Разговор:Линукс

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ијекавица[уреди извор]

Да ли су изрази „столни“ и „успоредба“ уобичајени у ијекавском наречју српског језика? Питам пошто ијекавица на коју сам ја навикао подразумева изразе „стони“ и „упоређивање“. Сасвим је могуће да се ради о мом погрешном осећају, али мени ове две речни некако упадају у исти кош са „тањур“ и „спужва“. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:24, 26. април 2012. (CEST)

Сасвим си у праву, и то сам већ напоменула (конкретно за реч "такођер"). Треба поправити хрватизме. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:29, 26. април 2012. (CEST)
У ствари нисам овде (него негде другде, више се не сећам где), али свеједно, јесу хрватизми, и треба их поправити. И друге ако их има. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:32, 26. април 2012. (CEST)
Столни се користи свуда одакле сам родом (каже се стол, а сто је само број 100). Успоредбу можеш да замијениш ако ти боде очи ... Иако сам као и већина Срба увјерења да је данашњи књижевни хрватски потекао од српске штокавице, не може се тврдити да и хрватски говор није имао утицаја на наш говор. Поготово оних Срба у додиру са страним народима: Хрватима, Муслиманима, Турцима, Мађарима итд. Да ли треба те ријечи прогонити? Ја кажем одлучно НЕ, поготово ако је ријеч била у употреби за вријеме бивше СФРЈ. Да појасним: против сам рецимо подријетла, али поријекло је ок. И мени боду очи многи турцизми у говору у Србији, али шта се може, они су усвојени као дио језика. Погледати нпр. енглески, тамо је бар 10% ријечи француског поријекла. --Мирослав Ћика (разговор) 22:12, 27. април 2012. (CEST)

Додајем сличну примедбу за суфикс изиран уместо изован, пр. локализираног, специјализиране → локализован, специјализован. Посебно, још једном преконтролисати део „Ауторска права, робна марка, и назив“ . --SmirnofLeary (разговор) 12:28, 27. април 2012. (CEST)

У Србији се користи десетине ријечи које завршавају на -изиран. Својевремено сам имао списак истих јер сам знао да ће ово питање да се појави некад. Сјетио сам се једне: фризиран умјесто фризован. Друга јако слична мада не 100%: дозиран умјесто дозован. --Мирослав Ћика (разговор) 22:24, 27. април 2012. (CEST)
Ако се већ инсистира на СРПСКОМ језику, онда се треба држати СРПСКОГ језика. Мени лично не сметају хрватизми и ја их не бих, како ти кажеш, прогањала, али се неких језичких правила ипак треба придржавати, а то је да се не мешају стилови, наречја, варијанте и сл. Једноставно као што није добро мешати екавицу и ијекавицу, ћирилицу и латиницу, тако није добро мешати и западну и источну варијанту овог нашег језика који нема једно име које би свима одговарало. То што се тако говори тамо одакле си ти, не значи да због тога н овом пројекту треба мешати ове две варијанте. Истина је да има и у српском неких глагола на -изиран, али су они ретки. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 00:28, 28. април 2012. (CEST)
Пишемо на СРПСКОМ језику, а не на БЕОГРАДСКОМ језику у кругу трамваааја двојке. Ако је у рјечнику српског језика (макар био и Вуков из 19. стољећа) ријеч је наша и исправна. Да, чак и џезва, туфахија, капија (тур. капиџик), дунум, (Кара)-ђорђе, ђозлук итд. Мени рецимо турцизми сметају, а има их посвуда на ср вики - и у говору људи у Србији. По чему су ти турцизми бољи од германизама, мађаризама и тсл? Постали су дио језика, ту се не може ништа учинити. Учимо од Енглеза, и ширимо наш језик умјесто што га спутавамо. Они имају већ преко милион ријечи, а ми би и ове што имамо да избацимо. --Мирослав Ћика (разговор) 19:25, 30. април 2012. (CEST)
Vikipedija se piše na SPRSKOM STANDARDNOM JEZIKU, a ne na srpskom jeziku 19. veka, ili na dijalektima raznih krajeva gde se sve govori srpski. Ako neka reč postoji u RMS, to nikako ne znači da pripada STANDARDNOM SRPSKOM JEZIKU. I daj, molim te, nemoj ti mene učiti jeziku. To je poprilično apsurdno i smešno. Poređenja radi, to bi ti bilo kao kad bih ja uzela da solim pamet Sahari o avionima, ili Miletu o medicini. No, ja (za razliku od nekih) poznajem granice svoje struke i ne mešam se u tuđe, nego PITAM i POSLUŠAM kad me posavetuju. Bilo bi ti bolje da se i ti vratiš u granice svoje struke, jer ovako nigde nećemo stići. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:02, 30. април 2012. (CEST)
Дакле ја не бих требао ништа да пишем, зато што ти сматраш да мој језик није српски? Мој говор је савршено разумљив свима у Србији, Црној Гори, Српској и шире. Пошто је 100% разумљив, по дефиницији је то исти језик - српски. Насумични кроатизам га не чини страним језиком. --Мирослав Ћика (разговор) 20:53, 1. мај 2012. (CEST)
-ирати, -исати, -овати

Сва три наставка јављају се у глаголима страног порекла; често хрватским облицима на -ирати (оперирати, регулирати, организирати, компонирати итд.) одговарају српски на -исати (оперисати, регулисати) односно на -овати (организовати, компоновати). Многи глаголи, ипак, имају и у Србији само наставак -ирати: цитирати, студирати, телефонирати, провоцирати, финансирати итд. В. и поједине глаголе.

Речник језичких недоумица, Иван Клајн, 6. издање, Српска школска књига, Београд 2004.

Тако је, неки глаголи и у српском језику имају завршетак -ирати, али начелно се у хрватском користи -ирати, док се у српском користи -исати или -овати (наравно, постоје изузеци). Види у кутијици шта РЈН каже о томе.

Дакле то што постоје глаголи који се и у српском завршавају на -ирати не значи да сви глаголи могу да се завршавају тако: „пилотирати“ да, али „рецитирати“ не.

Мада руку на срце, мислим да га и РЈН претера, под „анализирати“ стоји да су „анализирати“ и „аналисати“ подједнако добри облици. Ову другу реч не само да никад нисам чуо, него ако бих је и чуо, раузмео бих је на потпуно другачији начин. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:32, 28. април 2012. (CEST)

Иначе, како је моја што би Црни рекао „тренутна лепша половина“ твоја земљакиња, сад сам је питао за „столни“ и „успоредба“, и рекла је да се у њеном крају каже „стони“ а користи се и „упоређивање“ и „успоредба“. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:41, 28. април 2012. (CEST)
Назив столица долази од стол, а не од сто. Размисли. Тзв. „западни“ облици су у 50% случајева исправнији од тзв. „источних“. --Мирослав Ћика (разговор) 19:17, 30. април 2012. (CEST)

Горане, погледај мало боље у РЈН под „анализирати“. Стоји да су „анализирати“ и „анализовати“ исто, а не „аналисати“. Иначе, „аналисати“, све и да постоји (а изгледа да не постоји, јер у РМС га не видим) може пре долазити од аналитика, анали, и аналиста, а не од тога што теби прво пада на памет. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 00:51, 28. април 2012. (CEST)

Јес, погреших. Мада ми ни анализовати не звучи много боље. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:05, 28. април 2012. (CEST)
Zato što nisi navikao. I meni je kraći oblik množine od slučaj (slučaji) zvučalo čudno kad sam prvi put čula, a onda mi se dopalo, i sad koristim samo taj oblik. Stvar navike.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 01:13, 28. април 2012. (CEST)

Добро. Ако хоћете промијените те називе који вам боду очи у српски (источна варијанта). Док сте при томе промијените трамваје у трамваааје (Бгд). Пошто ја заступам мишљење да је цензура таквих ријечи исто што и предавање жита непријатељу, ја то не могу учинити, јер сам дубоко увјерен да је то потпуно погрешно. „Ни зрна жита непријатељу“. Сад вам ево пар правих хрватских ријечи за успоредбу :) стројопушка, ћудоређе, подријетло, брзојав, брзоглас, круговал. Ријечи на -ирати не долазе ни близу и широко су присутне у српском језику западно од проклете ријеке. Таквим отписивањем једне по једне ријечи нашег језика на крају ће Хрвати и Муслимани стварно моћи да кажу како је ијекавица само њихов језик. Већ су почели у ствари. --Мирослав Ћика (разговор) 14:46, 28. април 2012. (CEST)

Uopšte se ne radi o cenzuri nego o jednoobraznosti jezičke varijante. Pa ni engleski nije dobro da se priča ili piše mešajući BrE, AmE ili AusE, i sl. Nego, jesi li promenio Linuks u linuks? --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 22:43, 30. април 2012. (CEST)
Постоје двије језичне варијанте: ијекавица и екавица. Овај чланак је на ијекавици. Линукс је сада великим словом: погледај дискусију горе. --Мирослав Ћика (разговор) 20:58, 1. мај 2012. (CEST)

Ne, to su dva narečja srpskog jezika, ne dve varijante srpskohrvatskog jezika. No, nemam nameru da raspravljam s tobom o lingvističkim pitanjima. To obično radim s onima koji je poznaju, ili koji barem žele nešto da nauče. Ti ne spadaš ni u jednu od te dve grupe, što se jasno vidi iz svih tvojih komentara na ovoj stranici. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 21:05, 1. мај 2012. (CEST)


Зашто нису отклоњене грешке на које сам указао? --Павлица причај 21:52, 30. април 2012. (CEST)

На које специфично мислиш? Још има времена за неке корекције. --Мирослав Ћика (разговор) 20:55, 1. мај 2012. (CEST)
На оне четири које сам навео, а ти си се на исте фињака оглушио и поставио чланак на гласање, без да си закључио да је чланак прошао расправу и да су отклоњене све замерке, иако нису. --Павлица причај 20:59, 1. мај 2012. (CEST)

Пошто нисам стручан за ову област прочитао сам текст, али нисам постао много паметнији, јер о томе појма немам, па нећу гласати, али читајући нашао сам 10-15 реченица (углавном нови редови који почињу речи линукс) и наслов једног поглавља у којима је прва реч линукс написана малим словом, па би требало исправити. Нисам исправљао јер је увек иста реч у питању, па можда тако треба. --Drazetad (разговор) 22:24, 1. мај 2012. (CEST)

Дражета, неки корисници праве аутоматски search-and-replace, не гледајући при том шта мијењају. Не могу и дан и ноћ бдјети ту и ревертирати измјене, нити ми је то намјера. Само да се зна да грешке нису нужно моје. --Мирослав Ћика (разговор) 22:16, 2. мај 2012. (CEST)

Поршка РС[уреди извор]

Која је сврха овог дела? Да ли је могуће да само РС у целом свету даје подршку линуксу? Зашто би подршка РС била битнија од нпр. подршке било којег другог политичког ентитета, чак неке државе (јер РС чак није ни држава) па да има посебан део у овом чланку= Тееба ли подсећати да ово није српска Википедија него Викикпедија на српском језику? --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 21:21, 1. мај 2012. (CEST)

Дато је пет неутралних реченица, које су уредно поткрепљене са три извора на енглеском језику. То не треба ником да смета, поготово не треба давати томе конотацију, која тексту не припада.-- Сахараразговор 11:50, 2. мај 2012. (CEST)
Сврха овог дијела је да се наведе чињеница да постоје Линукс дистрибуције којима је кориснички интерфејс преведен на српски језик. То је значајно онима који говоре наш језик. Ти се, стицајем околности, налазе и у РС. За некога ко не жели да има пиратску копију Виндовса, или плати 100+ еура за исти, бесплатност Линукс дистрибуција, и још преведених на наш језик, је од изузетног значаја. --Мирослав Ћика (разговор) 22:12, 2. мај 2012. (CEST)

Лоше урађени search-and-replace[уреди извор]

Примјећујем да неки корисници користе search-and-replace опцију уређивања да би промијенили неке ријечи, и то раде неправилно. Само неке ријечи су тиме пребачене, па се може десити да је Линукс малим словом, Линукса великим итд. Ако већ пребацујете велико у мало слово, то урадите потпуно и пажљиво. Ја нисам одговоран за грешке и збрку која се прави са непажњом, нити имам времена да стално идем за корисницима и исправљам. Хвала Дражети на запажању. --Мирослав Ћика (разговор) 22:23, 2. мај 2012. (CEST)

Називи оперативних система[уреди извор]

Видим да је горе неколико пута поменуто да се називи оперативних система пишу малим словом. То, нажалост, није баш тачно. Пошто Правопис не пише ништа о томе, на нама је да проценимо шта је боље користити. Издвојићу један цитат са СЈА о овом проблему, који ми изгледа сасвим логично:

Не издања, него класе: виндоус и линукс су класе оперативних система. Виндоус 95 и Виндоус НТ су оперативни системи класе виндоус, а Федора и Дебијан су оперативни системи класе линукс. Сваки од ових оперативних система има своја издања, на пример Виндоус НТ 6.1 (трговачко име Виндоус 7) и Дебијан 6.0.4. Постоји такође и Линукс, језгро оперативног система, по којем је и названа истоимена класа оперативних система; и оно има своја издања, нпр. Дебијан 6.0.4 садржи језгро Линукс 2.6.32, а Федора 16 садржи Линукс 3.3.0. Фајерфокс није класа ничега, већ је програм класе веб прегледач. И као такав има своја издања, код мене рецимо Фајерфокс 10.0.2.

Овом логиком ћемо Андроид писати управо тако, великим словом, пошто није класа оперативних система.  – Ранчер (разговор) 22:32, 5. мај 2012. (CEST)