Разговор са корисником:Jozefsu

Из Википедије, слободне енциклопедије

Най-добрата[уреди]

Уважаемый Jozefsu, найдите пожалуйста постер к фильму Hero [1] и найдите любой кадр с участием Џеки Шроф из этого фильма [2], [3]! Хвала! --178.71.220.202 (разговор) 14:24, 18. фебруар 2017. (CET)

Уважаемый Jozefsu, найдите пожалуйста кадры из фильма Браћа (филм) с участием Акшај Кумар (Дејвид Фернандез), Сидхарт Малхотра, (Монти Фернандез), Жаклин Фернандез (Џени Фернандез), Џеки Шроф (Герсон Фернандез), Шефали Шах (Марија Фернандес) Меган Јадхав (Дејвид Фернандес (као тинејџер)), Ашутош Рана (Сулејман), Карина Капур (плесачица у пемси Mera Naam Mary Hai), Кулхушан Карбанда (Директор Шохит Десај)! Хвала! --178.71.209.126 (разговор) 11:37, 17. март 2017. (CET)

Уважаемый Jozefsu, найдите пожалуйста кадры из клипа Най-добрата певицы Андреа! Хвала! --217.66.152.32 (разговор) 09:15, 3. јул 2017. (CEST)

Иштван Ивањи[уреди]

„Ивањи каже да су католички Срби, док друге народе и народности, Хрвате, Шокце, Русине, Словаке и друге етничке мањине износи са знатно мање детаља”

Да ли Ивањи Буњевце зове католичким Србима или католичким Рацима? Има разлике у тим појмовима.

Да ли Ивањи у својој књизи о Суботици обрађује и Хрвате, Шокце, Русине и Словаке?--Владимир Нимчевић (разговор) 18:16, 14. јул 2017. (CEST)

Sada nemam knjigu pri ruci, to je CD izdat u Senti koji mi je prijatelj poklonio, i sastoji se od jedne PDF knjige od 600 MB. Sve ću ti to u detalje pogledati, ali i ovako po sećanju odgovaram potvrdno: jeste, pisao je o svima ostalima u detalje.— Alan Ford logo.png [Корисник:Jozefsu]–Разговор 20:00, 14. јул 2017. (CEST)
Greška u koracima, to što sam napisao odnosi se na Veliku Monografiju Bač-Bodroške županije, gde je Ivanji bio značajan urednik, ali samo istorijskog dela. Ta knjiga na mnogo strana i sa mnogo detalja i slika obrađuje ovdašnje narode i narodnosti, ali taj deo je pisao drugi autor. Možda te taj izvor isto zanima? Čim budem imao vremena prevešću ti deo o bunjevcima, ili o bilo kome koju grupu kažeš da te zanima.
Navedena rečenica deluje krnje zbog nedostatka vremena. Ti si kako sam video jedan od retkih korisnika koji pokušavaju da pišu članke sa akademskim pristupom, dok sam ja kao tipičan amater pisao brzo i sa dosta prisilnih sumiranja.— Alan Ford logo.png [Корисник:Jozefsu]–Разговор 20:13, 14. јул 2017. (CEST)

Ivanjijeva monografija Subotice je dosta teško pisano štivo, jezik je sa kraja 19. veka, i čak iako ima klasičnu podelu tipa poglavlje 1, potpoglavlja 1:1, pa 1:2 mora se dosta burlati po njoj da se dođe do informacija. Bilo bi lepo da postoji digitalizovano OCR tehnikom. Narodima i narodnostima Subotice posvećuje 7. poglavlje u drugoj knjizi, ali nije isključeno da o njima dosta govori i u istorijskom delu. Mislim da je bio istoričar po struci, onoliko koliko je to tada kod profesora gimnazije značilo, i koliko znam lično se najviše zanimao za turski period (sva sreća njegova da nije morao biti opterećen sa dva svetska rata).

To poglavlje se više bavi sa verama i crkvama na teritoriji grada nego samim narodima. Ovako počinje (moj prevod ovde je grub, ali da znaš bavio sam se prevođenjem profesionalno pa ne bi trebalo mnogo da grešim):

„Nekadašnje mađarsko stanovništvo Subotice je propalo u vremenu Turskih pohoda, u isto vreme kada se useljava slovensko stanovništvo (vidi na primer 50. stranu I.knjige). Građanstvo grada slovenskog porekla, znači srbi i bunjevci [prim. prev. ovde ih izričito razdvaja?] već su boravili ovde u vremenu dolaska turaka (I.knjiga str.79.), a i sami Turci su ih dozivali na mesto mađara pobeglih odavde, od kojih su nove pridošlice preuzele nazive grada i cele njegove okoline te ih neznatno prilagođene svojim jezicima koristili. [Vladimire, evo tebi značajne rečenice, koja je možda i odgovor na postavljeno pitanje, naglašavanje masnim je od mene, ali je kurziv u originalu:] Raci ili srbi su se masovnije uselili još u vremenu cara Jovana 1526. (I.knjiga 50.) a o jednom drugom useljenju 1668. (možda 1686.?) sami svedoče u jednom prihtevu iz 1775. godine (I.knjiga 78.), a na kraju jedno veće useljenje na područje grada se desilo sa Arsenijem Čarnojevićem još 1694-te, nakon seobe u državu sa njim 1690. Mi o tim događajima iz ratnih perioda podatke nemamo, još i više zbog toga jer se unuci useljenih ništa ne sećaju ni o velikim useljenjima, a kamoli o useljenju pojedinaca ili pojedinih porodica. U istim uslovima su obitavali i rimokatolički raci ili bunjevci [naglasci kao i ranije]. Masovnije useljenje njihovo 1687. već je i dokumentima posvedočeno (I.knjiga 88.).”

[kraj prvog pasusa]— Alan Ford logo.png [Корисник:Jozefsu]–Разговор 20:44, 14. јул 2017. (CEST)

Pošto naglašava kurzivom samo reči raci i bunjevci, za njega su raci nekatolički (tj.ptravoslavni) srbi a bunjevci srbi katoličke vere. Korišćenje izraza "raci ili srbi" je u tom kontekstu zanimljivo jer koristi i izraz "katolički raci" - za bunjevce. Prema tome naziv raci Ivanji koristi samo kao sinonim. Dosta je dosledan u svom pisanju, mnogo dosledniji od mnogih modernih autora, pa mislim da je tako u celoj knjizi.— Alan Ford logo.png [Корисник:Jozefsu]–Разговор 20:53, 14. јул 2017. (CEST)

Verovatno znaš, ali reko možda ne: neki dan sam bio u Zavičajnom odeljenju Gradske Biblioteke (dole pored USA Cornera) i dosta toga ima da se vidi i čita na licu mesta, ali knjige nisu na izdavanje. Rekli su mi da je "za sada" dozvoljeno i slikati, fotokopirati. Video sam recimo i stare Pro Memoria. Mada ako je neka knjiga samo na mađarskom onda ti samo ostaju rezimei.— Alan Ford logo.png [Корисник:Jozefsu]–Разговор 16:56, 15. јул 2017. (CEST)