Разговор с корисником:64.46.5.62

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Добродошлица
Корисниче иза IP адресе 64.46.5.62, добро дошли на Википедију на српском језику!

Драго ми је што сте допринели ширењу слободног знања и надам се да ћете наставити да уређујете. Слободно можете остати нерегистровани. Међутим, регистрација је бесплатна и пружа многе погодности (нпр. могућност отпремања датотека, уређивања заштићених страница и прилагођавања властитих поставки). Осим тога, пошто отворите налог, Ваша IP адреса више неће бити јавно видљива.

Ако имате било каквих питања, слободно ми се обратите или оставите поруку на страници Википедија:Трг/Помоћ.

--[[Корисник:Саша. Стефановић

|Саша]] [[Разговор са корисником:Саша. Стефановић |Стефановић]] • 20:34, 10. октобар 2006. (CEST)


Нисам ревертовао твоје измене. Нисам их ни погледао. Избацио сам само слику епиграфског споменика из града Танаиса (на Црном мору) које је неко неоправдано довео у везу са Хрватима. Било би добро да се потпишеш када ми будеш следећи пут остављао поруку. То се ради тако што притиснеш други прозор сдесна.

Лепо те поздрављам, --Манојло 20:02, 17. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povesnici učili koliko je ko od predaka naših junačkih glava odrubio, a ne i gdi je s puta sišao; donde ćemo hramati i ni za dlaku nećemo postati bolji; jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da može biti i pogrešaka u nas, pak sve, što im se predlaže, za čistu istinu i dobrodetelj smatraju. Bacimo pogled na najpozniju povesnicu našu. Što je bilo luđe, preteranije, nesmislenije, to je imalo više uvažatelja, a glas umerenosti smatrao se kao nenarodnost, kao protivnost i izdajstvo; jer je svaki čovek sklonjen na črezvičajnosti, pa kad ne zna da može biti nesreće, trči kao slep za tim, i srdi se na svaku pametnu reč. Otud nije čudo što nevaljali i pokvareni, a takvih ima svuda, pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mareći hoće li se time svojoj opštini, ili svome narodu kakva šteta naneti. Sebičnom je dovoljno kad je samo njemu dobro i kad prostaka može na svoju ruku da preokrene, a za dalje se ništa ne brine.

Rodoljupci odlomak iz Predgovora

Jovan Sterija Popović, Izabrane komedije, priredio Vaso Milinčević, Beograd, Draganić. 1998. ISBN 978-86-441-0210-6.

--Ford Prefekt 23:25, 15. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Добра, добра, нема шта да се дода...:)--64.46.5.62 23:28, 15. октобар 2006. (CEST)[одговори]