Разговор:Централна процесорска јединица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Први поднаслов[уреди]

Било би лепо да овде додамо мало детаљнију историју, слике, чланке за појмове поменуте у овом чланку итд!

Подела процесора[уреди]

Подела процесора би могла да буде мало концизнија... Конкретно, подела архитектура на RISC i CISC више не пије воду, јер су мање-више сви модерни процесори опште намене дизајнирани тако да имају RISC архитектуру (да, укључујући и најновије Интел чипове, код којих се програмеру доступне x86 CISC инструкције прво преводе у низ једноставнијих инструкција које се затим извршавају на суперскаларном RISC језгру).

Уместо тога било би боље поменути још неке модерне концепте у архитектури микропроцесора, као што су pipeline, кеш меморија, OOE, спекулативно извршавање, предикција гранања, мултипроцесирање, суперскаларне архитектуре, EPIC архитектуре и сл.

-- Random 19:45, 20. јун 2006. (CEST)

Па, уствари, и "пију" и "не пију". Интелови процесори нису типични RISC већ су архитектурално и даље веома CISC само што се по много томе опасно приближавају - уз екстремну сложеност архитектуре (наиме, интерно се инструкције и даље преводе у "под инструкције", што није у духу RISCa. Дакле тачно је да имају RISC језгро, али их то чини оним што се некада звало ERISC.


Суперскаларне архитектуре сам само поменио, али нисам стигао да идем у детаље. Као што сам рекао у свом коментару, надао сам се да ћу да подстакнем даљи заједнички рад на чланку - ето сад си ти ту па помози.

Што се тиче -{pipeline}, cache, и осталог што си побројао и то би требало описати, али ту се више, реално, не ради о подели већ о карактеристикама - да ли имају нешто или не.

Само напред!

--Asusnjar 20:01, 20. јун 2006. (CEST)


Имаш ли неки линк/референцу везану за ERISC, и пример који процесори користе/су користили такву архитектуру? Ја никад нисам чуо за то, а Google није ништа ископао. -- Random 13:43, 16. јул 2006. (CEST)


Давно то беше... Рецимо Intel је много брундао о томе када су се појавили први RISC микропроцесори и називао је своју iAPX/x86 серију ERISC. Е сад, то је сећање. И ја сам пробао да нађем неки помен о томе али нисам нашао. Пробаћу да нађем на папиру...

--Asusnjar 13:28, 18. јул 2006. (CEST)

Види, па ако не ископаш, да избацимо то, могуће да је била у питању нека Интелова маркетиншка жвака. У ствари ја бих најрадије потпуно избацио све те поделе, мислим да превише одвлаче причу од суштине чланка. Пробаћу да осмислим неку бољу, некако више енциклопедијску организацију целог текста. -- Random 18:32, 21. јул 2006. (CEST)

Процесор није најважнији део рачунара?[уреди]

У апстракту чланка је потпуно непотребно у две реченице објашњено како процесор "није најважнији део рачунара". Сматрам да је беспредметно разматрати који је део "најважнији", а чак и ако би разматрали, микропроцесор вероватно јесте најважнији део рачунара, јер његова архитектура најдиректније утиче на употребну вредност и примену тог рачунара.

-- Random 19:45, 20. јун 2006. (CEST)

Слажем се са примједбама и мислим да би требало да коригујеш чланак, те унесеш те промјене и избациш оно што сматраш непотребним. --Славен Косановић {разговор} 19:53, 20. јун 2006. (CEST)

Такође. Чланак је почео са констатацијом да процесор јесте најважнији део, што сам ја само, несрећно, променио у супротно а вероватно је требало да просто укинем то.

--Asusnjar 19:55, 20. јун 2006. (CEST)

Без програма који би извршавао ... не може да уради апсолутно ништа. Ово делује мало увредљиво (да не кажем понижавајуће) према једном парчету хардвера. Зар то не може некако другачије да се каже? Darth Vader 20:19, 20. јун 2006. (CEST)

Уклонио сам ту речиеницу, док не видимо да ли је заиста уопште потребна тако, или слично формулисана. Ја мислим да није, јер овдје говоримо о једном (битном) физичком дијелу рачунара, а не о комплетном рачунару са уграђеним или инсталираним софтвером... --Славен Косановић {разговор} 20:34, 20. јун 2006. (CEST)


Централни процесор?[уреди]

Предлажем да се, слично као на енглеској википедији, овај чланак пребаци под Централни процесор, а да Процесор буде редирекција или страница за дисамбигуацију (централни процесор, процесор звука, процесор сигнала...)?

-- Random 11:49, 15. јул 2006. (CEST)

Хм... има смисла, али ајде када то радимо да урадимо до краја. "Централни процесор" је израз који се користио и углавном се односи на једнопроцесорске системе (баш као и CPU). Можда је боље "главни процесор". На крају крајева, пошто их сви зову "централним", можемо да почнемо тако па да само наведемо да није баш увек у центру :) ...

--Asusnjar 13:30, 18. јул 2006. (CEST)

Термин "CPU" се користи још од 60-их година, и добро је дефинисан и познат. Не видим разлога да ми сад откривамо топлу воду. Придев "централни" се користи да би се процесор диференцирао од "периферијских" уређаја. Наравно, рачунар може садржати више централних процесора (као што и "центар" града може да садржи више општина). Мени лично је таква номенклатура (центар-периферија) сасвим ок.

-- Random 09:58, 20. јул 2006. (CEST)

Организационе јединице[уреди]

Прво није тачно како је написано да се процесор састоји из две јединице управљачке и операционе. Процесор се састоји из три главне функционалне јединице: јединице за прибављање наредби, јединице за превођење наредби и извршне јединице.

Јединица за прибављање наредби прибавља наредбе из меморије, која може да буде посебан адресни простор, чак физички недоступан преко адресног простора за податке (тзв: Харвардска архитектура) или из заједничког адресног простора за програм и податке (Вон Нојманова архитектура). Јединица за прибављање инструкција извршава инструкције промене тока програма, а оне које то нису прослеђује јединици за превођење, која дату инструкцију на свом улазу преводи у већи број корака (тзв: микроинструкције) које прима извршна једеиница. Микроинструкције су практично редоследи паљења прекидача на магистрали или више њих зависно да ли се ради о једно-магистралној извршној јединици или чак дво или тро-магистралним извршним јединицама. Извршна јединица садржи све регистре процесора , неколико (изнад поменутих) магистрала и аритметичко логички пакет кола (сабирачи, множачи, делитељи, компаратори, поједине логичке операције, већ у зависности шта процесор подржава - поједини процесори подржавају (извршавају) само сабирање и одузимање па је остале аритметичке функције потребно програмски реализовати). Извршна јединица садржи и такозвани STATUS регистар у коме стоје поједине заставице (битови) које се користе приликом условног гранања програма. Извршна јединица дели регистар за бројање наредби (instruction pointer - program counter) и STATUS регистар са јединицом за прибављање инструкција, те на многим процесорима корисник може уписом у IP(PC) регистар да промени ток програма.

Векторски процесори тј. SIMD процесори, садрже једну јединицу за прибављање инструкција, која је мало другачија у односу на регуларне процесоре, и више парова јединица за превођење и извршних јединица, стим што извршне јединице имају и додатану заставицу у статус регистру којом у зависности од њене вредности пар извршава следеће инструкције или не. Јединице за превођење инструкција код ових (SIMD) процесора подржавају и посебну инструкцију за (ре)сетовање ове заставице (већ према архитектури).

Сада на основу положаја скупа инструкција процесора у простору између програма на високом програмсок језику са једне стране и микроинструкција са друге стране имамо CISC и RISC архитектуру скупа инструкција. CISC (Complex Instruction Set Computer) је архитектура која обично садржи велики број инструкција (од 150 до 1000), и инструкције су по функционалности које извршавају ближе наредбама програмског језика високог нивоа. Обично се веђина ових инструкција извршава у више процесорских циклуса.

Са друге стране RISC (Reduced Instruction Set Computer) је архитектура која садржи обично мањи број инструкција (од 30 до 200), и ове инструкције су по функционалности ближе микроинструкцијама и обично се већина њих извршава у исти број процесорских циклуса а обично је то само један.

Нема процесор код кога се инструкције не преводе у мироинструкције, већ је само питање положаја скупа инструкција на горе поменутој скали. За реализацију појединих инструкција потребно је више микроинструкција а за неке мање.

Треба напоменути да савремени процесори, који су по тзв. корисничком огружењу потпуно компатибилни старијим моделима који су извршавали инструкцију по инструкцију данас не раде тако. Плод рада савремених процесора и процесора будућих генереција занива се на примитивној вештачкој интелигенцији која покушава да нађе смисао у низу програмских инструкција, и када нађе извршава исте далеко брже него што би то радио процесор ранијих технологија, све и да ради на фреквенцији истој па чак и већој него савремени процесори.

Ту има још доста ствари, а цео чланак је веома штуло написан и са доста погрешних информација.