Разговор са корисником:Filipović Zoran

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Поздрав, Filipović Zoran. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Filipović Zoran. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитате следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Crystal Clear app lassist.png Пет стубова Википедије
Шта је Википедија?
Crystal Clear action info.svg Помоћ
Општи приручник за уређивање Википедије
Crystal Clear app Startup Wizard.png Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак
Crystal Clear app kedit.svg Песак
За увежбавање рада на Википедији
Crystal Project Tutorials.png Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима
Crystal Clear action apply.png Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Nuvola apps important yellow.svg Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати
Nuvola apps ksirc.png Најчешће постављана питања
Питања која многи постављају
Crystal Clear app file-manager.png Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница
Nuvola apps kteatime.png Трг
Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис

Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима.

Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитате важне напомене о писању српским језиком на Википедији.

Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --Ф± 11:08, 22. март 2015. (CET)

Претпреглед[уреди]

Желим да Вам се захвалим за доприносе Википедији. Међутим, препоручујем Вам да користите дугме Прикажи претпреглед пре снимања измена. Ово Вам помаже да пронађете грешке уколико сте их направили и спречава загушење скорашњих измена и историје измена. Хвала још једном. --Милићевић (разговор) 18:35, 2. септембар 2015. (CEST)

Користите опцију претпреглед. Затрпавате списак скорашњих измјена. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:11, 2. септембар 2015. (CEST) с. р.

Maли пингвин (софтверска компанија)[уреди]

Reklamiranje na Vikipediji nije dozvoljeno --Милићевић (разговор) 12:40, 3. март 2016. (CET)

Прочитајте моје претходни коментар још једном --Милићевић (разговор) 15:40, 13. јун 2016. (CEST)

Ја сам Ваш предходни коментар прочитао: немате разлога да ме понижавате. Moј чланак представња објашњење рада компаније Мали пингвин и не разликује се од Википедија странице Мајкрософт. Објасните ми разлоге зашто Википедија страница Мајкрософт може да постоји, а страница Мали пингвин не?

Пошто рекламирање на Википедија није дозвољено неопходно је да обришете чланке Мајкрософт и Мајкрософт Виндоус јер је Microsoft Windows производ истоимене компаније којег та компанија продаје. У том смислу, овај чланак представља бесплатну рекламу Microsoft производа Windows, и сходно Википедија смерницама (рекламирање на Википедија није дозвољено) неопходно га је избрисати. Filipović Zoran (разговор) 18:53, 16. новембар 2016. (CET)

Претпреглед[уреди]

Желим да Вам се захвалим за доприносе Википедији. Међутим, препоручујем Вам да користите дугме Прикажи претпреглед пре снимања измена. Ово Вам помаже да пронађете грешке уколико сте их направили и спречава загушење скорашњих измена и историје измена. Хвала још једном. --Милићевић (разговор) 22:48, 23. октобар 2016. (CEST)

Претпреглед[уреди]

Желим да Вам се захвалим за доприносе Википедији. Међутим, препоручујем Вам да користите дугме Прикажи претпреглед пре снимања измена. Ово Вам помаже да пронађете грешке уколико сте их направили и спречава загушење скорашњих измена и историје измена. Хвала још једном. --Милићевић (разговор) 19:46, 26. октобар 2016. (CEST)

Спољашње везе[уреди]

Filipović Zoran (разговор) 12:55, 13. новембар 2016. (CET) Примећујем да на чланку Ернест Хемингвеј, често и на осталим чланцима које читам, има једна или више спољашњих веза које нису исправне или не отварају активне сајтове. Која је најбоља препорука, шта учинити у таквим ситуацијама?

Stavit nove odnosno prekopirati sa enwiki --Милићевић (разговор) 14:53, 13. новембар 2016. (CET)

Filipović Zoran Ја не видим разлог зашто веза која не отвара сајт * Хемингвејева реторспектива на www.cnn.com (на језику: енглески) (Page not found) на чланку Ернест Хемингвеј не треба бити брисана. Шта је enwiki и како се користи?

Да ли сте ви озбиљни? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:47, 18. новембар 2016. (CET)

Ја имам 48 година и потпуно сам озбиљан. Зашто Вас то интересује? Filipović Zoran (разговор) 18:26, 18. новембар 2016. (CET)
Уколико, ипак, желите да се самостално уверите у моју озбиљност позивам вас да посетите Mali pingvin веб сајт http://www.erecnik.com чији сам власник и који сам самостално креирао и да се упознате са једним делом мога досадашњег рада.Filipović Zoran (разговор) 17:39, 19. новембар 2016. (CET)

Опомена[уреди]

Уколико наставите да тролујете странице за разговор Википедије биће Вам онемогућено даље уређивање исте. Правила нисам писао ја, таква су каква јесу. Ја см администратор овде и моје је да их се придржавам. А то што је вама проблем да схватите садржај смернице ВП:Значај заиста није мој проблем. Сматрајте ову поруку жутим картоном и последњом опоменом пред искључење. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:26, 21. новембар 2016. (CET)

Имам потребу да на страници за разговор Ослобођење Врања 1878. године похвалим рад уредника овог чланка и упутим га на неколико неправилности (мањег значаја) које сам током читања, уочио. Filipović Zoran (разговор) 13:32, 4. фебруар 2017. (CET)

Sprečavanje preslovljavanja[уреди]

Šabloni -{ i }- sprečavaju preslovljavanje pri promeni pisma (što je jedna od opcija na ovom projektu). Ovi šabloni se normalno stavljaju oko stranih reči i imena, oznaka hemijskih elemenata, etc. Te šablone ne treba uklanjati iz članaka, osim ako su pogrešno upotrebljeni. --Dcirovic (разговор) 02:21, 22. јануар 2017. (CET)

Хвала на савету! Признајем да се по овом питању делимично збуњујем: Да ли се овај шаблон користи и када је реч преведена (што је случај са страним именима, нпр. Сем Хјустон) и када се користи у оригиналу (нпр. Joomla!, CTAN, TeX) или само у једном од ова два случаја? Filipović Zoran (разговор) 10:31, 22. јануар 2017. (CET)

Стил[уреди]

Здраво. Гријешите у доста ствари, види се да не познајете правопис. Уредници који су овдје дуже вријеме га и боље познају. Примјера ради, у загради иза броја никада не долази тачка. А иза слова долази. То је правописно правило које се мора знати. Црта између два броја у загради се не пише са размаком. Размак се пише када је у питању више бројева, типа датум рођења и смрти са двије стране црте. Стилски, уопште не приличи свагдје писати „године”. То се ради на пар мјеста у тексту, не на свим. Тако да су измјене које правите само у ту сврху сувишне, не радите ништа корисно. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:39, 24. јануар 2017. (CET) с. р.

Нити сте ви и остали уредници Википедије професори, нити сам ја студент на испиту па да процењујете моје познавање правописа. Овде наводите неке примере за које кажете да су исправни, а не дајете никакав извор. Овако каже правопис
Тачка се иза арапских бројева пише када ти бројеви значе редне бројеве: 267. страна, 1999. година (без обзира да ли је број у загради или ван ње). Без тачке то је арапски број, рецимо 267, који се у тексту чита двесташесдесетседам и не преноси у исправном облику значење.
Црта између цифара има значење речи до па се мора ставити белина (размак) између прве цифре и црте и црте и друге цифре (ово правило није везано само за године рођења и смрти). Вук Стефановић Карађић (1787 — 1864), Други светски рат (1941 — 1945)
Године се мора написати, јер без те речи нисте пренели значење које сте хтели. Цифра са тачком 257. може значити и редни број стране неке књиге и годину, или нешто треће.
Уосталом, ево пар веза, које ви мени нисте доставили да потврдите своје ставове, па се сами уверите:
http://pravni-poslovni.info/dokument/Pravopis.htm#Tačka__0
http://www.srpskijezik.rs/jezicke-nedoumice/29-3-2012-ili-29-3-2012 Filipović Zoran (разговор) 17:08, 24. јануар 2017. (CET)

Зоране Жељко је у праву. Не може (1956.), већ (1956), иако је реч о редном броју. Не може ни дошао је 1954., а онда... (пише се без тачке). Не праве се белине између црте и два броја (1945−1947). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:34, 24. јануар 2017. (CET)

Ви овде наводите правила без релевантног извора, а ја сам сасвим сигуран да ви знате, да се без навођења релевантних извора ваши ставови не морају узети у обзир нити се морају поштовати као правило. Ипак:
Никола, у праву сте када кажете да се тачка не ставља иза цифре ако иза редног броја долази неки други знак интерпукције, рецимо зарез, па се исправно пише: потражи у књизи на странама 320, 425, 426, 1005. и 2568. страни. У случају који наводите (1956.), зарез долази иза заграде, а не иза редног броја, па тачка мора постојати иза цифре да би цифра била редни број (у овом случају: године).
Правило је да се: године, уколико је реч о датумима или када означавају време дешавања неког догађаја, увек пишу са тачком иза цифре. Цифра 1956 без тачке се чита хиљадудеветстопедесетшест и то је све. Самим тим ми нисмо успели да пренесемо јасно значење у тексту. Да би од цифре написали редни број морамо иза цифре ставити тачку, а потом одговорити на питање на чега се односи редни број: 1956. девојака, 1956. уредника, 1956. крава, 1956. године, 1956. година итд. [Ово правило важи и када је редни број у загради и када је изван ње]
Пример граматички неправилне реченице можемо приметити у чланку Кипарска православна црква где уредник реченицу завршава са цифром, јер предпоставља да je тачка на крају реченице од цифре створила редни број [што није тачно, јер у овом случају тачка значи крај реченице, а успут се предпоставља и године, мада може и било чега другог]: У 6. вијеку је потпала под арапски јарам, а ослободила га се тек 965. Ова реченица се чита: У шестом вијку је потпала под арапски јарам, а ослободила га се тек деветстошесдесетпет. Зашто је уредник чланка иза редног броја 6. ставио реч вијек, а иза цифре 965 није ставио тачку, нити је после тачке написао године? Граматички тачније и јасније, а и читљивије, уз потпуно пренесено значење, је написати: У 6. вијеку је потпала под арапски јарам, а ослободила га се тек 965. године. Ова реченица се чита: У шестом вијеку је потпала под арапски јарам, а ослободила га се тек деветстошесдесетпете године. Ја сам у овом чланку унео овакву измену, али је она одбачена без икаквог аргумента. Критикован сам да свугде трпам реч године. Ја сматрам да овакво понашање нити је лепо, нити је корисно. Ја сам, у многим чланцима, приметио овакву врсту неправилности и спреман сам да у том смислу дам свој допринос, са циљем унапређења квалитета и јаснијег читања чланака. Такође, приметио сам да у многим чланцима постоје реченице које почињу са редним бројем, нпр.: 635. године десила се битка... [одједном може године иза рeдног броја] за које је исправније написати: Године 635. десила се битка... те сам и у том смислу спреман да дам свој допринос. [Правопис: Комбиновање знакова. Реченицу не треба! почињати бројем: 1377. у његовој власти је Скопље. Боље је написати: Године 1377. Скопље је у његовој власти.]
Белина између црте и цифре се ставља јер црта има значење речи до па због тога мора постојати размак између прве цифре и речи до [односно црте], и размак мора постојати измеђе речи до [односно црте] и друге цифре [6. Правописни знаци. Црта. Правило 4.].
Цртица се пише без размака, рецимо код телефонских бројева: 555-555.
Стил о коме ви говорите је највише присутан у штампаним издањима, где се издавачи и штампари суочавају са физички ограниченим простором стране, јасно дефинисаном дужином линије текста и величином целе књиге, па праве разне компромисе и користе разне начине да уштеде на простору. Чак и тамо, у штампаним издањима, постоји мали, сићушан размак између црте и цифре. Ја то знам јер сам радио на компјутерским обрадама и прелому текста књига па сам се са таквим питањима и проблемима суочавао. Ми се са таквим проблемима овде ме суочавамо. Ми имамо довољно велики физички простор који нам даје слободу да у потпуности поштујемо правила из Правописа.
Да би потврдио ове ставове дајем вам везe (које ви мени нисте доставили да потврдите своје ставове) па се сами уверите: [Обратите пажњу на: 6. Правописни знаци. Тачка. Правило 5. и Правило 6. и 6. Правописни знаци. Црта. Правило 4.]:
http://pravni-poslovni.info/dokument/Pravopis.htm#Tačka__0
http://www.srpskijezik.rs/jezicke-nedoumice/29-3-2012-ili-29-3-2012
Сада разумете у ком циљу се одвија мој рад и допринос на стилском унапређељу појединих чланака. Надам се да мој даљи рад неће бити ометан у смислу враћања учињених измена. Ово посебно наглашавам јер се мој рад одвија у складу са правилима српског језика, који су наведени у Правопису српског језика. Ипак је ово заједнички пројект, зар не? Filipović Zoran (разговор) 04:39, 25. јануар 2017. (CET)
Ово што исписа је класичан пример буквалног и дословног тумачењаправила. Нико није спорио правило да се редни бројеви пишу са тачком, да реченице не треба да почињу и завршавају се цифром. Спор је колико видим било оно око редног броја у загради, дакле нема (1958.), већ (1958), --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:57, 25. јануар 2017. (CET)
Никола, највећи део спора се водио око мог додавања речи године после редног броја (који у тексту може значити било шта уколико се јасно не наведе на шта се редни број односи). Ја сам вршио такве измене, које су враћањем на старо брисане. Чак jе и моја измена: Године 1091. острво Кипар је било захваћено крсташима, а од 1489. до 1571. године припадало је Венецији. враћена на: Године 1091. острво Кипар је било захваћено крсташима, а од 1489. до 1571. припадало је Венецији. без обзира на чињеницу да Правопис каже да је реч године неопходно написати иза другог редног броја када се пише од до (иза првог редног броја се у овом случају не пише реч године). Приметио сам, у великом броју чланака, да је на многим местима иза цифре стављена запета (да би се избегло писање речи године) нпр. ... када је, 24. јануара 2000, дошао ... што је такође неправилно јер се запета ставља код набрајања (без тачке иза цифре), што у датом примеру није случај, те је исправно написати ... када је, 24. јануара 2000. године, дошао ... иначе би се [24. јануара 2000,] читало: двадесетчетвртог јануара двехиљаде. И то је све. Пишући на овај начин нисмо успели тачно да пренесемо значење које смо желели. Спор се, такође, водио око белила код црте између бројева. Па овим правилима из Правописа, на којима инсистирам, сам вршио измене. Ја немам никакав проблем да, као што ви кажете, остане (1958), јер је и мени такво писање ближе и елегантније. Ја сам спреман да у овом смислу доприносим, са циљем унапређења квалитета чланака. Какве сам измене заиста вршио можете видети уколико посетите чланке Кипарска православна црква и Бугарска православна црква, на којима су моје измене поништене.
Срдачно вас поздрављам, Filipović Zoran (разговор) 16:28, 25. јануар 2017. (CET)
... који у тексту може значити било шта уколико се јасно не наведе на шта се редни број односи ...
Из контекста је сасвим јасно да се ради о годинама чак и кад не стоји „година” након редног броја. Не могу замислити ко би те бројеве протумачио на било који други начин.
Правопис каже да је реч године неопходно написати иза другог редног броја када се пише од до.
У којем то Правопису пише? У Правопису српскога језика (ISBN 978-86-7946-079-0) не пише да је неопходно писати „година”, већ пише да је неопходно користити ријеч „до” ако јој претходи „од”, а не црту (стр. 91, т. 121 а.).
... што је такође неправилно јер се запета ставља код набрајања (без тачке иза цифре) ...
Стр. 100 поменутог Правописа, т. 145. б. „Тачка се не пише иза арапских бројки кад значе редне бројеве ако се налазе испред неког другог знака интерпункције”. Зарез је други знак интерпункције и тачка се онда мора изоставити у горњем примјеру. У Правопису се од примјера налази „15—18. јуна 2001, али је јавност о томе обавештена тек 18. јуна 2002;” Јасно је да се ради о редном броју у датуму који сте изнад написали и чита се „двадесетчетвртог јануара двијехиљадите” (или „двехиљадите”).
Спор се, такође, водио око белила код црте између бројева.
Страница 126, т. 160. г. гдје пише „Примакнута црта пише се обавезно између бројева кад се пишу цифрама са значењем предлога до (па се и чита као до);”, а под примјерима је наведено „рат 1941—1945; у XV—XVII веку.”
Кад се све то зброји, љубазно бих Вас замолио да не правите измјене овог типа. – Srdjan m (разговор) 17:28, 25. јануар 2017. (CET)

Погрешно тумачите Правопис, не узимате у обзир да српски језик није математика. Два и два нису четири, свако правописно правило скоро има изузетак. Будите увјерени да се на Википедији поштује писање по правопису и то су дужни слиједити сви корисници. Реченица не може почињати са бројем и ту је оправдано уметати Године на почетак реченице. Али кроз цијели текст послије сваког броја не долази у обзир. Никакав екстремизам у стилу не може постојати. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:31, 25. јануар 2017. (CET) с. р.

Управо хтедох написати ово што је Срђан написао --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:34, 25. јануар 2017. (CET)

Ја бих, Жељко, волео да сте ми доставили линк, као референтни извор, којим потврђујете своје речи да: Два и два нису четири, свако правописно правило скоро има изузетак. Ја ово први пут чујем! Према вашим речима: Будите увјерени да се на Википедији поштује писање по правопису... зашто је онда чланак Срби писан у супротности са правилима?
У праву сте, Срђане, када кажете да су уредници и администратори приликом писања чланака претпоставили да ће ћитаоци пратећи ток чланка извући испаван закључак да се ради о годинама. Ипак, ви сте им дали потпуну слободу да извуку закључак који њима највише одговара. Ово се посебно односи на чланке који се завршавају цифром после које је стављена тачка као знак за крај реченице, не као редни број.
У 6. вијеку је потпала под арапски јарам, а ослободила га се тек 965.
Елегантније је, тачније, исправније је и избегнута је конфузија написати:
У 6. вијеку је потпала под арапски јарам, а ослободила га се тек 965. године.
чак је и моја измена у овом смислу, поништена.
У сваком случају послушаћу Срђанов савет и у наредном периоду ћу престати да дајем свој допринос. Желим вам даље успехе у вашем раду! Filipović Zoran (разговор) 15:34, 26. јануар 2017. (CET)

Многи уредници овдје имају Правопис код куће и могу га консултовати у свако вријеме, а не тражити шта је ко писао по форумима. Многи уредници овдје могу бити професори новопеченим наставницима српског језика. То што Ви нас сматрате шарлатанима и фејсбук неписмењацима само је Ваша заблуда и незнање. Ви сте показали да не познајете правопис. Нико овдје није дужан да Вам даје референтне изворе за ноторне чињенице, референце се нуде у вези са спорним питањима. А како се пишу године, то сви знају осим Вас. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:40, 26. јануар 2017. (CET) с. р.

Претпреглед[уреди]

Желим да Вам се захвалим за доприносе Википедији. Међутим, препоручујем Вам да користите дугме Прикажи претпреглед пре снимања измена. Ово Вам помаже да пронађете грешке уколико сте их направили и спречава загушење скорашњих измена и историје измена. Хвала још једном. --Милићевић (разговор) 15:47, 24. јануар 2017. (CET)

Литература и век[уреди]

Здраво! Треба ми пријатељски савет искусног уредника о ова два питања.

1.) Да ли у делу Литература наслове књига, имена аутора и издавачa пишемо у изворном облику штампаног издања (већина књига домаћих издавача је на латиници) или на ћирилици? Да ли име издавача компјутерских књига: kompjuter biblioteka (latinicom, sa svim malim slovima; kao što je svugde navedeno za ovog izdavača) или другачије и, како? Питања су везана за чланак Joomla! који уређујем.
2.) Да ли је правило да се редни брoј века пише римским (XX век) или арапским (20. век) бројевима? (Приметио сам чланке у којима чак постоји и комбинација ова два записа.)
Здраво, Зоране. Ево и одговора (мало касне, али ако их убудуће хоћете добити брже, оставите их на неком од Тргова да их можемо /лакше/ наћи):
1) Најсигурније је то остављати у оригиналу. Значи, ако је објављено латиницом, наведите то латиницом. Тако је, рецимо, урађено с изворима у чланку „Географија Хрватске”. Дакле, ја бих ставио „kompjuter biblioteka” (малим словом и латиницом) ако тако објављују.
2) Немамо некакво правило на овом пројекту што се тиче писања стољећа. Требало би да је по слободном избору аутора. Ја их лично пишем арапским бројевима јер нам се тако зову чланци о стољећима (примјер 1, 2, 3, 4 итд), а мислим да их је лакше читати. Али опет, ствар личног избора.
Надам се да сам помогао. :-) – Srdjan m (разговор) 14:35, 5. фебруар 2017. (CET)
Здраво, Срђане! Хвала на пријатељској помоћи и саветима, посебно за Трг. Ја сам, такође, дошао до закључка да је боље писати литературу и изворном облику, као што је у штампаним издањима, а чланци су ми знатно читљивији када је број века написан арапским бројевима (ово посебно када имамо XIV век, XVI век). Filipović Zoran (разговор) 16:08, 7. фебруар 2017. (CET)

Одговорио сам Вам на питање. Zoranzoki21 (разговор) 15:40, 22. април 2017. (CEST)

Будимо коректни у пројектима[уреди]

Зоране тиме што си у неколико чланка дописао само једну једину реч „година” није никакав допринос Википедији, да би себе „величао” уписивањем назива чланака. Ако је у оквиру једног пројекта неко већ пријавио тај чланак (у овим случајевим биографију) не могу се појавити два уредника. Молио бих те да са листе уклониш све чланке које сам ја уредио у оквиру пројекта о славним женама. Поздрав и срећан рад на писању чланака.Корисник:Intermedichbo 8:08, 30. новембар 2017. (CET)

Tipografija[уреди]

Видим да си додао 3 фотографије, потребно је превести описе уз њих са енглеског. --Ђорђе Стакић (р) 08:33, 3. мај 2018. (CEST)

  • Слично у чланку Џон фон Нојман, податке унете у овој измени потребни је превести на српски односно код имена транскрибовати. --Ђорђе Стакић (р) 09:04, 3. мај 2018. (CEST)

Здраво, Ђорђе! Хвала на пријатељском савету! Делимично сам средио и превео, посебно у делу где постоје чланци на српском језику; оставио сам у изворном облику јер сматрам да је корисно за уредника који је заинтересован да одређени чланак креира да постоји веза са чланком на енглеском језику. Када тај уредник преведе страницу и уреди везе, поплавиће садашњи текст који је црвен и на енглеском, па се тада може написати на српском, онако како је уредник превео страницу коју је креирао. Поздрав! Filipović Zoran (разговор) 16:21, 4. мај 2018. (CEST)

Гласање за сјајан чланак[уреди]

Cscr-candidate.svg На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Небојша Глоговац да исти постане један од сјајних чланака.
Гласање траје у периоду 17. 5. 2018. — 24. 5. 2018. --Потпис корисника MareBG (разговор) 14:53, 21. мај 2018. (CEST)

Гласање за бирократска права[уреди]

Wikipedia bureaucrat.svg На страници Википедија:Захтеви за администрирање покренуто је гласање о додели бирократских права кориснику Миљану Симоновићу.
Гласање траје у периоду 30. 9  — 7. 10. 2018. --Miljan Simonović (разговор) 18:26, 4. октобар 2018. (CEST)