Разговор:Сергеј Ајзенштајн

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сергеј Михаилович Ејзенштајн,рођен је у Риги у доба руске Империји /23 јанаура 1898. године./На енглеској верзији Википедије зову га совјетским руским редитељем и филмским теоретичарем, јер је живео и радио у доба Совјетске Русије.Умро је 11.фебруара 1948 у Москви.

Најпознатији филмови су му:"Оклопљача Потемкин","Октобар","Напад".

Потиче из породице у којој је доминантно религијско уверење било првославно, иако му је отац, по националности био Јеврејин који је прихватио православље, а мајка Рускиња.

Међу историчарима филма постоји уверење да је управо Сергеј Ејзенштајн допринео највише развоју монтаже као не само техничког поступка повезивања кадрова, него као и начина да се филмски језик битно измени и унапреди.

Са Лавом Куљешевим развио је изузетно значајан теоретски рад на пољу развоја монтаже.

У јесен 1928 године напушта Совјетску Русију и одлази на двогодишље студијско путовање по Европи.

Маја 1930. прихвата понуду Paramounta и одлази у Холивуд.

Нажалост његов уговор пропада јер је уметнички и идеосинкретички приступ филму био инкомпатибилан са више формалним и комерцијалним приступом филму који је владао у америчким филмским студијима.На његов сукоб са продуцентима имао је утицај и амерички фашистички агитатор Мајџор Песе /Major Pease/ који је покренуо велику јавну кампању против његовог присуства у Америци, након које је у само седамнаест дана Студио раскинуо уговор са њим.

Према неким информацијама које је добио, Сергеј увиђа да би му повратак у Стаљинову Русију био неприхватљив, те га у последљи час спашава Чарли Чаплин, упознајући га са ктиторски расположеним америчким писцем Синклером,који је био на неки начин велики поштовалац Ејзенштајновог рада, и уз чију помоћ Сергеј добија прилику да уместо у Стаљинову Русију оде у Мексико.

а/е[уреди]

Да ли се руско ћирилично Е транскрибује као српско ћирилично А? По мом мишљењу, иако је уврежено називање овог аутора ејзенштајном, правилније је пренети презиме у ејзенштејн. Остала мишљења? --Wlodzimierz (разговор) 21:54, 23. децембар 2007. (CET)

Чему Р у презимену?Ваљда треба Н? Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 18:14, 16. март 2008. (CET)
Pa po kojoj sada logici Ajzenštajn????? Molim nekog da mi da razumno objašnjenje.--Grofazzo (разговор) 19:37, 16. март 2008. (CET)

Koje rusko ćirilično E? Postoji takozvano e- abarotnae, odnosno obrnuto E (Э) i ono se uvek čita kao otvoreneo E--Grofazzo (разговор) 19:41, 16. март 2008. (CET)


По ко зна који пут, какве везе има како се неко слово чита у руском? Битно је само каква су правила по којима се нешто транскрибује на српски. Да сте се само мало потрудили, нашли бисте овај (последњи на линку) текст, у ком се, поред навођења правила, за пример експлицитно узима име Сергеја Ајзенштајна.

Посебно бих подвукао следеће реченице:

Ипак, ако се расправља о транскрипцији (прилагођавању) страних имена у српском, одлуку о томе не могу доносити странци, него наши стручњаци за правопис;

Битно је, међутим, да се коначно прошири свест да ТРАНСКРИПЦИЈА СПАДА У ПРАВОПИС;

...не можемо доносити сопствене норме игноришући Правопис;

Већина преводилаца (да о новинарима или дописницима и не говоримо) транскрибује страна имена „по слуху”, односно на основу сопственог знања страног језика. Кад би се сетили да отворе Правопис, увидели би да за правилну транскрипцију није меродаван само страни изговор, него да треба водити рачуна и о нашој традицији и о неколико других чинилаца.

Ако хоћете, преусмерите на правилан наслов; ако нећете, баш ме брига. Немојте само причати да нисте знали како треба јер сте све ово могли наћи часком преко Гугла, само да сте имали вољу за сазнавањем правилне транскрипције уместо позивања на своје познавање руског језика – који са српским нема везе.  — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 147.91.173.31 (разговор)

Допуна: сад видим да је чланак већ био на правилном наслову, и да је Bbasic приликом премештања напоменуо да је то по Правопису, што „стручњацима за руски“ очито није битно. Невероватни сте.  — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 147.91.173.31 (разговор)
Увек сам се питао да ли је правопис ту да он служи нама, или ми њему. Зашто измишљати топлу воду и ићи против укорењеног облика? -- Bojan  Razgovor  09:41, 19. март 2008. (CET)
Овај анонимац што је горе коментарисао се разуме у правопис ко глиста у шљиве. Учио сам руски целу основну, средњу школу, као и на факултету ваљда знам како се чита и транскрибује са руског на српски и без правописа. Та правила на којима се инсистира немају благе везе са практичним животом.--Grofazzo (разговор) 14:17, 19. март 2008. (CET)

Правилно је Ајзенштајн а не Ејзенштајн - Иван Клајн: Речник језичких недоумица, 2004, страна 12 . --Алекс (разговор) 16:14, 16. фебруар 2012. (CET)