Разговор:Либерализам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Вредносна конфузија[уреди]

„Господо, какав вам је то мизерни либерализмић!"
„Зар је назависност мисли, макар и најмања, тако тешка!"
Ф. М. Достојевски

Види само на шта личи тај твој допис упућем мени. У уводу се тобож као залажеш за плурализам мишљења (јер је то подобно) док у суштини ниси навео ни један конкретан ПРОТИВ-аргуменат већ се у маниру да не кажем кога (случајно сам баш ја написао чланак о види) у нападу хистерије прихваташ и користиш манипулацијама тј. бавиш се свим и свачим само не темом. Користиш најогавнији метод комун. дисквалификације и компромит. «неподобних» елемената и јеретика. Твој памфлет највише говори о теби – пре свега. Конкретно: бавиш се, наводиш, приписујеш ми, цитираш веб стране попут “Штормфронт” и “Енкамф” које ја НИСАМ навео као спољне везе нити сам сам од њих преузео било шта из садржаја у чланку. А што се извора које сак користио тиће, ја сам их поштено и коректно навео док си ти претпостављам написао цео чланак онако “из главе” без икакве литературе итд., па је вероватно из тог разлога и НЕ НАВОДИШ.

Штета, а могао си изабрати сто прикладнијих начина да ми се обратиш...а сад си својим дивљањем УПРОПАСТИО све изгледе за нормалну дискусију јер нико није толики мазохиста и светац да би остао равнодушан после свега.

Да се осврнем на твој једини покушај конкретне критике (ако се може тако назвати ).

Споран навод из чланка: "Либерализам је идеологија без постојаног система вредности".

Цитирам твој коментар одн. «против-аргуменат»: Ово не стоји у толикој мери да је напросто комично, а свакако показује да ко год је то написао није ни примирисао томе да прочита цео чланак…

Пошто као споран сматраш само тај део (јер остали текст не коментаришеш) можемо лако да оспоримо и твој “противаргуманат” одн. "чињенице" и то из текста насталог испод “твог пера”. Цитирам:

Како је либерализам широк, и углавном прагматичан у својим опредељењима, нема ни чврстог и непроменљивог списка рецепата за смернице које би се могле свугде и свагда узети за "либералне".”

Крај цитата. Наравно, сад ће да уследе интерпретације цитата...

Поздрав (ипак). Голија

Избачени делови, ко жели да ради на критици нека ми се јави[уреди]

Избацио сам критику и апсолутни либерализам. Не одговарају енциклопедијском тону. Сматрам да треба да постоји опис свега, критика, наравно, али тон, једноставно, није примерен. Полимичан је а не енциклопедијски. --Милош Ранчић (разговор) 21:06, 19 октобар 2005 (CEST)

Иначе, заинтересован сам да са неким направим ваљану критику либерализма у оквиру овог чланка, па ко жели нека ми се јави. --Милош Ранчић (разговор) 21:06, 19 октобар 2005 (CEST)

Dobro, dobro...samo napred junaci. A ko vam daje pravo da izbacujete sadrzaj bez konsultacije sa clanovima, pa makar reda radi. Ovaj cin razumem kao protekcionizam, klientelizam, amaterizam i despotizam. Zanimljivo je sto se prema clanovima koji su ovde ulozili nemalo vremena i truda ophodi na takav nacin dok se opet nalazi puno razumevanja i tolerancije za pisce najokorelijih propagandistickih clanaka sa stranih vikipedija. Golija

Голија, ја имам пуно против либерализма и стварно сам заинтересован да направимо добру критику у оквиру овог чланка. Уосталом, ми немамо гомилу републиканаца на овој Википедији, па ћемо моћи да направимо мање пристрасан чланак од оне на енглеској. Треба на томе порадити интензивно и квалитетно. А стварно је тон тог дела превише полемички. Јесам, урадио сам то без консултација и ако ти измениш мало тон тог дела, немам ништа против да га вратиш (дакле, не "либерализам је овакав и онакав", него "неки мисле да је либерализам овакав и онакав"). Иначе, то сам урадио само зато што стварно морамо да радимо на квалитету чланака. Има врло добрих критика либерализма, па треба на томе радити. Успут, да, сматрам да је чланак пропагандистички. Али, морамо критику формулисати друкчије... --Милош Ранчић (разговор) 21:47, 19 октобар 2005 (CEST)

Dobro, kad je vec ovaj izbaceni deo bio nekvalitetan, suvise polemican itd. sta onda reci za clanak o Srebrnici ? Golija


Мама миа! Зар је Наташа Мићић предводник либералне идеје код Срба? Ово ће морати хитно да се мења. Нисмо ми баш такве тикве без корена. А и касније... Бошко 11:21, 8 јануар 2006 (CET)

  • Лепо је што си додао део о историји либералне идеје у Србији. Ја о томе нисам писао само зато што не волим да пишем о стварима о којима не знам доста. Е, сад, да су ДС и ДСС странка либералне оријентације :) - нек остане, али то стварно мислиш? ДС је чланица Социјалистичке интернационале, а ДСС у Европским народњацима, а обе су се странке итекако показале за државни интервенционизам и сл. Ово чисто питам, не због чланка. --Dzordzm 00:35, 9 јануар 2006 (CET)
  • Знаш, ако либерализам дефинишеш мало шире, онда су ДСС и ДС странке либералне оријентације. То са интернационалама је обично политичко тактизизрање: и Ђинђић и Коштуница су видели да је Либерална интернационала слаба па су утилитарно пожурили у неке друге, јаче. Али, када погледаш програме, па и практичне кораке ДС-а и ДСС-а, видећеш да ДС није социјалдемократска странка (ћине је све сами либерали и слични), а ни да је ДСС конзервативна странка (за шта се од конзервативних идеја они залажу?). И док сам писао ту реченицу био сам свестан да ће изазвати питања и спорења, али хајде да видимо. Затим, либерала има различитих фела, па неке дозвољавају државну интервенцију, напр. Чикаго бојси. Видим и да најављујеш даљи рад на критици либерализма. Само напред. Ушућујем те на одличан текст у Stanford Encyclopedia, па се држи њега ако можеш, а не НИН-а и сличних баљезгарија. Наравно, ја ћу једног дана, када будем имао врмена и од посла и од својих одредница, средити цео чланак о либерализму, будући да баш нисам задовољан како сада изгледа. Поздрав, Бошко 01:00, 9 јануар 2006 (CET)
    • Ја никако нећу радити на критици либерализма, пошто ми такве идеје нису блиске. Само сам позвао људе који желе да га критикују да то учине на аргументован и квалитетан начин а не цитирањем којечега. На чланак (осим дела о критици), који је највећим делом превод са енглеске Википедије, сам веома поносан, што не значи да га други које о овој теми знају више од мене не могу унапредити. За мене лично ДС и ДСС су појам меканих социјалдемократских ставова. Ниједна од тих влада није затворила или урадила било шта друго озбиљно са Заставом, ниједна од њих није реформисала неодрживи пензијски систем, нефункционишући систем здравствене заштите или бесплатно пререгулисано високо школство, ниједна од њих није смањила протекционашке царинске стопе, ништа. Градска влада у Београду ће ограничити број таксиста на 4,500 са садашњих 7,500 а да притом нико ништа није гласно рекао у медијима. То је типична бирократско-протекционашка мера, производ лобистичког рада специјалних интереса (у овом случају такси удружења) у којој ће се омастити они мастиљари који буду издавали лиценце а цех платити грађани кроз више цене ибер-регулисане понуде. То за мене није либералан потез. Ја ћу сада благо изменити чланак, надам се да ће формулација бити прихавтљива. --Dzordzm 01:33, 9 јануар 2006 (CET)
  • Ма, слажем се ја у критици власти са тобом. Али, ни њима није лако, имају лош кадровски састав, народ жели социјалу и слично, а страначки рејтинг је за политичаре јако важна ствар итд. И не кажем да су они изванредни либерали, не. Само кажем да се ради о, глобално посматрано, либералној идеологији, бар тако ја мислим. И одговори ми на питање које сам ти поставио на твојој страници, молим те. Поздрав, Бошко 01:42, 9 јануар 2006 (CET)

гледе критике либерализма[уреди]

дакле, либерализам је политичко учење које обухвата неколико историјских и модерних идеологија које сматрају одбрану личних слобода основном сврхом државног устројства (владе)...

имајући ово у виду, од оног које спреман да критикује ово учење, очекујем разложну, образложену критику, а не навод из НИН-а који је дневнополитички, усмерен против не знам кога, који се служе стаљинистичким методама. Мислим, стварно не видим везу.

затим, ако неко каже да је идеологија која се залаже за слободног појединца, Европљане претворила у гомиле и да их враћа у примитивизам, стварно бих волео да то тврђење нечим и поткрепи, објасни, разложи. Овако, то није критика, већ најблаже речено тврђење --Ford Prefekt 09:24, 19. фебруар 2006. (CET)

Либерализам и демократија (компатибилности и тензија)[уреди]

Мислим да овом чланку недостаје расправа о односу између либерализма и демократије. Либерализам и демократија су две различите идологије, које често иду заједно (у виду либерално-демократских система, какав влада у САД) али у принципу не морају да иду заједно уопште (могу да постоје, и постојале су, и либералне аутократије). Због тога што су водеће земље света (нпр. САД, западно-европске чланице ЕУ итд.) либерално-демократске, многи нису свесни разлике између либерализма и демократије, поготово у Северној Америци. Још је Carl Schmitt [1] указао на тензију између либерализма (као идеологије у којој су појединац и његова права централни) и демократије (као колективистичке идеологије у којој "народна већина" намеће одлуке свим појединцима); За њега је либерално-демократска позиција била облик политичке шизофреније, јер је демократско само још једна од антитеза либералном (у смислу "колективистичког" насупрот "индивидуалном"). Ово би требало мало прочешљати и додати чланку. --Трајан 23:03, 14. јун 2007. (CEST) Ево примера за читање: [2] (.pdf)