Разговор с корисником:Vojvoda/Архива 6

Администратору. Било ком. Само администратори могу да премештају и бришу категорије.--Maduixa kaži 21:20, 17. август 2007. (CEST)

---

Ето ти га Горан, међу последњима је који је направио измену. Пожури да га упецаш док је још код компјутера.--Maduixa kaži 21:21, 17. август 2007. (CEST)

Не знам откуд вам идеја да администратори могу да премештају категорије, али мене о томе нико није обавестио :) Једино могу да је обришем, а за премештање не знам други начин осим да се сваки чланак прекатегорише понаособ (може да се стартује бот, али овде је премало чланака да би се исплатило). Пребацићу чланке па ћу обрисати категорију. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:30, 17. август 2007. (CEST)

Средио сам категорију. На какво гласање да га поставим? Ако мислиш на гласање за сјајне чланке, то ће морати да причека, јер га нисам прочитао, а сад немам времена (морам да перем косу, па на бир-фест :Р). А и иначе, немам обичај да постављам чланке на то гласање, и врло ретко гласам (сем за скидање звездице). Поз. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:37, 17. август 2007. (CEST)

---

Сви одоше на бирфест... Изгледа да смо остали само ти и ја овде... Него, што ти не идеш на тај бирфест? Их да сам у Бгд, ја бих сигурно ишла...--Maduixa kaži 21:41, 17. август 2007. (CEST)

---

хехехе... Остадох ја са Википедијом Хоум алоун....... Леп провод ти желимо, и пишемо се сутра....--Maduixa kaži 21:44, 17. август 2007. (CEST)

:)

Средио сам пљ. жлезде. Ако и даље мислиш да чланак треба ставити на гласање, имаш сад зелено светло. Ајд воздра --M!cki _{bla bla} 22:53, 17. август 2007. (CEST)

корисничка страна

Што си питао за закључану корисничку страницу? Авала 23:11, 17. август 2007. (CEST)

Ottoman-Hungarian wars

No, unfortunately there is not any article yet about the Ottoman-Hungarian wars, only a short article about the Ottoman period in Hungary and articles about single battles (battle of Nicopolis, 1396 and battle of Mohács, 1526). Adapa

?????

Шта учини тамо на стр. за предлагање сјајних чланака? Што си сакрио текст?--Maduixa kaži 11:41, 18. август 2007. (CEST)

Ставио си ово око текста: <!--текст -->, а то се ставља кад хоћеш да сакријеш текст. Сад ћу да га уклоним.--Maduixa kaži 11:45, 18. август 2007. (CEST)

Ponavljanje

Ova vest ti se u tekstu dva puta pojavljuje, prvi put u poglavlju Povlacenje Turaka, drugi put u Turskim gubicima.

Султан се жестоко светио због пораза. Када су петорица гласника донели лошу вест из Угарске, наредио је да се побију. Неки подаци кажу да је сам убио неке своје војсковође а неки су, по његовом наређењу, побијени чим су стигли у Софију.

Odluci se gde bolje pristaje.

Jesi li pogledao Babingera, ima li tu sta zanimljivo? Mozda u zakljucak treba staviti da li je Mehmed II kasnije napadao Ugarsku ili nije (znam da je ratovao protiv Vlaske) i kakvi su bili ti sukobi tj da li je bilo novih bitaka, opsada i sl. Mozda bi ovom clanku trebalo malko vise tj po koja rec o polozaju Srbije i despota Djurdja, da se istakne da su se Srbi borili na obe strane prakticno i sl.--ClaudiusGothicus 20:33, 18. август 2007. (CEST)

Па знамо да је нпр Константин из Островице са својим млађим братом заробљен у Новом Брду и увршћен међу јаничаре. Ок, не мораш ако нећеш, али сигуран сам да је јаничара и спахија српског, бугарског, грчког итд. порекла било и од њих у то време још увек није било тражено да пређу у ислам. Опет ти кажем, ако желиш, погледај и Фон Хамера и Ивића. А зашто пишеп херцог уместо Херцег Стефан Вукчић Косача. Мислим човек је носио титулу херцега која јесте преузета по узору на титулу у немачким земљама. У латинским изворима је dux Sancti Sabbi.

--ClaudiusGothicus 21:07, 18. август 2007. (CEST)

Vec sam trazila

I nisam nasla. Trazila sam kao Juan Carvajal. Ako je to ime uopste dobro transkribovano... Porazicu na netu.--Maduixa kaži 21:14, 18. август 2007. (CEST)

Pa sta ti ja znam...mozda onako hronoloski...prvo 14. vek i pocetak 15., pa onda direktne borbe kada je Mehmed vec podcinio Balkan, ali onda i treba i za kraj dodati sudbinu Erdelja sve do habzburgskog osvajanja krajem 17. veka. Svasta bi tu trebalo urediti tj misliti na prilikom organizovanja clanka. Plus, mozda ne bi bilo bolje da odmah na sartu kazes jasno i glasno ko su bili krstasi koje je Kapistran prikupio. Znamo li npr za neke siromasne ritere koji su se prikljucili ili monahe iz nekog vitesko-duhovnog reda ili sl.

--ClaudiusGothicus 21:16, 18. август 2007. (CEST)

Висе сам мислио на социјални састав да неупућени одмах не помисле на витезе у сјајним оклопима. --ClaudiusGothicus 21:21, 18. август 2007. (CEST)

---

Super. Samo oprezno sa Katolickom enciklopedijom, imaju tendenciju da malo zastrane u hvali svetaca i drugih katolika... --Maduixa kaži 21:32, 18. август 2007. (CEST)

Хвала

Веома ми је драго што сам добио Твоју споменицу. Захваљујем се и надам се да ћу је оправдати. Текст о Мундијалу ми се тренутно не ради, али то ће трајати пар дана. Још једном хвала--Drazetad 22:06, 18. август 2007. (CEST)

Mozda mozes da podvuces da je sa Korvinom Ugarska ipak ostvarila kakvu takvu ravnotezu na svojim juznim granicama. Ajde pogledaj Babingera, Svaba je bio pa mozda kod njega ima dobrih i preciznih stvari i opservacija, pa da predlozim clanak za sjajni. i vidi za te citate iz izvora. --ClaudiusGothicus 22:20, 18. август 2007. (CEST)

Time after time

Pozdrav brate,

Za moj pojam radi se o tipičnom mobingu (pih!), poslužujući se pozivanja na prekomerne standarde (ali očigledno isti standardi ne važe za svaki članak) uz potcenjivanje kontrahenta. Prvo im je smetalo što sam napisao prvenstveno. To sam izmenio, sad im smeta raspostranost. To kao u politici, posle jednog ultimatuma sledi drugi ultimatum:) I to želim da isteram. Jer ljudi trebaju da imaju dragu volju da učestvuju na vikipediji, i ne da lome glave kako da ugotove šakici ljudi koji misle da su prvi na vikipediji.

Jedan moj cilj jeste da pređemo što pre onih 50000 članaka i time iz šestog (>25000, <50000) i predzadnjeg u peti i središnji rang (>50000, <100000). Po broju članaka vidi se i produktivnost te i obrazovanje jednog društva, i mi smo, šta se toga tiče, još uvek ispod evropskog standarda. Mađari imaju skoro 70000 članaka, pa hebem li ga, šta su Mađari toliko pametniji od nas.. Ili su stvarno pametniji? Bitno je dakle ne samo kvalitativnost, nego i kvantitativnost članaka, iako ovo sad zvuči manje idealno. Ali jednog Engleza ili Francuza ne zanima kakvih sjajnih članaka mi imamo (sa obzirom da moram da kažem da većina tih sjajnih članaka na srpskoj viki ne mogu da se mere recimo sa sjajnim člancima na nemačkoj), nego on vidi prvo broj članaka. I ovde još spadamo u zadnje grupe. Moramo malo i da fušamo, što inače rade i druge vikipedije "manjih" naroda. Ovde sad zahtevati kriterije jedne nupedije (prethodni projekt vikipedije u kojem su učestvovali "eksperti" i ne "laici", ali ukinut jer je prevladala laička vikipedija) i drugih stručnih strana malo je na pogrešnom mestu, barem dok nemamo jedan određeni broj članaka. Mada vikipedija je enciklopedija i ne stručna leksika, napišeš osnovne informacije i uput gde se može dalje informisati, i to je sve. Ovo neki u svom revnovanju isto zaboravljaju i misle da moraju da pišu doktorske disertacije. Mislim neka pišu, ali to ne moraju da zahtevaju od drugih.

Sve u svemu, više sam naših ljudi čuo koji imaju negativno mišljenje o vikipediji nego onih sa pozitivnim. I mislim da bi bilo više "stručnjaka" (primer nemačka) i ne uglavnom studenata, i time povoljnije stanje i mišljenje, ako bi se sa onim pravilnikom s kojim se kao na jezuitski način preti malo uljudnije ponašalo. Napiši mi tvoje mišljenje.--Carski 23:13, 18. август 2007. (CEST)

Ne mogu a da ovo ne prokomentarišem. Mislim da si ti Carski skroz promašio suštinu wikipedije. To insistiranje na broju članaka (a nema veze šta u njima piše), a ne na njihovom kvalitetu samo pokazuje u kolikoj si ti zabludi. Kao primer pominješ Nemce, koji su upravo poznati po tome što insistiraju na kvalitetu članaka. I da, to što uzimaš za zlo ljudima koji se trude i pišu članke koristeći pri tome literaturu takođe pokazuje koliko si ti neozbiljan. Nije tačno da je wikipedija "laička" enciklopedija, već da je razvijaju uglavnom obični korisnici. A kako raste broj članaka i kako prolazi vreme, kvalitet sve više dolazi do izražaja. Ovakav tvoj pristup čini da sve ovo izgleda neozbiljno. M!cki ^talk 23:27, 18. август 2007. (CEST)

---

Узе ми реч из уста. Квалитет пре свега, а квантитет ће сам по себи доћи. Ко дозволи фушерацију, на крају ће и сам постати фушерација, а фушерација је једино ваљана за канту за ђубре. Ако пишемо чланке "из главе" без референци и онако, тек да нешто напишемо, можемо имати и два милиона чланака, ништа то не вреди, јер нико неће ни гледати у Википедију, јер није поуздана. Многи говоре лоше о Википедији баш из тог разлога - јер је неопоуздана, и може свако да напише шта хоће. Е, па да не би више тако мислили, зато су неопходне референце и озбиљнији приступ целом пројекту, што неки једноставно неће да схвате. Такви могу слободно да иду, такви нам не требају, јер баш због таквих, википедија се около пљује. Што десет вредних људи сагради током три месеца, један такав разгради док си реко кекс. Па шта ће нам онда такви ликови? --Maduixa kaži 23:35, 18. август 2007. (CEST)

Takođe nije tačno da većina naših ljudi gleda negativno na projekat. Možda je to tvoja namera, ali je to čista izmišljotina. Ja sam skoro predstavljao wikipediju na jednom festivalu, a često na forumima i uživo razgovaram sa ljudima na temu wikipedije. Moram istaći da projekat uživa veliko poštovanje i da svi izražavaju spremnost da nam pomognu. skoro je čak i ministar prosvete uputio reči hvale. M!cki ^talk 23:37, 18. август 2007. (CEST)

Sad moramo da gnjavimo Vojvodu..
Srpska vikipedija se ne pljuje zbog takvih kao mene, nego što mnogi vele da je ona antisrpska i antipravoslavna. To je 'feedback' koji sam dosad dobio na raznim forumima. Zadnji s kojim sam u vezi toga diskutovao beše Samardžić sa foruma srpskih pogledi. Nisam nacionalista, prema tome ne podržavam nekakvu nacionalističku liniju. Ali ne treba se ići ni u onaj drugi ekstrem.
Dalje, nisam rekao da kavlitetnost nije potrebna, već da su potrebno jedno i drugo: kvalitetnost i kvantitetnost. Šta mi vredi najbolji posao ako nemam zaradu, pre ili kasnije moraću da tražim posao sa zaradom. Idealno je ako imam dobar posao koji me ispunjava, plus dobru zaradu. I ovo, kvalitetnost i kvantitetnost, dobijamo ako uspemo u druge (i u nas) jedan pozitivni feedback i da ih motivišemo, ne da ih teramo zato što ne ispunjavaju moje ili naše lične standarde. Timski rad ne znači da sam ja veliki šef koji drugima određuje šta oni imaju da rade. I ako pominjem nemačku vikipediju, onda zato što tamo to funkcioniše, dok ovde na srpskoj, koliko sam dosad zapazio, to opet slabo funkcioniše. Ovde važi često: ili po mome ili nikako. Balkanizam? Primer članak Dragan, gde je bila volja da se uključi jedan neutralni pa da se potraži kompromis, te ukoliko se ne nađe kompromis da najzad neutralni uredi ono sporno u članku? Isto tako, gde je posrednik? Imamo li uopšte posrednika na srpskoj vikipediji? Kad sam počeo na nemačkoj vikipediji ona je imala 90000 članaka; danas ima 600000 članaka. Nije da sve znam oko vikipedije, ali znam dovoljno da kad postoji dobra volja može mnogo da se učini i na zadovoljstvo svih. I to mi je naleganje, da stvorimo takvu atmosferu. Žao mi je ako ne vidite dalje od svog nosa, pri čemu se, u duhu dobre atmosfere, odmah izvinjavam za ovu primedbu.--Carski 20:56, 19. август 2007. (CEST)

---

Па иди брате на немачку википедију кад ти се толико више свиђа. Заборављаш на једну битну ствар кад говориш о броју чланака - у ствари две које су веома битне: број говорника и приступ интернету. Срба има 8 милиона, а колико има оних којима је немачки матерњи језик? Што се друге ствари тиче, знаш ли можда неког у Немачкој да још увек користи дајл ап везу? Ја о вде у Шпанији, вала никог, а у Србији је то још увек као добар дан. Број оних који имају приступ интернету на нем. говорном подручју и на српском говорном подручју не може да се пореди. Према томе, с обзиром на све те ствари, ми смо супер, што се броја чланака тиче, и илузорно је надати се да у року од икс времена српска википедија може да се изједначи у броју чланака са енглеском, немачком или шпанском википедијом. Брате, мало нас је а још мање нас има приступ интернету. Према томе смироши се, и гледај на ствари објективно, и не заноси се немогућим стварима, него ради на ономе што имаш.

Уосталом, теби је понуђен компромис, ниси га прихватио, него си наставио да давиш људе около. Уопште ми ниси јасан. Шта ти у ствари хоћеш? --Maduixa kaži 21:14, 19. август 2007. (CEST)

Ne vidim kompromise, nego najmanje tri zahteva, od kojih sam jedan ispunio. Šta više, dva tzv. "ponuđenih kompromisa" su kontradiktarni, jer jedan predlaže, dok drugi baš to navodi kao razlog za brisanje:)
I nismo super, jer Slovenaca nema ni dva miliona a već imaju preko 50000 članaka, dakle više od nas. Mađari, kako sam naveo, imaju skoro 70000 članaka. Ne verujem da u Mađare postoji veći pristup internetu nego u Srbe. Ti si iz jedne antisimpatije prema meni pokrenula celu debatu, što se vidi u tvojim redovnim pozivima meni da napustim srpsku vikipediju. E baš neću. Jedini problem za sada jeste što su se drugi, koji tebe duže poznaju nego mene, iz solidarnosti stavili na tvoju stranu. Ali nadam da će biti bolje.--Carski 21:40, 19. август 2007. (CEST)

---

Можеш ли у књигама које тренутно држиш и листаш у вези са Опсадом Београда да потражиш и да ми кажеш где је тачно преминуо Капистран (Илок?). --ClaudiusGothicus 00:22, 19. август 2007. (CEST)

Превео сам Јован Капистран са енг Вики и мало допунио у складу са твојим чланком о опсади. Предлажем да видиш шта Спремић пише о Капистрановом покушају да деспота Ђурђа наговори да прихвати католичанство. Друго, у које категорије треба још ставити Капистрана?

Српска села

Сасвим могуће. У овом тренутку не могу на лак и прецизан начин да знам колико ће још села бити унесено, али претпоставка је око 1000. Можда двадесетак чланака пред 50 хиљада треба зауставити бота (или га блокирати ако ја нисам ту). --филип ⁂ 09:34, 21. август 2007. (CEST)

Не, интервики сада нећу да убацујем. Уопште није извесно да ли су убачена сва села или не. Уосталом, могу ту да се десе неке компликације, тако да сам одлучио да то не радим сада. Уосталом, месецима је стајао модел чланка и свако је могао да предложи ту измену. Сада је, плашим се, касно. --филип ⁂ 10:05, 21. август 2007. (CEST)

Ne pitam te za datum, vec za mesto. Da li je Zemun ili Ilik ili neko trece mesto?

--ClaudiusGothicus 12:31, 21. август 2007. (CEST)

Dragan

Pogledaj razgovor članka. Našla sam jedan link sa nekoliko podataka o tom imenu, pa ko voli, nek izvoli da sređuje...--Maduixa kaži 18:32, 21. август 2007. (CEST)

Хвала! Јавни ми када нађеш нешто о његовом разговору са Ђурђем. Или сам ја можда побркао догађаје са 1443. када је кардинал Чезарини покушавао да преобрати деспота. Ајде, молим те, рашчисти ми ту дилему.

--ClaudiusGothicus 21:04, 21. август 2007. (CEST)

Konjica

Izvini, znam da je bilo reči o tome, ali sam potpuno zaboravila gde i na šta se odnosi... Bil me malo podsetio? Godine me uhvatile, zaboravlja se...--Maduixa kaži 22:01, 21. август 2007. (CEST)

Da, da... Sad malopre sam videla...--Maduixa kaži 22:04, 21. август 2007. (CEST)

Dobro pitanje. Mislim da ni tu nema ustaljene prakse. Ja bih rekao Parti, kao sto kazem Burgundi ili Umbri. Onda bi drzava trebalo da je Partija ili Partsko carstvo. Imamo li nekog jezicara da nam on da savet?--ClaudiusGothicus 22:30, 21. август 2007. (CEST)

---

Izvinte što se mešam, ali za takve stvari najbolje je da ostavite pitanje BBasicu i da sačekate odgovor. I ne samo za stanovnike Partije, nego i Burgundije i Umbrije. --Maduixa kaži 22:40, 21. август 2007. (CEST)

Jagodo, mene interesuju ti Burgundi recimo posto je bilo germansko pleme po kome je Burgundija (Burgonja) dobila ime. Ali, stanovnici oblasti Burgundije nisu Burgundi vec Burgundjani verovatno posto govorimo o srednjevekovnom entitetu ciji su stanovnici govorili romanskim jezikom itd.

Sto se hr Wiki tice (seti ce se Vojvoda), sada sam bas gledao. Od ex Yu Wiki, sto bi u principi trebalo da nam bude pokazatelj, vise clanaka od nas ima slovenacka Wiki. U regionu turska, madjarska i rumunska Wiki imaju vise od nas. E sad, naravno da nije sve u kvantitetu, ali, bilo bi dobro prijonuti na posao jos zezce i preci tu magicnu cifru od 50 000 clanaka.

--ClaudiusGothicus 22:47, 21. август 2007. (CEST)

50 000

Naravno, zato sam ti i spomenuo da to sto imamo bolji clanak o Kapistranu ipak nije neko veliko cudo. A sto se broja tice, spomenuo sam to zbog odnosa ovako usputno. Npr ja sam siguran da je brojnost clanaka na turskoj Wiki posledica brojnosti dijaspore u visokorazvijenom zemljama pre nego prilika u samoj Turskoj (mada razvijenost Istanbula, Ankare i sl. sredista ne treba dovoditi u pitanje). Drugo, malo malo listam ove nase clanke iz istorije, ima dosta onih koje bi trebalo prosiriti, referencirati, urediti ipak kako nasa struka nalaze itd. pogledaj za primer clanak o Viteskom redu zmaja i sta sam o tome stavio:

< Разговор о Википедији:Тим Скочи на: навигација, претрага Вечерас сам тражио неких материјала о нашим старим династијама (Бранковићи, Лазаревићи) и наиђем на две стране на које бих скренуо пажњу:

http://worldroots.com/brigitte/famous/c/charlemagnedesc-134.htm Ту су потомци Карла Великог, међу њима и Улрих II Цељски чија је супруга Катарина Бранковић, ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића. Међутим за њу пише "...daughter of Djuradj Vukovic Brankovic, Despot and Magnat of Albania". http://retejoj.eurogento.org/lazar/linioj/lazarevic_dinastio_sb.htm Ту је наведена Лазарева ћерка Јелена која је удата за Ђурђа II Страцимировића Балшића, господара Зете. Међутим за њега кажу Djuradj II Princo de Albanio Stracimirović Какво је ово прекрајање историје? --Ђорђе Стакић (р) 02:30, 20. август 2007. (CEST)

Dragi Djordje, istorija je kao nauka vrlo delikatna i ovako nesto nije morao nuzno da zapise neko ko je zlonameran, vec i neko ko je ignorantan. Medjutim, i na nasoj Wiki, kao i na drugima, neretko se koristi trecerazredna literatura za clanke o istoriji, ljudi ne potpisuju literasturu ili to ne cini na pravi nacin i sl. Cisto da ti spomenem da se o poreklu Balsica (iliti Baosica) stvarno vodi(la) rasprava o poreklu posto samo ime Balsa (Baosa) nekima nije delovalo slovenskog porekla i to sa dobrim razlogom. Naravno to ne menja mnogo cinjebicu o prostorima kojima su Balsici vladali niti o njihovoj ulozi u srpskoj istoriji. Kada smo vec kod toga, koliko ja vidim ovde stoje i neke proizvoljnosti npr. da je kneginja Milica bila dukljanska princeza i sl. Istina je da je Milicin otac Vratko bio poreklom od Vukana, Nemanjinog sina, koji je vladao kao kralj Zete, ali...nema ni jednog dokaza da je Milicina porodica raspolagala bilo kakvom vecom teritorijom, ni u Raskoj, ni u Zeti. dakle to je, blago govoreci jedna velika proizvoljnost. I jos nesto, npr. u nasem clanku o Viteskom redu zmaja govori se da ja Milos Obilic osnovao Red, a da ga je Zigmund Luksemburgski obnovio. Posto Milos Obilic nije potvrdjen kao istorijska licnost, tacnije nemamo dokaza da je covek uopste i postojao, ne znam kako je mogao da osnuje Red. Ali to jos nije kraj, posto mi u clanku imamo i kako su izgledale insignije, da je jedan od prezivelih vitezova bio ucitelj buduceg despota Stefana, te da je red na kraju obnovio Zigmund. Kako sada jedan katolicki vladar, koji je pritom bio u losim odnosima sa Stefanovim ocem Lazarom, jos i da obnovi srpski red. A jos mi je zanimljivije to sto je Milos red osnovao, ali je, eto, tek Stefan bio prvi srpski vitez koji se ugledao na "vitesku tradiciju velikih evropskih krasljevina"> Koju vitesku tradiciju sada? Jel presao u katolicanstvo, organizovao turnire, uzeo na sebe krst, poceo da gradi zdanja u gotickom ili romanickom stilu iskljucivo, pisao pesme na provansalskom dijalektu? Koju vitesku tradiciju konkretno? Sve ti je ovo whishfull thinking sto bi Englezi rekli. E sad kada kao glavne knjige za vecinu nasih clanaka o Srednjem veku u nas koristimo knjige pravnika gdina Fajfrica, koji inace pise jako nadahnuto i u najboljem smislu reci popularano, a ne npr istoricara Radeta Mihaljcica, Sime Cirkovica ili recimo Jovanke Kalic, onda sto se cudimo sto tamo neko ne zna gde je vladao Djuradj Brankovic i sl. Na kraju, cisto da ti spomenem da je npr Republika Makedonija 1996. obelezila 600godina od smrti poslednjeg makedonskog kralja - Marka Kraljevica, da se u glavnom muzeju u Tirani Pecka patrijarsija i Gracanica predstavljaju kao najznacajniji primerci srednjevekovne ilirske arhitekture i kulture uopste. Nisam primetio da je bilo ko, ni tada ni danas, od drzavnih institucija, narocito onih koji se bave kulturom, prosvetom i sl. bilo sta rekao ili uradio. puno pozdrava. --ClaudiusGothicus 12:19, 20. август 2007. (CEST)

Na kraju, pravo je zadovoljstvo saradjivati sa tobom. Vidimo se opet (ovoga puta na podnosljivijoj temperaturi nadam se) ako Bog da u oktobru. U medjuvremenu pisi mi kako idu ispiti...

--ClaudiusGothicus 23:24, 21. август 2007. (CEST)

Здраво војводо,

Погледај као пример наш чланак санкилоти и шведску.. Али Швеђани (негде 9 милиона душа, дакле не бројнији од нас) имају око 245000 чланака. Мислим сам само да има људи који би хтели да доприносе википедији, али нису неки добри писци. Они за мој појам нека почну чланак и напишу колико знају и умеју, а други кад/ако се нађе заинтересован за тему ће да развије чланак.

Интересантно да је Клаудио поменуо Балшиће. Баш сам се пре који месец ломио с неким Албанцем или барем албанофилом, види de:Balša. Не само да је писао да су били Албанци, него је испадало да је Зета или Црна Гора Балшића била албанска држава. Тренутно стоји моја верзија, да видимо докле..--Carski 00:00, 22. август 2007. (CEST)

Zavisi kako. Ja sam ranije učestvovao više na nemačkoj. Otkad sam počeo na srpskoj retko radim tamo, u zadnju godinu napisao možda dva, tri članaka. U ono vreme pak Hrvati su se stalno bunili, dok su za odgovor dobijali da su nacionalisti i ostalo. Neki od administratora za portal juguistočna Evropa: de:Benutzer:J budissin, de:Benutzer:Mazbln. Slabo pratim kakva je današnja atmosfera. Na glavnoj strani bilo je ranije srpske, bošnjačke, hrvatske i druge vikipedije. Onda su ih iz kojeg sada raloga sklonili. Onda opet neko je vratio adresu hrvatske vikipedije, navodno jer mnogi u Nemačkoj govore hrvatski. Nastala je mala diskusija zbog toga na diskusiji glavne strane (bilo je i Banovića), ali nisam ništa promenio. Čekam da pređemo preko 50000:)

Ono sa kosovskim bojem i 100.000 Hrišćana protiv 60.000 Turaka (ili beše 190.000 Hrišćana, ili obrnuto, ne sećam se više) poznato mi je..))) Da vidim da li ima neštao novo na članku..

Hm, znači džast juzer (onaj dole) je posrednik:) A folira se kao da nema pojma.. --Carski 01:05, 22. август 2007. (CEST)

Мислио сам на ово: Википедија:Посредовање. Полако да упознам људе па да их гњавим. Шалим се.. --Carski 00:57, 23. август 2007. (CEST)

Teodiceja

Никако да ти одговорим на поруку о Теодицеји, јер сам био на летовању. Хтео сам баш вечерас да напишем чланак о Лајбницовој теодицеји, али нисам успео да га пронађен на енглеској википедији, а ни књигу нисам читао. Али, ако наиђем негде на приказ, поставићу га. Поздрав! --Mladifilozof 23:39, 21. август 2007. (CEST)

Milose,

osionih, zlonamernih i neinformisanih ima gde god hoces. Savetujem ti da se uzdrzavas ucestvovanja na forumima te vrste, prosto ne pomaze zdravlju. Medjutim, ja ovde pitam sta rade institucije. Znas i sam u kakvom je stanju smederevska tvrdjava, brojni objekti na teritoriji Srbije i Beograda, kako se manastir iz 13. veka renovira po zelji i volji lokalnog episkopa, kako se arheoloska nalazista danonocno pljackaju.

Pa bas sada u julu pricao mi numizmaticar iz Muzeja grada Beograda kako gradska vlada nije htela da im odobri sredstva za cuvara tj policajca da u Konaku cuva izlozbu o numizmatickoj proslosti Beograda (od Skordiska do danas), sve dok...njegov kolega u borbi sa lopovima (ej 18h uvece u sred centra centrova) nije zaradio slomljenu ruku od udarca petozilniom kablom. I sva sreca da mu je kolega od 2 sa 2 bio na duznosti inace...

RTS (tj. Nacionalni servis) pravi reportazu tako sto sa divljim arheolozima ide po istocnoj Srbiji (ne prikazuje lica tih ljudi), ali na kraju ipak predaju plen lokalnom muzeju.

Muzej u Sr. Mitrovici opljackan bar 5 puta, kao Zavicajni u Zemunu (a ta zemunska zgrada, inace jedna od najstarijih u Zemunu i BG je vec godinama isarana grafitima najpatriotskije stranke i jednog od otacastvenih pokreta), U Sr. Mitrovici drugar arheolog pitao sto im rimske fibule stoje tamo gde pise da su gotske, a oni mu kazu, eto, opljackali nas dva puta, al' mi stavili da se ne vidi. I stvarno, ne vidi se...

I na kraju u Jagodini anonimni vandali porusili gomilu nadgrobnih ploca ukljucujuci i onu ispod koje lezi Stevca Mihajlovic, covek koji je bio predsednik vlade kada je Srbija 1878. dobila nezavisnost. Igrala se deca...opet...

Prema tome, kada smo vec ovde, ja bih te vesti, samo kada bi ih locirao stavio u wiki sa linkovima ka novinskim vestima (ova o Stevci je bila ono sitnim slovima u rubrici Regioni ili sl.)...

pusti sada sta kazu Albanci, sta ovi sta oni. U Smederevu nema ni KFORa ni Vatikana ni ne znam ti ni ja koga, ali PRESTONICA srednjevekovne Srbije trune i propada i pretvorena je u deponiju. Daj da se i takve stvari plasiraju ovde, a ne samo Redovi Zmaja ili koliko je Srbljanovicka mladja od svog muza.

--ClaudiusGothicus 23:49, 21. август 2007. (CEST)

Nisam te pomesao. Stavio sam ti sta je Djordje nasao za "zanimljivo" na tamo nekom sajtu o geneologiji i moj odgovor u smislu da i clanci o srpskoj istoriji na nasoj nasijatoj Wiki nisu bas verodostojni i ozbiljni. Samo toliko. A nemam nista protiv da nam se pridruzi ko vec zeli.--ClaudiusGothicus 23:52, 21. август 2007. (CEST)

Sekiretina

Rekao bih da je sekiretina, sudeci po dimenzijama, sekirce je verovatno ono sto je, nazalost, Karadjordje dobio bas u Radovanju. Ali, na to sam mislio, u stvari video sam spisak srednjevekovnog oruzja, pa mislim, kada vec imamo modele tenkova i brodova, sto ne bi imali i Sikira Stemford Bridz 1066. --ClaudiusGothicus 00:12, 22. август 2007. (CEST)

Текстови песама

Текстови песама, наравно, не спадају под Википедију, међутим ... (и сад долази словенска антитеза)... увек има међутим. Добар пример који би био аналоган овом енглеском је "Са Овчара и Каблара". Тај чланак би могао садржати нешто о првом познатом извођењу те песме, па како је изгледала тада, па како за време Другог светског рата, па у време комуниста, па опет данас, и све то са гомилом стихова. Тада би стихови служили као пратећи материјал у објашњењима промена које су носила надолазећа времена. Међутим, ретке су такве песме, хоћу рећи нема их пуно. -- JustUser  JustTalk 00:13, 22. август 2007. (CEST)

Nemam ti pojima zasto to stoji. U svakom slucaju, mislim da je clanak vrlo korektan, svakako je uredniji i skoncentrisaniji od naseg. Nas se moze srediti kada bismo uzeli npr. knjigu Petra Tomca o Kosovskoj bici i naravno Mihaljciceve knjige. Tu bi trebalo onda podvuci razliku izmedju istorijskih izvora (koji su svakako nezadovoljavajuci) i prebogate tradicije (koja se formira u izvorima od 15. veka pa nadalje). Jedino ako tako nesto ucinimo mozda cemo moci i da uticemo na eng ili druge clanke (Kosovska legenda bi se dala odlicno uraditi kao poseban clanakbzahvaljujuci Mihaljcicevoj knjizi Junaci Kosovske legende tj razlicite tradicije i nanosi bi se dali rasclaniti i sl. Tu bih ja stavio ovog Mestrovica, ali i Urosa Predica i sl.). Plus, pogledaj molim te stranu za razgovore clanka o Milosu Obilicu. A na Zmajev red komotno mozemo da stavimo nalepnicu da mu treba sredjivanje ili citiranje izvora ili vec. Pogledaj i moj novi clancic Fausta ako stignes. Mislim iovako spremas Stari vek i sl.--ClaudiusGothicus 12:50, 22. август 2007. (CEST)

Помоћ

Поздрав. Некако ми се најлакше обратити теби: или ми одржи кратки брзи курс о преузимању слика или преузми (кад будеш могао) ове две bs:Tekija( има лиценцу) и en:2007 World Championships in Athletics ( поштена употреба). Унапред хвала.--Drazetad 17:14, 22. август 2007. (CEST)

Хвала већ сам је уклопио у текст о Текији (ту би требало направити виш. повезницу), а Осаку је вероватно неко скоро пребацио јер је прекјуче није било.Поздрав--Drazetad 17:31, 22. август 2007. (CEST)

Mogle bi naravno. Samo mislim da bi bilo svsishodnije da se napravi poseban clanak o tradiciji pa da se ubace: glavni motivi epova, kako su prikazane istorijske licnosti, kako neistorijske, sta se moze reci jos o narodnoj tradiciji (recimo izrekama) i topografiji (vidis na razgovoru o clanku Starina Novak neko tvrdi da je Novak sigurno cetovao po Romaniji zato sto tamo ima Novakova pecina i to svi znaju), o kasnijem periodu 19. i 20. veka (tu ide ordenje, umetnicka dela, pa ako hoces i Gazimestan 1989. i sl.). Zasto ti to kazem - pa upravo jer Wiki treba da edukuje ljude i, posto je Kosovski boj i njegova mitologija, toliko poznat i jos vise mistifikovan taj clanak bi morao da bude extra !!! sa sest zvezdica (u perspektivi naravno).

--ClaudiusGothicus 19:27, 22. август 2007. (CEST)

Чланци о селима

Да, што да не. --филип ⁂ 22:37, 22. август 2007. (CEST)

И јесте и није. Завршио је рад који сам намеравао, али је да л` због несавршености моје интернет везе или због сервера Википедије прескочио (тј. није убацио) двадесетак села. Када их идентификујем (вероватно сутра), потераћу бота да убаци и њих, али до тада ништа.. А ни тада неће бити ништа сензационално. Баш је знао кад да заврши :) --филип ⁂ 22:45, 22. август 2007. (CEST)

Hvala, hvala, Vojvodo (osećam se kao da mi je rodjendan (:, malopre se vrnuh iz grada i videh da se bližimo 50 hiljaditom članku i ajd reko da natempiram par njih. Hteo sam da to bude Volter, al bolje što je Grocije, bili bi bezveze da nam Volter bude taj 50.000 članak. --Grofazzo 00:04, 23. август 2007. (CEST)

Malkice :) M!cki ^talk 00:16, 23. август 2007. (CEST)

Сликари

Војводо, ај` покушај да на сваки биографски чланак који напишеш додаш интервики ка енглеској Википедији, и обавезно категорије за рођене и умрле. Такође, видим да скоро сваки има тачан датум рођења и смрти а ти ставиш само годину, па ако би и то могао додати било би супер. --Саша Стефановић ® 11:17, 23. август 2007. (CEST)

Да да, само додаш ка ен, онда ће ботови то да среде на осталим Википедијама. --Саша Стефановић ® 11:51, 23. август 2007. (CEST)

Portali

Pre nije bilo nikakvih kriterijuma, pa su portali nicali ko ludi. Sada, jedini kriterijum koji ja imam je dosta kvalitetnih članaka i barem 2 zainteresovana za uređivanje. -- Bojan  Razgovor  12:02, 23. август 2007. (CEST)

Горња или Доња... Питање је сад...

Без објашњења Горње нема ни доње... Веома компликована ствар... Али познавајући ситуацију на овим пределима и подручјима, мислим да је овако најбоље... Овде таквих случајева има много... Живело се у Горњем Нечему, а доле су им били магацини, барке, подруми итд... А онда су полако прелазили у доње, па то постало Доње Нешто, али све потиче из Горњег... Компликовано, али тачно... Овде нормално, а за све друге прилично ненормално... Но, шта да се ради...Војводо, ја теби а ти мени сердаре...--Nikostrat 13:55, 23. август 2007. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Tomasbenton.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Tomasbenton.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 14:33, 23. август 2007. (CEST)

{{PD}} je zastarela oznaka koja postoji isključivo iz istorijskih razloga, dok se slike koje su još označene njom ne srede. Ne treba je koristiti za novo poslate slike. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 14:33, 23. август 2007. (CEST)

Када преносиш слике са других Википедија, обавезно наведи и везу ка тој слици на другој Википедији, да би могао да се провери статус ауторског права - ја сам покушао да нађем слику на ен, али у први мах нисам успео, тек накнадно. Што се ове конкретне слике тиче, изгледа да ситуација око ње ни на ен: није баш најјаснија - постоји веза ка расправи на страни Конгресне библиотеке где пише да Библиотека и даље верује да су слике у јавном власништву. Међутим, постоји и упозорење да би требало "очувати интегритет" фотографовог рада тј. да слику не би требало опсецати (crop) нити бојити, као и да би требало навести аутора, што су ограничења која не постоје када је дело стварно у јавном власништву. Хмм, нека за сада стоји ова ознака, а на ен сам на одговарајућој страни поставио питање да ли постоји нека ознака која више одговара тој слици. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 07:31, 24. август 2007. (CEST)

Po savetu na en:, poslao sam sliku na Ostavu, pošto tamo postoji odgovarajuća oznaka za licencu. Zameniću i obrisaću verziju koju si ti poslao. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 09:52, 25. август 2007. (CEST)

Надгледање категорије

Питање је стварно интересантно, нисам о томе размишљао. Претпостављам да се надгледа само та страница, тачније, готово сам сигуран, али лако је проверити - стави неку категорију у списак за надгледање, додај неки чланак у ту категорију, и види шта се дешава :) -- Обрадовић Горан (разговор) 20:01, 23. август 2007. (CEST)

Бан Белуш

Знам за Белоша, али Белуш? Некако ме сврби да се чланак преради, да не кажем "посрби" (можда је претерано,а ли..), па хтедох да питам за твоје мишљење.--Carski 22:29, 23. август 2007. (CEST)

Молим те контактуј, јер колико за сад видим, ради се о две различите особе. Мислим да Ћоровић пише да је Белуш био старији брат босанског бана Борића (страна 127 - погрешно мислио). Касније ћу више.. --Carski 12:07, 24. август 2007. (CEST)

--

Мало сам у дилеми, јер читао сам разне информације о Белошу, те исто да није поуздано да су палатин и бан Белош и Белош или Белуш који је после Уроша II кратко завладао Србијом исте особе. Међутим, сад не могу да нађем те изворе..

Владимир Ћоровић у својој историји помиње:

>>После смрти краља Беле (1141. год.), регентску власт за његова малолетног наследника Гејзу I, вршили су краљева удовица Јелена и брат јој, палатин и бан Белош. С Белошем се још јаче наглашава словенофилска политика мађарске државе.<<

>>Мађарска војска, коју је водио Белош, недовољно јака бројем, маневрисала је према Браничеву, хотећи можда да угрози Грцима везе са залеђем.<<

>>Урош се није дуго одржао. Непосредан узрок његовом паду није познат, али је сигурно да је изгубио поверење код цара Манојла. Као његов наследник јавља се Белуш, можда његов млађи брат, који се због династичких сукоба у Мађарској склонио у Рашку. Али Белуш не остаје дуго на престолу, него се доскора поново враћа у Угарску. Иза њега долази на власт Деса, око 1150. год.<<

>>Мађарска је током 1162/3. год. била поприште огорчених династичких криза, које су, због византиског посредовања, добиле чисто политички карактер. После дугих борби победник је остао Стеван IV, син краља Гејзе. За време тих борби босански бан Борић држао је страну византиског кандидата, исто као и стари Белуш, који је у то време био бан Хрватске. После Стеванове победе Белушу нестаје трага; по свој прилици свргао га је млади краљ као свог противника или је погинуо у време тих међусобица.<<

Историја Срба - Владимир Ћоровић, стране 125, 127 и 128 - на интернет издању Ћоровићеве историје на пројекту Растко пише међутим Белош уместо Белуш; не тако у књизи где се наводе Белош (стране 125, 127) и Белуш (страна 128), VI издање, Зограф, Ниш, 2001. http://www.rastko.org.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_8.html

У Историји српског народа у 10 томова, Српска књижевна задруга, 2. издање, Београд 1994, 1 том, подсек "Српски велики жупани у борби с Византијом" од Јованке Калић, помиње се једино Белош, никакав Белуш, али нема ни речи о једном Белошу/Белушу као српским великим жупаном.

Дакле прво питање: Које је име коректније, Белош или Белуш? Досад сам читао Белош..

Друго питање: Јесу ли палатин и бан Белош, брат српског великог жупана Уроша II и угарске краљице Јелене, те ујак Гези II, и онај Белош или Белуш бан Хрватске који је за веома кратко време постао српски велики жупан, једна иста особа?--Carski 18:11, 24. август 2007. (CEST)

Напади 11. септембра 2001.

Не знам да ли си видио тај чланак. Није мој чланак, него желим чути твоје мишљење да ли вреди да га кандидујем за сјајног или не. Твоје и Јагодино мишљење ценим. Кад би било које од вас двоје дало вето то значи да чланак није за то да буде сјајан. Наравно ако имаш времена да погледаш. --СрејовићНенад 11:25, 24. август 2007. (CEST)

Да, тај чланак (опсада) ми се свиђа.--СрејовићНенад 11:33, 24. август 2007. (CEST) Хвала на брзом одговору, што се тиче 11. септембра. --СрејовићНенад 11:35, 24. август 2007. (CEST)

Ја планирам још тога да још радим око тих битака и Велике алијансе и шпанског наслеђа. Видиш да лагано сређујем војсковође, сад следи и једна серија битака. Једно бар неколико значајнијих битака, (једно око 5 битака )са сваке стране. Војвода од Марлбороа је велики чланак, а морам да га удесим ,јер је јако, јако битна личност, али је и много велико. Кад се заврши сав тај посао имаћемо и Шпанско наслеђе и Велику алијансу као чланке који могу да постану сјајни.--СрејовићНенад 11:48, 24. август 2007. (CEST)

Још сам малко пеглао Опсаду Београда и, по свом обичају, искоментарисао илустрације. По мом мишљењу важно је да кажемо, ево ово је савремени реалистични портрет нпр Марка Краљевића, кнеза Лазара или Јаноша Хуњадија. Да наведемо из ког периода је нека слика и има ли неки под контекст. Нпр. она чувена слика Југ Богдана и његових синова, где сви носе неке хусарске униформе 18. века, а стари Богдан има и неприродно коврџаву косу, је настао 1876. године. Ти свакако погађаш зашто тј каква је пропаганда вршена тих година и у ком циљу и сл. Елем, чланак је одличан и гласам ЗА. (Има ли шта у том Бабингеру?)--ClaudiusGothicus 15:50, 24. август 2007. (CEST)

de:Franz Babinger?--Carski 01:10, 25. август 2007. (CEST)

Nisam stavio tu sliku topa.

Mislim da se kaze Belos (s kao skola). I ima jedna skorasnja Kalickina rasprava koja mislim da resava stara pitanja.--ClaudiusGothicus 20:29, 24. август 2007. (CEST)

Црк`о Маршал

Само да се јавнем да ми је рикнуо `нет скроз,тако да због тога нисам био у могућности да ти одговорим на питања/предлоге око 50.000(видим да су "нас" претекли),али то не мења чињеницу да би требало започети рад на већ помињаним чланцима(Царство и Деспотовина,видим да си Опсаду одрадио).Нажалост,ја нећу бити у могућности да помогнем скоро ни мало,пошто ми је кући `нет црк`о,а не вукља ми се до РЦа уопште(поготово што сам у стисци с` испити),тако да...

Што се учешћа краљевине Србије у првом светском рату тиче,мислим да би требало имати један чланак који би обухватао све то,а онда у засебним причати навелико и нашироко о свим тим детаљима.

Ако ти што год треба,а мислиш да ти могу помоћи,јави па кад видим урадићу шта могу.

Поздрав, Црни Бомбардер!!! (†) 10:42, 25. август 2007. (CEST)

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=1127191&oldid=1127042 Referencu za ovo imas nesto nize gde se navodi citat i prevod.--Maduixa kaži 22:07, 25. август 2007. (CEST)

Nema na...

čemu.--piši mi   Jefe 02:16, 26. август 2007. (CEST)

Биљана

Јеси ли погледао чланак пре него што си ми написао поруку? Мислим да је доста промењен од како си га последњи пут гледао и да је доста нормалнији. Део о дневницима где се нашироко распреда о томе шта она тамо пише је тренутно сакривен, као и тривијалности (оно о мужу и Кустурици), јер још увек не знам шта с тим. Мислим да ћу то на крају и обрисати, јер сам дневнике веж поменула у оквиру стваралаштва и навела укратко шта је она тамо писала, и мислим да тој теми не треба да се посвећује нека специјална пажња, јер ти дневници нису ништа ванредно ни специјално у односу на друга њена дела, у којима говори ама баш исто што и у тим дневницима. Много ми је тешко писати јер се у свим силним текстовима које налазим на интернету много расправља о политици (самм тим је немогуће раздвојити и њено дело од политике, јер је једно условљено другим, мада нису СВА дела само политички овојена, има ту и других тема, прочитај шта сам написала до сада), а врло мало налазим конкретно да неко прича нешто о самом делу - мислим - има доста текста где се говори о њеним драмама, где се наводи о чему говори, шта критикује, али нема баш анализе дела, тако да споро али сигурно градим чланак у ком ће највише бити речи О ЊЕНОМ СТВАРАЛАШТВУ а не о трачевима. Нажалост, следи барем пет дана када ћу бити одсутна (сутра се селим), док ми не прикључе интернет у новом стану, тако да ће Биљана морати мало да сачека. Једноставно ми се смучило и узела сам да пишем само да би доказала одређеним ликовима да о Биљани Србљановић има да се каже много тога важнијег од тога колико јој година има муж и да је она рекла да Србију треба денацификовати... --Maduixa kaži 20:17, 26. август 2007. (CEST)

---

Хм, нисам гледала тај чланак о њеној странци нити желим. Сад кад сам тражила референце за Квирију, наиђох на сајт оних Крв и шта већ, не сећам се, то је да ти се коса дигне на глави. Зар су такве организације дозвољене у Србији? Да ли је могуће? Па онда нека неко каже да Биљана лупа кад каже да се Србја треба денацификовати. Тамо лепо пише да су социјалнационалистичка организација, а имају и лепо евиденцију свих недела и преступа које су учинили и још се диче тиме! Па форум Погледи, или Делије, навијачи звезде.... И онда кажу да Биљана претерује... Свашта.--Maduixa kaži 20:20, 26. август 2007. (CEST)

Поштанске марке

Текст на шаблону {{Поштанска марка}} експлицитно каже „за илустрацију дотичне поштанске марке (а не и ствари које се појављују у дизајну те поштанске марке)“, дакле, само у тексту о тој марки. Мислим да би стављање слика марки у чланак о хидроелектрани било прилично слободно тумачење ограничења. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 20:48, 26. август 2007. (CEST)

Pitanjce

Pošto znam da voliš istoriju, evo jednog pitanja za tebe. Nešto sam pisao o transfuziji krvi, pa se spominje ime jednog pape iz 15. veka. Negde piše da se zove Inosent VIII, a negde Inoćencije ili Inoćentije VIII. Šta je (naj)pravilnije? M!cki ^talk 21:48, 26. август 2007. (CEST)

Hvala druže :) Tek sam sad video i spomenicu i onaj tvoj komentar na stranici za razgovor članka. Hvala i za pomoć oko pape. M!cki ^talk 22:50, 26. август 2007. (CEST)

Да, категорије, али како?

Ево овако, прва ствар је да кажем да сам ја преузео чланак са енглеске Вики и превео га, а на крају су биле укључене категорије. Приметио сам да си ти те категорије уклонио, зашто? Можда не постоје одговарајуће на српској Вики? Али зар не могу ја да их направим? Погледао сам чланак "Лас Менинас" (мада ми мој осећај за шпански каже да је то заправо "Лас Менињас", ако се не варам), из којег нисам успео да закључим ништа паметно... По мени, требало би "анатомију" укључити у или категорију "Рембрант", или "Дела Рембранта", или епоху којој припада, ако их нема онда их направити, зар не?

• • Затим, да ли је овака разговор уобичајен начин комуницирања на Вики, или неко ипак прича и преко мејла или чета? Јер се странице разговора поприлично одуже када се комуницира на овај начин, што не мислим да је баш и паметно, јер нису све ствари из разговора за енциклопедију.
  • Коначно, хтео бих да те питам како поставиш разне боје линка за раговор са тобом? Знам да није од суштиског значаја, али бих волео да знам. И како се постаје админ на Вики, да ли треба да се заслужи радом, или те неко предложи, или сам...? --Bojan Mijić 22:55, 26. август 2007. (CEST)

TK

Da budem iskren članak o transfuziji sam počeo onako usput. Zadnjih nekoliko dana sam radio dosta na njemu. Čak sam išao i da dam krv, i davio sam one ljude u Zavodu za transfuziju sa pitanjima. Šteta samo što nisam imao fotoaparat. Sutra idem malo na odmor, vraćam se za sedam dana. Što se mene tiče, možeš da postaviš članak slobodno. Ja ću eventualno raditi još na nekim detaljčićima. Voleo bih da prođe, jer mi se sviđa ova tematika i verovatno ću (ustvari sigurno) napisati i druge članke vezano za ovu temu. Drago mi je što sam video i tvoj članak na glasanju. Treba nam još dobrih članaka iz naše istorije. Na žalost to nije moja stručnost, inače bih se uključio. Ajd budi mi pozdravljen. M!cki ^talk 23:02, 26. август 2007. (CEST)

1. U kom clanku si nasisao na taj Rum? Rum bi trebalo da bude Seldzucki sultanat Rum koji je, ako se nevaram, imao prestonicu u Ikonijumu (Konja) pa odatle valjda i drugi naziv, Ikonijski sultanat. Trebalo bi da je Rumelija za evropski deo carstva, a Anadolija za azijske.

2. Ti daj mali uvod sa periodom od 1389., a tu mozes i o despotima u nas pre toga,, kao sto u zakljucku treba da stoji i o despotskom dostojanstvu posle 1459. godine. Inace cerntar treba da bude na periodu kada su vladari drzave (entiteta) Lazarevica-Brankovica nosili despotsku titulu.

--ClaudiusGothicus 23:29, 26. август 2007. (CEST)

чланак није видљив на нету

шта да радим, додао сам га у категорије, али га и даље нема... Ово ми се дешавало и са другим чланцима, па су неки админови нешто радили и онда је прорадило (чини ми се да је Ласло) Bojan Mijić (разговор) --

Predlozi

Prve dve varijante se zovu Zvezda života, a ostale su varijante Asklepijevog štapa (grčki bog medicine). Možda nađem posle još neke. Pozzz M!cki ^talk 23:41, 26. август 2007. (CEST)

Марталина

Зато што се наврзла на један чланак, па не пушта. Можда је боље за почетак закључати чланак (што сам и урадио, на сат времена), па ако и даље настави, онда и блокирати особу. --филип ⁂ 10:05, 27. август 2007. (CEST)

Мех. Очигледно нико није питао, али не знам да ли бисмо ишта сазнали и да питамо. Особа је направила тај чланак, који се у међувремену тотално измењао и сада "повлачи" своје доприносе бришући цео садржај. Мислим, тотално безвезе. Али, добро, чекајмо па да видимо шта ће да се деси. Можда је ово закључавање стране смори, па оде. Не бих да потежем блокирање када оно није преко потребно. --филип ⁂ 10:09, 27. август 2007. (CEST)

Чланак о Лују XIV

Чисто за информацију. Нисам га замислио да буде сјајан. Неће имати референци јер нема ни енглески чланак. Само ће представљати велики превод о једној од најзначајнијих личности. --СрејовићНенад 11:39, 27. август 2007. (CEST)

Шпанско наслеђе има добре шансе, иако не знам колико ћеш још дуго моћи, јер вероватно те чекају обавезе на факултету.--СрејовићНенад 11:41, 27. август 2007. (CEST)

Izvini na spijuniranju...najraniji prikaz Beograda je onaj iz 16. veka (mislim da je drvorez). Moguce je da je opsada iz 1440. prikazana na nekoj osmanskoj minijaturi, bas kao sto za opsadu iz 1456. ima minijutura sa kraja 16. veka. Nista vise ni bolje.--ClaudiusGothicus 00:22, 28. август 2007. (CEST)

Rat u Hrvatskoj

Šta želiš da kažeš? Moj komentar je se ticao Ustava iz 1974. koji je bio važeći do raspada SFRJ, a kojim je Srbija iscepkana, Vojvodini i Kosovu se dalo pravo glasa za izbor predsedništva i veća vlast, samim tim povećala decentralizacija a republikama data veća samostalnost i razvijen koncept TO (teritorijalne odbrane). Ono što je u ranijem periodu bilo, bio je više privid samoupravnog društva (vlast naroda) i decentralizovane države nego što je to de facto bio slučaj. Ali ovde se ne bavimo sa SFRJ već ratom devedesetih. --piši mi   Jefe 13:48, 28. август 2007. (CEST)

Борба за независност Латинске Америке

Здраво. Ово није нека велика критика, већ ме помало изненађује избор историјских догађаја обухваћених чланком Борба за независност Латинске Америке.

Укратко, предложио бих ти да ослобођење Кубе и Хаитија поменеш у једној реченици као теме које су обрађене у посебним чланцима (са везама ка њима), јер су то историјски посебни догађаји (и временски и по околностима). Чланак би се онда заиста бавио само дешавањима 1810-1830, која имају много заједничког.

Не знам да ли би требало да поменеш Гвајану, Суринам, Белиз, Јамајку и Мале Антиле, да кажеш да они не спадају у Лат. Америку у ужем смислу (ако погледаш чланак Лат. Америка, видећеш да они географски припадају тамо), и да су њихови процеси деколонизације били посебни.

Чиле и Аргентина су заједнички обрађени, што је конфузно.

Историја земаља знатно после стицања независности не припада овом чланку.

--Јакша 17:58, 28. август 2007. (CEST)

Кутијице за игре

Било би лепо :) --Родољуб 18:33, 28. август 2007. (CEST)

Фрањин Устав

Извини гледам текму па ти одмах не одговорих. Овлашћени предлагачи за промену устава су 1/5 посланика Сабора, Председник републике и влада. Прво се у сабору доноси одлука о промени (простом већином), док коначно о промени устава одлучује Хр. сабор и то квалификованом већином (двотрећинском већином гласова свих посланика(заступника, јел како се код њих зове) сабора. Е стави на главни страну вест, изабран је нови председник Турске Абдул Гул, мислим да немамо чланак о њему. Позд.--Grofazzo 21:29, 28. август 2007. (CEST)

Током Другог светског рата једна већа група партизана је била незадовољна и захтевала је аутономију. Партизани су их не стрељали, него поклали. То је група коју је предводио Јабучар и још неки у Плашком, Личкој Јесеници и Слуњу.--СрејовићНенад 21:36, 28. август 2007. (CEST)

Временом се сам хрватски устав променио. Тако да је устав из 1945. садржаво одредбу о једакости два народа. Устав из 1974. дефинише Хрватску као националну државу хрватског народа и државу српског народа. Тада је већ стављен клип у односу на 1945. Иначе 1871 у доба Аустро-Угарске, је донешена одлука да су Срби и Хрватои једнакоправни, а циљ је био да Срби не буду аутономни ван територије Хрватске. --СрејовићНенад 21:39, 28. август 2007. (CEST)

Rat u Hrvatskoj

Izbacih deo jer je tema rat u Hrvatskoj 1990-95 a ne rat u Hrvatskoj 1941-45. Umesto da opterećujete ovaj članak stvarima koje su se desile 50 godina pre stavite link ka tim stvarima tamo gde im je mesto. U suprotnom možemo slobodno da vratimo stari članak jer će ovako na mala vrata da se poubacuju razne stvari i neće ličiti na enciklopedijski članak već na najobičniju propagandu, te neče vredeti ni pišljiva boba. --piši mi   Jefe 21:36, 28. август 2007. (CEST)

Каредељев устав

Е то за аутономију у Кардељевом уставу нисам сигуран погледај имаш текст на словеначком на нашој вики мрзи ме да читам (иначе тај устав којег са правом зову гробарем друге југословенске државе је носио епитет најдужег устава на свету), а ово прво питање се односи на укидање конститутивности српског народа приликом отцепљења и референдума о независности република?--Grofazzo 22:12, 28. август 2007. (CEST)

Кутијице

Хвала, нема никаквих проблема, само кажем да би било лепо. Ево сад ћу. Што се тиче имена зачудио сам се када сам у Категорији игре видео све Српске називе па реко да не кварим... Хвала на саветима --Родољуб 22:34, 28. август 2007. (CEST)

Објашњење

Неспорно је да је сецесија свих република била нелегална и супротна тадашњем савезном уставу. Србима је противуставно одузет статус конститутивног народа. Модел отцепљења сваке републике био је готово идентичан. Прво се република једнострано проглашава сувереном државом (управо из разлога да би уставност и законитост тог поступка ценила она сама на основу својег права, јер критеријум за оцену законитости и уставности као и у свакој држави може бити само њено право). Следи суверено расписивање референдума у којем се цело бирачко тело пита да ли је за то да суверена држава постане самостална и независна и када се добије потврдан одговор следи чин отцепљења. На референдумима се нису изјашњавали конститутивни југословенски народи који су једини носиоци права на самоопредељење, већ грањани као бирачко тело. Схваташ шта хоћу да кажем? Носилац права на самоопредељење јесте нација у смислу етноса , а не народ у смислу демоса (популуса) па се тако референдум за отцепљење не може спроводити као референдум свих грађана, јер се тиме вређа право сваког народа на самоопредељење (то посебно мислим на српски народ који се одваја од своје матице и постаје национална мањина у туђој држави). Ово није моје лично мишљење него и званично мишљење готово свих уважених српских конституционалиста (проф. Ратка Марковића који ми је ово предавао на другој години Уставног права). --Grofazzo 22:45, 28. август 2007. (CEST)

Može ali pod gfdl.(: --Grofazzo 22:53, 28. август 2007. (CEST)

Ahaa znači bacamo se sada na polje Međunarodnog javnog prava(:. Pazi, Povelja OUN garantuje teritorijalni integritet i političku nezavisnost država, ona poznaje koncept prava na samoopredeljeljnje, čak šta više ona ga pominje u jednom članu kao jedan od uslova stabilnosti i blagostanja u svetu, ali ne u apsolutnom smislu. U slučaju raspada SFRJ prišlo se jednom krajnje selektivnom pristupu. Zemlje članice EU i SAD priznale su to pravo (pa i nacijama kojima su to pravo osporavale) samo ne srpskom narodu koji je činio nukleus Jugoslavije i bio brojčano najveći. Ovde se odstupilo od suštine pojma prava na samoopredeljenje i to pravo je tretirano kao teritorijalan princip (što je besmislica, jer pravo na samoopredeljenje je subjektivno pravo naroda). Najveći problem u međunarodnom pravu jeste da li pravo na samoopredeljenje nužno rađa i pravo na otcepljenje (secesiju). Kardeljev ustav je priznavao pravo na secesiju ukoliko se saglase sve republike članice federacije + autonomne pokrajine. UN nacije su napustile i pogazile temeljna načela povelje UN (pod pritiskom pre svega Nemačke i SAD) i priznale secesiju federetivnih jedinica iako nisu bili ispunjeni uslovi koje je predviđao važeći ustav i time dale legitimitet jednom apsolutno protivpravnom činu. O svemu tome piše i profesorka Smilja Avramov jedan od najvećih stručnjaka za međunarodno pravo.--Grofazzo 23:20, 28. август 2007. (CEST)

SRJ

Ma mislio sam na SRJ u onom kontekstu da je htela da bude jedina naslednica SFRJ kad su se ovi otcepili. De facto, Milo[ević je pokušavao da održi SFRJ. Kad su se slovenci otcepili a onda i hrvati brže bolje je formirao sa Crnom Gorom SRJ kako bi spasao nešto. U tom smislu sam hteo nešto napisati ali ako misliš da izbaciš može.--piši mi   Jefe 23:22, 28. август 2007. (CEST)

Бројеви

Треба увек некако преформулисати реченицу да се избегне број на почетку.

Није добро:

• 1928. године је успео да створи релативистички облик теорије.
• 43 људи је присуствовалу састанку.

Правилно:

• Године 1928. успео је да створи релативистички облик теорије.
• Четрдесет троје људи је присуствовалу састанку.

Наравно, постоји много начина да се тако преуреди нека реченица да се избегне број на почетку, ово горе су били само неки примери.

Поздрав,

Bbasic 00:18, 29. август 2007. (CEST)

Реци које?--СрејовићНенад 12:51, 29. август 2007. (CEST)

Mrkiševa fotografija

Dakle, čekamo da vidimo šta će biti na en, mada sam skeptičan - ne verujem da će ostati, nema osnova (bar ja ne vidim) da se slika zadrži. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:36, 29. август 2007. (CEST)

Ne kada služi samo da pokaže kako osoba izgleda. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:41, 29. август 2007. (CEST)

Нисам ни најмање испратио његов случај. Ако му је завршено суђење (а и ако није), требало би да буде неки податак на сајту Хашког трибунала.. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:46, 29. август 2007. (CEST)

Sudjenje Mrkšiću

Suđenje Mrkšiću, Radiću i Šljivančaninu je okončano, čeka se izricanje presude.--Grofazzo 22:54, 29. август 2007. (CEST)

Приказ опсаде 1440

У оним књигама које имам код себе,нема приказа опсаде,а исто тако ни утврђења из 1440.године,али имам неколико(технички је то један,па исти) умањених хипотетичких планова тврђаве из тог/деспотовог доба,па би можда то могло да послужи за целу причу, па јавни ако ти шта затреба од тога. Црни Бомбардер!!! (†) 10:22, 30. август 2007. (CEST)

--ClaudiusGothicus 18:44, 30. август 2007. (CEST)A zasto ne bi mogao? Pa covek je najbolje godine svoje karijere proveo u Beogradu, radio na univerzitetu, osnovao institut, objavio i u inostranstvu gomilu vaznih radova i na kraju ovde i stvorio porodicu.

Фер јуз

Слика коју си навео је изузетна по томе што приказује особу која је преминула, па више није могуће направити слободну фотографију дате особе. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 20:35, 30. август 2007. (CEST)

Помоћник

Тек сам сада приметио, хвала----László (talk) 02:24, 31. август 2007. (CEST)

Филм

Тачно, гледао сам филм Зора Зулуа, а и погледао сам документарац на Дискаверију па рекох да преведем. Убацићу табелу чим стигнем. Поздрав, --Краљевић Марко 08:39, 31. август 2007. (CEST)

BS

Pa zapravo i nema ga. Insistiraju da bi zajebavali, i da bi isterali svoje, ja sam lepo objasnila da zena nije politicar, nego je pisac a njeno delo je politicki angazovano, pa samim tim politika je neodvojiva od njene licnosti kao i dela. Medjutim, to nikog od njih ne zanoma, a da hoce samo da podjebavaju je dokaz da sam deset puta posavila ista pitanja i deset puta izbegavaju konkretne odgovore. Zasto je vazno? Zato. E izvinte, al meni to objasnjenje ne vazi. Dok mi na usta nekazu zasto, necu promenii ni jedno jedino slovce. Pa da vidimo ko je bandoglaviji.--Maduixa kaži 18:39, 31. август 2007. (CEST)

Република Доминикана

Нема посебан чланак, али има чланак Историја Доминиканске Републике у оквиру ког постоји део о борби за независност. И сам чланак о Доминиканској Републици уопштено има повелики део о историји и у оквиру тога, део о независности. Што? --Maduixa kaži 22:48, 31. август 2007. (CEST)

---

Па не знам, како хоћеш. Ко зна кад ће се то написати. Ја немам неко посебно мишљење о томе, тако да ако мислиш да треба да се скине, скини. Ал немој се руководити тиме што то нема на шп википедији. број чланака о појединим земљама је сразмеран приступу интернету у истим, као и са бројем становника чланова итд... Вероватно је да ДР има нижи коефицијент приступа интернету него нпр. Аргентина или Мексико, па самим тим су чланци сиромашнији... Ма не знам, како год мислиш да треба. Ја мислим да се дефинитивно враћам Визиготима и Францима. Чак и БС ми досадила.--Maduixa kaži 22:56, 31. август 2007. (CEST)

Споменица

Добио си споменицу за вредно деловање! Честитам. --Ђорђе Стакић (р) 08:27, 1. септембар 2007. (CEST)

Састанак у недељу, 2. септембра

Здраво. Позивам те да дођеш на састанак у недељу, 2. септембра 2007. Састанак ће се одржати у трибинској сали Дома омладине од 17 часова (улаз из Македонске, први спрат, просторија до Америчког кутка). За додатне информације можеш контактирати Филипа. До скорог виђења (надамо се ) --Филип Кнежић (разговор) 12:37, 1. септембар 2007. (CEST)

Да немаш случајно Амијана Марцелина на српском? --ClaudiusGothicus 17:20, 1. септембар 2007. (CEST)

Амијан

Даклем, пишем чланак о Константиновој ћерки Константини коју је у пар наврата негативно описао Амијан. Ја уз себе имам енглеско издање Амијана, али пошто имамо и српско издање у преводу Милене Милин мислио сам да ставимо цитат по њеном преводу. Треба упућивати људе мало и на праве ствари, а не само на разне прастаре преводе са енглеског по нету итд.

Дакле препиши и стави како се тачно преводи деo о овој царици: XIV, 1, 2; То је једини опис њеног карактера који имамо и на почетку је сачуваних књига тако да нећеш имати проблема. На енглеској Вики рецимо кажу тако ју је описао Едвард Гибон што је нонсенс ал ајд.

Тих пар реченица можеш да ставиш на моју страну. Хвала ти унапред.--ClaudiusGothicus 18:33, 1. септембар 2007. (CEST)

ок, нисам ни рекао да треба да погинеш. Лепо се проведи где год да си кренуо, а ако си у фрци око испита и сл. да успешно разрешиш перипетије.--ClaudiusGothicus 18:36, 1. септембар 2007. (CEST)

Завршио сам Константину. Када нађеш времена пошаљи ми онај цитат из Амијана па ћу га ја уклопити у текст.

--ClaudiusGothicus 23:03, 2. септембар 2007. (CEST)

Географија Индије и сл.

Била сам на одмору, да ли треба да прегледам до краја чланак или је неко други то већ учинио.

И леп ти је потпис, глупо је да један војвода пише латиницом.

Поздрав,

---

Јлнаразговор 17:52, 3. септембар 2007. (CEST)

Еј, све је у реду. Не организујемо трке нити учествујемо у њима па нема разлога журити. Јел то траје испитни рок код тебе? Ако је тако, желим ти пуно среће и извести ме лагано (можеш и мејлом) како си прошао. Путуј игумане...--ClaudiusGothicus 22:03, 6. септембар 2007. (CEST)

---

Au, ja sam potpuno poremetila. Nisam htela da te pitam za Geografiju Inidije, vec za clanak Opsada Beograda koji si me zamolio da pregledam, pa sam ga gleduckala pre odmora dok je bio nezavrsen! Opet mi (trenutno) ne radi prebacivanje tastature. Pozdrav, ----Јлнаразговор 22:49, 6. септембар 2007. (CEST)

Споменица

Хвала пуно на споменици. --Јован Вуковић (р) 23:37, 6. септембар 2007. (CEST)

Придружујем се. Дошло је посве неочекивано.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 22:15, 7. септембар 2007. (CEST)

Bice i to --ClaudiusGothicus 22:36, 8. септембар 2007. (CEST)jedared, mozda od oktobra. O tom potom. Od tebe cekam onaj citat.

The Dark Side of the Moon

Слажем се са тобом, само ја то не умем да променим. Иначе, ја сам само проширила чланак да га не би обрисао, пошто си се намерачио , а што се тиче наслова, тако је већ било направљено, претпостављам од стране Владимира Стојановића. --Lampica 20:38, 9. септембар 2007. (CEST)

Ма, немој одмах да се љутиш, мени је само жао да бришемо било шта што има смисла (није вандализовање), сваки нам је чланак један корак ка 100.000... (ала сам скромна ). У сваком случају, зато сам га и допунила. --Lampica 20:47, 9. септембар 2007. (CEST)

Опет се слажем, само је моја тактика - прилагоди чланак, а не обриши га. No hard feelings!--Lampica 20:59, 9. септембар 2007. (CEST)

Шаблон (рат за шпанско наслеђе)

Видим да си решио тако што си га преместио на дно. Обрисао сам белине из шаблона, и сад би требало да ради и кад га ставиш доле.. мада, и овако ти ради :) -- Обрадовић Горан (разговор) 21:24, 9. септембар 2007. (CEST)

François de Neufville, duc de Villeroi

Fransoa de Nefvij(l), grof Vileroa

Nisam sigurna za ovo Nefvil(j). Pitaj Deliju, on je izverziraniji od mene u francuskoj transkripciji.--Maduixa kaži 21:45, 9. септембар 2007. (CEST)

Атлетика

Класична атлетска дисциплина значи да је трка на 100 метара, поред кугле, диска, скока удаљ и увис најстарија атлетска дисциплина и употребљава се у атлетским круговима. Победници те трке су најцењенији код атлетске публике, јер се сматрају најбржим људима на планети. Назив текста је исти на свим википедијама које га имају, јер у њему су само атлетичари који су постављали светски рекорд, док су у тексту Трка на 100 метара, и атлетичари који су били у врху, али никад нису постали светски рекорери. Текстови на енг, фра. итл. и др се зову прогресија светског рекорда на 100 метара као и још 48 дисциполина које и ја мислим (полако) написати. Мислио сам да је развој реч која нам више одговара, (могло је и напредовање), а ако треба прогресија лако је променити. Исто тако имамо и текстове Трка на 200 м и Развој светског рекорда на 200 метара. Остале ћу написати кад дођу на ред.--Drazetad 22:05, 9. септембар 2007. (CEST)

Резултати у тексту Трка на 100 м су 25 најбољих резултата на свету (последњи рекорди и резултати који су били близу рекорда али то нису никад постали) а у тексту о развоју рекорда ради се само о рекордима и ништа друго. Поређани су хронолошки од првог из 1912 године, када се почела водити званична евиденција (10,6), до данас деветог септембра када је постављен нови рекорд (9,74). Оба текста редовно ажурирам. Поздрав--Drazetad 23:15, 9. септембар 2007. (CEST)

Видио сам дискусију о зидинама у Стону, па се мешам у ствари које сам видио али које не могу доказати. После једне емисије пок.Милана Ковачевића „Караван“ чуо сам за те зидине у Стону за које знам да их је упоређивао са Кинеским зидом (да ли је у питању био облик или дужина немогу се сетити, прошло је скоро 40 година)Кад сам летовао у Дубровнику отишао сам да из видим. Зидине су доста очуване и чине одбрамбени зид преко целог брда (око 4-5 км) који спаја Мали и Велики Стон. На сваких 200-300 м. налази се по једна кула. Кажу да их има (30-40). Неке од кула су добро очуване. Зидине су дуже од Дубровачких. Да ли Стон има зидине друге на свету незнам, али да имају шкољке прве на свету то могу да гарантујем. Извини на гњаважи. Поздрав--Drazetad 23:48, 9. септембар 2007. (CEST)

PO gate

Hm... Ovakva pitanja MORAJU da imaju kontekst.

Verovatno da se radi o imenu odredjene kapije na citadeli, jer koliko mi je poznato, kapije na starim utvrdjenjima su nosile (nose) imena. Zamisljam da je citadela napadnuta, pa su je napadali najvise na delu na kome se nalazi kapija po imanu Po, pa ju je Irska brigada srcano branila... Ge ti je taj tekst, da vidim...--Maduixa kaži 12:03, 10. септембар 2007. (CEST)

---

Vidim da se radi o reci Po. Sad, moze biti da se sama kapija zvala Po (po reci), moze biti da je kapija bila okrenuta ka reci Po. Neka slika bi dobrodosla (sto znam da je nemoguce). Na spanskom i francuskom je zovu la puerta del Po - kapija reke Po. Ja bih ostavila tako, jer onda nema sumnje da kapija ima veze sa rekom.--Maduixa kaži 12:48, 10. септембар 2007. (CEST) Ili kapija na reci Po? Zamisljam one pokretne mostove, koji kad se dignu, u stvari su kapije...--Maduixa kaži 12:49, 10. септембар 2007. (CEST)

Вишезначне одреднице

Наравно. И то су чланци, као и сви други. Само, ето, имају тај шаблончић, али то не мења ствари. --филип ※ 15:10, 11. септембар 2007. (CEST)

Да те обавестим да је Мадујша блокирана од синоћ. Без везе, сви се нешто инатимо и никако да се уозбиљимо. Википедија од тога има више штете него користи. Мислим да то није требало и да није заслужила. Мислим да је она једна од највреднијих корисника и неко ко је највише допренео раду и реду на Википедији. Мислим да она није зло за википедију и да википедија не би требало да испашта због нечијег анимозитета према њој. Поздр. Војводо!

Proveri mail.

English

Pozdrav druže, Maduixa nije tu pa reko' da pitam tebe. Jel znaš da li se reč bovino na engleskom odnosi možda na goveče? Nisam to mogao naći u rečniku. M!cki ^talk 22:29, 18. септембар 2007. (CEST)

Сад ме још више збуни. Наиме, ради се о томе да је инсулин за дијабетес дуго времена добијан од животиња. На енг. википедији су употребили ту реч bovino, а пошто ми се из средње школе чини да је у питању говече ја сам тако и ставио у чланак. Не бих да буде погрешно. Сад ћу потражити ту реченицу на енглеском. --M!cki ^talk 22:38, 18. септембар 2007. (CEST)

---

Banting, Best, and colleagues (especially the chemist Collip) went on to purify the hormone insulin from bovine pancreases at the University of Toronto

Thanks. Vidi se da sam Bosanac :) M!cki ^talk 22:59, 18. септембар 2007. (CEST)

Дејвис куп

Основни текст о Дејвис купу сам написао раније, а у овом тренутку немам потребне податке за текст о такмичењу у Девис купу 2007. Сутра излази додатак о тенису у Спортском журналу па ако буде материјала написаћу.Поздрав--Drazetad 22:48, 18. септембар 2007. (CEST)

Почео сам да пишем. Имају 2 текста Дејвис куп сам проширио и написао Дејвис куп 2007.,а треба још 5 текстова, али би ми требао неко за један шаблон. Мали Фића није ту. Предложи ми неког (ако буде хтео). Шаблон је енг. и требало би га прилагодити за нас. То је шаблон за мечеве у тенису у овом тексту en:2007 Davis Cup World Group Play-offs. Ако нема никог, Фића долази у суботу.Поздрав--Drazetad 20:22, 19. септембар 2007. (CEST) ПС. Жао ми је што су појединци дошли у сукоб са Јагодом и Делијом. Били су добри за сарадњу и својим знањем су помагали код писања, али шта се може.--Drazetad 20:22, 19. септембар 2007. (CEST)

Овај је добар и прегледан (отвори en:2007 Davis Cup World Group Play-offs и погледај енглези га попуњавају) због појединачних мечева и користио би и за ранија и каснија годишта такмичења у Дејвис купу и Фед купу. Ако би се за сваку годину (само за мушкарце) направило по 6 текстова као за 2007 било би то око 600 текстова а у женској конкуренцији око 400. Може и без тог шаблона, али би са њим било лепше. Снаћи ћу се. Хвала на жељи и труду да се помогне. Поздрав --Drazetad 21:40, 22. септембар 2007. (CEST)

Опет ја. Данас си отворио категорију Тенис 2007. Да ли си мислио да ту уђу само текстови о Дејвис купу или и текстови о свим овогодишњим тениским турнирима.--Drazetad 23:44, 22. септембар 2007. (CEST)

Шаблон је у реду. Почео сам да радим. Хвала. Поздрав--Drazetad 18:25,

23. септембар 2007. (CEST)

Завршио сам све текстове о Дејвис купу за 2007. Погледај кад будеш могао и напиши како ти изгледа. Сад полако радим да црвено поплави--Drazetad 13:54, 24. септембар 2007. (CEST)

DavisCupbox

Може, али можда ће мало причекати док дође на ред. Колико ти је хитно?--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 22:16, 19. септембар 2007. (CEST)

Дакле, обично копирање не ради, јер би повлачило копирање много чега са енглеске википедије (укључујући и њихов систем ређања застава). Треба направити лепо нови шаблон, прилагођен нашим постојећим. Е сад, било би крајње љубазно с твоје стране да ми лепо објасниш чему шаблон служи и шта све треба да има, не би ли нешто пропустио. Не тражим детаље, само смернице.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 14:43, 22. септембар 2007. (CEST)

Урадио сам нешто. Шаблон има исто име, {{DavisCupbox}}, а синтакса му је скоро иста. Додати су параметри team1big, team2big, team1name, team2name. Један пример употребе ти се налази овде:

• Шаблон:DavisCupbox/тест

(Њ)(Т)(Ф)

Ево, ово питање сам поставио Кладудију, па ти види.

Једно питање, да ли је за Précis du système hiéroglyphique добар превод „Нацрт система Хијероглифа“(да ли се то дело тако тове код нас), иначе дело је Шамполионово?--Филип Кнежић (разговор) 15:38, 19. септембар 2007. (CEST)

Војводо, треба ми твоја помоћ! Не знам како да променим име странице. Приметио сам да су поједини уредници, да их тако назовем, направили правописне грешке, и то повелике (ради се о употреби великог слова), конкретно на страницама Дип перпл и Пинк флојд. Апсолутно је неправилно да се име групе пише тако, већ Дип (и то не перпл него) Парпл, и Пинк Флојд. Молим те ми објасни како то да урадим. Поздрав --Владимир Стојановић 12:13, 21. септембар 2007. (CEST)

Питање

Војводо, треба ми твоја помоћ! Не знам како да променим име странице. Приметио сам да су поједини уредници, да их тако назовем, направили правописне грешке, и то повелике (ради се о употреби великог слова), конкретно на страницама Дип перпл и Пинк флојд. Апсолутно је неправилно да се име групе пише тако, већ Дип (и то не перпл него) Парпл, и Пинк Флојд. Молим те ми објасни како то да урадим. Поздрав --Владимир Стојановић 12:14, 21. септембар 2007. (CEST)

Супер, хвала ти.--Филип Кнежић (разговор) 17:31, 21. септембар 2007. (CEST)

Рат за независност САД

Сјајно. Иначе, то са Савковићевим чланцима је мање-више завршено. Можеш слободно да радиш на тим чланцима. Овде се налази евиденција тих чланака. Они који су прецртани су обрисани па поново написани (или већ раније преуређени), тако да се зна да ти чланци више немају везе са плагијатима. Видим да овог чланка нема у том списку, из чега закључујем да је вероватно обрисан пре него што је списак генерисан. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:40, 21. септембар 2007. (CEST)

Списак немачких дивизија на енглеском

Чини ми се да је овај чланак у потпуности преведен. Је л` да га пребацујемо у ГИП, или из неког разлога треба да остане у твом именском простору? -- Обрадовић Горан (разговор) 19:31, 21. септембар 2007. (CEST)

Е, како се ово Шамполионово дело зове код нас „Monuments de l'Egypte et de la Nubie“?--Филип Кнежић (разговор) 10:22, 22. септембар 2007. (CEST)

Транскрипција

То ми је најслабија категорија. Једино што имам јесте правопис и неколико књига из језика, па пробај, можда могу да видим има ли ичег што могу да разрешим.----Јлнаразговор 21:52, 22. септембар 2007. (CEST)

Još par predloga

Stvar je u tome sto vise nemam Wireless, pa sam sad na modemu, pa sam ogranicen internet vremenom, pa htedoh da samo nabacam ove glumce na viki, pa kad popravim wireless da mi je posle lakse raditi.Nadam se da ne zamjerate.--Раде Награисаловић 02:18, 23. септембар 2007. (CEST)

Ako je film preveden na srpski onda treba staviti linkove ako nije nema potrebe.--Раде Награисаловић 16:56, 23. септембар 2007. (CEST)

Клице

Обично их стављам али сам јуче убацивао доста чланака па сам заборавио. Ставићу их већ.--Мишкин 14:19, 23. септембар 2007.(CEST)

Чинови у морнарици

Rear Admiral - је код нас Контра-Адмирал, а онај други чин незнам. Поздрав. Душанза 14:27 23. септембар 2007.

Mejl

Jel si skoro gledao imejl?--Maduixa kaži 16:31, 23. септембар 2007. (CEST)

Данти

Направио си пермутацију слова у категорији Италијански вајари, а ја не знам како се то исправља, па ако ти није тешко...

И још нешто. Тај Винћенцо, или како се већ каже код нас, је био брат Ињациа Дантија, а ако погледаш тамо видећеш да су ме исправили - по нашем правопису би требало да буде Винченцо (колико год мени то пара уши...), па ако можеш и то да средиш? -- Lampica 16:55, 23. септембар 2007. (CEST)

Heinrich

јесте Хајнрих, ако не постоји посебна транскрипција за луксембуршки.Луксембуршки не постоји у правопису, па ја мним да треба транскрибовати као немачка, односно француска имена, зависи од подручја, али то све могу погледати сутра пре подне, сад нема шансе да то урадим људски.

Надам се да то није касно.

Поздрав,

--Јлнаразговор 21:12, 23. септембар 2007. (CEST)

Војводе

Ја ћу ти написати само оно што сам нашла у правопису, да не нагађам, уз напомену да за остало провериш да ли су немачка или француска имена:

Charlotte – Шарлота

Jean – рекла бих да је то француски, ако јесте, треба Жан

Guillaume – ово ће такође бити француски, Гијом

Henri – ово ми већ делује транскрибовано, нема у правопису, јеси ли сигуран да се тако пише у оригиналу?

Ти помињеш и Хајнрих, то јесте транскрипција за Heinrich.

Остала имена која сам схватила да треба проверити јесу Adolphe, William и Marie-Adélaïde. Њих нисам нашла, нећу да нагађам ни код оних код којих сам најсигурнија, питај за то Башића, он је (још) ту. Поздрав,

--Јлнаразговор 08:37, 24. септембар 2007. (CEST)

{{Музичар}}

Мислим да је ово отприлике то што ти треба, сећам се да је неко тражио па сам ја пренео, али у некој редукованој верзији, може Филип да допуни ако треба. Поз --Кале ^{↙info/talk↗} 15:32, 24. септембар 2007. (CEST)

Хех, да, кад рекох да је шаблон `редукован` на то сам мислио — у оригиналу користи додатни шаблон тако да се боја бира на основу тога да ли је група, солиста итд. што сам ја заобишао зато што сам тада преко воље правио шаблон :) Углавном, како сада ствари стоје, очекује се да приликом употребе унесеш жељену шифру боје (у оном хексадецималном облику). Што се тиче додатка, потпуно је у реду. --Кале ^{↙info/talk↗} 15:50, 24. септембар 2007. (CEST)

Мислим да је крајње време да и ти научиш како се то ради. А то што Кале препоручује мене је подло са његове стране, јер то и он сам уме да ради :)) --филип ※ 16:05, 24. септембар 2007. (CEST)

Боја се мења тако што при позиву шаблона додаш параметар боја=#XXXXXX где су ти X-ови заправо хексадецимални код боје која ти треба. У нпр. Фотошопу се лепо види којој боји одговара који код, а грубу листу можеш да видиш овде. Ово важи за оба шаблона. --филип ※ 16:17, 24. септембар 2007. (CEST)

Премештање немачких дивизија

Ју, бре, Војвода, не ради се то тако, тако се изгуби историја чланка. Једноставно преместиш чланак у главни именски простор. Обрисаћу ово што си направио, и преместићу онај са пуном историјом овамо. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:47, 24. септембар 2007. (CEST)

Више није :) Вратио сам је. Све обрисане измене се чувају у бази, и могу да се врате у случају потребе :) (У овом случају је од посебне користи због дискусије на страни за разговор.) -- Обрадовић Горан (разговор) 16:52, 24. септембар 2007. (CEST)