Разговор:Срби

Из Википедије, слободне енциклопедије

Podela[уреди]

Tvoji izvori su nepouzdani, na stranom jeziku, uopste ne koristiš izvore na srpskom jeziku. U jednom tvom izvoru je naveden "Slavomolisano" jezik, ja koliko znam medju juznoslovenskim jezicima nema takvog jezika, u drugom izvoru srpskohrvatski jezik koji vise ne postoji. Imaš li ti objašnjenje za ovu podelu? Na osnovu čega je izvrsena i to jos na stranom jeziku? Kakvi su ono procenti, ko je došao do takvih procenata i kako??? Nigde naucnog objašnjenja , u tom izvoru nema hrvatskog jezika, gde je on? Sve nepouzdano.

Sto se tiče bunjevackog jasno je da se on ne može smatrati posebnim jezikom jer ni jedan lingvista ga ne smatra kao takav, i nemoj ti meni da ja sprovodim originalna istraživanja jer imaš izvor gde se vidi bliskost mog govora sa makedonskim govorima tako da je sve tu jasno. Lackope (разговор) 20:39, 4. април 2015. (CEST)

Лаки, ајд мало пусти да се страсти слегну. У међувремену, ја се искрено надам да ће се у ову расправу укључити и неки прави лингвиста... --CarRadovan (разговор) 14:26, 5. април 2015. (CEST)

Srpskohrvatski ima i dalje svoj ISO kod, tako da nebuloze o njegovom nepostojanju spira voda iz vodokotla. Pa i kajkavski ima svoj kod. Pitanje je samo dana kada se ukidaju srpski, bosanski i hrvatski. :)

Српски или српскохрватски нису два језика, већ исти језик. А остало су политичка имена за овај први и питање јесте кад ће се самоукинути... --CarRadovan (разговор) 14:31, 5. април 2015. (CEST)
Nema razloga da se ovde obazirem na prazno blebetanje jednog lutka (sockpuppeta): [1], [2]). Referenci koje bi podržale takvo blebetanje očigledno nema a na administratorima je sada da rade svoj posao i blokiraju ovog lutka i na ovoj vikipediji, kao što je urađeno na engleskoj, jer mu je ponašanje na obe vikipedije isto. PANONIAN (разговор) 16:02, 5. април 2015. (CEST)

Истина, као категорија у Викиенциклопедији не постоји, као што не постоји ни иначе у животу. Постоје квалификовани људи и институције, који су "именовани" својим научним доприносима, да по одређеним питањима и проблемима дају своје судове о њој. Само су ти људи и те установе референтни и само они могу бити референце и у википедији. Када се, рецимо, ради о српском језику, ја могу бити професор српског језика, лингвиста, али ако нисам научни радник, онда сам само, истина врло образован, репродуктивац научних знања и спознаја у и о српском језику. Могу их тумачити, али и ја једино могу да их потврђујем релевантним појединцима и научним институцијама навођеним у референцама. Важно је не заборавити, када се говори о википедији, да је истина = референца. Без потребе да се вријеђамо, од нас је довољно да одаберемо најреферентније појединце и институције. Једино још да се сагласимо који и које су то. У српском језику то су САНУ и филолошки факултет. Наравно када се ради о новоименованом "бошњачком" језику, када кажемо да бошњачки језик не постоји и наведемо релевантне референце (САНУ, ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ...), ваља због коректности и неутралности става,истовремено рећи и да по наводима Академије наука БиХ и сл. бошњачки језик постоји. Мислим да једино тако говоримо из позиције неутралног посматрача, што на крају и морамо бити, истину (Истина је питање референтног система из ког долази - Ајнштајн). То је наше посленство. Никако да пресуђујемо, а увијек да будемо досљедни представљајући обе стране. Мој лични став је да бошњачки језик не постоји. Ја то доказујем референцама (САНУ, ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК ...), али ја бих увијек навела да по мишљењу Академије БиХ и босанских лингвистичких институција он постоји! То је највише колико ми је и допуштено. --milica 16:27, 25. април 2015. (CEST)

Староседеоци[уреди]

У тексту се каже:"Међутим, с обзиром да се Y-ДНК Хаплогрупа I, коју данас налазимо као најзаступљенију код Срба, везује и за балканске староседеоце и за један део Словена, не може се са сигурношћу рећи да ли су они Срби који имају ову хаплогрупу по директној мушкој линији потомци балканских староседелаца који су се касније пословенили или потомци Словена који су се населили на Балкан." Не може да се каже ни једно ни друго, али може да се каже треће а то је да су и једни и други Срби, то је једини логичан закључак. Србима не требају историчари, већ они који знају да прочитају, зар не?--Aryanprince (разговор) 13:55, 12. новембар 2015. (CET)

Нација је једно, народ (или етничка група) је друго, а раса нешто сасвим треће. Аутор тог пасуса очигледно не разликује ово појмове, зато те ствари треба поправити. --Радован 17:12, 12. новембар 2015. (CET)
То је можда у западним државама тако, али код нас није. Српски народ и српска нација ту нема никакве разлике.--Aryanprince (разговор) 14:13, 13. новембар 2015. (CET)
Мора да се шалиш ?!? --Радован 17:03, 13. новембар 2015. (CET)

Ћирковић[уреди]

„Најранији помен Срба (Серби) налази се код античких писаца међу којима су Тацит 50. године н.е., затим Плиније Старији 77. године н.е. (Naturalis historia) те Клаудије Птоломеј (Geography, 2. век н.е.) у конотацији са Сарматским племеном Серби са северне стране Кавказа и на доњем току реке Волге”

Уклањам референцу на крају ове реченице, зато што Ћирковић нигде ово не тврди. Напротив, у предговору своје историје он изричито каже да нема намеру да се бави тим подацима:

This book is an attempt to shed light on the development of the Serbs and on the factors pertinent to their creation, development, and preservation as a social group. Since there is no theory to direct such research, these factors are taken from concrete historical circumstances that have already been studied and recognized. The origins of the Serb people are sought not in Pliny and Ptolemy, nor among the ancient Slav or IndoEuropean community, but among the Serbs and other Slav tribes that migrated to the territories of the northern Roman provinces in the sixth and seventh centuries.

Неко је дакле покушао да припише Ћирковићу тврдњу да се Срби помињу још у време Плинија и Птоломеја, што није нимало лепо и научно. У најбољем случају, мислим да је реч само о покушају да се реченица поткрепи било чим, па и погрешно протумаченим Ћирковићевим наводом.--Владимир Нимчевић (разговор) 11:22, 1. септембар 2016. (CEST)

Ето сазнали смо и ко.--Владимир Нимчевић (разговор) 11:25, 1. септембар 2016. (CEST)

Српски карти[уреди]

Зашто се бришу званичне српске картe шта изражуje званичан став државе Србије средином 19. века? Jingiby (разговор) 12:24, 13. мај 2017. (CEST)