Разговор:Средњовековне заставе Немањића

Ово опширан текст, али има ОГРОМАН број лоших ствари. Уколико се нико не буде противио, ја ћу те ствари изменити у скоријем року:

- Има велик број оваквих делова текста: а о чему нам управо говори у свом раду „Историја Срба“, чешки историчар Konstantin Josef Jireček (1854-1918) Јиричек нам налази још података Историчар Коста-Стојан Новаковић (1842-1915) нам објашњава итд. Да се не би сваки час говорило ко шта мисли и ко је шта рекао, Википедија има РЕФЕРЕНЦЕ, којих овде има велик број. То је добра ствар, али зато не треба написати у самом тексту: ,,Тај и тај историчар мисли то и то, него само поставити референцу на крају тог дела текста.

- Лоши линкови код доста личности: На пример, пише Краљ Стефан Урош V Немањић, а мисли се на Уроша I.

- Иако је текст на ћирилици, има делова као што су: Sigismund von Luxemburg, Konstantin Josef Jireček, папа Honorius III итд. који су писани латиницом.

- Такође, доста имена су написана погрешно: Евдокиа Ангелина Комненос, Алеxиос III Ангелос, Константинопољ, итд. То јесу њихова грчка имена, али ми их не пишемо тако, него Јевдокија Комнена, Алексије III Анђео, Константинопољ (Цариград) итд.

- У делу Ратна Застава Немањића се каже да је застава краља Владислава била чувана у Дубровнику. Онда пише нешто мало о Владиславу: Краљ Владислав је био четврто дете Стефана II „Првовенчаног“ Немањића (1165-1228), великог жупана (владао: 1196-1202 и 1204-1217), а потом и краља Србије (владао: 1217-1228). И то је У РЕДУ, наравно, треба да пише нешто о њему. АЛИ, онда иде ПОТПУНО непотребан део, што се тиче заставе и Владислава: Италијан Cencio Savelli (1148-1227), тј. римски папа Honorius III (папа: 1216-1227), послао је Стефану Првовенчаном круну (венац), признајући тим чином истог за краља. Растко Немањић (1174-1236), познат по монашком имену Сава (архиепископ: 1219-1233), овенчао је (крунисао) Стефана за краља 4. јануара 1217. године, по православном обреду у манастиру Жича. Од овог времена Стефан Првовенчани, уводи уместо титуле краља Дукље (до тада је титла „велики жупан“ била изнад краљевске), титулу великог кнеза Дукље, као што је постојала иста титула за владара Хума. Грчка принцеза Евдокиа Ангелина Комненос (1173-1211), тј. грч. Ευδοκία Αγγελίνα Κομνηνός, била му је мајка, а њен је отац био нико други до Алеxиос III Ангелос (1153-1211), односно грч. Αλέξιος Γ' Άγγελος, цар Ромеје (владао: 1195-1203). НА КОЈИ НАЧИН се то тиче ЗАСТАВЕ краља Владислава?!

- Један од стандардних (читај: најчешћих) облика владарских застава у средњем веку А зашто не би одмах написали НАЈЧЕШЋИХ?

- Застава, коју су носили краљеви Србије (из рода Немањића) била је обележена хералдичким симболом црвеног двоглавог орла (раширених крила) на подлози златне боје (а понекад и на белој). Може ли нека референца за то? Колико ја знам, био је црвени орао на сребрној (белој), а не на златној.

- Ђеновљанин Angelino Dulcert (Angelino de Dulceto/Dulceti или Angelino de Dalorto) Непотребно набрајање свих његових имена.

- Овај део је потпуно непотребан и широк. Овде се не прича о Душановој владавини, него о његовим заставама. Довољно је рећи укратко од кад до кад је владао, и поставити линк на његово име. Краљ Стефан Душан се прогласио за српског цара 25. децембра 1345. године (око Божића) у граду Серу (грч. Σέρρες). Према до тада већ увелико устаљеним обичајима, цариградски патријарх је крунисао цареве на Истоку, а папа, цареве на Западу. Пошто се Душан није могао надати да ће га ико од ове двојице крунисати, српска архиепископија је уздигнута на ранг патријаршије. Српски архиепископ Јоаникије I (архиепископ: 1338-1346), постао је први српски патријарх, и пошто више није било никаквих препрека, Стефан Душан Немањић је формално крунисан за цара 16. априла 1346. године (на Ускрс) у Скопљу, својој престоници. Крунисање су обавили већ поменути патријарх Јоаникије I (патријарх: 1346-1354) и бугарски (трновски) патријарх Симеон (патријарх: 1341-1348).

- Требало је у тексту РАНИЈЕ поменути прелазак са црвеног на белог орла (царства), а не успутно као овде: налазе се овде већ помињани српски цар Душан и његов син Стефан Урош Немањић. Оба владара (и цар и краљ) приказани су у оклопу, с тим што је на грудном оклопу Душана бели двоглави орао (хералдички симбол Српског царства), а на грудима његовог сина Уроша црвени двоглави орао (хералдички симбол Српског краљевства).

- Српска средњовековна држава целим током свога постојања као слободна држава (од Стефана Немање Завидовића па до дефинитивног пада под Турке 1459. године) је имала само две хералдичке ознаке, а то су били црвени двоглави орао на белој (или златној) подлози и штит са крстом и оцилима/огњилима. Два питања: 1. Откуд сад одједном штит са оцилима? Не кажем да није био српски грб, али није поменут НИЈЕДНОМ у току текста, до овог тренутка. 2. Сад овај део потире самог себе од малопре. Шта би са Белим орлом царства?

--MornLandazar (разговор) 09:28, 2. мај 2013. (CEST)