Разговор с корисником:Goldfinger/Архива02

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

ОВУ СТРАНУ НЕМОЈТЕ ДА МЕЊАТЕ НИТИ ДА НА ЊОЈ ОСТАВЉАТЕ ОДГОВОРЕ. ОВА СТРАНА ЈЕ АРХИВА.

Одговоре остављајте на основној страни за разговор, уз, ако је то неопходно, копирање одељака на које одговарате. (Погледајте Помоћ:Архивирање странице за разговор.)

Честитке[уреди извор]

Честитам на дипломи. Када би Википедија имала мало више сарадника као што си ти, била би најбоља. Поздрав--А.Динчић 22:43, 27 јул 2005 (CEST)

hvala na savetima evo da vidimo da li je uspelo? --Korenjak 13:01, 29 јул 2005 (CEST)

биће још пуно тога[уреди извор]

намеравам да напишем јако пуно ствари о свим балканским и српским музичким инструментима, како се свирајуштимују чак и како се поједини праве... хвала на сарадњи

--Korenjak 14:54, 29 јул 2005 (CEST)

Одушевљен сам твојом лавовском борбом са турским султанима! Такође ми се свидео твој коментар на страници Разговор:Турски султани – треба радити, али се треба и хладити (хтедох рећи хвалити ал по овој врућини прсти сами откуцаше... шта је баби мило – то јој се и снило). Тедох да ти дам неку споменицу за заслуге, али авај нисам направио своје споменице. Зато сам одлучио да здипим неку туђу споменицу, и да ти је доделим ... ал’ сам се предомислио. Место тога сам се сетио старог обичаја и одлучио да са својих груди скинем неки орден, и доделим га теби. Ево, овом приликом, додељујем теби, Златопрстом, Бонзов основни појас који сам до сада ја поносито носио.

Уједно позивам Бонза да ми дозволи да убудуће декнем по коју медаљу из његовог фонда, како бих лакше могао да их делим и раздељујем -- Обрадовић Горан (разговор) 19:57, 30 јул 2005 (CEST)


Хвала ти за дивну причу, нисам је до сада чуо... гадан сват тај Петар. Имаћемо једном чланак и о њему. А ја сам се сетио оне мало старије приче, исто о Ђетићима. Кад после битке поређа поглавар трупе, подигне медаљу, и каже: “Чија је, нека је узме”. Ко што рече Марко Миљанов: “Јунаштво је чувати себе од других, а чојство је чувати друге од себе”. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:13, 30 јул 2005 (CEST)

P.S. Блаж(а) Јовановић је до скора имао улицу у Миријеву, али је преименована у Семјуела Бекета -- Обрадовић Горан (разговор) 22:13, 30 јул 2005 (CEST)

Турски султани[уреди извор]

Прво. Спасио си један од важнијих чланака у Википедији. Направио си од изгубљеног, победника... Нимало није био једноставан посао, а ти си га урадио баш како историјски критеријуми налажу. Настави само тако... Друго. Пошто си рекао раније да планираш да моје чланке штампаш (а да будем искрен требаће ти повећа количина папира), још ћу те мало намучити. Наиме, ових дана, колико ме није било због неких приватних обавеза, ја сам мало више радио на неким новим чланцима. Ускоро (а можда и вечерас), имаћеш прилику да се упознаш са проширеним чланком о Карлу Великом, са потпуно новим чланком о Атили (ранији треба доста да се среди), са обимним чланком о Константину Великом, о Јованки Орлеанки, Мухамеду, а у програму је и завршетак чланака о Инфпормбироу, Пеки Дапчевићу, Арси Јовановићу и Степинцу. Имам доста података и само треба да их правилно распоредим и завршим чланке.

Пошто си ме похвалио да су ми чланци све бољи и дотеранији, ја, ево прихватам савете као додатни импулс и радим пуном паром. Уствари, по природи ми је да волим да радим. Мене то опушта. Тако ћу ти пре одласка на заслужени одмор учинити услугу да потрошиш још мало папира на неке чланке, за које се искрено надам да ће ти се допасти. Само настави тако. Поздравља те пуно --А.Динчић 00:03, 31 јул 2005 (CEST)

Коначно[уреди извор]

Одлично си ме подсетио. Већ неколико пута заборављам да направим списак, али сада сам га средио. Има око 40 чланака. Биће их још. Ово је само почетак. Поздравља те--А.Динчић 01:31, 31 јул 2005 (CEST)

везивање датума[уреди извор]

Не разумем те на шта си мислио? Календар је направљен само треба да се ибаци шаблон у године. Ако на то мислиш. Можда мислиш на то како се убацује календар у године. Па ево овако:

  • Година А: година 365 недеља
  • Година БА: година 366 суботанедеља
  • Година Б: година 365 субота
  • Година ВБ: година 366 петаксубота
  • Година В: година 365 петак
  • Година ГВ: година 366 четвртакпетак
  • Година Г: година 365 четвртак
  • Година ДГ: година 366 средачетвртак
  • Година Д: година 365 среда
  • Година ЂД: година 366 утораксреда
  • Година Ђ: година 365 уторак
  • Година ЕЂ: година 366 понедељакуторак
  • Година Е: година 365 понедељак
  • Година АЕ: година 366 недељапонедељак

Просте године почињу и завршавају се истог дана (нпр. Година А, 1. јануар и 31. децембар падају у недељу) Преступне године померају то за један дан (нпр. Година АЕ, 1. јануар пада у недељу а 31. децембар пада у понедељак).

П.С. Лепо се проведи на Тари. Жао ми је али ја вероватно нећу моћи скоро у ББ. Поздрав --Милан Јелисавчић 12:14, 31 јул 2005 (CEST)


Па у календару су даруми повезани. Само кликнеш на датум у календару и он те пребаци на страницу са датумом, ако је то питање--Милан Јелисавчић 14:42, 31 јул 2005 (CEST)

Везе су очајне[уреди извор]

Поштовани колега, користећи ових 30 слободних дана колико имам до почетка септембарских обавеза (што у школи, што на предавањима у Митровици), користим максимално време да дам свој допринос Википедији. Међутим, све је ишло као по концу до чланка о Атили, а затим су се везе толико погоршале да не могу да снимим промене чак ни једног промењеног реда, а камоли целог текста.

Имам откуцан чланак о Костантину Великом и Павлу Орозију, али не могу да га пребацим у Википедију. Често ми се дешава да чекам и по пола сата да уснимим једну промену. Ово већ траје 10 дана.

Па уколико не видиш моје име, бар док још не одеш на одмор, знај да не забушавам, већ су се везе препречиле.

Ипак, ако опет све иде овако лоше, ја ћу ти се јавити преко имејла, дати садржину текста а ти га лепо дотерај и сними (није уоште битно под којим именом), јер ово је ипак заједнички пројекат.

Пуно те поздравља--А.Динчић 22:47, 3 август 2005 (CEST)

Биће још лепих текстова[уреди извор]

Хвала ти на понуди да средиш проблем. Ипак, у питању је била нека грешка код мене. Сад је то сређено и идемо пуном паром даље. Нема одмора.

Што се тиче опреме, ја немам част да имам тако скупоцену технику, већ радим преко Вирелес система у Нишу.

Желим ти да се добро одмориш и да се доста растеретиш од свакодневних послова. Иначе, пошто радиш у Телекому, а видим да си дипломирани инжењер електронике, волео бих да знам у ком сектору радиш и у ком граду. Пуно те поздравља --А.Динчић 21:59, 4 август 2005 (CEST)из Ниша.

Споменице[уреди извор]

Неспорно је да и Динчићу и многим другима треба доделити многе споменице, али је проблем што су они који су направили своје споменице тренутно мање активни (дешава се то у циклусима). Зато би било добро да још неко (ти рецимо) направи своје споменице. Ако имаш воље и инспирације, могао би да осмислиш нешта. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:53, 5 август 2005 (CEST)

Хрватски мјесеци[уреди извор]

Та имена мјесеци која се данас представљају као хрватска су се користила у Дубровнику и неким другим српским земљама, а и сам Вук је тако звао мјесеце. Иначе, постоји и један старији српски календар, који је искључиво српски. Јануар је ту коложег, фебруар је сјечко (а код Хрвата је јануар сијечањ), март је дерикожа, април је лажитрава, мај је цвијетањ, јун је трешњар, јул је жетвар, август је гумник, септембар је гроздобер, октобар је шумопад (код Хрвата је листопад), новембар је студен (код Хрвата студени), а децембар је коледар. Дакле, и поред наша два народна календара, од којих су један присвојили браћа Хрвати, ми користимо латинске називе...--Ђорђе Д. Божовић 23:17, 29. август 2005. (CEST)[одговори]

Као прво Златопрсти, драго ми је што си се вратио. А што се тиче имена месеци - не знам зашто сви редом (барем Срби) имају толику фиксацију тиме шта је нешта било некад, ко је коју реч први користио... Баш ме бре брига што су Индијци, Инцијанци, Римљани и не-знам-ти-ја-ко-све-не користили кукасти крст пре него што су га нацисти узели - кукасти крст је добио потпуно другу (и потпуно јасну) конотацију када је под њим побијено n милиона људи - сулудо је правити се да се семантика речи није изменила. Етимологија јесте интересантна и значајна, али је семантика значајнија.
Не правим овом приликом алузију да су Хрвати на неки начин укаљали имена месеци као што је Хитлер за вјеки вјеков укаљао кукасти крст. Једноставно, то ((ако хоћете) више) нису речи које се употребљавају у српском језику. Оне се стицајем околности употребљавају у једном другом језику, и то је стицајем околности хрватски, али не видим како то нас тангира. Једноставно, Срби користе латинске називе месеци, а ако се некоме то не свиђа, Википедија једноставно није место за крсташке походе измене језика као што је овај. Ја који нисам одрастао у СФРЈ се нисам сусретао са хрватским изразима у оној мери у којој су се сусретале раније генерације, и једноставно не знам који месец се како зове по хрватском/старосрпском(?) календару. Кад сам исправљао онај чланак, морао сам да упитам родитеље о ком се месецу ради. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:07, 30. август 2005. (CEST)[одговори]
свака част мајстори, мислим на тебе и Ђорђа Божовића, ту сте много јачи од мене, предајем се. Мени лично је интересантно порекло речи јер и оно говори, често, нешто. Ево примера у брак Млада уноси мираз, а удовица прћију (имовину коју је стекла поступком...)  :-) --Goldfinger 08:27, 30. август 2005. (CEST)[одговори]

Нема стајања[уреди извор]

Ових 10-15 дана колико сам био одсутан на Википедији користио сам у пријатном одмору, а истовремено и у сакупљању новог материјала за тему Равногорског покрета. Пошто је Дангићев чланак (прошао), а имао сам неколико коментара о њему, идемо даље. Пошто сам донекле овековечио неке истакнуте личности из Комунистичког покрета (Минић, Ранковић, Ђилас, Велебит, Горкић, Дедијер и други),ред је да сада мало обратимо пажњу и на истакнуте личности Равногорског покрета (највише због тога што је од децембра 2004. изједначен однос ових ривала у Србији, давањем пензија и за Равногорце и за Партизане). Као историчара то ме највише занима, а и ред је да се коначно крвави грађански рат започет давне 1941. године оконча једном за свагда. Па тако ћу наредне чланке посвећивати личностима из Четничке (Равногорске) хијерархије. Имаш чланак Југословенска Војска у Отаџбини. Ту сам заједно са једним младићем покушао да дам неку врсту синтезе Равногорског покрета гледано кроз призму рата. У плану су следећи чланци: Драгиша Васић, Александар Аксентијевић, Живко Топаловић, Ђуро Ђуровић, Звонко Вучковић, Захарије Остојић, Мирко Лалатовић и други.

Надам се да ће ти се допасти. Поздравља те --А.Динчић 14:21, 2. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Постао си бирократа![уреди извор]

Пошто је прошло више од месец дана од како си постао администратор, а показао си се као одговоран корисник, додељујем ти бирократска права. Једина промена до које долази у овлашћењима је та да сада ти друге кориснике можеш да унапређујеш у администраторе и бирократе. Честитам! -- Обрадовић Горан (разговор) 17:11, 6. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Хехе, каже се: Заклињем се чашћу и животом!... -- Обрадовић Горан (разговор) 20:41, 6. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Придружујем се честиткама. Само тако настави --Саша Стефановић ® ¿ 22:07, 6. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Хвала на честиткама[уреди извор]

Хвала на честиткама. И ја теби честитам на унапређење за бирократу. Стајања нема. Сад сам у пуном залету. Википедија мора да добија још пуно чланака.

Поздрав --А.Динчић 21:19, 7. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Битка на Сутјесци[уреди извор]

Јуче сам контактирао са Покрајцем око чланка "Битка на Сутјесци". Он се сложио да чланак треба ширити и ја данас по завршетку чланка о "Светосавском конгресу" почињем да радим чланак о Бици на Сутјесци. Скупио сам довољан број података из неколико различитих извора и почињем. Позивам те да се прикључиш писању и да заједно удесимо да чланак о Сутјесци буде један од бољих у Википедији. Добро би било ако имаш скенер да барем покријеш празнине сликама које мошеш наћи у неким књигама, а њих је прегршт.

Надам се да ћеш се прикључити у издради чланка.

Поздрав --А.Динчић 16:03, 9. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Погледао сам твој чланак о Раштегорцу и допада ми се његова допуна. Међутим, већ неколико месеци узалудно прелиставам енциклопедије и књиге не би ли нашао датум његовог рођења и место. Готово сам сигуран да је Словенац и да је рођен негде у околини Копра. То ми је пре коју годину рекао један Удбаш када смо разговарали о Голом Отоку, али није потврдио као тачно. Када су Раштегорац и Ранко Балонда били иследници на Голом Отоку, није било неких јачих репресалија према Ибеовцима. То је период април 1951-мај 1952. Знам да је иследник Вујачић, Нишлија, био прави фанатик. У Нишу се раније причало да ко је на Отоку пао Вујачићу под руке, признао је и оно што није урадио.

Што се тиче Сутјеске, стари четници те нису лагали. А цифра је заиста претерана и добро си ме подсетио. Наиме то нису само Црногорски четници. Ти су убројани и Далматински, Херцеговачки, Босански и Словеначки. Јел како је операција "Шварц" изискивала да се чисти читава Јадранска залеђина, то су и ови четници требали да буду изложени уништењу, па сам зато навео цифру од 12.000 четника. То ћу још данас да поправим. Оно што ме је као истраживача највише интересовало је то зашто су Немци после заробљавања мајора Ђуришића прекинули даље операцију против четника. Партизани су заиста наслепо улетели у клопку. Моје мишљење је да су Немци практично завршили опрерацију "Шварц" 15. маја 1943. А то што су после у маказама имали партизане, то им је било само у интересу, па су је продужили и у својим документима крстили као "Шварц", али ја сам зато правилно нагласио "Први део Швраца" и "Други део Шварца". Моје мишљење да у ранијим уџбеницима није смео да стоји наслов: "Операција против партизана- "Шварц". Једноставно, партизанска главнина се извлачила на Сутјесци, па је прикладнији назив био "Битка на Сутјесци", а никако "Операција Шваерц"-како то стоји у илустрованој књизи "Други светски рат"-Том 2.

Међутим, величање НОБ-а је било и кроз неке операције које нису предузете против њих, а све у циљу да се покрет покаже као војнички генијалан и стратешки одличан. Било како било, НОБ је једино имао своје златне тренутке по признавању од стране савезника за легитимни покрет. После омасовљавања, долази се до цифре од 800.000 људи (мислим да је и то претеривање), до спајања дивизија у корпусе, корпусе у армије и до победе. Али, неко одавно лепо рече: "Победник ће написати историју." Поздрав --А.Динчић 13:18, 12. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Битка на Неретви[уреди извор]

Кад бих ја написао чланак о "Бици на Неретви" по мојим сазнањима и документима, вероватрно би ме примили у извршни одбор СПО-а, ставили кокарду на шајкачи и прогласили ме Равногорцем. Шалим се,наравно. Што се тиче мартовских преговора, није Иво Лола Рибар слат као преговарач у Загребу, већ Коча Поповић, Милован Ђилас и Владимир Велебит.То је био партизански тријумвират "мира" Зашто је дошло до мартовских преговора? Чим је ВШ сазнао да су четници утврдили леву обалу Неретве (не знајући са колико војника), мислили су да ће их потпуно сатрти у Босни и изаћи као победници у грађанском рату. Али, игра се наставља. Револуција не бира жртве и одрицања. Партизани на преговорима чак сазнају податке колико има четника, које јединице и где су распрострањени. Командант 717. дивизије Бенигијус Диполд је водио своје белешке. Касније су доспеле до Симе Лековића који је написао књигу "Мартовски преговори". Дедијер пише да је Тито желео предах. Ни говора о томе. Ово је више него колаборација. Чак се партизани заветују да ће савезнике гурнути у море ако се искрцају, да ће престати са диверзијама на пругама Загреб-Сарајево и предлагали да се чак између паризана и немаца направи посебан "дистрикт" у коме се неће водити борбе. Састанак је организовао Велебит јел је био близак са Немцима у Загребу. Случајно сам имао прилике да разговарам са једним преживелим четничом који је био у саставу Дурмиторске бригаде која је бранила леву обалу Неретве. Није било 20.000 брадоња као у Булајићевом филму, већ једва 200 који су имали задатак да очувају мостобран док се остале јединице Баје Станишића и Павла Ђуришића не групишу. На Неретви је био и Андрија Весковић са својим Херцеговцима. Међутим, незнајући за судбину мартовских преговора између партизана и Немаца, Захарије Остојић (тада је био главнокомандујући у Бици на Неретви) је распоредио само 200 дурмиторских четника (већином сељака )да штите мостобран. По речима преживелог, шта се десило. Као тајфун полетела је целокупна главнина партизанских снага да се по сваку цену пробије на четнички сектору, одлазећи у Херцеговину, јел са на немачком фронту није могло. Поред тога, делегати у Загребу су изјавили да неће више нападати Немце, већ само четнике. Комунисти (хтео то неко да поверује или не) су тада јасно ставили до знања ко је непријатељ бр.1 у земљи.

Читав партизански тајфун је протутњио Неретвом на четничком сектору и кренуо да гони преостале јединице. Да се осврнемо мало на филм "Битка на Неретви" ,који је режирао још увек живи Црногорац Вељко Блајић. По сведочанству тог четника, партизани (а понајвише политкомесари) се уопште нису хумано понашали према заробљеницима како се то на крају види. Прво су разоружали заробљеника, затим питали ко жели у "црвену војску", а оне који су одбили су све затим стрељали. Овај несрећник се извукао јел је пре рата имао рођака у КПЈ у Бања Луци, па су га партизани мало преваспитали и придружили својим јединицама. Преживео је Сремски фронт и покајао се кад је први пут узео пушку. Што се тиче четничко-италијанско-немачке сарадње на Неретви, то су приче за малу децу. Прво, нетачно је да су италијани пребацили четнике на Неретви, јел су већином Херцеговине држали Баћовићеви четници.Четници су већ били тамо и чекали. Друго, нетачно је да су четници помагали Немцима, јел мартовски преговори све говоре. Треће, нетачно је да су четници помагали италијанима, јел из бројних четничких докумената се може јасно видете да су обе војске биле на сасвим супротним странама на операцијском простору.

План "Вајс" је заиста био уперен у циљу уништења партизанске главнине у Босни, али толики операцијски простор начичкан Усташама, Четницима, Домобранима, Италијанима, Немцима, па чак и Љотићевцима, победници су желели да искористе да направе што уверљивију причу где једино победник сарађује нисаким, а сви остали да.

Нико не каже да партизани нису гинули на Неретви, али нико такође не сме да тврди да се читава солдатеска окренула против малобројних партизана на Неретви. И цифре у уџбеницима су надуване, па и фалсификоване. И рушење моста као Титова заповест је измишљена, јел те наредбе нема нигде. Чак шта више, није јасно ни где се тада Тито налазио. То нико није знао. Дедијер каже да је био у некој воденици, а остали тврде да није био ни близу фронта.Није чак ни дао пуномоћје делегацији за преговоре са Немцима. У Булајићевом филму га нема, а по усташким документима, Тито је био код инжењера Ханса Ота на топли чај и цигарету у тренутку када 4.000 рањеника мили према Неретви са његовим именом на устима. Рачунало се (кажу усташки документи) да се услед слома после евентуалних лоших резултата мартоивских преговора, Тито пребаци на немачку територију и интернира у заробљеништво.

Надам се да си на овом кратком излагању Битке на Неретви нешто научио што досад ниси знао. Историја Другог светског рата је још увек велика тајна. Сваки рат је тајна за себе. Чак шта више, ни Северни рат није коначно истражен,а камоли Други светски рат. Период јесте давно прошао, али неке ране су још увек свеже и боле. То ми је на крају разговора рекао четник Драже Михаиловића, очевидац битке на Неретви.

Поздравља те--А.Динчић 23:26, 12. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Погибија Саве и Лоле[уреди извор]

Највеће контрадикторности имао око погибија народних хероја и генерала Саве Ковачевића и Ивана Милутиновића. Код Лоле је све јасно. Лола као вођа СКОЈ-а је почео да стиче примат међу комунистима и у њему се видео будући Тито. И Коминтерна је хвалила младог Личанина. Прича о бомби је јефтина занимација. Поред Лоле, били су присутни 28.новембра 1943 и генеарли Милојевић и предратни жандарм Милан Жежељ. Чим су се утоварили у авион, то је био знак да Лола изиђе из околне шуме јел се претпостављало да ће их немачки авиони спазити. У пратњи свог пратиоца Милинка Костића из Далмације закорачио је на површину где је био паркиран авион на Гацком пољу и онда су се појавио "Дорније" (домобрански) који је тачно имао податке о Лоли и његовом укрцавању. Узалудно је његов пратилац пуцао на авион. Никаква бомба није бачена већ нисколетећи авион је изрешетао Лолу на 200 м од авиона. Није ни ногом крочио у авион, а добио је 7 метака у леђа по сведочанству Јосипа Копинича. Чим су из авиона поискакали Жежељ и Молојевић, Лола је у локви крви лежао на трави.

О смрти свога сина није стари Рибар одмах сазнао пре заседања АВНОЈ-а, како су то уџбеници писали. Тек 1. децембра је тело Лоле пребачено у Јајце и сахрањено.

О смрти Саве Ковачевића и Ивана Милутиновића има највише недоумица. Сава и Иван су били главни спроводноци линије "Левих скретања" у Црној Гори и Херцеговини и главни одабирци оних који морају под рафал. Савина смрт је нејасна. Дедијер пише да га је зрно потрефило у челу, а други да је погинуо у јуришу на бункер изрешетан митраљеским рафалима. Било како било, Сава је препуштен самом себи и непријатељу.

Код Ивана Милутиновића је спорна само једна ствар. Он је наводно погинуо када је чамац којим се кретао у ослобођени Београд налетео на мину и распрштао се у ситне делове. Када је први број Политике објавио на насловној страни топли некролог о Ивану Милутиновићу, стајало је да је његово нетакнуто тело извађено из Саве и положено у ковчег. Налаз потврђује да је Милутиновић био без физичких повреда. Дакле, ако је мина разнела чамац, то се морало видети и на телу покојној генерала, међутим чињеница да је настављено са политичким убиствима је много стварнија. Наиме, Иван Милутиновић је највероватније од најближег чувара у чамцу гурнут са целокупном ратном опремом у реку и удавио се. Тито је ову вест примио у далекој Белој Цркви.

--А.Динчић 00:09, 13. септембар 2005. (CEST)[одговори]