Разговор:Милунка Савић

С Википедије, слободне енциклопедије

Френетично, нетачно и непотребно![уреди извор]

Ах, ах, ах... рећи за Милунку Савић да је "са доласком Тита"... сматрана за "дефинитивно... непожељну особу у својој сопственој земљи..", чисто је претеривање без покрића! Хајде, дајте извор за ту тврдњу, укажите на конкретан документ или шта већ! Истина јесте - има милион примера - да смо ми Срби у много чему неспособни да уважавамо, поштујемо и славимо наше заслужне људе, па и ратнике; истина је и то да је Милунка Савић била сиротица целог живота, скрајнута као неко потпуно неважан иако није била неважна, али да је била скрајнута зато што се борила у Првом светском рату у српској војсци - а такав закључак се намеће из контекста ове одреднице - то је једноставно речено нетачно! Да су комунисти величали и славили борце из Балканских и првог светског рата - нису (величали су пре свих себе!), али да су их збисали са сцене, и онемогућили им да бар нормално живе, такође нису. Риста Марјановић ратни фотограф из оба та рата постављен је за шефа Фото-службе Танјуга, па за преводиоца, затим за помоћника директора те агенције. Александар Аца Симић, солунски ратник, ратни фото-репортер (иако је 1948. за кратко ухашен јер је сарађивао са окупаторским листом Време), године 1952. постављен је за уредника фотографије и то у партијском органу Борба. А имам и пример и из моје породице: мој деда-стриц Милан Ђукић из села Ритопека, 18. км од Београда, након Првог св. рата па надаље, до смрти, примао је новчани додатак на основу одликовања Албанске споменице и Карађорђеве звезде, па и у Титово време. И Милунка Савић је имала та одликовања, па и многа друга. Писац одреднице о Милунки Савић требало би да зна да су након 1945. (додуше врло избирљиво) обновљена нека грађанска удружења "од пре рата", а међу њима и Удружење бораца из Балканских ратова и Првог св. рата. То удружење (данас се назива Удружење за неговање традиција... из тих ратова, јер нема преживелих бораца, него су чланови њихови наследници) бринуло се, поред осталог, и за социјалне статусе својих чланова, бивших ратника. А што се догодило да Милунка Савић већи део живота проведе као чистачица резултат је низа несрећих личних околности, уз њено незнање где и коме да се обрати, итд, итд. А после су неки новинари, "по обичају" (а то мирно кажем иако сам члан Удружења новинара Србије од 1982!) ископали негде Милунку почетком седамдесетих година и у Вечерњим новостима навелико надували причу о незахвалном српском народу, и наравно, комунистима који не хају за ратнике из ранијих ратова..., итд... Све у свему, у одредницу треба увести више објективности, више поузданих извора, а мање пристрасности, френетичности и непроверених тврдњи. А племенити родољуб, храбра Милунка Савић итеколико је заслужила да буде запамћена. Поздрављам. --  Перунски   13:29, 3. септембар 2009. (CEST)

Додах и место њеног рођења,које је иако ближе Рашкој,територијално у саставу општине Нови Пазар--Круло

Референца на дну даје податак да је била почасни, а не непожељни грађанин након 1945.[уреди извор]

Не знам како је написан овај чланак, али као један од извора за информације, наводи се интервју са њеним унуком, а он негира да је Милунка након 1945. радила као чистачица и била заборављена, већ вели да је имала од 1945. пензију и кућу на Вождовцу, а да је као шваља и чистачица радила у Краљевини Југославији, након Првог светског рата. Проверите мало информације, немојте у чланак стављати нешто у шта нисте сигурни или за то имате сумњиву референцу, а још мање објављујте голе нетачности.109.93.251.193 (разговор) 21:55, 27. јун 2012. (CEST)

Mesto sahrane![уреди извор]

Sahranjena jeste na Novom groblju ali u porodicnoj grobnici a ne u Aleji velikana. Previse netacnih i proizvoljnih podataka u clanku. 78.30.138.118 (разговор) 18:20, 23. октобар 2012. (CEST)

Pogledaj referencu. Potvrđuje da je sahranjena u Aleji velikana. --ノワックウォッチメン 19:07, 23. октобар 2012. (CEST)

Ратни крст са златном палмом[уреди извор]

Јесте да је писан по једној референци али ме буни тај орден јер нигде нисам нашао да постоји орден Ратни крст са златном палмом. По референцама највише то одликовање је био Ратни крст са сребрном палмом. Ако има нека референца нека се дода. Snake bgd Cobra.gif Змија бгд Snake bgd Cobra Mirrored.gif 22:27, 21. август 2013. (CEST)

  • Према en:Croix_de_Guerre може се закључити да је у питању ратни крст са сребрном палмом (највиши - са златном није постојао). Негде на интернету се налази да је добила ратни крст са палмом (не наводећи златну или сребрну). Једина жена у Првом светском рату која је добила то признање. --Ђорђе Стакић (р) 23:17, 21. август 2013. (CEST)
Мислим да је направљен преседан и да ипак постоји крст са златном палмом. Ево нашао сам тај орден само нигде се не помиње. Мораћу да тражим још. Snake bgd Cobra.gif Змија бгд Snake bgd Cobra Mirrored.gif 23:53, 21. август 2013. (CEST)
Ево још један, 4 слева први ред. Значи потврђује се да је постојао и са златном палмом. Snake bgd Cobra.gif Змија бгд Snake bgd Cobra Mirrored.gif 00:27, 22. август 2013. (CEST)
Изгледа да је постојао и тај са златном палмом иако у чланку о ордену не пише. Нашао сам и овај текст уз слику (која је само илустрација ордена ратног крста са палмом) на Фејсбук страни. --Ђорђе Стакић (р) 05:53, 22. август 2013. (CEST)
На овој слици се може видети Милунка Савић са баш тим орденом, али се због саме слике не може видети јасно како изгледа орден - па да се по слици закључи. --Ђорђе Стакић (р) 05:56, 22. август 2013. (CEST)
Направио сам тракицу па кад будем средио чланак додаћу. Иначе само још двоје су носиоци тог одликовања Живојин Мишић бронзана палма и краљ Александар сребрна. Ако је Милунка добила златну онда је то било јер је испољила много већу храброст. Snake bgd Cobra.gif Змија бгд Snake bgd Cobra Mirrored.gif 11:24, 22. август 2013. (CEST)

Takmičanje[уреди извор]

Допуна сећ сачињеног чланка за потребе такмичања али и скромном личном доприносу који има за цињ побољшање постојећег чланка Dragan988 (разговор) 17:07, 11. новембар 2019. (CET)

@Dragan988: Шаблон пребачен горе. Овакве измене нису у складу са неутралном тачком гледишта. Потребно је глобализовати и прерадити тако да буде у енциклопедијском стилу. Ово није Српска Википедија, већ Википедија на српском језику, што значи да фразе попут „У нашем народу...“ треба заменити тако да читалац који није исте националне припадности као и аутор текста може да разуме на шта се то односи. Такође, водити рачуна о правопису. Ја засад измену нећу враћати, нити патролирати, а други како одлуче. --Lotom (разговор) 17:46, 11. новембар 2019. (CET)
@--Lotom (разговор) 17:46, 11. новембар 2019. (CET)Овако састављен чланак није последица личног схваћања нити је чланак писан из било ког угла гледања,чланак је децидно цитиран из постојеће књиге која је наведена као реф. односно литература коју сам користио при цитиранју.Дакле речи нису моје већ ауторове,и као такве их не бих мењао(свака исправка која је у складу са правилима је добродошла) из разлога повреде ауторског права,(што није на нама који пишемо да утврђујемо)мада аутор није вероватно жив али то није на мени да узимам као нешто што јесте или није(на нама је да текст који је преузет буде тачан јасан и проверљив,да када се погледа књига из које је преузет лако може да се утврди да је текст веродостојан).И ако сам прихватио сугестије можда би било корисније то што је написано препустити неком је већ радио исправке,из разлога што сам се водио тиме да текст треба да буде проверљив лако доступан и тачан да не би долазило до брисања,личним писањем или својеручним схватањем чланка из књиге и његовог интерпретирања од стране мене, не би се могла утврдити веродостојност саме књиге(а и текста) из које са чланак преузео(што утиче на квалитет чланка).А што се тиче провере лектората текста биће исправљен,испрва је текст постављен да се види да ли ће бити прихваћен,сада остају мање корекције и то ће бити урађено уколико ће остати.Свака сугестија која ће побољшати чланак биће прихваћена, па ако се нешто тако треба урадити било би добро појаснити ближе инструкције шта и како треба радити.Dragan988 (разговор) 13:04, 12. новембар 2019. (CET)
@Dragan988: То је још неповољнија ситуација, пошто копирање или преписивање делова из књига, или нечијег текста, управо представља кршење ауторских права. Посебан случај је ако за тако нешто постоји дозвола аутора (или изузетни други случајеви у зависности од лиценце), која мора да се приложи. Цитати се најчешће користе ако представљају неку стручну критику, изјаву и слично, што не може другачије да се представи и пожељно је да их нема превише у једном чланку. Ти цитати се посебно издвајају курзивом, у посебним шаблонима и наводи се одакле потичу. Али овде то није случај, пошто је цео одељак тако срочен и у самом чланку није назначено да представља цитат. Такође, уколико изворни текст који се цитира има правописних грешака, може се оставити и тако, али да се дода и напомена [Sic], како би било јасно да је у питању оригинал. --Lotom (разговор) 13:31, 12. новембар 2019. (CET)
--@Lotom: Не бих се сложио у свему са тобом, уколико се наведе одакле је преузет неки текст или део текста није кршење ауторских права јер је то наведено.Кршење је уколико се тако то не наведе, овде је све наведено.Кршењем би се сматрало промена текста из литературе коју сам навео,јер то више не би било дело поменутог аутора или другачије речено да ли би уколико се нешто промени могла навести литература одакле је преузето и ако се наведе да ли је преузето тачно и да ли неко може да се позове на тако сачињен чланак, ипак мислим да не.Овако уколико неко сматра да је преузето нетачно може да се провери у литератури, па ће се показати да се написан чланак тачан и да се може лако проверити његов навод односно наводи аутора.У осталом делу се слажем да треба сваки део нагласити одакле потиче, баш због навода одакле неки чланци долазе и колико су тачни и поузданости податци о којима се говори.А овде је специфична ситуација и због тога што погрешне информације нису баш прихватљиве већ се треба држати онога што је већ написано а тек уколико се добије дозвола да се нешто напише онда да се да сопствено виђење овако ствари Dragan988 (разговор) 14:19, 12. новембар 2019. (CET)
Нема шта да се ми усаглашавамо. Ту је Википедија:Ауторско право и Википедија:Навођење извора. Можда није све преведено на српски, али ово важи у општем случају, за све језичке пројекте. Дакле, текст треба писати сопственим речима, уз цитирање извора, по могућству више њих ради постизања неутралности. --Lotom (разговор) 14:26, 12. новембар 2019. (CET)
--@Lotom: Ако се мора радити редиговање такста о овако значајној историјској личности онда не знам да ли ће текст имати суштину коју треба да поседује да би могао да уђе у енциклопедијски садржај,променом било чега у тексту не добијамо енциклопедиски карактер већ ауторски, па текст као такав није валидан при коришћењу у изради било којег научног рада, а онда и суштина доприноса енциклопедији је итеккако доведена у неугодан положај.Онда је одлука о брисању поменутог чланка неопходна Dragan988 (разговор) 00:58, 16. новембар 2019. (CET)