Разговор:Никола Добречић
Додај тему| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
| Архиве: 1 | |||
 | Извори за унапређење овог чланка можда се налазе на спољашњој вези „Никола Добречић” — вести · новине · књиге · академик · JSTOR · слободне слике |
Enciklopedijski?
[уреди извор]Na prvi pogled je videti, da ovaj članak nije pisan enciklopedijski, nego prožet detinjastim nacionalizmom, što svakako nije odlika za jedan naučni članak. Pored toga takvo naglašavanje nikako nije prikladno za ovako važan članak, pogotovo ne danas, u ovoj napetoj situaciji u samoj Crnoj gori, gde se koplja lome baš oko toga, što za jedan narod baš nije najsrećnije. Objektivnom promatraču ovakav način pisanja izgleda kao propaganda te levanje ulja na vatru. Na ovakve "sitnice" treba paziti svugde, a pogotovo na neutralnoj i međunarodnoj Wikipediji.
Druga zamerka jeste, što ne primećujem objektivne izvore. Dakle: trebalo bi članak staviti u realne okvire bez slavopojki srpskom nacionalizmu u Crnoj gori. U tom cilju bi trebalo neke nebitne i propagandne delove izostaviti, a druge suštinske delove, koji fale, dodati. Ne čudi me stoga, da je neko pre mene stavio oznaku POV. Ovom članku bi je i ja dao, makar u principu ovakve oznake (pogotovo ako su prestroge) - mrzim. — Stebunik (разговор) 21:13, 21. август 2024. (CEST)
- Makar je u Crnoj gori u običaju ijekavica, ja sam živeo dugo u sredini gde je vladala ekavica. Razume se da to nije manjak ovoga članka, ta pisan je na srpskoj Wikipediji, gde prevladava ekavica. — Stebunik (разговор) 21:17, 21. август 2024. (CEST)
Nepoštovanje?
[уреди извор]Ispod slike u članku piše:
- Непоштовање према ктитору ове цркве, Николи Добречићу, је исказано тако што су му клупе стављене преко гроба и преко крста, гробне плоче и натписа може да се гази.
Ja kao rimokatolik ne bih se složio sa mišljenjem, da znači postavljanje klupa (što je u katoličkim crkvama običaj gotovo svugde) - i "gaženje preko groba i krsta" znak nepoštovanja. U tome se ova crkva ne razlikuje od drugih. Pogreška je u onoga, koji je grobnicu postavio tako reći u sredinu crkvene lađe. Verovatno je bila crkva popravljana ili proširena. Najsigurnije su ovakvi kulturni spomenici sačuvani, ako su u zidu (ali to svugde nije moguće) ili barem uz rub zidova (kao što sam to video u mnogo crkava, također u Beču). Već od davnina je glavni zakon kod gradnje ili popravke crkava, pogotovo posle 2. vatikansko sabora, ipak ovaj: "Salus animarum summa lex" ("Spasenje duša je najviši zakon"). Na prvom mestu je dakle živa Crkva (to su vernici), tek onda umetnost ili različiti spomenici. Ko to razume neće praviti oko toga problema. Ako pak možda ne prakticiramo veru (također redovnim dolaženjem na svetu nedeljnu misu, primanjem ispovesti i pričesti), kao i praktičnim pokazivanjem ljubavi u životu našim sugrađanima bez obzira na naciju, položaj ili veru - ali i rađanjem dece po Božjoj volji - za badava nam čuvanje dragocenih, ali mrtvih spomenika za svaku cenu. Neka neko ne misli, da sam ja protiv čuvanja i restauriranja spomenika ne samo u crkvama ili verskih, nego i drugih zgrada i na drugim mestima.— Stebunik (разговор) 21:51, 21. август 2024. (CEST)
- Nadalje, kao što je spomenuto, za grobnice nije sredina crkve najsrećnije rešenje. Ako je sličan grob posred crkve, po njemu će se gaziti (takvih slučajeva sam video i u Svetoj zemlji), makar u crkvi ne bilo klupa. Najprikladnije rešenje sam spomenuo gore.— Stebunik (разговор) 21:51, 21. август 2024. (CEST)