново да радим на њему, а за то ће ми послужити сачуване измене које сам већ направио. Међутим, уколико ти уложиш мало труда и преуредиш последњу верзију да буде неутрална, имамо решен проблем. --Дамјан /разговарајмо/ 10:58, 4. јул 2009. (CEST)

Ja се слажем са Николом и његовом изменом, jер автор референциjе jе био Tim Judah, коjи jе радио за BBC, а BBC jе позната за неправичну информациjу (unfair coverage). Веома пажљиво са BBC, њеним радникима и сличним изворима, молим вас. Прво да се мисли што jе оваj извор, откуда jе, POV ли je, па касниjе да се ставља. Bogorm (разговор) 12:03, 4. јул 2009. (CEST)

?!?!?!

Од када је Вукова земља независна?!

Прочитај поново чланак. --Dzordzm (разговор) 21:36, 4. јул 2009. (CEST)

Poreklo Albanaca

"Теза о илирском пореклу Албанаца, служила је истицању природног права за проширење албанске државе на све територије које су некад заузимали Илири. Она је изграђена на једној лингвистичкој шпекулацији. Птоломеј, на територији данашње Крује, у своју чувену карту убележио је град Албанополис, у чијој околини живи племе Албани. А хиљаду година касније, на тој територији појављује се област Арбана, и народ Арбанаси, тј. Албанци. Узело се здраво за готово да Птоломеј није разликовао „р“ од „л“. Наука је могла да прихвати теорију о континуитету имена, али није било доказа о континуитету народа. Без обзира на све, албански теоретичари држали су се своје лингвистичке теорије. Чак ни неспорно утврђена чињеница, како албански језик нема илирско порекло, него трачко, односно дакомезијско, једноставно је - игнорисана. Зато што доказује да Албанци нису староседеоци, него потичу са источних делова Балкана.

Теорија о илирском пореклу, постала је један од темеља албанске националне идеологије. Настанак те нове националне албанске идеологије почео је у време Препорода („Рилиндја“), у прошлом веку, под геслом: „Религија Албанаца је албанство!“. Албанство у тој идеологији - бог, а албанска држава „катедрала за вечне молитве том божанству“. Довршавање те идеологије, под плаштом марксизма - лењинизма извршено је у кабинетима Енвера Хоџе, где је религиозна реторика ублажена па су мисли упућиване „мајци Албанији“, док је највећи празник био „Дан националне заставе“, 28. новембар, кад су призивана „света правила Илира“ и албанске нације „која чува традиције и карактер Илира“." Marija— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 91.148.84.54 (разговор • доприноси)

Џаба теби што овде пишеш, `ћеро. Уклопи ти то у чланак и још га лепо референцирај / стави у право лице, па да има нека корист од тога. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 17:20, 6. јул 2009. (CEST)

Та теорија о илирском пореклу је чист албански политички фалсификат и продукт. Једноставно речено, то је једна-лаж. Видите став једне компетенте институције по том питању, САНУ, а не јефтиних петпарачких албанских прича. Албанци као народ не потичу од Илира и нису староседеоци на простору Балканског полуострва, већ су досељеници (у 11 веку) са простора Карпата, где је постојала њихова Албанија, што се може и видети на једној мапи европског континента. То је став САНУ, институције која се и тиме бави. И зашто не излазите са подацима Дечанских хрисовуља које су издате за време Светог краља Стефана Дечанског и за време цара Душана. У тим хрисовуљама налази се попис извршен на територији метоха манастира Високи Дечани, а то је пре свега територија Метохије, део данашње Црне Горе и део данашње северне Албаније. Прикажите те податке за 2432 куће на простору тог метоха и видећете колико је на том простору било тада Срба и колико су нетачне тврдње које се износе и на страници "Историја Косова", којој ни наслов не ваља, већ би требало да гласи "Историја српске области Косова и Метохије". Можда ћете рећи, Википедија има особину непристрасности. Није непристрасност ако се напише истина, а то је да је област Косова и Метохије српска област. Питао бих да ли сте, позивајући се на тзв. непристрасност итекако, нажалост, написали, пристрастан и лажан текст на страници "Историја Косова", којој могу дотади итекако примедаба и измена, али овде није место, па и на овој страници "Косово и Метохија", која је боља од странице "Историја Косова", али су и овој страници, у којој тврдите да су Албанци илирског порекла, потребно уређење на боље. Покажите и податке, бар делимичне, из турског дефтера од 1455. године за област коју су Турци у реченом дефтеру назвали "Вилајети Влк", односно Вукова земља и видећете, како ви, тако и читаоци странице, колико је на том простору 1455. године, по турском, а не нашем, српском, попису, било Срба, а колико осталих. Зар и то није ваљани податак који доказује демографску етнографску слику простора Косова и Метохије? То јесте податак из 15. века, али је итекако важан. Где су онда ти самозвани потомци Илира били те 1455. године? Нису преци оних који данас себе називају потомцима Илира били у већини на територији данашње Албаније зато што су их Срби протерали када су дошли на Балкан (а и то да ли су Срби дошли на Балкан, или су староседеоци истог (види: "Горње Село на Средској") је посебно питање), већ зато што су дошли са већ поменутог подручја на подручје Балкана, по мишљењу САНУ. Треба се такође рећи да део Албанаца води порекло од Срба који су се одсрбили издајом Православља, "продајом вере за вечеру", и уласком у албанске фесове. Распитајте се и о томе да ли сами Албанци, обични људи, знају нешто о томе? И нешто о називу који Албанци користе погрдно за Србе "Шкија". То се доводи у везу са "Словен". Да ли је могуће, а јесте, јер могућност свакако постоји, да је тај назив настао од речи "шизматик", коју су римокатолички пропагандери користили за Православне, који су сачували праву веру. Наиме, позната је чињеница да су римокатолици имали утицаја на албанска племена. Са жељом да убудуће на износите истините и проверене информације, да и Википедија тиме буде богатија, а не да постане објект проалбанске пропаганде. У потпису, Србин.

Јел може неко да ми објасни због чега се о пореклу Албанаца не пише на страници која се бави Албанцима, него на страници која се бави Косовом и Метохијом? --Ранко (разговор) 17:43, 6. август 2010. (CEST)

Веза ка Косову пољу

Дакле, неко од администратора треба да направи на почетку уводну везу у смислу: "Косово" се преусмерава овде. Ако тражите област, погледајте чланак Косово поље. --millosh (razgovor) 09:07, 16. јул 2009. (CEST)

Заиста је нечувено да на српској варијанти Википедије о Косову пише сљедеће: "Илирска племена су била преци данашњих Албанаца, и на простору Косова се налазе од 2. миленијума п. н. е. Дарданци су насељавали и простор данашње југозападне Србије и део Македоније". Срамота! Претходни непотписани коментар је оставио непријављени корисник са ИП адресе 213.198.230.243. --Dzordzm (разговор) 08:49, 14. октобар 2009. (CEST)

Тај податак је преузет из Војне енциклопедије и прописно је референциран у чланку. Војна енциклопедија је прихватљив извор у смислу да нема разлога да априорно сумњамо у информације које су тамо изнете. --Dzordzm (разговор) 08:49, 14. октобар 2009. (CEST)

Војна енциклопедија јесте у суштини прихватљив извор, али ипак има разлога да сумњамо у неке од информација које су тамо изнете, и то два:

• Војна енциклопедија се бави првенствено војном науком, а осталим темама тек тангенцијално. Због тога и треба имати више поверења у њу у питањима које обрађују војне науке, а мање у осталим.
• Војна енциклопедија је писана у време комунизма, кад је власт цензурисала издаваштво из политичких разлога. Посебно, власт је цензурисала историјске теме као што је ова.

У конкретној реченици, видљиви су следећи проблеми:

• Да су илирска племена преци данашњих Албанаца је тек једна од више теорија о пореклу Албанаца, од којих ни једна није општеприхваћена.
• Ако илирска племена и јесу преци данашњих Албанаца, то су била илирска племена која су живела у Албанији а не илирска племена која су живела у областима у којима Албанци никада нису живели.
• Није уопште сигурно да су Дарданци били илирско племе. Могуће је да су били трачко племе а читао сам и тезе да су били илиро-трачко (шта год то значило) племе.
• Да су Дарданци насељавали простор југозападне Србије први пут чујем. Насељавали су простор југоисточне Србије.

Никола (разговор) 09:18, 14. октобар 2009. (CEST)

Општа тема чланка

О чему заправо говори овај чланак: о аутономној покрајини или о де факто независној републици? --79.101.251.150 (разговор) 13:17, 16. новембар 2009. (CET)

Mislim da jedna kratka i jednostavna izmena može u mnogome da popravi kvalitet ovog članka. U nauci je danas izuzetno sporno da li su Albanci naslednici Ilira, dok se u ovom nesrećnom članku to IZRIČITO tvrdi. O teorijama u vezi albanskog porekla možete da pogledate i http://de.wikipedia.org/wiki/Albaner#Ethnogenese Već po tome što je ilirski pripadao kentum grupi, a moderni albanski je iz satem grupe, apsolutno je isključena veza između ova dva jezika. To je i najvažniji dokaz teze da Albanci nisu potomci Ilira. Nadalje, autor u istoj rečenici tvrdi da je Kosmet u antičko doba bio poznat kao Dardanija, prostor koji su naseljavali Dardani, za koje se u većini izvora tvrdi da su bili trački narod. Trebalo bi, dakle, izbrisati taj najosporavaniji deo rečenice (Илирска племена су била преци данашњих Албанаца), mada bi bilo sasvim logično i ceo članak skinuti dok se ne spremi jedna bolja verzija. Ovako, kao da ga je Hašim Tači naručio i platio.

Косово

Реконструкција е направена на македонската статија за Косово (http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE). Очигледно дека е во српска корист, се надевам и вие ќе ја искористете за подобрување на стаатите за Македонија на српската википедија. Поздрав 1111tomica (разговор) 14:49, 9. јул 2010. (CEST)1111tomica

EN strana

Uključite se u diskusiju na en strani povodom novog statusa Kosova.

http://en.wikipedia.org/wiki/Talk:Kosovo#ICJ_verdict

--Tadija ^{ima reč} 15:54, 23. јул 2010. (CEST)

увод

Зар није предугачак увод, поготово не видим сврху да у њему пише да је тражено мишљење међународног суда правде (које је у међувремену и добијено). Било би довољно у уводу навести да је у питању област која се проглашењем независности одвојила од Србије која то не признаје, а детаље описати касније у тексту. --Ранко (разговор) 17:38, 6. август 2010. (CEST)

Република Косово

Пријатељи, да вас питам. На енглеској википедији је договорена подела чланка Косово на

• en:Republic of Kosovo
• en:Kosovo (region)
• en:Autonomous Province of Kosovo and Metohija

Дакле, и огромној дискусији смо закључили да су ово у ствари три одвојене теме, и да стога и не треба да буду у једном чланку, јер су различите, супротне једна другој, и у суштини имају мало заједничких тачака. Једна од водиља је oва руска верзија, са ru:Республика Косово и ru:Косово и Метохия. Мислим да је неки од ових принципа занимљив и добар, и да би можда имао и практичну примену код нас. Шта ви кажете? :) Велики поздрав! --БелиПисац ^{ima reč} 03:04, 4. март 2011. (CET)

Kao i Rusi. -- Bojan  Razgovor  17:55, 4. март 2011. (CET)

Ово би можда било добро решења. Није да сам за то да се пише чланак о Републици Косово али не би било лоше имати главни чланак Косово и Метохија и два засебна о АП КиМ и РК. Тако би се задовољиле обе стране. Док год се пише да је то једнострано проглашена независност, насилна сецесија неутемељена на међународном праву може.АФГ (разговор) 19:11, 4. март 2011. (CET)

Да, то свакако. Ајде, сачекаћу још неко мишљење, па ћу да направим како би изгледали чланци, па да се договарамо даље, да или не... :) --БелиПисац ^{ima reč} 19:22, 4. март 2011. (CET)

Мислим да је ово непотребно дуплирање података.Једина разлика би била то што би добили још два чланка са истим садржајем,али различитим кутијицама на почетку. Црни Бомбардер!!! (†) 20:30, 25. март 2011. (CET)

Али не би било дуплирање, пошто ни садржај неће бити исти. Чланак Република Косово би био искључиво о једнострано проглашеној републици, уз увод који објашњава све, и о њиховим односима са светом, а овај би требало средити. Ево, на пример, у овом чланку, који нема јасно дефинисану идеју, ипак је јасно да јесте посвећен Аутономној покрајни Србије. Такође, како сам схватио на ен вики, у свету се регија скоро искључиво назива Косово, без Метохија, иако ја врло добро знам да су то две одвојене географске целине. Само погледајте интервики за остале језике. Скоро свуда је само Косово, а ми у уводу имамо "понекад кратко Косово". Али, испред тога, у чланку је административна подела УНМИК-а, коју је касније преузела влада Реп. Кос, а српске поделе косова има само у набрајању, без слика и свега осталог што сам ставио у енглески чланак. А поред кутијица би се све остало мењало, јер је у суштини реч о два потпуно различита политичка ентитета, која коегзистирају у овом чланку, а која су неминовно самопоништавајући. Ако мене питате, мислим да би могли да пробамо са чланком Република Косово, па да видимо докле се стиже, и да ли ваља или не... Такође, мислим да би на тај начин и поспешили покривеност ове тематике, и ове болне теме која се тиче свих нас. --БелиПисац ^{ima reč} 17:01, 2. април 2011. (CEST)

Једина разлика би били подаци о званичницима, шаблон на почетку и шаблони којима је описана административна подела.Сви остали делови,историја,економија,географија би били истоветни.По мени је то (непотребно) дуплирање. Црни Бомбардер!!! (†) 10:20, 4. април 2011. (CEST)

Ali zašto je onda termin nepotrebno stavljen u zagrade? Čini mi se da je БелиПисац prilično jasno koncipirao problem sa ovim člankom: nema jasno definisanu ideju - zbog pojedinih kontradiktornosti koje su unjem čini mi se. U samom uvodu stoji "седиште администрације се налази у Приштини" - jel? Čega - oblasti? Šta je to oblast sa administracijom? Dalje: "Независност Косова и Метохије признаје 73 од 192 чланице Уједињених нација" - nezavisnost oblasti? Kakva nezavisnost oblasti, od čega nezavisnost? Mislim to jesu čini mi se samo nejasnoće, koje ipak deluju na opšti utisak kontradiktornosti. A to pomenuto eventualno pospešivanje suočavanja sa ovom bolnom tematikom - to jeste doduše politički, ali ipak u neku ruku i edukativni cilj - čini mi se. Diskusija na en.wikipedia je zaista bila opsežna, i donekle uspešna u razdvajanju tema o "Kosovo (i Metohija) oblasti", "Republici Kosovo" i "Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija" u posebne članke. Time je, IMO, bila uspešna čak i suočavanju sa pristrasnošću, pa zašto se i onda sr.wikipedia ne bi okoristila rezultatima tih dešavanja? Svako dobro želim, --S.Kovačević^{prič prič} 11:14, 4. април 2011. (CEST)

(Отуд што је дуплирање,у овом контексту,автоматски непотребно.По мени.)

Па не баш.Овај чланак има врло јасно формулисану идеју,да говори о Косову и Метохији.Можда његов увод или поједини делови нису најбоље срочени,али се то да средити.Тај проблем неће бити решен ако створимо 2,3 или 7652 различита чланка о истој ствари.Можда ће некоме изгледати лепше,складније,али је (по мени) то непотребно дуплирање.Предложено решење је еквивалентно томе да узмемо хер Гундулића и пошто о њему постоје различита виђења по питању нације тј. припадности некој књижевности (колико год било бесмислено пројектовати данашње прилике у далеку прошлос`),направимо два различита чланка:

• Иван Гундулић (српски писац)
• Иван Гундулић (хрватски писац)

Садржаји ће им бити истоветни,а разликоваће се присвојни придев у уводној реченици и категоријама.

Далеко је боље да имамо један нормалан чланак који ће нормално описати неку тему,него да правимо зилион истих,који ће задовољавати неке локалне балканске игре без граница.

Црни Бомбардер!!! (†) 11:31, 4. април 2011. (CEST)

(Ako je nepotrebno u tom kontekstu, zar ne postoji i jedan drugi, donekle važan, kontekst, pa je možda zato i stavljeno u zagrade?)  :-)  ;-)

Ako već ima jasno formulisanu ideju - o čemu govori - neka onda i govori samo o tome. Niko ni ne tvrdi da će problem biti rešen ako stvorimo 3 ili 7652 različita članka o istoj stvari. Nego je pretpostavljeno da će biti rešen ako se stvore još 2 različita članka o različitoj "temi/stvari". Ne bih se saglasio da je rešenje koje se pominje ekvivalentno primeru koji je naveden. Ovde se ne radi o različitom viđenju po pitanju nacije nekog pojedinca, već o različitim temama o jednoj istoj - i zato možda ne baš tako istoj - stvari. Bar ja tako shvatam. Svako dobro, --S.Kovačević^{prič prič} 15:57, 4. април 2011. (CEST)

Па ни ја се не слажем, Црни... Није различито виђење на ствар, по мени су то потпуно различите ствари. Српска аутономна покрајна, и албанска Република Косово имају другачију историју (ова друга много краћу) у потпуности другачију политички и административни систем, а све од историје што је "исто" је историја територије. Енглеско решење са три чланка је по мени савршено, а означава три чланка, где је у чланку Косово и Метохија све оно што би било "исто" (историја, имена, демографија..) а у остала два би било реч само о политичким темама. Тиме је неутралност доведена на виши ниво, јер је идеја настанка дела савршено јасна... У сваком слулају, не желим да вас силим, само сам предложио, јер сам на ен вики присуствовао настанку тих чланка, и запрепастила ме је конструктивност учесника и потпуни недостатак вандализма. Када је тема савршено јасно одређена и када је чланак јасно спојен са осталим, нема места маневру, и тиме је чланак окренут искључиво побољшавању. Поздрав, другари!! :) :) --БелиПисац ^{ima reč} 20:03, 5. април 2011. (CEST)

Da li bi se moglo u skladu sa en:WP:SILENCE pretpostaviti da postoji konsenzus za kreiranje novih članaka Republika Kosovo i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija odvojenih od ovog članka? Ili da se najpre pretpostavi da se u skladu sa en:WP:SILENCE može pretpostavi da se en:WP:SILENCE može primeniti, pa tek onda na osnovu toga da se pretpostavi postojanje gorepomenutog željenog konsenzusa? Ili da se najpre pretpostavi da se u skladu sa en:WP:SILENCE sme najpre pretpostaviti da se u skladu sa en:WP:SILENCE može pretpostavi da se en:WP:SILENCE može primeniti, .... :-) U svakom slučaju, svako mišljenje je dobrodošlo. Veliki pozdrav, --S.Kovačević^{prič prič} 23:12, 6. април 2011. (CEST)

Као што рекох,та два "нова" чланка ће садржати другачије (уводне) кутијице и различите податке о политичком и административном систему.Мени и даље није јасно због чега у склопу једног (овог) чланка није могуће направити по два дела у склопу поднаслова о Политици и административној подели и изнети разлике.Због чега је неопходно правити додатна два чланка за нешто што ће стати у две кутијице и шаку текста.

По мени је то бесмислено дуплирање садржаја.Уместо да се овај један чланак унапређује,имаћемо три,који ће бити само продубљивати конфузију и неће донети ништа ново од онога што стоји или би требало да стоји. Црни Бомбардер!!! (†) 00:57, 7. април 2011. (CEST)

Највећи проблем на енглеском чланку су биле инфокутије. Решење је било или да све кутијице (покрајина, држава) стоје у чланку или да се чланак дели. А мало је глупо трпати у један чланак све паралелне институције. -- Bojan  Razgovor  09:35, 8. април 2011. (CEST)

Pokušaj konstruktivnosti koja je tražena na Razgovor:Republika Kosovo: "Ako se u članak ubace ne dva nego tri dela o trostrukim paralelnim institucijama (RoK, UNMIK i APKiM), kojim redom bi ih trebalo navesti (hronološki, azbučno, ...)?" --СлободанKovačevićбиблброKS 22:24, 15. децембар 2011. (CET)

Мени,лично,је најлогичније да се то прилаже хронолошки,с` тим да треба имати у виду да се границе (и неки називи) УНМИК општина разликују од оних које одговарају законима РС. Црни Бомбардер!!! (†) 03:02, 16. децембар 2011. (CET)

A šta raditi sa:

• ovim spiskom ("Стране које везују на Република Косово")
• i ovim spiskom ("Стране које везују на Republika Kosovo")?

Zar oni ne govore nešto o potrebi stvaranja novog članka? U člancima Криза на северу Косова и Метохије (2011) i Kosovski pasoš se linkovi odnose baš na pomenuti "entitet", za ove ostale (iz spiska "Стране које везују на Република Косово) pak nisam proveravao. --СлободанKovačevićбиблброKS 13:47, 25. децембар 2011. (CET)

Iwikis

• Hello! I don't understand such edits. There are 3 things: en:Kosovo - geographical region, en:Autonomous Province of Kosovo and Metohija - administrative unit of Serbia, and en:Republic of Kosovo - partially recognized state. This article is called "Косово и Метохија" - so, I think, we should use links to en:Autonomous Province of Kosovo and Metohija (1990–). Dinamik (разговор) 20:28, 25. март 2011. (CET)

>

On sr.wiki,all those things are put in one (this) article. Црни Бомбардер!!! (†) 20:30, 25. март 2011. (CET)

Hi, Dinamik. I suggest you read the article and afterwards if you still think iwikis should be changed, this page is open for discussion of course. All the best, --S.Kovačević^{prič prič} 21:20, 25. март 2011. (CET)

Well, it is your right. But I think, that such name (Косово и Метохија) is misleading, because they think, that this article is about autonomous province of Serbia. In other wikis there are four "clusters" of articles: Kosovo, Autonomous Province of Kosovo and Metohija, Republic of Kosovo and Geography of Kosovo. It is strange for me, that in Serbian wiki there is only 2 of these articles. I thought, that there is a lot of information about Kosovo in Serbian language and many people, who can write appropriate articles. Dinamik (разговор) 21:53, 25. март 2011. (CET)

Kosovo (east/left) and Metohia (west/right)

Well,no,there is a naming problem on en.wiki (or english language).Teritory which is under UNMIK administration curently,consist of two separete geografic regions:

• Косово (There is no adequate article on en.wiki)

and

• Метохија (Metohija)

So article,describing both of them is called Косово и Метохија (Kosovo and Metohija).There was discussion wheter we should also have those two additional articles like on some other wikis,but there hasn`t been any conclusion on that topic.Yet. Црни Бомбардер!!! (†) 01:28, 26. март 2011. (CET)

Косова

С обзиром да је страница тренутно закључана овде ћу унети референцирани текст који треба да се нађе у чланку.

Косова је албански назив територије Косова и Метохије који је турско-албанског порекла, а потиче од „косовског вилајета”. На тај начин покушава се да се наметне свест о албанском карактеру овог простора.

--Алекс (разговор) 15:36, 15. мај 2011. (CEST)

Снажно против уношења пропагандног текста. Опет се без икакве ограде уноси пропаганда у чланке.

На тај начин покушава се да се наметне свест о албанском карактеру овог простора.

Ово се представља као доказана истина, а не као нечији закључак, у ком случају би било корисно споменути ко то тврди. А осим тога овај дио није ни граматички правилан (покушава се да се наметне).--В и к и в и н дбла бла 16:11, 15. мај 2011. (CEST)

Све је то лепо, али прочитај ВП:ОИ. Једини ко даје закључке си ти. Ради се о научном раду. --Алекс (разговор) 20:54, 16. мај 2011. (CEST)

Мени се чини да би ти требао прочитати ту страницу, посебно овај и овај дио, у овом другом обрати пажњу на тачку 6.--В и к и в и н дбла бла 21:24, 16. мај 2011. (CEST)

Уоквирени део правила [4] је најбитнији. Прочитај правило број 1. --Алекс (разговор) 23:17, 16. мај 2011. (CEST)

Ne bih za sada da ulazim u tematiku suprotstavljanja proverljivosti i uglednosti izvora s jedne strane i propagandnosti i subjektivnosti izvora s druge strane, jer kad sam krenuo da pišem o tome primetih nešto čini se važnije za početak mog uključenja u diskusiju i eventualni nastavak same te diskusije, pa sam hteo da to podelim. U pitanju su u biti dve stvari: prva je da mislim da su gorenavedene dve rečenice predložene za uključivanje u sadržaj članka donekle neprecizne. Citiraću:

Косова је албански назив територије Косова и Метохије који је турско-албанског порекла, а потиче од „косовског вилајета”. На тај начин покушава се да се наметне свест о албанском карактеру овог простора.^[1]

Čini mi se da nije baš najjasnije kako se to pokušava da "наметне свест о албанском карактеру овог простора". Verujem da biste se saglasili sa mnom kad bih tvrdio da se to sigurno ne pokušava samim tim što je termin Kosova albanski naziv tursko-albanskog porekla, ili zato što termin potiče od sintagme kosovski vilajet. Verovatno da se mislilo na insistiranje na upotrebi tog termina umesto drugog - Kosovo i Metohija.

A druga stvar koju bih napomenuo je da su rečenice verovatno suviše izvan konteksta ostatka sadržaja izvora koji se pominje, što je najverovatnije i doprinelo mom utisku koji sam, nadam se dovoljno jasno, izrazio u prvoj napomeni. Srdačan pozdrav, --Слободан Kovačević 22:38, 18. мај 2011. (CEST)

---

Samo ispravka: strana je zaključana za IP-anonimne i novajlije. --Слободан Kovačević 23:13, 15. мај 2011. (CEST)

SFRJ

Razlaz Tito-Staljin doveo je do novog talasa naseljavanja Kosova i Metohije Albanskim življem. Tada se, prema zvaničnim podacima, doselilo preko 30.000, a procene idu do 75.000 ljudi. http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0350-7653/2007/0350-76530738219B.pdf Mile Bjelajac: Migrations of Ethnic Albanians in Kosovo 1938–1950, page 230 --Алекс (разговор) 12:22, 21. мај 2011. (CEST)

Ne mogu a da ne pitam šta se mislilo sa ovim komentarom? Svako dobro želim, --Слободан Kovačević 21:27, 21. мај 2011. (CEST)

Ovo SFRJ jeste odeljak u članku. Nije komentar nego tekst koji treba da se ubaci nakon skidanja blokade. Naravno ako neko navede dobre razloge zasto ovo ne valja može da napise.--Алекс (разговор) 01:14, 22. мај 2011. (CEST)

Zaista ne razumem, zašto nakon - pa strana nije zaključana osim za IP i novajlije. Drugo, mislim da gornjem tekstu predloženom za ubacivanje treba malo prerade: "Prema nekim autorima (tim i tim) razlaz Tito-Staljin... i tada se, prema zvaničnim podacima, (uz navode čijim podacima) doselilo..." Svako dobro, --Слободан Kovačević 16:36, 23. мај 2011. (CEST)

Nova stranica

Zašto ne napravino stranicu Republika Kosovo. Neka bude kao nepriznata država!!! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎217.16.143.81 (разговор • доприноси) | 16:07, 10. фебруар 2012.

Важи, а онда би могли и Велику Србију која се простире преко целог Балкана.........као (још) непризнату државу. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 122.150.70.149 (разговор • доприноси)

Не би био преседан. Већ имамо Бијафра, Република Кина, Турска Република Северни Кипар, Палестина, Конфедеративне Државе Америке. -- Bojan  Razgovor  08:01, 5. јануар 2013. (CET)

Апсолутно. Ако имамо чланак о Абхазији коју признаје само 6 држава, онда је ред да имамо чланак и о ентитету који се зове Република Косово, без обзира шта неко мислио о томе.--В и к и в и н д 15:18, 5. јануар 2013. (CET)

Заправо, најбоље решење је постојање три чланка. Један би био о региону, један о покрајини, а један о дјелимично признатој држави.--В и к и в и н д 15:26, 5. јануар 2013. (CET)

Разговор:Република Косово. --ノワック・ウォッチメン 15:27, 5. јануар 2013. (CET)

U potpunosti se slažem, na kraju krajeva, ovo je kršenje drugog pravila i "Šta Vikipedija nije" TheStefan12345 (разговор) 12:19, 16. фебруар 2013. (CET)

Ovo treba uraditi, svi veliki projekti su već podelili pojam. Kosovo, Republika Kosovo, Autonomna pokrajna Kosovo i Metohija. Dva konfliktna politička pojma treba da imaju svaki svoj članak, jer su to dve različite tematike. Zajednička istorija u članak Kosovo,i to je to. Definitivno je to najbolji i jedini neutralni princip. --БелиПисац ^{има реч} 12:55, 16. април 2013. (CEST)

Свакако. Пошто је закључано, сада је све на администраторима. Само треба вратити нелегитимно обрисану страницу коју је Библрокс направио, а која је сасвим пристојна. --Lakisan97 (разговор) 13:06, 16. април 2013. (CEST)

Валута и језици

Додао сам напомену да је Евро дефакто у употреби у највећем делу покрајине и да су турски, горански, ромски и бошњачки језик у употреби поред српског и албанског.--Nemanja001 (novi nalog) (разговор) 01:46, 3. фебруар 2016. (CET)

Табела са већим градовима

Додао сам табелу са списком већих градова и додатним подацима.--Немања001 (разговор) 02:29, 7. фебруар 2016. (CET)