Разговор:Масакр у Сребреници/Општа расправа

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије


Коментар о брињању чланка

Нека незванична процедура је да се овакви (пуни) чланци не бришу, него предложе за брисање. Бришу се само очигледни чланци за брисање, али труд једног човека који се мери странама се не брише тако лако. Пустимо Дада да одбрани ово што је урадио, иако ја лично немам ништа против чланка. --Дунго ☼ (р) 08:42, 16. август 2005 (CEST)

Дакле...

Само да кажем да сам вратио чланак... Следи дужа прича; погледајте коментар у измени; па ћемо причати о томе. Немојте га брисати у међувремену. --Милош Ранчић (разговор) 14:19, 16. август 2005 (CEST)

Ko je pročitao članak uopšte?

Cirkuz koji traje o procentima ubijenih ljudi, jedan čovjek je uporedio s trgovinom u kojoj rade "trgovci mrtvih duša". Jako ružno, hladnokrvno, patetično, bezdušno. Inače faza u kojoj se sada vi nalazite zove se faza "relativizacije". Prva faza je bila poricanje, gdje ste govorili: Srebrenica se nikada nije dogodila. Danas tragate za procentima, zavjerama, a sve u cilju da relativizujete žrtve planiranog, sistematskog i detaljno koordiniranog genocida sa tačnim rasporedom masovnih egzekucija. Članak koji niste pročitali je 90% baziran na međunarodnim dokumentima, na utvrđenim činjenicama koje su prezentirane od dva vijeća Haškog tribunala, potvrđena forenzičkim dokazima, svjedočanstvima žrtava i samih zločinaca koji su priznali zločin, satelitskim snimcima, te prekopavanjima masovnih zločina, kako bi se tragovi genocida prekrili. Zato savjetujem da prvo pročitate članak integralno. Insistiranje, da se kaže 70% ubijenih su civili su besmisleni, jer kolona je bila samo jedan segment stanovništva koji se probio do slobodne teritorije u kojoj su bili i civili i vojnici. Oni koji se nisu probijali su pobijeni. Tako da se analogija sa procentom u koloni ne može uporediti sa ljudima koji su otišli u Potočare u UN bazu. Međutim, ovo najbolje pokazuje vaš stvarni motiv. A sve lijepo piše u članku, kojeg vi niste u stanju ni pročitati. Što se tiče druge faze relativizacije u kojoj se traži da se piše u zločinima nad Srbima, samo izvolite dajte presude Tribunala u Hagu, međunarodne dokumente, forenzičke dokaze, satelitske snimke, i naravno masovne grobnice, koje još uvijek nisu otkrivene?! Kako to? Vaši intelektualci su krenuli u fazu poricanja čim je video egzekucije objavljen, kako bi se genocid relativizirao. A morate znati da izmišljanjem ništa nećete postići nego ćete naškoditi samo sebi. Ovaj članak je baziran na dokazanim činjenicama, i na terenu pronađenih oko 140 masovnih grobnica. Međutim, niko od vas ništa ne može ni očekivati, osim nastavka trgovine mrtvim dušama.

наравно, да остане да је у питању највећи злочин у послератној Европи и сл.).

ako izuzmemo posleratne masovne komunističe zločine.

Међутим, ствар није била решена међународним признањем јер је у то време почела офанзива српских снага за освајање и етничко чишћење

Kojih srpskih snaga ? Srbijanskih ili bosansko-srpskih Gde, kada  ? Koje izvore koristiš ?

српске паравојне снаге са тог подручја и из сусједних делова источне Босне почетком 1992. године су на неколико седмица окупирале град.

Koje «srpske snage» - srbijanske ili bosansko-srpske. Ako su bile snage bosanskih Srba onda ja tu ne vidim nikakvu okupaciju jer Srbi su u BiH konstituivan narod i prema tome oni nisu nikoga i nista «okupirali» vec ev. ZAUZELI . U BiH se radilo o gradjanskom ratu i nikakva «srpska okupacija» ne moze da dodje u obzir. To su cinjenice i sve sto izlazi iz okvira pomenutog predstavlja neistinu.

Током неколико идућих месеци Орић и његови људи ширили су ослобођени териториј серијом изненадних напада.

Mislim pa ovo je skandal...dakle Oric je teritorije "oslobadjao" (masakrirajuci civile) a Srbi su teritorije "okupirali" (cesta kvalifikacija u clanku)  ? Pa jesu li Srbi u BiH pali sa Marsa pitam se ?!

Golija

Прочитао чланак од почетка до краја.

Од треће реченице уводног чланка креће пропаганда која се не црпи ни из каквих докумената већ из преправљене ратне пропаганде.

Нису ми проблематичне цифре, нити "објективни" хашки тужитељи који не признају за злочин бацање касетних бомби на пијаце и избегличке логоре. Проблем су ми реченице непосредно извучене из дневних новина пристрасног и веома потпиривачког карактера.

Чланак је за озбиљно разматрање и дефинитивно уклањање ПРОПАГАНДЕ.

--JustUser 00:59, 18. август 2005 (CEST)

Пропаганда и изразита национална нетрпељивост према Србима. Свуда се појмови уопштавају на све Србе. Да се овакав текст напише о Јеврејима у њиховом односу према Палестинцима, био проглашен антисемтиским а писци памфлета би вероватно били позвани на саслушање у полицијску станицу. Али, да наставимо... --Милош Ранчић (разговор) 03:58, 18. август 2005 (CEST)

(Део расправе без наслова)

Желим да кажем да ми је изразито драго што је Дадо, корисник са bs: Википедије дошао овде да оно шта ми знамо допуни оним што он зна. Стекли су се сви услови да се отпочне један конструктиван дијалог. Било би идеално ако би смо успели да се уздржимо од проблематичних изјава типа ... али дубина сумњи и порицања је готово фасцинантна. Право сте интересантан народ. - уколико то није могуће, позивам да се ове изјаве не схватају преозбиљно. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:59, 16. август 2005 (CEST)

Е, сада, Дадо - пошто верујем да си провео доста времена у раду на овом чланку, сигуран сам да ти је у интересу да он буде што је могуће бољи. Не знам да ли је он са bs: вики или одакле, али свакако сматрам да би у пасусу Уводтребало да буде напоменуто да су трупе Насера Орића чиниле мало више од изненадних напада. Па чак је и Хашки суд, у чију си непристрасност и политичку независност сигуран, оптужио Орића за ратне злочине. Како је он колико ја знам био главнокомандујући у Сребреници, а у околини истог града су се догађали стравични злочини над српским цивилима, можда не би било згорег да се и то напомене у уводу. У чланку тренутно нема ништа о томе, као да ничега није ни било. Шта ти мислиш о томе? -- Обрадовић Горан (разговор) 22:59, 16. август 2005 (CEST)

Хајде да решимо прво први пасус. Ако се будемо расплињавали, нећемо завршити у предвиђеном року (2017. године), него ће се одужити на почетак насељавања Месеца. --Милош Ранчић (разговор) 23:39, 16. август 2005 (CEST)

Текст приложен је готово дослован са Хашког трибунала. То јест повезаница је неколико судских спорова узимајући у обзир и Орића. Одрећени дијелови су узети из разних релевантних извора. Пребачен је са енглеске верзије на босанску, хрватску и сад српску Википедију.

Милоше нажалост немогу ти понудити линк који говори о том броју а да долази од једне од организација које си навео. Комисија за нестала лица Федерације БиХ је одговорна за те податке али незнам да ли их имају на интернету. Број од 5000 нађених се ипак опширно користи у медијским извјештајима од CNN-a па све до најмањих медијских кућа.

Што се тиче самог садржаја нежелим да коментаришем ваше интерпретације чињеница. Мислим да је до вас да одлучите које чињенице су релевантне и до које мјере желите да их прихватите. Мислим да моја позиција, као и позиција свију који су радили на првобитној верзији овог чланка је потпуно јасна са самим чланком. Поред тога сасвим реално сви прихватамо да ће бити многих који неће дјеломично или у цијелости прихватити исти чланак у свом изворном карактеру. Мислим да смо већ сви прошли кроз исту динамику и непотребно је ишта више рећи.

Свака реченица у овом чланку је промишљена и попраћена са доказима за оне који желе да их виде или прихвате. Ја немогу да вам тражим објашњења за сваки детаљ јер би за то требали мјесеци. Зато прихватам одређене налазе људи који су посветили свој рад само томе а у овом случају Хашки трибунал и релевантне институције. Исте доказе можете мјесецима да читате и преврћете неовисно од трибунала али ћете на крају доћи до истог закључка.

Ја нисам дошао да солим памет већ да покажем у шта скоро 95% људи на овом свијету вјерује а из ваљаних разлога.

Заиста до вас је. --Дадо 23:45, 16. август 2005 (CEST)

Дакле, ти по свом обичају... Да је ваш текст одмерен, не бисте имали у тексту уопштавања из којих се види национална нетрпељивост: "Срби су ово, Срби су оно" (да не кажем нешто теже). Какогод... Пошто те не занима да нам помажеш у раду, могу да ти се захвалим на квалитетном чланку (који, као и многи други, има својих недостатака). Сами ћемо. --Милош Ранчић (разговор) 00:02, 17. август 2005 (CEST)
Шта бре ти трипујеш, Милоше, као сами ћемо! Ко ти је бре дао право да на тако “фин начин” једном кориснику показујеш врата, и избацујеш га из овог пројекта? Корисник Дадо је дошао овде да се на цивилизован начин расправи са нама – можда постоји пристрасност у његовом размишљању, али то је само разлог више за разговор, нипошто за одбацивање корисника. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:14, 17. август 2005 (CEST)
Као администратор српске Википедије се извињавам кориснику Даду због имплицитних увреда које су упућене на његов рачун, и позивам га да истраје у напорима да дођемо до конструктивног дијалога, а на добробит српске Википедије. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:14, 17. август 2005 (CEST)

Хм. Па он је имплицитно горе рекао да неће да се бави овим. Ја сам само то констатовао. Ипак, видим да је наставио да коментарише, тако да сам, очигледно, погрешио. Што је добро. --Милош Ранчић (разговор) 02:02, 17. август 2005 (CEST)

Ја сам схватио да се само сморио од давања података који већ стоје у чланку. Стварно би било добро да сви заинтересовани прочитају цео чланак, да се не бисмо играли глувих телефона. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:27, 17. август 2005 (CEST)

Моје измјене

Није било мјеста у коментару па пишем овдје: (погледати измјене)

  1. ратни злочин и злочин против човјечности
  2. уклонио "полиција"
  3. то што је масакр био освета га не оправдава па не видим зашто је спорно да буде у првом пасусу --Милан Тешовић (р) 05:03, 22. мај 2007. (CEST)[одговори]

8.000 жртава и 30.000 протјераних. Одакле 38.000 муслимана у мјесту од 36 хиљада становника од којих су 27 хиљада муслимани? Значи имамо број n који износи 11.000 + број људи који су побјегли одатле прије 1995.г. (Срби и муслимани који су отишли у Србију или иностранство и муслимани који су отишли у други дио Босне јер је Сребреница била окружена српском тероторијом). Тај број n (12-25 хиљада) је број представља број муслимана из околине који су се нашли у Сребреници јула 2005.г.? Ако се за ово не нађе референца јако брзо ово би требало уклонити (мислим на број 30.000). --Милан Тешовић (р) 05:31, 22. мај 2007. (CEST)[одговори]

Naslov?

Ovaj, a što se članak ne zove Genocid u Srebrenici, kad je već sud to jasno tako nazvao? --93.86.178.111 (разговор) 21:29, 14. јул 2009. (CEST)[одговори]

Уводни параграф. Масакр у Сребреници→Пад Сребренице и Жепе

На мой взгляд, статью нужно переименовать. "Масакр у Сребреници" - это усташско-фашистская и геббельсовская пропаганда. Необходимо нейтральное название в строгом соответствии с исторической наукой.

Пад Сребренице је најпознатији и идеологизовани догађај у грађанском рату у Хрватској и БиХ 1991-1995. године. Иако Савет безбедности Организације уједињених нација је 18. априла 1993. године, резолуцијом 819, место Сребреница, прогласио демилитаризоване зоне под заштитом УН, ипак ВРС 11. јула 1995. заузела Сребреницу.
Према првој верзији,[1] 28. дивизија АРБиХ није пружао отпор Србима да у ноћи између 11. и 12. јула војно способни мушкарци бројем 12.000-15.000 људа су напустили енклаве да извршили пробој према Тузли. Жртава је било на муслиманској стране између 1.800 и 2.000. У Поточарима су мушкарци одвојени од 25.000 жена и дјеце које су аутобусима одведене у правцу Кладња - територије под контролом Армије БиХ. Више од 50 Бошњака мушкараца су пали као жртва линчовања и крвне освете од стране припаднике ВРС.[2] 500-700 мушкараца, укључујући и Ибрана Мустафића, су били заробљени да отпуштени из затвора током пролећа 1996. године. Поред тога, осам припадника 10. диверзантског одреда ВРС су учествовали у стрељању 153 Муслимана из Сребренице 16. јула 1995. године на пољопривредном добру Брањево код Пилице.[3][4] Поборници теорије завере тврде да су геноцид у Сребреници измислили Изетбеговић и Клинтон.
Према другој верзији, геноцид у Сребреници подразумијева масовна планска убиства 8.000 бошњачких мушкараца и дјечака између 13 и 77 година. Бивши помагач фашистичког окупатора и припадник дивизија СС-а Ханџар Алија Изетбеговић окарактерисао масакр у Сребреници као ”највећи геноцид у Европи после Другог светског рата”. Међународни суд правде (МСП) у Хагу је 26. фебруара 2007. у пресуди по тужби БиХ против СРЈ, овај злочин описао као геноцид.[5][6][7] Проглашавање 11. јула Даном сећања на сребренички ”геноцид” у Европском парламенту 15. јануара 2009. године, је ставио дефинитивне тачке на успешну сатанизацију Срба, коју водећи западни медији су је започели су још 1991 године..
Пад Жепе (заштићене зоне од 6. маја 1993. године) је мало познати и прећутан догађај. Срби су напали муслиманску енклаву у Жепи 13. јула да су могли освојити град тек 25. јула 1995. године. Резултат тог јуриша је био 70 погинулих Жепљака, 10.000 и 150-200 евакуираних цивила и рањених према Кладњу и Сарајеву, да 1.500 ратних заробљеника. Једина криминална (нератна) жртва пада Жепе је био пуковник Авдо Палић, који је нестао 27. јула 1995. године током преговора са представницима српске војске о евакуацији цивилног становништва Жепе.
Одмах након пада Сребренице и Жепе, НАТО је изразио спремност да авиони НАТО бомбардују српске положаје у источној Босни да је спречио пад треће "заштићене зоне" - Горажде. Тврђења да је након пада Сребренице "нестало" 7-10 хиљаде Бошњака, "сателитске снимци" "масовних губилишта" око Сребренице и експлозија на Маркалама 28. августа 1995. године су били повода НАТО интервенцији. НАТО бомбардовање је пружио подршку Хрватима и Бошњацима да је довео до Дејтонског мировног споразума и краја рата у Босни и Херцеговини.
  1. ^ Анализа посматрача УН-а Филипа Корвина
  2. ^ Александр Ионов "Операции "Кривая-95" и "Ступчаница-95": освобождение Сребреницы и Жепы"
  3. ^ II део - Преиспитивање Сребренице
  4. ^ Случай Эрдемович и нераскрытая истина о Сребренице
  5. ^ Геноцида није било, М. Лабус, Вечерње новости, 20. март 2007.
  6. ^ http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=02&dd=26&nav_category=64&nav_id=234143 Sud: Srbija nije kriva za genocid
  7. ^ http://www.icj-cij.org/icjwww/ipresscom/ipress2007/isummary_2007-2_bhy_20070226.htm International Court of Justice, Summary 2007/2

--Осман (разговор) 04:40, 6. октобар 2009. (CEST)[одговори]

Коментари

Ајој. Ово је пов са речима као што су сатанизација, иделогизовани, онда бацање дрвља и камења на Изетбеговића (нисам нашао нигде да је био есесовац нашао сам, али је спорно), па онда писање под наводницима. Даље нисам за преименовање, овај догађај је опште познат под тим именом. Теорију завере бих пребацио негде доле у чланак. -- Bojan  Razgovor  06:56, 6. октобар 2009. (CEST)[одговори]

Али ово је википедија на српском језику, на ком тај догађај није "опште познат под тим именом". Треба сачекати резолуцију скупштине, па онда преименовати у нешто што је мање ПОВ (рецимо "Злочин у Сребреници 1995"), јер масакр је био и злочин муслимана над Србима који се десио претходних година у Сребреници. Кад смо већ ко "опште познатих" ствари догађаја, опште познато је да је Алија био ессесовац. --Serbian (разговор) 23:39, 10. март 2010. (CET)[одговори]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Масакр_у_Сребреници/Општа_расправа&oldid=12005272”