Разговор с корисником:Оли/Архива 2
Видим да си ме разумела.--Филип Кнежић (разговор) 12:16, 4. август 2007. (CEST)
Нисам администратор, управо се гласа за то, реци само шта ти треба, волим да помажем, нема везе, убудуће ћу ти ја архивирати странице, ти само реци, има доста људи на Википедији који то не знају али шта има везе. Странице се не архивирају саме. Питај сад то што си хтела
.--Филип Кнежић (разговор) 12:23, 4. август 2007. (CEST)
Не разумем се ни ја најбоље, ја сам админ на цитатима, мислим ако је истекло седамдесет година од смрти аутора, да тада текст, слика, постају јавно власништво, вероватно је тако и за књиге.--Филип Кнежић (разговор) 12:50, 4. август 2007. (CEST)
Ја ћу све средити убудуће немој да дираш--Филип Кнежић (разговор) 12:54, 4. август 2007. (CEST)
Ето сређено.--Филип Кнежић (разговор) 12:57, 4. август 2007. (CEST)
У архиву два ћемо ставити кад буде потребно сад је празна, нисам админ па не могу да избришем, а што се тиче оног разговора, то мораш да подесиш на моја подешавања у горњем десном углу. Мислим да би требало да стоји [[Корисник:Jlna|Jlna]] [[Разговор са корисником:Jlna|(разговор)]]
- Ево админ је избрисао.--Филип Кнежић (разговор) 13:34, 4. август 2007. (CEST)
Проба[уреди извор]
- Браво--Филип Кнежић (разговор) 14:49, 4. август 2007. (CEST)
Ne mozes da probas kod sebe, mora od nekog drugog, jer kod tebe nece raditi--Филип Кнежић (разговор) 15:33, 4. август 2007. (CEST)
Kod mene radi onako kako si mi ostavila malo pre
Ово задње што си ми написал ради скроз и потпис и разговор, а ово горе избриши, није примерно за страну за разговор. М све је у реду--Филип Кнежић (разговор) 15:38, 4. август 2007. (CEST)
Evo iskopiraj ovo [[Корисник:Jlna|<span style='color: Red'>Jlna</span>]][[Слика:Gaim.svg|25px]] [[Разговор са корисником:Jlna|<span style='color: Blue'>reci</span>]] u podesavanja pa mi se javi, ako nece, onda ti ne mogu pomoci.--Филип Кнежић (разговор) 15:46, 4. август 2007. (CEST)
Свети Сава[уреди извор]
Нисам раније проверавао у школском издању. Сад сам погледао и заиста, у тачки 19ц, стоји (додато у загради): „није погрешно ни ако се нпр. свети узме као део двочланог имена, рецимо Свети Петар и Свети Сава у причама или у слободном избору писаца текста“.
С једне стране си, дакле, у праву, заиста је негде забележено. Међутим, с друге стране, званичан је само „велики“ Правопис, док су школски приредили исти људи али требало је да он представља само скраћену верзију (не и измењену).
Будући да је ово правило нашло пут до школског, има разлога да верујемо како ће се појавити и у следећем издању интегралног. Међутим, лично дотад ипак не бих користио ту могућност, јер није „сасвим“ озваничена; мада, факат је да и онај ко се за то определи има на шта да се позове.
Незгодно јесте, и најбоље би било да раскорак није ни направљен, али шта сад можемо.
Цркве се у „Недоумицама“ помињу управо под одредницом цркве, па можеш проверити.
Поздрав,
Bbasic 16:02, 4. август 2007. (CEST)
Хелоу[уреди извор]
Е, ако си ово писала Башићу, требало је на његовој страни...
Да ти оговорим:
1 и 2 - Да, могуће је поређати по азбучном реду и то ти је супер идеја. Погледај Списак српских уметника, ту су поређани по азбучном реду, па види да ти неки администратор то среди. Не мора да буде админ, може и било ко ко зна. Видим да је Фића расположен за помагање, а сигурна сам да он зна то да уради, па питај њега.
3. Такође ми се чини да би онда то такво могло у јавност?
Не, јер није енциклопедијски чланак, већ приручник. Ту има разлике, јелда?
4. Писање великог и малог слова је велика област, па мислим да би то требало да буде посебна страница, ако се слажеш и исто можемо направити за нас и за јавност? То можеш направити као посебан чланак "за јавност, и онда само додати линк ка том чланку у самом приручику под слово нпр. В - велико слово или/и М - мало слово.
Не знам како је у Шпанији, али овде је ледара, џемпери и дуксеви, ти си вероватно на плажи:). То теби на Златибору, онима у Бгд сигурно гори мозак.. Јел још увек онако грозно вруће? Мама ми рече да је недавно било 45 у Бгд, а 47 у неким другим градовима. Само што нисам пала у несвест кад ми је рекла.
П. С. Како да направим архиву?
Видим да ти је Фића помогао, а и леп ти потпис угодио...--Maduixa
kaži 16:24, 4. август 2007. (CEST)
Остави стари потпис, и он може да помоне.--Филип Кнежић (разговор) 16:31, 4. август 2007. (CEST)
Потпис[уреди извор]
Па то све треба да прекпираш тамо где сам ти рекла. Погледај горе где су твоји подаци и имаш део који каже, Моја подешавања. Кликнеш и тамо жеш видети где пише потпис. Треба да марираш где пише Чист потпис, а у саму кућицу потпис, залепи ово што стално копираш. Сачувај и готово.--Maduixa kaži 16:39, 4. август 2007. (CEST)
Jlnareci mi 17:42, 4. август 2007. (CEST)
Па шта да ти кажем... Најбоља сам! (мама не није учила да будем лажно скромна, хехехе...)....
Geografija Indije[уреди извор]
Možeš li da pregledaš tekst članka Geografija Indije. Namučih se u ova dva dana da nađem sve naše nazive država, regiona i sl. Tekst je bio za malo predložen za brisanje pa sam se ja potrudio da ga sredim. Problem je bio što nije na srpskom već ga je neko ubacio na hrvatskom. Pokušao sam i to da sredim, da sve prebacim u srpski ali nisam siguran da je sve na svom mestu. Zato bi bilo dobro ako imaš vremena a pošto je to tvoj fah da pogledaš i popraviš šta nije dobro. I Maduiši sam rekao.Pozz--Jefe / Разговор
- Nije kasno. Pogledaj prvo stranu za razgovor da vidiš šta je rađeno. Pa onda pogledaj članak. Uvek je problem kod prebacivanje teksta iz jednog u drugi jezik. Srećan rad--Jefe 09:48, 5. август 2007. (CEST)
- Pa šta možeš uradi. Inače najbolji je zajednički rad, pa planiram da radim nešto novo i uključim par ljudi. Ako si za javiću.--Jefe 10:08, 5. август 2007. (CEST)
Управо сам оставила коментар. Погледај. --Maduixa kaži 16:30, 5. август 2007. (CEST)
Pozabavio sam se celim tvojim spiskom zamerki. Hvala na pomoći. Mislim da je to sad sasvim ok članak. Pozz--Jefe 22:00, 5. август 2007. (CEST)
О хирурзима[уреди извор]
ОК, хвала. Рекоше ми да се изговара Хефе. Што се тиче идеје да неко не би требало да коментарише област из које нема формално образовање - не слажем се, не слажем се, врло се и принципијелно не слажем! :) Идемо овако. Да ли допушташ могућност да неко ко је формално стручан за неку област у истој начини неку грешку (наравно да допушташ.. :) )? Верујем да такође допушташ и да неко ко није формално стручан за исту област буде у праву што се те области тиче. Још се може десити и да се поклопи па да лаик буде у праву око неког питања, а формални стручњак да погреши (ко ради - тај и греши). Ти значи кажеш да чак и у том случају, лаик треба да ћути у богобојажљивом поштовању, јер је овај забога формални стручњак? Не слажем се, а верујем ни ти када боље размислиш. Наравно да ако приметим нешта за шта ми се чини да је грешка ћу указати на то, ма о којој области да се ради. То наравно не значи да сам у праву, али свакако да имам право да укажем на то.
Узмимо и тај екстремни пример хирурга. Конструишимо прилично невероватну ситуацију да присуствујем некој операцији (а да нисам предмет исте :Р). Шта ако сам баш дан пре тога ето, разоноде ради, листао уџбеник из ургентне медицине (на пример.. волим ја тако с времена на време), и у том уџбенику сам прочитао неки податак. Податак ми је кристално јасан, и свеж у сећању, али видим да се хирург спрема да учини нешта шта је очигледно у супротности са неопходним процедурама, и може да угрози живот пацијента. Ти хоћеш да кажеш да ја треба да ћутим, јер забога, ја нисам формално стручан, а хирург (какав-је-да-је) ипак јесте, и да пустим да овај убије пацијента!? Па наравно да нећу да ћутим, већ ћу да запитам хирурга (или кога већ), да ли је он баш сигуран да жели да направи такав рез. Тако бих урадио и ја, и ти и свако други. Ето, ја баш нисам стручан за област права, па не знам да ли постоји нека кривична одговорност ако тако ћутиш и пустиш да човек из незнања убије другог човека - небитно је. Ја бих се у супротном осећао као убица, и наравно да бих реаговао. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:31, 5. август 2007. (CEST)
Жељно очекивани коментари :)[уреди извор]
Прошлу поруку сам писао у брзини јер сам се спремао за пут, тако да сам прескочио обазрети се на неке ствари, па и на молбу да погледам текст који си написала. Ипак, одложићу то за још неко време, пошто сам тренутно на поменутом путу и немам литературу уз себе, а не бих да прегледам офрље; чим се вратим (што ће бити за десетак дана), пренећу ти коментаре. Засад могу да приметим само то да си писала наслове одељака великим словима, што није пракса овде (а и, бар мени, делује ружно, прегломазно).
Питала си, индиректно али нема везе, и како се мења презиме Фекете. Није лако уклопити ово презиме у наш падежни систем, те Егон Фекете сам каже како највише воли да избегне промену додавањем неке одредбе испред која би омогућила да презиме остане у номинативу („писао сам господину Фекете/Егону Фекете“). С друге стране, Клајн не бежи од промене (да се одмах разумемо, ово није неслагање попут оног с црквом/Црквом, већ су овог пута посреди само личне преференције), и каже „писао сам Фекетеу“. Оваква промена сасвим је у складу с правилом које каже да се крајње -е у несловенским именима задржава без обзира на то да ли је наглашено или, као у овом случају, не; од изузетака је битно поменути италијанска имена, али Фекетеово презиме није међу њима.
Нисам никада контактирао с господином Ј. Ј., али ако је стварно тако — а немам разлога да не верујем — потпуно разумем твој бес, јер је заиста тешко пробудити свест у народу о томе колико је битно да се поштују донета језичка правила, а овакав став само отежава ситуацију. Успут, ово није једина разлика; рецимо, школско издање допушта и писање притом, иако велико, а и малтене сва ранија литература, прописује искључиво раздвојено писање, при том. (Мада, ако мене неко пита, мислим да су испуњени сви услови и како је време да спојено писање уђе као могућност и у пуно издање, иако се лично држим онога онога што је тренутно на снази те и сам пишем раздвојено.) И верзије из 1960, интегрална и школска, имале су сличних, па и горих проблема: једна је прописивала искључиво наздравље, а друга искључиво на здравље (подразумева се, као усклик)! Одлутах сад мало од теме, али ето и то је занимљивост. За самог светог Саву, око чега смо и почели, гарантујем да у великом издању нема ни говора о великом слову; читао сам то ко зна колико пута, а последњи пут непосредно пре него што сам ти написао ранију поруку.
Даље, нисам од оних сујетних који не признају своје грешке (сви смо људи, сви грешимо, указивање на грешку треба примити са захвалношћу), али сматрам да ниси у праву кад ме исправљаш за велико слово. Многи, примера ради, Клајнов „Речник језичких недоумица“ зову „правопис“, и не греше много што се тиче употребе речи будући да се та књига заиста бави правописом (правилима писања); ако сад ја причам о Клајновом речнику и Матичином, „правом“ правопису (малим словом, дакле!), ту је заиста исправно искључиво мало слово, јер обе књиге можемо називати правописом само ако подразумевамо општи карактер речи. Међутим, ја сам упоређивао две књиге које обе имају прави назив Правопис, и у том примеру не видим разлог за инсистирање на малом слову. Да бих боље објаснио, узмимо за пример две девојке које се обе зову Драгана и забављају се с неким двама момцима (дакле, оне су њихове драгане). У том случају можемо написати и „виша Драгана“, али и „виша драгана“. Ти би била у праву да се једна од њих зове другачије; заиста би било једино исправно малим словом, јер би у том случају драгана могло да представља само заједничку именицу. Онда, рецимо, познати шестотомни речник који су заједнички издале Матица српска и Матица хрватска може се записати чак на четири начина: речник двеју матица, речник двеју Матица, Речник двеју матица и Речник двеју Матица (то је само што се тиче великих и малих слова; ако узмемо у обзир могућност наводника/курзива, па још и да није обавезно мењати бројеве по падежима, број начина постаје јако велик). Да наведем још један пример, оба српска устанка пише се само тако, будући да они не носе властито име *Српски устанак. Надам се да нисам превише конфузан.
Око цркава, уз наду да ћемо се коначно разумети — из трећег пута ;) — у питању је Речник језичких недоумица Ивана Клајна, одредница ЦРКВЕ, и то под словом Ц ;). Како видим да то баш изазива проблеме, кад се вратим с пута питаћу Клајна зашто тако сматра, па ћу јавити до чега смо дошли. Узгред, потпуно разумем да ниси размишљала о томе да неко осим Мадуише може да прочита твој коментар. Било би врло лако испрограмирати да странице за разговор може да чита само власник, али то намерно није урађено. Википедија је замишљена тако да је све отворено (добро, скоро све), и многима тај концепт буде помало чудан у почетку, али се брзо уклопе. Уколико ти се некад укаже потреба да неком напишеш нешто што није за свачије уши, постоји линк за слање имејла, и тако комуникација остаје приватна.
Придеви настали од више појмова пишу се с цртицом ако се односе на сваки појам појединачно, а спојено ако се односе на целину. Понекад може и једно и друго у зависности од значења: културно-историјски има везе с културом и с историјом, а културноисторијски с културном историјом; плавозелена је боја по нијанси између плаве и зелене, а плаво-зелен је десен који се састоји од плаве и зелене боје. Шумадијско-војвођански се, јасно, односи на Шумадију и Војводину, а не на „шумадијску Војводину“ (шта год то било); отуд цртица. Исправан придев од Ганг је ганшки: када се на именицу са завршетком -г дода наставак -ски, долази до његове палатализације (у Ж, а онда се једначи); слични примери су Ириг -> иришки, Футог -> футошки, Хонгконг -> хонгконшки.
Исправно је потконтинент, нема изузетка. За више информација погледај Једначење сугласника по звучности. Чланак је стилски прилично несређен јер га нисам писао из почетка већ сам само исправио информације које су стајале тамо, али усаглашен је с важећим правилима и изузеци су већином побројани.
И ово ме ниси питала, али сам видео дилему на страници за разговор поменутог индијског чланка. Јесте потребно ставити белину између броја и мерне јединице.
Поздрав,
Bbasic 23:26, 5. август 2007. (CEST)
Знам … касним :([уреди извор]
Видим да си потпис решила. За време и датум мораш ставити --~~~~. Што се тиче текстова на Викиизворнику, тамо могу да иду само слободни текстови над којима нико нема ауторска права, или за која су иста истекла, мислим да је код нас истичу накод 75 година од датума смрти носиоца ауторских права. За ово нисам сигуран, можемо да питамо неког на ВП:ТРГ/Р. Ако имаш питање баш за неко конкретно дело, питај па ћу да проверим. П.С. Добродошла --Саша Стефановић ® 12:39, 6. август 2007. (CEST)
Stranica[уреди извор]
Da, to sam htela da ti predlzim, jer kljucna rec je Brojevi, a ne pisanje, i neko ce da trazi pod B brojevi a ne pod P kao pisanje. Ja bih malo prosirila taj deo o datumima, ubacila kad se pisu crtice, sa belinama bez belina, mogu to i ja da uradim, jer sam to u poslednje vreme proucavala i takoreci apsolvirala, pa mi sad odjednom smetaju nepravilno napisani datumi.... Eh, covek misli da je super nauciti nesto, a ono ti onda stvori samo posao. Ranije mi nije padalo na pamet da menjam datume, a sad samo idem okolo pa ispravljam... Medjutim, dobro je to sto vidim da su i neki mladji clanovi to prihvatili pa i oni malo, malo, pa poprave neki datumcic... Znaci, nije bas toliko donkihotovski ovaj nas posao...--Maduixa kaži 14:32, 6. август 2007. (CEST)
Ok čekamo stručnjaka[уреди извор]
Čekaćemo Bašića. Ja sam članak prepravio, popravio ali se u jezičke nedoumice ne bih upuštao jer to nije moj fah. I ja sam uradio potpis.--piši mi 
Jefe 15:46, 6. август 2007. (CEST)
Граматика[уреди извор]
Хвала на детаљном одговору и објашњењу (за нешта). Свакако ћу се мало дубље упутити у тематику. Што се тиче штрајка глађу, није ми била намера да некога увредим. Не знам да ли си у Београду, и да ли си чула, али то се стварно догодило (бар је било планирано). Наиме, група стручњака за језик, уз благослов Ивана Клајна је поводом дана борбе против неписмености организовала штрајк глађу у знак протеста против све чешће погрешне употребе глагола требати. Е, сад, у чему је ту проблем? Уколико су мени тачно рекли, није исправно рећи требам да урадим, јер се ради о плеоназму. Ипак, ја бих рекао да се не ради о плеоназму, јер уколико је дефиниција плеоназма коју ја знам тачна (непотребно понављање), онда верујем да ово није плеоназам. У презенту требам заиста не носи никакву корисну информацију, али у прошлом времену носи! Ако ја кажем требало је да урадим, не одајем информацију о свом полу (ових дана сви из неког разлога кажу роду). Међутим, уколико бих глагол употребио у неправилном облику, требао сам да урадим, у том случају дајем информацију о полу, што значи да понављање није непотребно, па се не ради о плеоназму - QED.
Даље, што се тиче стручања са својим дебелим књигама и годнама искуства.. Занемаримо сад за тренутак чињеницу да ја лично (и многи мање или више стручни људи са којима сам ја причао) верујем да наш правопис обилује непромишљеним детаљима као и грешкама и непрецизностима. Правило је (иритантно додуше) да свака струка верује да је она најважнија и да стално уздиже свој значај. Ни језикословци нису изузетак, већ, рекао бих, чак и предњаче у томе. Логично би било да се при писању правописа око детаља који се тичу природних наука консултују стручњаци из те области. Мени се све некако чини да то није учињено (ни што се тиче природних наука, нити што се тиче осталих стручних области), већ да су господа села за сто и октроисала нам правопис. Е па кад се посао одради тако преко колена, резултат не може бити добар. И управо је такав испао и наш правопис - не добар. :( Зашто су сви, који седе у надлежним институцијама слепи и неми на силне лоше ствари у правопису, ја не знам (имам пар теорија, али да не буде да сад вређам).. Али ето, пре два века је правописни естаблишмент био кочница развоју српске културе, а ствари и данас нису другачије. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:47, 6. август 2007. (CEST)
Tipično za uobražene samoljupce koji ne vide dalje od svog nosa. Kakvo razočarenje... Strašno. --Maduixa kaži 16:59, 6. август 2007. (CEST)
- Да ли то значи да постоји нека грешка у овоме шта сам написао о глаголу требати? -- Обрадовић Горан (разговор) 17:23, 6. август 2007. (CEST)
Ни ја не доживљавам Википедију као место обрачуна. Такође, ја поштујем правопис, па и то несрећно требати, као што се може овде видети (то је чланак који сам ноћас исправљао, и мењао сам требам у треба). Иначе, да ја то питам управо јер ме занима, али не успевам да добијем никакав одговор. Тамо на језичким недоумицама пише само неправилно је, без икаквог објашњења. Но добро. Ваљда ћу једног дана наићи на некога ко је вољан да ми објасни зашто се ту ради о плеоназму и да ли се ради о плеоназму.. :) -- Обрадовић Горан (разговор) 17:50, 6. август 2007. (CEST)
Правопис[уреди извор]
Нисам ни на кога љут, али оно што сам запретио кориснику да ћу да га блокирам је зато што је вандализовао страницу. А не знам какве везе запослење има самном --Јован Вуковић (р) 20:32, 6. август 2007. (CEST)
Онда извини[уреди извор]
Ја сам, гледајући историју странице Википедија: Неке правописне и језичке недоумице видела коментар о коме сам ти писала, и мислила да си га ти унео, а ти буди друг па ми реци ко јесте и ја ћу том истом поруку послати, ако није неко "споља". Још једном извини, очигледно је у питању моје електронско незнање----Jlnareci mi 10:18, 7. август 2007. (CEST)
Јело, није Јоца оно писао, него непознати. Погледај. Јоца је враћао измене.--Maduixa kaži 10:22, 7. август 2007. (CEST)
Опет ја[уреди извор]
Слажем се да ћемо ретко рећи „О, мониторе мој“, али ипак сматрам да је неопходно знати промену, јер се потреба може указати кад-тад. Тад ће нам остати само да бирамо између облика мониторе и монитору (оба су правилна). Заправо, не знам зашто си баш ову именицу одабрала за пример, јер иако контекст јесте смешан, с граматичке стране промена ове именице заиста не задаје главобољу (једнака је, рецимо, промени именице господар). Такође ми није јасно зашто инсистираш на имену Ал, мени и његова промена делује природно (као именица̂ бал, вал). Но добро, мање је битно јесу ли баш ово репрезентативни примери или нису, чињеница је да се међу страним именима на сваком кораку наилази на она која се заиста проблематично уклапају у наш падежни систем.
Српске устанке и Клајнов „правопис“ управо сам и навео као примере у којима велико слово нема шта да тражи; тиме сам покушао да подвучем разлику између тих примера и два правописа/Правописа о којима ми разговарамо. Свеједно, имам утисак да смо се разумели и да смо на крају питање свели на лични укус, а о томе постоји једна лепа латинска изрека.
Тренутно ти не могу рећи у ком издању РЈН су се појавиле цркве, али стављам то на списак ствари које треба да проверим кад се вратим. :) Имам код куће сва издања (од првог из 1981. па надаље), па ћемо установити тачан моменат. Међутим, ни Клајн и Фекете не пишу то као своју препоруку, већ као тумачење званичне норме. Чини ми се да си сама рекла још пре неког времена да и језичка правила могу имати различита тумачења, што је потпуно тачно. Питање је под којим општијим именом су цркве обухваћене у Правопису, и на том месту се мишљења Клајна и Фекетеа размимоилазе. Имали смо скоро проблем на Википедији (чини ми се чак и да си то видела, да си помињала Мадуиши) кад је један корисник тврдоглаво одбијао да прихвати транскрипцију имена музичких група јер „Правопис ништа не пише о њима“. Правопис заиста ништа не пише о музичким групама, али пише о личним именима у глобалу — а ту спадају и музичке групе. Тако је и овде само је потребно „углавити“ црвке у одговарајући „калуп“ (што на крају ипак испаде мало теже од музичких група).
Што се тиче заравни, видим да сам се распричао о општим правилима а заборавио да их применим на пример који си поменула. Није битно да ли је зараван целина или није, већ то да се придев равноправно односи и на Инд и на Ганг, што су две ствари; дакле — с цртицом. Међутим, ако је потребно водити вишестраничне ратове с традиционалистима, предложио бих да сачекаш с тим појмом док се не вратим; наиме, цртица је сигурно потребна, но копка ме придев ганшки. Ни једносложне именице нису изузетак (Праг—прашки, Љиг—љишки), али ми и поред свега тога овај придев ипак делује помало чудно, те бих волео да проверим постоји ли ипак нека категорија изузетака у коју он спада. Не верујем, али треба бити сигуран пре упуштања у „ратове“.
Знам да има изузетака од ЈСПЗ, рекао сам само да потконтинент није међу њима. Предтуристички, с друге стране, јесте, то нико не спори; чини ми се, као што рекох, да нисам ништа од изузетака испустио на страници ЈСПЗ, а могуће је да је примедба за стручне изразе оправдана. Када сам исправљао чланак, циљ ми је био само да га ускладим с важећом нормом, а изражавање сам оставио како сам затекао. Кад већ помену Салмана, он ће једном засвагда бити Рушди уз благослов будућег правописа. :) Причали смо већ једном о томе колико је транскрипција с енглеског језика била произвољна док није Прћић завео мало реда. Том приликом је одбацио ЈСПЗ у енглеским именима, па тако и овог књижевника наводи као Рушди (знам да његово име није пореклом енглеско, али с обзиром на то да је тамо живео и радио, транскрибује се с енглеског).
Што се тиче твог ангажмана, није све у писању чланака; многи коментари, а посебно квалитетни попут твојих, могу допринети више од неког написаног чланка. И сам се овде највише бавим коментарисањем и исправљањем језичких грешака у већ написаним чланцима. Најзад, тешко да се то што си написала, а посебно чланак о дилемама, може назвати „бедним чланчићима“. Међутим, у сваком случају ово је ентузијастички пројекат, и сасвим је нормално прилагођавати ангажман овде свом слободном времену, а не прилагођавати слободно време ангажману (било би лоше да је тако!).
Поздрав,
Bbasic 13:25, 7. август 2007. (CEST)
Ма нисам ја дирао географију Индије. Кад год видим да се пола Википедије стуштило на неки чланак, размишљам да само још ја фалим, те се радије држим по страни (а наравно одговорим ако неко нешто пита на страници за разговор). Причао сам о ЈСПЗ: тамо је постојао неки чланак који је имао толико нетачних информација да је правио више штете него користи, па сам ја то лепо преправио али терминологију сам задржао какву сам затекао (можеш, уосталом, погледати историју па упоредити).
Поменуо сам ти, можда ниси приметила, и један придев који по завршетку сасвим одговара овом о ком ми причамо: Хонгконг—хонгконшки. Е сад, ово није једносложно, али кад све узмемо у обзир, стварно не очекујем да пише: „...а изузеци су једносложне именице код којих се пре крајњег г налази сугласник...“ Но добро, проверићу па ћемо бити сигурни.
Прћић је задужен за транскрипцију енглеских имена, а можда и за англизме уопште, но није за имена из осталих језика. Његова решења понекад умеју да буду прилично „оштра“, али су заиста практична и веома далековидна (тј. неће се за неколико година појавити неки проблем који није предвиђен његовом шемом, па да све падне у воду). Врло илустративан пример овог што сам рекао је његов предлог за промену скраћеница по падежима: саму скраћеницу пишемо великим словима, али део који мењамо малим: ФИФе, ЦИје, НАСе, НАТОа... Верујем да знаш како промена скраћеница задаје проблеме (нарочито су проблематичне оне са завршетком -а; за њих још увек нема општег решења), а ово решење, иако је прилично „оштро“, заиста је практично а обухвата скоро све што се може појавити. Но, он ипак није задужен за скраћенице, па ће ово највероватније остати само предлог ком ће се људи дивити или над којим ће се згражавати. :)
Поздрав,
Bbasic 18:47, 7. август 2007. (CEST)
Извињење[уреди извор]
Ма ништа. Оно је писао неки анонимац, ја сам само враћао његове измене и рекао му да ћу га блокирати ако настави са оним. После тога је престао. У сваком случају не исплати се да му ишта говориш пошто вероватно неће више свраћати на википедију --Јован Вуковић (р) 15:15, 7. август 2007. (CEST)
Је л’[уреди извор]
Нисам још читао целу страницу, али то сам случајно приметио. Кад си нестрпљива, покушаћу укратко. На реченицу Је л’ све у реду?, као ни на објашњење које стоји уз њу, немам замерки. Међутим, проблем је у реченици Је л' може то овако да се уради?; она је пре свега погрешна с граматичке стране, а онда и правописне.
Граматичка грешка лежи у томе што се у овом примеру мора рећи да л’ или Може ли..., будући да је, као треће лице једнине глагола јесам, у њој нема шта да тражи. Наиме, упитни облик се гради додавањем да ли, или додавањем само ли, а никад додавањем је ли. Према томе, у реду је рећи Је л’ све у реду?, будући да је ту стоји као помоћни глагол: Све је у реду. С друге стране, у реченици То може овако да се уради нигде нема помоћног глагола је, па се самим тим он не може појавити ниоткуда у упитном облику.
Другим речима, то је ван стандарда. Међутим, Правопис предвиђа писање и нестандардних конструкција (ради дочаравања дијалекта у неком књижевном делу и сл.). Као што постоји правило по ком пишемо ко̂, реко̂, миса̂ (уместо као, рекао, мисао) упркос томе што су ови облици разговорни, тако и јел’ у спорној ситуацији представља супстандардну упитну речцу и пише се спојено (јер више не представља скраћено писање је ли) — Јел’ може то овако да се уради? Поставља се само питање сврхе апострофа на крају, али видећемо шта ће на то рећи ново издање правописа — постојеће даје овакво писање уз скраћеницу „разг.“, која управо означава разговорни, супстандардни облик (нажалост, сама скраћеница наведена је врло неуочљиво, те многи пишу спојено и кад не треба „позивајући се“ на тај део; но то је други проблем).
За облике такође поменуте у Правопису јелда и јелте (који у Клајновом речнику стоје као је л’ да и је л’ те) нико данас не би рекао да су настали скраћивањем од је ли да и је ли те, те се Клајн накнадно сложио да је и њих оправданије писати спојено — а том приликом потврдио је и горње тумачење о различитом начињу писања је()л’, у зависности од употребе.
Потпуно разумем твоју тежњу да чланак буде приступачан колико год је то могуће; у складу с тим, предложио бих да уопште не помињемо спојено писање, јер верујем да многи опет не би разумели (ето, Мадуиши сам објашњавао више пута, али изгледа да јој је то болна тачка; надам се да си ти разумела и — ако јеси — да ћеш јој то боље објаснити од мене). По мом мишљењу, довољно је поменути да је то исправно користити само када се и у изјавној реченици налази пом. глагол је, и рећи да се пише одвојено, као скраћење од је ли.
О осталим одредницама добићеш коментар за неколико дана, као што сам обећао. :)
Поздрав,
Bbasic 15:50, 11. август 2007. (CEST)
Јел[уреди извор]
Мислим да напредујем у размевању, једног дана ће ми ваљда све бити кристално јасно... Бојан је то мени објашњавао више пута и не овде на Википедији него на једном другом месту, ал' не вреди, тврда глава, све јој јасно у моменту, међутим, после све заборави... Шалим се. Мислим да ми је јасно, сад само још остаје да и запамтим... Него, мислим да си погрешила јер си ставила Је л'може... Сигурно ти фали простор између апострофа и може...
А где спада оно Јели, кад кажеш, Јели (Је ли), шта ти оно мени наприча?
А за јер не мораш ни да ми објашњаваш то је јасно ко дан да је погрешно, исто као и нешта.... Не знам јел виде, али изгледа да смо ипак успеле да објаснимо "треба/требам"...
Сад сам на одмору, па се надам да ћу имати мало више времена да звирнем и на те недоумице и да додам у писање датума оно са цртама и тачкама... --Maduixa kaži 10:35, 12. август 2007. (CEST)
Датуми[уреди извор]
Не, разговор између Б. и мене око датума тиче се само једне ставке када има белина у једном делу испред и иза црте. Овако:
15. јуни 1987. — 12. јули 1999.
Елем, каже се да ако има белине у само једном делу испред и иза црте (а има је, иза тачке и иза јуни) онда се ставља белина и иза и испред црте Овако како сам ја написала. Проблем је у оној тачки иза 1987. О том случају не пише ништа у правопису, те сам је испрва изостављала тачку водећи се правилом да се испред неког знака интерпункције не ставља тачка иза датума, као заграда, зарез итд, међутим, Бојан ми је указао да у суштини, не иде директ црта иза датума него белина, а Правопис не каже да се тачка изоставља када иде белина, па самим тим треба да стоји тачка. Међутим, такође је рекао да је то само његово тумачење и да ће то вероватно бити боље одређено у новом Правопису који се спрема, те да је могуће да онда буде правилно овако како сам ја мислила, па да зато не журим. Ја сам мислила да додам правила која се у ствари тичу бројева и интерпункције, али мислим да је боље да их конкретно ставимо у датуме и дамо конкретне примере јер људи масовно пишу погрешно датуме. За 99 % људи црта уопште не постоји. Једном је неко прокоментарисао кад сам у наслову променила цртицу цртом - Шта је бре ово, ова цртетина је много ружна! Шта да ти причам, не могу да их кривим, јер да будем искрена, до скора ни мени није било много јасно чему уопште служи црта...--Maduixa kaži 11:05, 12. август 2007. (CEST)
Па ова средња црта (−) не знам шта је. Цртица (-) и црта (—). Б. ми је исто то рекао.
Са од-до мислила сам отприлике на ово:
- 1977-1980 неправилно
- 1977—1980. правилно
- (1977.-1980.) неправилно (најчешћа варијанта коју можеш срести на википедији)
- (1977—1980) правилно
- (1987.) неправилно
- (1987) правилно
- итд.
Комплетна правила кад се пише црта и цртица бих ипак оставила за Википедија:Правопис. Евентуално бих додала пар најчешћих случаја кад се користи неправилно - овако. Значи треба — овако. Остале тачке у одељак о правопису. Такође има неких ствари које мислим да овде не би требало да стоје, као нпр. то јел, јер ове недоумице служе људима да правилно ПИШУ чланке, а не да правилно говоре, а у чланци су такав тип текстова где се сигурно неће појавити јел/је л'. Ја бих то и још неке ствари пребацила у Википедија:Правопис
Ворд ти прави аутоматски црту само ако има белине. Ако нема онда не прави, а по српском правопису има случајева када иде црта без белина, тако да није ни Ворд најпоузданији.--Maduixa kaži 11:57, 12. август 2007. (CEST)
Ма ја сам на одмору ове недеље--Maduixa kaži 13:59, 12. август 2007. (CEST)
Ei...[уреди извор]
Poseti ovo mestasce i razjasni nedoumicu, posto se trazi objasnjenje strucnjaka Разговор:Добављачи интернет услуга у Србији. Ja sam mislila da ima internet kod Klajna, ali nema. --Maduixa kaži 22:06, 12. август 2007. (CEST)
Kako, bre Jeco l ne postoji? Pa secam se dobro da je to Basic rekao (ne ovde) da se pise malim slovom, jer sam ga i ja do tada pisala velikim... --Maduixa kaži 10:58, 13. август 2007. (CEST)
Mozda i ja gresim, ali znas kako ima nekih stvari koje ti se urezu u pamcenje, e pa ova je jedna od njih. Sto posto sam sigurna da je B. rekao malo slovo, ali se ne secam objasnjenja, niti kojom je literaturom potkrepio. Za sada jedino mogu da se sluzim sopstvenom logikom - ako nepisem struja telefon i voda velikim slovom, zasto bih pisala internet velikim? Ili mobilna telefonija? Jel se to ikad pisalo velikim slovom? Koliko je meni poznato, nije. Medjutim, ostaje da cekamo da vidimo sta ce Bojan da kaze, jer mi se i ranije desavalo da tako nesto tvrdim, pa na kraju ispadne da sam zaboravila na neku malecku začkoljicu koja menja smisao u potpunosti...--Maduixa kaži 11:43, 13. август 2007. (CEST)