Разговор:Шестојануарска диктатура
 |
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Правном факултету Универзитета у Београду. Датум уноса: април — јун 2020. Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије. Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији. |
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
| Архиве: 1 | |||
 | Извори за унапређење овог чланка можда се налазе на спољашњој вези „Шестојануарска диктатура” — вести · новине · књиге · академик · JSTOR · слободне слике |
Mondo???[уреди извор]
Vidim da je kao literatura koriscen sajt monda i njihov clanak nekog Marka Protica. Nije to dobro. Jeste uglavnom sve tacno i dobro napisano, ali je trebalo koristiti Petranovica i drugu mozda noviju literaturu — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Maharaja (разговор • доприноси) 18:16, 28. август 2009.
Докле је трајао период диктатуре?[уреди извор]
У овој чланку се наводи да је период диктатуре, односно "апсолутистичке владавине краља Александра" (што је донекле већ ублажена формулација) трајао до доношења наметнутог устава 1931. Имате ли изворе за тврдњу да је диктатура тада завршена, и да је након тога враћена парламентарна демократија?
Ја, са друге стране, имам изворе да је краљ 1931. "легализовао" своју диктатуру прогласивши "Октроисани устав".[1] Странке су и даље биле забрањене, а страначки лидери, попут Мачека и других, затварани. Тек након што је краљ-диктатор убијен у Марсељу 1934. године, под регентом Павлом Карађорђевићем је дошло до "благог отклона од режима диктатуре".[2] Парламентаризам је полако поново успостављен, а тек 1935. године су расписани први избори на којима је наступила опозиција. --Mladifilozof (разговор) 17:46, 15. новембар 2014. (CET)
Božićna diktatura?[уреди извор]
Zašto se ova diktatura ne naziva Božićnom ili bar Badnjevečernom diktaturom? U našoj „svetovnoj“ državi vrlo često se važni događaji vezuju za verske praznike. Čak i u vreme stare Jugoslavije kad smo bili i katolička zemlja. Npr. 1921. imamo Vidovdanski ustav. Po principu ostani đubre do kraja (ili ti pojedi govno do kraja) trebali bi ovaj značajan događaj zvati po verskom prazniku. A tako ljupko zvuči Božićna diktatura, zar ne?
- Не расписујемо ми овдје конкурс гдје бирамо најбољи назив. Чланак је назван јер се тако означава у литератури, један општеприхваћен назив. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:37, 10. децембар 2014. (CET) с. р.