Разговор:Autorsko pravo

• Друго, већ сам негде овде писао о ауторским правима, па не бих понављао све. Оно што је онај наш на српском написао о ауторским правима уопште се не односи на ово како ми овде пишемо. Ја бих стварно волео да прецизно знам шта су ауторска права, али не само теоретски него и практично. Знам случајеве кад је неко преписао нечију докторску дисертацију па докторирао. Кад се открило нико му није одузео докторат. Претпостављам да си ти оних 50 година одвалио офрље. Какве везе има временска дистанца са нечијом смрћу? Потпуно ми је јасно, али то треба да буде и другима, да је пожељно ускладити (не)поштовање права у Србији са истим таквим на википедији. Шта је кршење, кад те неко пријави, или треба радити на самоцензури? Ја сам можда до сада кршио та права (а можда и нисам) али ми се нико до сада није јавио и поред тога што се свуда потписујем. Да ли да покушам са тестирањем са што већим кршењем док ме неко не упозори, па да онда смањим? Чуо сам за аферу са Авалом на енглеској вики, не знам о чему се ради, искрено, и не занима ме, јер сам тамо престао (до даљњег) да пишем, а занима ме само шта се дешава на овој нашој. Горак је туђи хлеб. Да нисам тврдоглав, показује следеће: затражио сам и добио права да пренесам неке текстове са једног домаћег сајта, али искључиво на српској википедији. То су ауторски текстови и требаће их сачувати да их неко не мења. мислим да то неће бити проблем, увек је могуће направити линк према вани па тамо дискутовати. Зато је пожељно да корисници буду регистровани. :domatrios

Општи моменти у ауторском праву везаном за Википедију

• Сви текстови на Википедији су написани под Лиценцом за слободну документацију Гнуа. Лиценца на енглеском се може наћи овде. --Милош 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)
• Ова лиценца, отприлике, говори о томе да се текст који је под њом лиценциран може мењати до миле воље све док задовољава два услова: (1) да постоји забелешка о томе ко је направио текст и ко га је и како мењао и (2) да сваки производ и даље буде лиценциран под истим условима. Преко тога, ова лиценца даје право свима да текст умножавају док год поштују претходна два правила. --Милош 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)
• Википедија, тачније, софтвер Вики решава то тако што постоје белешке о верзијама одређеног текста. А назнаком да се не сме стављати текст који има неко друго ауторско право, као и тим да се експлицитно захтева да сваки текст који је овде приложен буде објављен под Лиценцом за слободну документацију -- решавају се проблеми који могу настати кршењем нечијег ауторског права. --Милош 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)
• Нешто ниже ћу објаснити детаљније о предностима и манама ове лиценце и импликацијама на српској Википедији. Претходно ћу одговорити на твоја питања. --Милош 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)
• Нисам офрље рекао 50 година од смрти аутора. То је правна чињеница кад је у питању важеће (позитивно) право у Србији. Све до тог времена, осим ако друкчије није речено у опоруци или аутор нема наследнике ни рођаке, корист од ауторског права имају његови наследници. Тако ће тек нешто после 2020. године бити могуће слободно умножавати дела Иве андрића, тек нешто после 2040. године дела Борислава Пекића. Али, Јован Скерлић је умро пре скоро 100 година (како ми се чини, или има више?), па је његова дела могуће умножавати без последица. После тог периода дела постају јавно добро. То значи да не постоји никакво ограничење у њиховом коришћењу. Чак није неопходно ни наводити извор. --Милош 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)
• Кршење ауторског права је мало сложеније. На Западу је врло развијено различито пријављивање овог и оног због кршења ауторског права. Код нас то никад није било у некој значајнијој мери, али су се, узмимо, издавачи увек трудили да не штампају књиге без одобрења аутора. Е, сад. Када неко пријави да је на српској Википедији чланак којим се крши ауторско право, то онда представља проблем за Википедију и њене правне осниваче. Крајња консеквенца тако нечег може бити велика одштета коју би правни оснивачи Википедије морали да плате. Зато се и захтева стриктно поштовање ауторских права. Наравно, проћи ће године и године док се код нас не досете да тако могу стицати велике новце. У том смислу смо у поприличној предности, јер недостатке који се тичу кршења ауторског права можемо исправити у ходу. --Милош 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)
• Лиценца за слободну документацију Гнуа омогућава несметан пренос информација кроз стварни или виртуелни простор. У томе је њена главна снага и то њу чини једном од најбитнијих окосница развоја наше цивилизације. Мане би се могле састојати у томе да не можеш зарадити велике новце само на основу продавања својих права неком да објави твој текст. Али, увек се да наћи нека мера у којој ћеш на основу донација, економског улагања неке компаније у твој рад који ће бити објављиван под овом лиценцом или потенцијално врло доброг посла моћи материјално искористити оно што си урадио. --Милош 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)
• Опет, ми се налазимо на рубу Википедије. Чак и да имамо чланака колико енглеска Википедија, опет ћемо бити на рубу, јер има мало људи који знају читати и писати српским. У том смислу се увек може условно излазити у сусрет неким посебним жељама људи који би дали свој текст само српској Википедији и то под одређеним условима. Ипак, то није неко најсјајније решење. Колико год ја имао добре воље, не значи да ће нека друга администраторска постава (у којој и ти можеш бити) имати већински такво разумевање. Још ако се у то уплету и стјуарди, онда тек неће бити места за такву врсту заштите. Толико добро знам какве бих одговоре добио кад би на листи или на неком месту на енглеској Википедији поставио неко такво питање ("Да ли бисмо ми могли направити неки изузетак...?") -- да ми се свакако и не поставља. Никакви ми аргументи не би помогли. --Милош 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)
• Видео сам да сте се ти и Ђорђе расправљали око потписивања докумената. Како ми не смета да неко себе потпише испод свог текста, нисам хтео да се мешам. Ипак, дао бих ти савет како ћеш моћи да експлицитно оставиш траг да си ти тај који је написао тачно одређени документ: Прво, напиши у напоменама да си то ти урадио и да би, пошто те та тематика занима, хтео да те контактира онај ко жели мењати твој текст. Потом, напиши на својој страни да си ти написао тај текст, али немој стављати везу према чланку, него према одговарајућој верзији. Узмимо, везу према свом чланку о Хорацију не би означио са [[Хорације]], већ са [http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&oldid=4675 Хорације]. Копираш из историје чланка линк на време и годину. (У овом случају, то је "20:52, 8 Авг 2004".) Па тај линк убациш у текст не као интерни (између дуплих угластих заграда) већ као екстерни (између једноструких угластих заграда). У случају да се догоде неке мале промене (какву је у овом случају направио Romanm додајући, вероватно, везу ка словеначком чланку), своју везу освежиш. Слично томе би могао чинити и са чланцима које ти други људи дају да их поставиш на српској Википедији. Ипак, ако хоћеш бити у потпуности искрен, мораш им рећи да се постављањем чланка на српској Википедији дај чланак објављује под Лиценцом за слободну документацију Гнуа, са свим последицама. --Милош 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)
• Надам се да сам био довољно опширан и да сам ти решио недоумице поводом ауторског права. --Милош 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)

Доматриосов одговор

1. 1. Надам се да сам био довољно опширан и да сам ти решио недоумице поводом ауторског права

Био си опширан, али мени ниси решио недоумице. Можда је теби јасно, јер твој начин гледања покрива подручје којим се бавиш. Имао сам прилике да о овоме разговарам на другој страни, па је и тамо приметна доза неразумевања. Проблем лежи вероватно у томе што је појам ауторског права прилично растегљив, односно онолико сужен колико се на њега гледа. Да би се решио овај проблем, потрбно му је прићи са две стране: теоретске и практичне. Даље би проблем требало поставити у одређене категорије, напр.:

• 1. Ауторско право и појам власништва
• 2. Ауторско право у односу на шервер.
• 3. Кршење ауторског права и последице
• 4. Начини заобилажења ауторског права
• 5. Ауторско право за специфицирани случај
• 6. Дијалектика или промењивост појма А.П. у времену.
• 7. Законска регулатива у теорији и пракси.
• 8. Ауторско право и виши интереси (алтруизам, родољубље итд)

Да не би превише ширили тему и отишли у филозофију, треба сузити дискусију првенствено на тачку 5. Ми ништа не крадемо, злоупотребљавамо, носимо кући, угрожавамо, не богатимо се (материјално), не подцењујемо, већ само обрађујемо и прилагођавамо информације у сажетом облику који је примерен енциклопедији. Неки су моји текстови ауторски у већој или мањој мери, а неки нису, али је за сваки текст било потребно уложити одговарајући интелектуални рад: наћи књигу, прочитати, изабрати занимљив део, преписати га, прилагодити га и послати на википедију. Колико је то тешко или није, мање је важно, али заслужује да се вреднује. Зато сам Ђорђесу написао да се википедија непоштено односи према својим члановима. На неком праведном суду (каквог нема) за такво робовласничко понашање које она сматра добровољношћу и демократијом – парницу би изгубила. Несумњиво је да постоје обострани интереси, али то не негира злоупотребу. Познато ти је да западне фирме у неким неразвијеним земљама плаћају домородачке раднике за дан рада само један долар. И то се може звати обострани интерес, а може и другачије.

1. 1. (1) да постоји забелешка о томе ко је направио текст и ко га је и како мењао и...

Споменуо сам мој случај на енглеској вики. Мој текст је неповратно избрисан. Не осећам потребу за реваншизмом, већ ми је тај случај само мало боље отворио очи.

1. 1. људи који би дали свој текст само српској Википедији и то под одређеним условима.

Мој последњи текст Римска књижевност је нека врста уобличавања материјала из књиге Литере латине од Милана Будимира (којег ја изузетно ценим). На тексту нисам много интервенисао. Међутим што се тиче садржаја под одређеним писцем ствари постају занимљиве. У писању користим сву могућу литературу која ми је доступна. Неприкосновени узор у писању ми је Енциклопедија Британика која ми је на хард диску (4 CD-а) и њу користим само као усмеривач у трагању. Са ње не преводим за википедију. Ако се сећаш, превео сам онај мали текст о споредном египатском божанству Бесу. Дакле опис писаца сам хтео да допуним текстовима Мирославе Мирковић из њене најновије књиге која је тек издата. Будући да је њена књига свежија, ауторско право би требало да буде снажније.

1. 1. ...корист од ауторског права имају његови наследници.

Да оставимо Мирковићеву по страни. Рецимо да ме Будимирова породица тужи за кршење права које она има. Што да не. Међутим, и Будимир и Мирковићева су копирали, позајмили, украли велик број текстова од Машкина који је написао Историју старог Рима. Дакле, Будимирову породицу би се могло тужити за кршење ауторских права (није прошло 50 година од смрти Машкина). Ако породица преузима нека наследна права, по закону преузима и обавезе, или то у овом случају – пуј-пике више не важи? Захваљујем на објашњењу како да експлицитно оставим трага на својим текстовима. Уместо да се потписујем треба да користим (за мене) прилично компликовану методу скривеног означавања текста. Размислићу шта ми је једноставније. Да ли ме утисак вара или не, изгледа ми као да мој потпис неког угрожава. Мени туђи потпис чак и на мом тексту не би сметао. Да нема то неке везе са враџбинама?

Хтео сам да кажем раније, али је можда и ово добра прилика. Желим да похвалим твој рад на српској википедији и мислим да нисам једини који то цени. Да нема твог доприноса википедија би била много сиромашнија и изгледом и садржајем, него што је данас. Само напред! :domatrios

Милошев одговор

• (Изделио сам разговор због лакшег сналажења.) --Милош 05:26, 28 Авг 2004 (CEST)
• Укратко, то о чему причаш није кршење ауторског права. Да издаш књигу која би по садржају била само мало испреметана туђа књига, не би кршио ауторско право, већ би то био плагијат. А једина консеквенца тако нечег је морална осуда, а не и правна. Са друге стране, енциклопедије се углавном и састоје од кратких црта нечијег става, тако да су у ширем смислу готово све енциклопедијске одреднице плагијати. Наравно, треба ово условно узети, пошто, нпр., Британика запошљава врхунске стручњаке из различитих области. Па, опет, и на њима је да квалитетно препричају туђе ставове. Јер, обично не говоре о неким својим, већ о туђим ставовима. --Милош 05:26, 28 Авг 2004 (CEST)
• Што се потписивања тиче, објаснио сам ти шта би било "коректно" са становишта Википедије. Мени апсолутно не смета ма чији потпис; а имамо исти став да нам не би сметао ни туђи потпис испод нашег рада: Нико ми неће наудити тиме што оно што сам ја рекао присваја себи. Штавише, показало би се да је мој став тиме "исправнији". --Милош 05:26, 28 Авг 2004 (CEST)
• Хвала на похвалама. И мени је увек драго да видим да неко жели да пише на оваквим местима. Стицајем околности, имам мало више искуства у раду на оваквим пројектима, па мој рад долази до већег изражаја. Верујем да ће тако бити и са тобом и са сваким ко дуже време проведе на Википедији. И ја сам хтео дуже време да предложим нешто сваком од српских Википедијанаца који живе у Београду: Хајде да се видимо. Мој број телефона је 064 1902980, па ме позови. --Милош 05:26, 28 Авг 2004 (CEST)