Разговор:Српски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу


Српска латиница се не користи[уреди]

Иако је постојала српска латиница, она која се данас користи није та, већ заправо хрватска латиница коју је осмислио Гај. Зато је нетачно написати у чланку Српски језик да се у писању српског користе српска ћирилица и српска латиница. То је кривотворење. Такође то треба навести и у чланку Српска латиница јер прави и он грешку. То што неко из неких политичких побуда а не научних жели да оправда коришћење латинице па потура овакво мишљење, иза личности Вука, је његов/њен проблем. Мислим требамо бити неутрални и објективни. Као што сте написали, али би требало потенцирати и појаснити, Вук је српску латиницу измислио за Србе Католике, док су још постојали тј. док се нису претопили у Хрвате. У матици (Србији), и где год Срби Православци живе, је сматрао за једино писмо српског језика српску ћирилицу. Ово ћу поставити и на разговорној страницу чланка Српска латиница па ко види нек мало прелиста чињенице и нек исправи грешку. — Претходни непотписани коментар оставио/ла је 122.150.70.149 (разговордоприноси)

Српска латиница се не користи у званичним документима Републике Србије према Уставу Републике Србије из 2006. године, а до тада је било једн од два равноправна писма. Наравно, не забрањује се писање латинице. Вук Караџић јесте измислио српску латиницу за Србе католике; али ова латиница која се данас употребљава није иста оној коју је Вук направио, а ни тадашњој хрватској латиници. Данас је српска латиница идентична данашњој хрватској латиници. --Марко Раденковић (разговор) 08:38, 11. новембар 2012. (CET)
Сам си рекао али ова која се данас употребљава није иста оној коју је измислио Вук. Што значи ова у употреби није његова како пише у чланку Српска латиница већ оног ко је начинио оваквом каква је данас. Просто. Даље, нисмо ми засели у САНУ а суседи у ХАЗУ и измислили идентичне азбуке након првобитних различитих латиница за српски па тако имамо српску и хрватску које су идентичне. У употреби је ушла хрватска латиница (испрва у Краљевини СХС ради братства, а потом новим таласом у Другој Југославији, због тога што је српска ћирилица била знак Православља и српске буржоазије па зато, и јединства). Првобитна хрватска латиница није била као данашња хрватска латиница али је дорађена од стране Хрвата Љ. Гаја узузев слова đ (занемарљиво) што је прави њиховом, у употреби код нас и њих. Нећемо ваљда по поступку извесних суседа све што је њихово и наше је. — Претходни непотписани коментар оставио/ла је ‎122.150.70.149 (разговордоприноси) 11:27, 10. децембар 2012. (CET/CEST)
Треба бити опрезан у коришћењу придева "српски" јер он нема исто значење (у ужем смислу) у изразима српски језик, српски градови, српски тенкови и сл. Он се може односити на народ Срба, на Србију као државу, на српски језик итд. Тако, на пример, српски композитор може бити и неко ко није по националности Србин (већ, на пример, Мађар, али живи и ствара у Србији и део је српске културне сцене), али исто тако српски глумац може бити и неко ко глуми у иностранству, чак и не зна српски језик, али је по националности Србин (на пример, Карл Малден). Битан је контекст. У том смислу, "српска латиница" је стандардизована варијанта латиничног писма за писање српског језика и као таква је прецизно обрађена у Правопису Матице српске. Ту уопште није битна националност људи који су радили на томе, а кад се већ помињу Гај и Хрвати, ствар се може релативизовати чињеницом да ни Гај није Хрват, а само писмо је заправо писмо Римског царства и латинског језика. Слова Č, Š и друга нису никаква нова слова, већ латинска слова C и S са додатим дијакритицима. Такве ствари нису патентирани изум и на њих се не може ставити национални монопол, тим више што је језик за који је прилагођавано то писмо "заједнички језик Срба и Хрвата", а правилан назив данашње латинице није Гајева латиница, него Гај-Даничићева, јер је у стварању њеног данашњег облика учествовао и Ђура Даничић, такође у оквиру заједничког српско-хрватског пројекта. На пример, у Гајевој латиници се слово Ђ пише као DJ, док је у Даничићевој Đ. У том смислу, када се говори о српској ћирилици и српској латиници, у лингвистичком смислу се мисли на стандардизована писма садашњег стандардног српског језика и, као таква, српска ћирилица се у Србији користи 150 година, а српска латиница 100. Када говоримо о старијим облицима српског писма, тада употребљавамо придев "српски" у историјском смислу, јер говоримо о старијим облицима српског књижевног или црквеног језика, а који више нису у употреби. Израз "српска латиница" је тачан и добар. 77.46.195.233 (разговор) 12:55, 16. фебруар 2016. (CET)
zašto se latinica u tekstu navodi kao "hrvatska latinica"? gaj i daničić su u okviru ilirskog pokreta preuredili latinicu za potrebe srpsko-hrvatskog, a ne samo hrvatskog kulturnog prostora. ili je navedite kao srpsko-hrvatsku, jer ona to i jeste, ili kao srpsku, jer postoje sasvim legitimni razlozi za to, počev od toga što je "potpisana" od vuka karadžića (bečki dogovor, XIX v.), do toga da je i politički ušla u saobraćaj 1917. na teritoriju kraljevine srbije, što je ozvaničeno potpisom predsednika kraljevske vlade srbije (krfska deklaracija, tačka 6). dakle, latinica koja se koristi u srbiji je srpsko-hrvatska latinica. nije pogrešno reći ni da se radi o srpskoj latinici, ali je svakako veoma uvrnuto na sr.wikipedia koristiti odrednicu "hrvatsko" za pismo koje se kod nas koristi već više od veka, koje je zapravo rimsko, i koje ima možda i većinski udeo u jezičkom saobraćaju kod nas. probajte da izbegnete auto-šovinizam u članku, a izrazito je detinjasto dirati u nacionalna osećanja srba koji pišu latinicom.— Претходни непотписани коментар оставио/ла је 77.105.29.242 (разговордоприноси)

Broj govornika[уреди]

Zamolio bih neko da mi predloži neku referencu odnosno link, pre svega autentičan, koji pokazuje da govornika Srpskog jezika ima zasita 12 milijona. Odnosno link koji pokazuje koliko ima ljudi koji govore Srpski kao maternji jezik na svetu (eng.: Native speakers) ... pošto će mi trebati za englesku vikipediju, gde se već neko vreme prepucavam oko broja govornika (tamo nam konstantno smanjuju cifre s vremena na vreme). Zamolio bih nekoga? (Правичност (разговор) 20:54, 10. јануар 2013. (CET))

У питању је слободна стручна процена лингвисте Ранка Бугарског на основу броја пописаних говорника српског са подручја Србије, БиХ, Хрватске, Црне Горе, Словеније, Мађарске, Румуније и процене о бројности Срба у земљама западне Европе и америчког и аустралијског континента. У питању није тачан број већ оквиран, са вероватноћом грешке од пар милиона и у плусу и у минусу.77.46.195.233 (разговор) 12:59, 16. фебруар 2016. (CET)

Чешка[уреди]

У Чешкој је српски језик такође мањински (један од 12 језика националних мањина). сајт чешке владе Можда је и у Словачкој, међутим ту немам извор.--Миланче (разговор) 02:45, 19. фебруар 2013. (CET)

Зар Косово више није у Србији. У кутијици где се налази списак држава у којима се говори српски постоје посебни подаци за Србију, а посебни за Косово. --Drazetad (разговор) 14:37, 11. октобар 2014. (CEST)

Odlično zapažanje Dražeta, uklonjeno je i hvala za dobru reakciju.--Soundwaweserb (разговор) 14:40, 11. октобар 2014. (CEST)

Tehnička[уреди]

Ne prikazuje dobro zastavu Srbije u infokutiji. --Munja (разговор) 17:23, 4. април 2017. (CEST)

Код мене све приказује добро, на оба места у инфокутији. Мислим на оно испод „Говори се у” и „Службени језик у”, на оба места се види застава.--Soundwaweserb (разговор) 17:41, 4. април 2017. (CEST)
Možda je do DNS-a ili cache-a, ali sam ga očistio. Možda se vrati kasnije. --Munja (разговор) 17:45, 4. април 2017. (CEST)
Ни код мене се тај шаблон за заставу Србије не приказује, ни на једној страници. Иста је ситуација кад одем на енглеску Википедију, док је на другим језицима све нормално--Ašhabad (разговор) 17:54, 4. април 2017. (CEST)
Покушај да очистиш кеш претраживача. Не знам шта би могло друго да буде јер код мене приказује све лепо овде и на другим пројектима.--Soundwaweserb (разговор) 17:59, 4. април 2017. (CEST)
Dodao sam na kraju ?action=purge i očistio. Možda je u tebe Soundwawe ostao cache kada je stranica fercerala :D --Munja (разговор) 19:10, 4. април 2017. (CEST)

Заштита[уреди]

Може ли неко склонити заштиту да би аутоматски потврђени корисници могли да уређују.СРХЕРАЛД (разговор) 10:42, 3. август 2019. (CEST)