Разговор са корисником:Zdelic/Архива 2

С Википедије, слободне енциклопедије

Поздрав, Делија. Прво моја искрена и свесрдна захвалност на архивирању стране, ево ја ћу да започнем ову нову :)) Елем, припремам неки чланак па хтедох да те (везано за твоје, у наслову споменуто, својство :))) приупитам: је л' Waterloo - Ватерло или Вотерлу (ја гласам за друго). Већ постоје два чланка са називима Ватерло и чини ми се да резидент историчари углавном спомињу Битку код Ватерлоа, а ја бих, ето хтео, да напишем чланак о станици Вотерлу, па чисто да нам не ипадне шизофрена Википедија, да те приупитам :)) Мерси ен аванс --Кале 03:21, 28. август 2006. (CEST)

Help[уреди извор]

Можете ли да транскриптујете француске изразе у чланку Квебек (град)? --BokicaK 17:07, 30. август 2006. (CEST)

Оверња[уреди извор]

Имам једну молбу. Да у чланку Оверња проверите/транскрибујете француске називе, ако није проблем. --Јованвб 18:18, 3. септембар 2006. (CEST)

Сунђери и остали бескичмењаци[уреди извор]

Хвала на идејама/сајтовима, али онај први и јесте већим делом извор мојих тврдњи. Помислио сам да је још неко на Вики писао о полуизумрлим сунђерима .) У сваком случају, сваки савет/идеја је увек добродошла код мене :) Поздрав, --Wlodzimierz 13:46, 6. септембар 2006. (CEST)

Hevi metal[уреди извор]

Mozete li da sredite clanak hevi metal? BokicaK 17:30, 6. септембар 2006. (CEST)

Nemam nikakve primedbe na Kvebek. Zelim da metal bude izabran clanak, pa poveram ovaj zadatak Vama. --BokicaK 18:27, 6. септембар 2006. (CEST)
Вози, Мишкоооооо!!!!!--BokicaK 09:21, 11. септембар 2006. (CEST)


Хвала ти Зделићу, стварно си непроцјенњив. Да сам мало писменији, не би ми шкодило.--Verlor 16:28, 8. септембар 2006. (CEST)

Па видим стално поправљаш, мјењаш наше грешке, па и овај Теотивакан, а имноге друге. Да имамо још једнога твога калибра, енциклопедија би личила на нешто. --Verlor 16:38, 8. септембар 2006. (CEST)

Sad ću, ako nisu pod nekim težim ograničenjem.--Verlor 16:53, 8. септембар 2006. (CEST)

Napiši mi link, gdje ti je to.--Verlor 16:59, 8. септембар 2006. (CEST)

Завршено--Verlor 17:23, 8. септембар 2006. (CEST)

Имаш ли гдје4 кутију какву желиш, јер онај infobox ne postoji kod nas. Daj mi link na neki sastav, na nasoj vikipediji, gde želiš isti box--Verlor 18:14, 8. септембар 2006. (CEST)

Da li bi ti odgovarala kutija, koja je na belom dugmetu, http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BC%D0%B5 ili neka druga. A ako ne treba praviti.--Verlor 20:40, 8. септембар 2006. (CEST)

Шаблон Музички састав[уреди извор]

Делија, шаблон-кутија за уношење података о музичким саставима се налази овдје, Шаблон:Музички састав. --Славен Косановић {разговор} 21:19, 8. септембар 2006. (CEST)

Ево ти примјер како треба испуњавати шаблон, а ти испуни информацијама који одговарају твом случају.

{{Музички састав|
| име_састава= Џудас прист
| боја = brown
| слика = Judas_priest_2004.jpg
| жанр = [[хеви метал]]
| каријера = [[1974]]. - 
| чланови = [[Роб Халфорд]]<br>[[Глен Тајптон]]<br>[[К.К. Даунинг]]
| бивши = [[1]], [[2]], [[3]]
| издавач = Sony Music
| град = [[Лондон]]
| држава = Велика Британија
| најновији_албум = [[Angel of Retribution]]
| година3 = [[2005]].
| албум2 = [[Demolition]]
| година2 = [[2001]].
| албум1 = [[Jugulator]]
| година1 = [[1997]].
|}}

П.С. Игнориши ово <пре> и </пре>... --Славен Косановић {разговор} 21:32, 8. септембар 2006. (CEST)

Српска презимена[уреди извор]

Супер, та књига је видим баш дебела (или опширна :). Чини се да је могуће направити списак свих српских презимена јер их ипак има коначно много, а пожељно је допунити чланак разним информацијама, као и касније писати чланке о тим презименима. (У сваком случају много је конструктивније него препуцавати се шта је ко коме рекао као што ових дана виђамо најезду тролова.) Поздрав. --Ђорђе Стакић (р) 10:44, 10. септембар 2006. (CEST)

Колумбо[уреди извор]

Није ми била намера да се укључујем у дотичну расправу, зато је излетела реченица "човек се изгледа стварно тако зове". Но пошто је ствар поново кренула у правцу конкретизације ево да се и ја укључим, но то ћу учинити на страни за разговор о чланку. --  JustUser   JustTalk 11:15, 13. септембар 2006. (CEST)

Транскрипција[уреди извор]

10. септембра умро је краљ државе Тонга. Његово име је en:Taufa'ahau Tupou IV како то транскрибовати на српски? Надам се да је ово права адреса за таква питања  ;) наравно са циљем да о човеку добијемо чланак (бар клицу). --Ђорђе Стакић (р) 21:02, 13. септембар 2006. (CEST)

:) хвала на труду, можда и ми тако добијемо чланак (ако се повампири ;). Могуће да ћу ја ових дана написати неку клицу. --Ђорђе Стакић (р) 16:50, 15. септембар 2006. (CEST)

Тест стеченог знања :)[уреди извор]

Хвала на помоћи око транскрипције и свега осталог =) --Matrix Sometimes 10:49, 16. септембар 2006. (CEST)



Хвала, Хвала![уреди извор]

У сваком случају , хвала пуно. Све ово сам веж радио на Хрватској Википедији, па ми је мало досадило реко да дошем мало на нашу. Било ми је мало компликовано због ћирилице, јер нисам још био у штосу да проваљујем знакове интерпункције , па сам стално мењао српски, енглески, српски, енглески... :)) То, донекле радим и сад , па није баш екстра лако. Чини ми се да сам до сада свуда стављао тачку, не тнам проверићу, хвала у сваком случају. Поздрав, Мелцер!

Коментар[уреди извор]

Твој ад хоминем напад је забележен. Проблем који имаш са мном такође остаје наравно само твој. --Dzordzm 00:05, 17. септембар 2006. (CEST)

Драго ми је да увиђаш да је том коментару недостајало укуса. --Dzordzm 08:50, 17. септембар 2006. (CEST)

Hevi metal[уреди извор]

Ubacicu slike sutra kada se docepam stalne konekcije. Hoces da preuzmem stafetu u Hevi metalu, a da ti lektorises Led Cepelin--BokicaK 19:00, 17. септембар 2006. (CEST)

Ja krecem da ubacujem slike. Nemoj da mi uletish u clanak :) Poz.

P.S.

I ja volim matore metalce. BokicaK 11:01, 19. септембар 2006. (CEST)

Zasluzio si spomenicu za rad i trud.

--BokicaK 10:08, 20. септембар 2006. (CEST)


У вези имена страних група...

Да ли се само прво слово пише велико или онако како је написано изворно? --BokicaK 11:32, 20. септембар 2006. (CEST)

Charles Sanders Peirce као Чарлс Сандерс Пурс[уреди извор]

Дакле, на ен пише „pronounced purse“ и ја сам ставио горе наведену варијанту. Ако имаш времена, замолио бих те да ме исправиш ако сам погрешио. Хвала. --Бране Јовановић <~> 14:45, 20. септембар 2006. (CEST)

Хвала још једанпут. --Бране Јовановић <~> 16:08, 20. септембар 2006. (CEST)

Блокирања[уреди извор]

Кориснике који имају динамичку ИП адресу, односно који се јављају са различите ИП адресе, је немогуће блокирати, вјеруј ми ја бих био први који би га блокирао (иначе блокирао сам га једном), али не вриједи... нажалост. --Славен Косановић {разговор} 16:15, 20. септембар 2006. (CEST)

Департмани Француске[уреди извор]

Ех, реших ја да покрећем бота за ово, односно да француске називе департмана по чланцима о селендрама бот замењује нашим. Пошто сам ја тражио да ви (који се бавите француским селима) саставите списак 1:1, чекао сам, али пошто нико ништа није одрадио, ето I hereby ask you да саставиш дотичан списак где би са једне стране била француска имена (у оригиналу, како се појављују у чланцима), а са друге одговарајући преводи. Мислим да то није тежак задатак. То би било добро да одрадимо што пре, па да скинемо ту ставку са дневног реда. Одабрао сам тебе пошто сам видео да си радио на тој страници а најрелевантнији си за преводе и транскрипције. :) Ако ти је лакше, можеш послати на мејл: filip NA vikipedija TAČKA org Ваљда нисам много захтеван. Хвала унапред. ;) --филип 23:33, 20. септембар 2006. (CEST)

Ево Кале ми каже да ти мало боље објасним у ком формату да ми пошаљеш списак. Мени је лично свеједно, јер бих могао да је касније преобличим у ону форму која одговара боту, али ако желиш, можеш ти сам то већ да одрадиш и мени смањиш посао. Овако би требало да изгледа једна ставка
(u"Naziv na fr:", u"Назив на ср:"),
И није много тешко само мењати називе између наводника. Но, и проста листа налик нпр. овој
Naziv na fr: -- Назив на ср:
одговара. Не правим питање :) --филип 23:44, 20. септембар 2006. (CEST)
Ма није хића - кад стигнеш. То "u" означава да је текст у Уникод-у, односно да садржи не-аски карактере. --филип 09:14, 21. септембар 2006. (CEST)

Е да, извини. Мејл је стигао. Нисам стигао да погледам фајл, али ћу вечерас. Вечерас намеравам и да почнем са ботом, па кад заврши. Хвала на одрађеном послу :) --филип 20:28, 21. септембар 2006. (CEST)

Требало би да си добио повратни мејл. Такође, у њему сам заборавио да напоменем још једну ствар: имамо 2 два департмана који се код нас пишу исто (Ен)? Како да их раздвојимо? --филип 22:01, 21. септембар 2006. (CEST)

Коментар коментара на коментар[уреди извор]

Ок, остављам "Јон". Што се тича Пролаза Кале-а, у мејлу сам направио лапсус изоставивши е. Али, мислио сам правилно :) Дакле, онда треба Север-Па д Кале да се мења у облик са још једним е. Што се тиче Ена, оставићу их за крај кад ћу да смислим шта да радим са њ. Оригинална имена нам, плашим се, неће помоћи. Оно што је Милош радио код пројектовања бота за наша села је то да их је разврставао по координатама (ако је било нпр. два Крушевца). Ово није практично код области, не спомињући гломазност тих потенцијалних наслова. Друга опција је ставити неке друге одреднице у наслов, типа близу чега се налази дотичан Ен или шта је специфично за њ (у смислу стављања описног или присвојног или придева на [счш]ки). Размисли мало о томе. Поздрав :) --филип 22:33, 21. септембар 2006. (CEST)

А шта мислите да додате име регије. Типа Ен (Бургундија) и Ен (Париски регион) --Јован Вуковић (р) 11:09, 22. септембар 2006. (CEST)
Заиста јесте оствариво. Само који је који? :) --филип 12:28, 22. септембар 2006. (CEST)
Ах, хвала. Одмах ћу да их одрадим. Иначе, већ сам прешао више од трећине. :) --филип 12:44, 22. септембар 2006. (CEST)

Хитно[уреди извор]

Сређено и исправљено. --филип 19:56, 22. септембар 2006. (CEST)

Шаблон[уреди извор]

Ух, много још ствари и исправки сам ја намеравао да радим ригардинг француска села (између осталих и исправке за Ен-ове - копи-пејстовао сам твоје писаније, а код тебе је то Е било латиничко, не ћириличко, па мора све то да се преправља)... Тако да би било добро када би ти одрадио то у шаблону. Има овде још доста посла, али је главница завршена - сва села су готова. Сада још само додатне исправке и допуне. --филип 21:07, 22. септембар 2006. (CEST)

Translation Request[уреди извор]

Greetings Zdelic!

Can you please kindly help me translate this passage into the unique Serbian language?


"The True Jesus Church, established by our Lord Jesus Christ, through the Holy Spirit during the time of the 'latter rain', is the restored true church of the Apostolic time".


Your help would be very gratefully appreciated, Thankyou very much.

From --Jose77 22:41, 22. септембар 2006. (CEST)

Пред крај[уреди извор]

Сад сам се нешто замислио док бот исправља све што до сада није... Категорија Департмани Француске је направљена и "populated", а поткатегорије о департманима су поређане по словима... Е, гледајући ово видим да не постоји једино Категорија:Департман Горњи Пиринеји у Француској (мада има 15 чланова), а постоји Категорија:Департман Високи Пиринеји у Француској. Ту се јавља проблематика иста као и код Горњих/Високих Алпа. На крају смо установили да је правилније Горњи, а не Високи. По тој логици, треба да буду Горњи, а не Високи Пиринеји... С друге стране, финализовано је малтене све тако да буду Високи (још само ових 15 страница да се прилагоде и то је то). Шта сад да радим? Ја сам више чистунац, па бих стандардизовао ово по логици ствари. Дакле, чачкање око 168 чланака :) Шта ти кажеш? --филип 00:56, 23. септембар 2006. (CEST)

Сређени и Пиринеји и Север. Синоћ сам још завршио стандардизацију тако да би се могло рећи да сам завршио са овим. Међутим, не може, јер и даље постоје селендре, али које су ручно уношене и које треба стандардизовати (Посебно:Prefixindex/É). Данас ћу да направим алгоритам за њихову стандардизацију, јер ипак није лако ручно изменити 72 странице. Мислим да ми твоја помоћ у овоме више неће требати :) Главни и најважнији део похода је завршен! Хвала на помоћи. --филип 12:44, 23. септембар 2006. (CEST)

Ватердаун[уреди извор]

Зделићу, Зделићу, променио си назив места ватердаун у Вотердаун, затим Фламбора у Фламбороа (ово је делимично тачно), Тус водопади у туови водопади, затим си прекрстио Томаса у Тому, мало превише, шта мислиш? Waterdown nije вОтердаун него се изговара нешто као између слова О и А а пише се са а. Има примера на неколико језика, на српском нема, рецимо један пример на мађарском је k−А−l−А−p (шешир) не каже се кОлОп , и правилније је да се пише Ватердаун. Фламборо, ако пишеш правилно по (читај како пише), а изговара се Флембороу (пиши као што говориш). Тусови водопади нису Тусови него Туови водопади Tew's (припадност). И тако даље. Немам ништа против свега овога али треба да се одлучимо хоће ли се писати како се говори или ћемо говорити−писати како се пише. Или пиши како стигнеш? Немој погрешно схватити али се треба одлучити а не одмах мењати нешто ако се некоме не свиђа. Молим одговор. Засад нисам ништа вратио нити мењао. Поздрав ----László (talk) 20:37, 23. септембар 2006. (CEST)

Хвала на опширном одговору, који веома ценим, и нећу ништа мењати да не би правио збрку (то ми није ни била намера). Слажем се да подлогу коју си ставио, као доказ да је твоја измена имена правилна, стоји и по тим уведеним правилима је коректна. Али није тачна. Не кажем да сам паметнији од Твртка али Твртко је могао мало да прочисти уши када је писао транскрипциони речник. Тај речник је иначе само помагало, упутство а не правилник које се мора поштовати. Затим везано за граматику, рецимо у српком језику за град Панчево; ако кажеш из да је из тог места онда пишеш из Панчева а не Панчевоа (Фламборо−Фламбора−Фламбороа). Pример из Мађарског језика сам навео, не да би користио правила из тог језика, већ пошто је Мађарска близу, па ако си некада чуо за ту реч (шешир) да би видео о чему говорим/пишем то јест како се то изговара. Иначе говорим и пишем на неколико различитих језика тако да смело тврдим да ће се веома брзо наћи неки други Твртко који ће опет наместити неку своју измену и покушати да уведе нека правила по којима ће он постати “познат” и то ће бити његова правила. Шта ти је човек. Али добро, шта је ту је, правила су ту да би се испоштовала. Поздрав ----László (talk) 22:39, 23. септембар 2006. (CEST)

Региони[уреди извор]

Регионе смо Јован и ја одрадили још одавно, јер их нема много. :) Тако да је овим завршена прича што се тиче фр. села. Једино још да се транскрибују преостала и то је то. Међутим, Јован ми нешто спомиње измену кутијица, да буду потпуније и ажурније, па је могуће да ћемо се наредних дана тиме бавити. Поз --Φ ί λ ι π 11:43, 24. септембар 2006. (CEST)

Транскрипција[уреди извор]

Као прво хвала на труду и стрпљењу око објашњавања. Као друго транскрипција је као и језик, жива ствар и мења се са временом (допуњује). Ово је ваљда тачно. Тако исто би требало да се користи уво да се уоче промене а граматика ( закон за писменост) да је допуњује и одређује пут који ће се следити да би се међусобно разумели. Српски језик има правила још од времена Вука − Читај како пише, пиши као што говориш (чујеш), зато сам написао да је Твртко тврд на ушима. Значи да већ код Фламбороа (Панчевоа) побијамо све ове тврдње и усвојена граматичка правила. Када Енглез изговара ФлАмборо он каже ФлЕмбороу, У се скоро стапа са О ( то је исто двословни знак као и ае), али нема везе ако у књизи пише да си мртав, онда значи лези и одмарај чекај попа. Као треће са пет година сам говорио три (3) језика, са шест писао на два (2) наравно на нивоу свога тадашњег годишта и то временом усавршавао, задњих пет година радим између осталог са Ровашким писмом (могу ти казти да је веома, веома сличан Српској азбуци, материјал за википедију већ имам треба ми само мало слободног времена) и највећи проблем код превода и писања је управо транскрипција са старомађарског на новомађарски (због неких паметњаковића који измишљају правила уместо да правила прилагоде сврси). Толико о ауторитетима и правопису и лингвистици, нисам ја ту да се нешто правим паметан и исправљам криве Дрине, нисам нај за граматику, нисам нај у правопису, нисам нај за лингвистику али ако приметим нешто што није логично нормално је да дам свој коментар па можда и научим нешто ново. Поздрав ----László (talk) 14:33, 24. септембар 2006. (CEST)

Одавно нисам имао овако конструктиван дијалог са неким, значи, имати различита мишљења а не падати у ватру већ се трудити у оквиру својих граница и циљева. Веома ценим то. Мој циљ у је у ствари да укажем на недостатке у правилима која постоје у транскрипцијама са неког језика на српски језик. Прво што ми сада пада на памет је рецимо јапански језик. Да би читао новине треба да познајеш 2−3000 знакова, да би завршио средњу школу треба ти познавање 8−12.000 знакова, за факултет 20.000, да би био професор на факултету треба да знаш 28.000 знакова а свих 32.000 знакова познаје толико мали број људи да се могу набројати на прсте. (Ово нисам покупио са интернета или новина већ директно од професора Хидео Аихаре који ми је био кућни пријатељ једно време, а сада се дописујемо−пријатељство датира од давне 1982. године). Да наставим, а за стране језике и транскрипцију се служе Канђи писмом који има за подлогу сугласнике на који су надодати самогласници (ра, ро, ре, ру, ла, ло, лу итд.) Тако да се може рећи да су јапанци цело једно писмо, између осталог посветили и транскрипцији, а на српском се патимо са нешто мањка од двадесетак словних ознака који постоје у другим језицима, а постојали су и у српском до Вука, добро не свих двадесет (други пример: на мађарском уместо 33 требало би да постоји 47 слова да би се већина речи транскрибовала). Рецимо како би изговорили дз (не Џ), исто тако пироћански (пиротјанац) тај изговор је постојао, постоји и сада зар треба и то транскрибовати? Говор, комуникација, писмо, нови изрази у свим језицима, све је то са развитком интернета и глобализације довело до нових потреба у разним гранама комуникације, ко то пре схвати и правилно употреби лакше ће пролазити кроз целу ову гужву. Можда је ово радикално да не кажем глупо, али би за мене било нормално да се у основној школи учи регуларна азбука (основна писменост), док у средњој и факултету додатна интернационална, градуисана по нивоима, у зависности шта је главни предмет који студираш, па ако треба вратити нека стара слова и увести нова. Можда би ови из клуба књижевника близу Славије у Београду, уместо да играју преферанс могли да мало размисле и пораде на томе. Али да не давим о томе, то је само моје мишљење и као што сам већ рекао правила су ту да би се поштовала.

Што се тиче кухиње имам један фантастичан рецепт за рибљу чорбу, треба 3 до 5 врста риба, икра, може Карловачки Ризлинг или Токајац (бели), котлић и зачини па да видиш фешту. Да се разумемо вино је за кување, добро може се и пити у међувремену :o))поздрав----László (talk) 17:22, 24. септембар 2006. (CEST)

Лед цепелин[уреди извор]

Ма има неких речи каo што је Bron-Yr-Aur.... i slično. --BokicaK 18:42, 24. септембар 2006. (CEST)

Хвала[уреди извор]

Хвала на исправкама чланка о Шкотима. Пошто ћу о њима још писати након 10 дана исправке су ми добро дошле.--Verlor 12:04, 29. септембар 2006. (CEST)

Лични подаци[уреди извор]

Убацио сам "Личне податке" за Божидар Тимотијевић. Да ли сам добро научио лекцију, јер се то и даље не види, подешавање ми није успело :-( --Goldfinger 10:33, 1. октобар 2006. (CEST)

Зделићу[уреди извор]

...сигуран сам да си видио и да пратиш ово њихово свакодневно пишање по пројекту. Ово се некако мора завршити, иначе оде цијели пројекат у ПМ. Прећеро јесам, али брате ово свакодневно тровање од стране пар људи је превршило све мјере. --Славен Косановић {разговор} 11:44, 4. октобар 2006. (CEST)

Raymond Noorda[уреди извор]

Ја сам га транскрибовао као Рејмонд Нурда, али бих те замолио да провериш - ја се ломим између Нурда и Норда. Хвалал унапред. --Бране Јовановић <~> 22:39, 10. октобар 2006. (CEST)

Хвала још једанпут. --Бране Јовановић <~> 22:47, 10. октобар 2006. (CEST)

Држава рођења[уреди извор]

Ја поводом чињенице где је неко рођен мислим управо да су то чињенице те да се као такве не могу наћи у процесу гласања чак ни договарања. Ту постоји питање историјске дистанце и смисла навођења неких нама далеких историјских и географских појмова.

Рецимо за Доситеја Обрадовића пише да је рођен у румунском Банату, тадашњој Аустроугарској. Историјски и географски је ту тачно да је он рођен у Царевини Аустрији која ће 100 година касније постати Аустроугарска у области која се тада није звала званично Банат, али је ми данас зовемо румунски део Баната мада је у Румунији према званичној подели жупанија Караш-Северин.

Шта мислиш у којој држави је рођен Карађорђе? Наравно у Турској! Ми, наравно, то нисмо навели нигде на такав начин. Наравно да не значи да је он познати турски државник. Јасно је да су све царевине имале мултиетнички предзнак и да тек од 19. века почињемо правити јасну разлику у смислу етничке припадности али скоро искључиво везано за подручје Европе. Пре тога је било битно где је човек био рођен и чији је поданик био, евентуално вера (Мехмед паша Соколовић). То је, рецимо видљиво код Николе Тесле, када се при подношењу патентне пријаве изјашњава као поданик аустроугарски. Рецимо Руђер Бошковић је енигматично питање због оца Србина (бар тако ми подразумевамо на основу породичног стабла) и мајке Италијанке, што имплицира да је отац православац а мајка католикиња, док је он ишао искључиво у католичке школе. По мени је извлачење ретроактивних закључака са жељом да их уклопимо у наше данашња мерила верског, етничког и језичког идентификовања вештачка и неплодна активност.

Мени је драго што је Моника Селеш рођена у Новом Саду, и што је Мађарица по етничком пореклу а сада Америчка држављанка. Кад погледамо чланак пише да је југословенско-америчка тенисерка, дакле наводи се држављанство. Ако би смо повукли паралелу са Теслом, онда би се и њему требало стављати да је он аустроугарско-амерички. Сличан податак негде у тексту стоји и код Монике да је мађарског порекла, што је питање етничке припадности и што личи на умерени и одмерени приказ чињеница и навођење фактографије, док је код Тесле битно одмах иза имена и презимена навести српско порекло. Јасно је, када се појаве неке "осетљиве" личности тада напуштамо објективне критеријуме и дозвољавамо да нам "уђе вода у уши". Чудно ми је како се такве ствари не потенцирају код Емира Кустурице. --  JustUser   JustTalk 11:19, 11. октобар 2006. (CEST)

Re: The Doors, Jefferson Airplane[уреди извор]

Hvala. A jos ni Stonse, Hendrixa i Dirizable nisam zavrsio :( --BokicaK 11:29, 12. октобар 2006. (CEST)

ОК, трудићу се да завршим то. Ајде пређи ми кроз Бреговића

Списак добитника награде "Букер"[уреди извор]

Hvala sto si transkribovao. Jovanvb je bas brz "na obaracu", a izgleda da voli samo transkribovane i nista drugo. ;) Slobodan Kovačević prič prič 13:18, 14. октобар 2006. (CEST)

Лукави план - Транскрипција са кинеског[уреди извор]

Нико ме није терао да се јављам на тему о којој ништа не знам. Што се тиче скенирања вероватно је најбоље исправити текст који се добије препознавањем тако што се гледа у оригинал. Осим тога ја не знам кинески, и не знам како бих се снашао у томе. У сваком случају можеш ми послати али ја не знам шта би требало да урадим онда са тим. Ако се одлучиш на тај ризичан потез, најбоље пошаљи на мејл у било ком читљивом формату. --Ђорђе Стакић (р) 16:00, 14. октобар 2006. (CEST)

Лого "Гласа Српске"[уреди извор]

E, odlicno, pogledaj clanak Politika (novine), pa tamo pritisni na slicicu Politike i vidi sta tamo pise. Koliko se sjecam a zaista nemam dovoljno iskustva sa tim, valjda mozemo da koristimo ako je u niskoj rezoluciji. A valjda mozes i ti da zatrazis dozvolu od urednika da se obajavi u vecoj rezoluciji. Evo ti pa pogledaj ovde: Политика (новине) . Pozdrav --Bas-Celik 13:08, 20. октобар 2006. (CEST)

Znaci nabavi logo stampanog izdanja i postavi ga pod licencom zastitnih znakova kao sto je logo Politike. Slicicu citavih novina isto tako skaniraj i postavi pod istom licencom kao sto je prikaz Politike u clanku Политика (новине) , dakle pod istom licencom. Hvala i pozdrav --Bas-Celik 13:08, 20. октобар 2006. (CEST)

Нећу да ти присједам на муку и мени се гади ово што неки раде овдје[уреди извор]

...али ето да ти се исповједим... Због сличних приступа пројекту и ја сам често губио живце, па сам се чак и спуштао на ниво "културних" кочијаша, какви су неки овдје, спомињући чак и вибраторе.... :) Али временом сам схватио, да је ипак најбоље покушати објаснити зашто неке ствари не иду на начин на који они покушавају да их прогурају овдје, и зашто неке ствари и информације нису погодне за објављивање на енциклоипедији, а јесу вјероватно за неко друго мјесто, новине, есеј, роман, анализу, или како год. Поздрав и само да те подсјетим за крај, пошто видим да нико досада није, да си ти један од врло важних уредника за овај пројекат. Свако добро. --Славен Косановић {разговор} 16:45, 21. октобар 2006. (CEST)

Јади младог Вертера (Славена)[уреди извор]

Ма полако ја идем, челичим се што кажу, иначе ја због природе посла одржавам висок степен концентрације на свему што радим, па одатле некад и неке моје рекације које изгледају као нервоза, иначе волим много да се зезам, то знају сви који посјећују ИРЦ канал Википедије. Што се тиче нет-бизниса гдје би људи тражили помоћ за своје проблеме, то је јако добра идеја, само треба покренути ствар, имати екипу (администраторе сајта, неколико људи који ће одговарати људима и једног, или два човјека за финансије и правне недоумице) и не посустајати док ствар не крене.:) Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 22:46, 21. октобар 2006. (CEST)


Odgovor deliji[уреди извор]

Ne znam sta ti ono znaci "ја сам то знао много пре него што си ти и постао свестан свог постојања"?!?!?!?! (ovo zahtijeva "uoblicavanje, pravpis, gramatiku, sintaksu i stil") Hvala ti na pozivu, ja sam htio da ispravim neke stvari za koje sam mislio da treba da se isprave a za uoblicavanje clanka, pravopisa, gramatike, sintakse i stila namam mnogo talenta niti velikog interesovanja mada ti se zahvaljujem na ukazanom povjerenju. Nisam ti pisao o Tesli da bih te naucio o Tesli vec radi toga da putem primjera prikazem svoj stav a sve ostalo se nije odnosilo na tebe. Ono sto sam napisao i dalje stoji a to je da ja ne zelim da ulazim u razgovor koji nece uroditi plodom jer ce sila prevladati. Imam vec odredjen spisak clanaka koje bih rado uredjivao i na to zelim da se usresredim. Ovo za Andrica me dirnulo jer se radi o nepravdi ali ne zelim o tome ovde da pricam jer sam shvatio da je bolje ne ulaziti u razgovor koji ce da zavrsi upotrebom sile i prijetnjama ili vulgarnim sikaniranjem. To se nije odnosilo na tebe tako da ne treba da se osjecas uvrijedjenim. Pozdrav i tebi i posalji vise tu sliku Glasa Srpske. --Bas-Celik 00:56, 22. октобар 2006. (CEST)

Мари Букчин[уреди извор]

Ma izvini čoveče, nisam mislio da se pravim pametan il kompetentan, nego sam video da je u srpskom jeziku već odomaćeno da tog autora zovu Maraj ili Marej bukčin, iako to možda nije pravilno (poput Elvis Prisli umesto Elvis Presli, kako se pravilno kaže). Čitao sam o njemu na mnogim mestima, ali ni na jednom drugom osim na našoj wikipediji nisam video Mari, pa rekoh da promenim. Inače, ako vi znate kako idu te transkripcije, ja nemam nikakav problem sa tim. Pozdrav! --Mladifilozof 20:25, 22. октобар 2006. (CEST)

Генералитет Каталонија[уреди извор]

Делија како да средимо ову транскрипцију? Ријеч је транскрипцији, јер би превод на српски био Генерална управа, или Генерална аутономна влада, то је систем институција у Каталонији уз помоћ којих се данас организују двије аутономне регије у Шпанији, Каталонија и Валенсија. Најближи превод данас би био Аутономна влада Каталоније... Име потиче још из времена када је Каталонија била кнежевина Краљевине Арагона, или Арагонска Круна и данас је званично име тих институција. На каталонском се каже Ђенералитат, док је на шпанском Хенералитат. Ако имаш неку идеју, јави... :) Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 23:42, 22. октобар 2006. (CEST)

Проблем око ријечи Generalitat на каталонском, што је на неки начин "бренд" Каталоније и Валенсије, док се у другим аутономним регијама Шпаније тај појам иѕражава општим појмом, Gobierno Autonomico, или Аутономна влада, пошто Gobierno значи влада... Е сад, ту се двоумим да ли да то преводим, и уколико да, онда би то превео као и за све остале регије, дакле Аутономна влада, пошто то и јесте њено значење, данас. Мада каталонско Generalitat потиче чак из 13. вијека...--Славен Косановић {разговор} 00:28, 23. октобар 2006. (CEST)

Одлично, нека има више људи да се баве транскрипцијама. :) Овако, Шпanци, на примјер не преводе Generalitat у Gobierno Autonomico, него га транскрибују на шпански и кажу Хенералитат, изворни изговор на каталонском је већином Ђенералитат (пошто и они имају дијалкте, источни, западни, средњи итд. може се десити да у неким дијеловма кажу Женералитат, или Ченералитат, па чак и Шенералитат, јер они из мени непознатог разлога не праве разлику међу тим гласовима..., док их на шпанском једноставно немају и нису у стању да их изговоре...), односно то је изговор званичног дијалекта у Барселони, гдје се и прави званични правопис за Каталонски језик... Дакле, извршићу транскрипцију, пошто је раде и у другим дјеловима Шпанијe, када говоре о Каталонској аутономној влади... Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 00:58, 23. октобар 2006. (CEST)

Добродошлица[уреди извор]

Хвала на искреној добродошлици. Наравно, отворен сам за све видове сарадње, што искључиво транскрипционих правила, што правописа и граматике уопште (како за тебе тако и за остале чланове), и врло радо ћу помоћи око сличних проблема.

Што се тиче посебно транскрипције (али исто се може рећи и за сва остала правописна питања), нисам још добро упознао овдашњу атмосферу, али помало се бојим да је то поприлично донкихотски посао — увек ће се наћи људи којима се „чини другачије“, или који „цео живот говоре другачије, па како то одједном да не буде правилно“, или којима се транскрипција своди искључиво на што верније записивање страног изговора (што ни близу није тачно — приликом транскрипције водимо се Правописом, а не „прислушкивањем“), а најгори су они по чијем су мишљењу „Правопис писале будале, срећа што су они ту да на време кажу како заправо треба“. Правопис је стандард, био добар или лош — једини је који имамо.

Било како било, потрудићу се колико могу, а надам се да је овај страх безразложан. Драго ми је што постоји неко ко дели моје мишљење, и верујем да ћемо лепо сарађивати. Поздрав.

Bbasic 14:07, 23. октобар 2006. (CEST)


Možeš li da protrčiš kroz članak komunizam i doteraš ga pravopisno-stilski? BokicaK 07:59, 24. октобар 2006. (CEST)

„Бекон“ и „Рохир“[уреди извор]

Да, баш на то сам мислио. Не верујем да ћу имати много живаца да се борим с таквима ако их буде у великом броју (како изгледа на основу тих двају чланака), али видећемо. Наравно, потпуно си у праву у обема ситуацијама, само ми није јасно зашто ниси прво изменио па онда дискутовао, уместо што си одмах кренуо у расправу (унапред осуђену на неуспех).

Узгред, поправио сам неколико транскрипција у чланку Списак добитника награде "Букер". Ако хоћеш погледај шта сам мењао и врло радо ћу образложити спорне транскрипције (уколико их буде било). Не слажем се ни с оним „Еј Ел Бејкер“ и сл. (уместо „О. Л. Бејкер“ или, још боље, „Одри Лилијан Бејкер“), али то нисам хтео да дирам док се не консултујем с тобом, пошто видим да си једини који уређује тај чланак.

Bbasic 15:11, 24. октобар 2006. (CEST)

После твог коментара:

Што се тиче „противникâ“, никад нећу бити оштар ако неко културно пита за објашњење, напротив, потрудићу се да објасним што боље могу. С друге стране, умем да будем непријатан ако се неко поставља са ставом: „Баш ме брига за Правопис, мој комшија Мика и ја кажемо овако, БРЕ!“ Можда то и није најбоља тактика, можда и у тим случајима (или „случајевима“, што је распрострањеније, али лично више волим варијанту коју сам употребио — свакако небитно за овај разговор) треба бити фин, али често не могу да се контролишем. На крају крајева, ако будем видео да велик број људи има нешто против мог присуства, отићи ћу мирно као што сам и дошао — не радим ово богзна зашто, већ да бих помогао људима којима је стало до своје писмености; ако се испостави да таквих овде нема много, на погрешном сам месту.

• Слажем се да је Мек- уобичајеније, али не мислим да је довољно уобичајено да би му се дала предност у односу на Мак-, што је, бар по систему, несумњиво боље. Погледајмо, рецимо, име McDonald. Вероватно је баш оно најраспрострањеније (код нас) од таквих, и свакако би се било какав обичај огледао баш ту пре свега. Правопис, истина, у речнику наводи само транскрипцију Мекдоналдс (за ресторан), али дублет одржава у тачки 76f(3) (штавише, стављајући варијанту Макдоналд на прво место). Дакле, ни Правопис се није помирио с чешћом варијантом (а он је знатно помирљивији од Прћића), па тако и ја инсистирам на бољој варијанти, не би ли преовладала.

Правер није ништа чудно. Рођена је у Немачкој, отац јој је био Пољак (а Џабвала је мужевљево презиме). Наравно, слажем се с тобом кад кажеш да се име транскрибује по изговору на матерњем језику носиоца (прецизније: по томе како га сама та особа изговара, што најчешће јесте по матерњем језику), и то долази овде до изражаја. Успут бих ти препоручио овај врло користан сајт (који додатно потврђује речено).

• За Шлеј се такође налази потврда на поменутом сајту. Ни то није превише чудно, будући да има још сличних ситуација: енглеско Schlegel je Шлејгел, Schlesinger може бити и Шлејзингер итд.

Cambridge English Pronouncing Dictionary каже да је мушко име Jan заправо /jæn/, a žensko /dʒæn/. Jan Morris је рођен као Џејмс, али је онда променио пол и назвао се Jan, па треба у обзир узети женску варијанту. :) Кад се сложимо око првог слова, онда завиримо код Прћића, коме је Џен довољно одомаћено да не буде Џан (заправо, с овим последњим се не слажем, али поступам у складу с раније реченим: на шта би личило кад би свако измишљао своја правила; успут, могуће је и да је правио поређење с дужим облицима Џенет, Џенис и сл., што се ипак више не може мењати).

• Ачејбеј је, мислим, понајмање проблематичан. Већ на првој страници критике његове књиге наглашава се да је правилан изговор Chee-noo-ah Ah-chay-bay, исто се тврди и овде, а на овом линку може се чути правилан изговор. Мислим да су сва три извора прилично меродавна. То, узгред, није енглески изговор: кембриџки речник наводи /ə’tʃeɪ.bi/ (не за писца, већ уопштено). Једино што бисмо додатно могли узети у обзир је (евентуална) традиција тог презимена код нас, али сматрам да је она занемарљива колико и проценат популације који зна да Аче(ј)бе(ј) није марка паштете. Јесам једном приликом цитирао Малу енциклопедију, али тад сам хтео да покажем само како се правилна транскрипција презимена Грејам појављује у литератури, никако да је Просветина Енциклопедија непогрешива око неког другог питања.

Што се тиче литературе, нема ту богзна шта да се препоручи: Правопис, Прћић (један за лична, други за географска имена), енглески речници (једнојезични), Велики атлас света наводи како се читају слова у неким језицима (користан је за језике који нису поменути у Правопису), и понеке опште енциклопедије. Наравно, и Интернет много помаже — понекад тако као што си описао (некад и pronunciation даје резултате, поред pronounced), али знатно чешће само ради истраге порекла неког имена, а онда га је лако транскрибовати по правилима транскрипције дотичног језика.

Што се тиче иницијала, има смисла то што говориш, али и даље мислим да је, уколико се упуштамо у транскрипцију, пре свега неопходно знати како се човек зове (па бисмо знали да ли је почетно C у ствари С или Ш или Ч или К). Нема везе, то је најмањи проблем, па нек остане засад овако.

Поздрав

Bbasic 22:54, 24. октобар 2006. (CEST)

Achebe:

Званични језик у Нигерији је, колико знам, само дијалект енглеског, па се не може разликовати ко зна колико. Нема везе, оставимо то за моменат по страни. Знам шта хоћеш да кажеш када причаш о „поенглезивању“ страних имена, не мораш наводити примере попут Дилајк и Бејзик. :) Оно што не знам је зашто мислиш да је и у овом случају дошло до тога. На основу чега мислиш да се у оригиналу изговара Ачебе? Они линкови које сам навео су довољно меродавни да представљају оригинални изговор, зар не мислиш тако? Да ли би неки Енглез који ради критику твоје књиге (дакле, претпоставља се да познаје твој лик и дело, а сасвим сигурно и изговор презимена) већ у првоj реченици написао: „... Delic (pronounced Dee-like)“? Да ли би енциклопедије које пишу о теби наглашавале да се баш тако изговара? Тешко да би се нешто од тога догодило (у крајњем случају једноставно не би навели никакав изговор, нико их не бије по ушима да пишу нешто што нису проверили), иако ми је јасно да би те Енглези на улици управо тако звали — због тога сам се потрудио да одаберем линкове за које је врло вероватно да представљају баш стварни изговор, а не „народски“ енглески. Уосталом ево још два прилично релевантна извора, (на оба упућује сајт који си сам препоручио): The New Dictionary of Cultural Literacy, Third Edition и The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition. Први наводи изговор баш онако како сам поменуо у прошлој поруци, док други пише симболима: /ächā´bā/. Као објашњење симбола /ā/ наводи да је то исти онај глас који чујемо у речима ape, fail, day. Не видим како би то могло да означава само продужено e — да ли би требало ове речи транскрибовати као Еп, Фел, Де? Једна енциклопедија може да се повeде енглеским изговором и погреши, али да пет различитих извора, рекао бих стручних, направи идентичну грешку!? Још једном, волео бих да видим шта те чини толико убеђеним да је оригинални изговор баш Ачебе — ако си негде чуо, видео, прочитао итд., волео бих да кажеш где.

Можда ово горе звучи превише ратоборно, и ако је тако — извињавам се. Већ од твоје прве поруке било ми је јасно да ниси од „оних“, већ да врло добро знаш о чему говориш. Што се мене тиче, није ствар у том једном имену. Ако ти је баш толико стало да буде Ачебе, нема везе, нека буде. Хтео бих да ово довршимо због себе, ако сам погрешио да ме убедиш како јесам, не бих ли следећи пут избегао исту грешку; ако сам пак у праву, да отклонимо сумње. Верујем да је и теби стало до тога.

Поздрав

Bbasic 01:53, 25. октобар 2006. (CEST)


Пре свега, извини због мало дужег чекања на одговор, данас сам био одсутан. Да пређемо на ствар.

Презиме Suchet је страног порекла (нисам сигуран ког а немам сад времена да проверим, личи мало на француски али онда би било Сише, но битно је да није из енглеског). Глумац Дејвид (претпосављам да си њега помињао) јесте Британац, али му је презиме врло извесно потекло од неког претка, и наравно изговара се како налаже страни изговор. Енглеско /ˈsu:ʃeɪ/ схватамо као, услово речено, енглеско „транскрипцију“, отприлике као што ми и у писању и у изговору самогласничких група иа, ие, иу умећемо ј које не постоји у оригиналу. Прћић свакако није транскрибовао енглеску „транскрипцију“ (чиме би попримио њихово ј), већ се служио правилима транскрипције за одговарајући језик. Слично је и са осталим примерима.

Могуће је да је и у случају Achebe-овог презимена у енглеском дошло до уметања ј на сличан начин, али могуће је и да није. Ја сам навео неколико извора за које верујем да представљају стварни (нигеријски) изговор, а не енглеску „транскрипцију“. Све што тражим од тебе је да кажеш зашто си тако сигуран да нигеријски изговор не садржи поменуто ј. Ако наведеш неке референце, без икаквих проблема ћу признати да сам погрешио, и бити ти захвалан што сам научио нешто ново — свакако ми није намера да тврдоглавим и истерујем своје по сваку цену.

Резултати са Гугла јесу прилично импозантни, али верујем да су највећим бројем потекли са страних сајтова, а оно мало нашег помињања овог књижевника свело се на Просветин облик; није реч о неком имену које се чује свакодневно на улици, па да имамо хиљаде варијаната транскрипције од којих су неке добре а неке не. Руска транскрипција није иста као наша, напротив понекад врло чудно поступају: Ernest Rutherford код њих је Эрнест Резерфорд (уместо Радерфорд), Margaret Thatcher код њих је Маргарет Тетчер (уместо Тачер) итд.

Bbasic 23:46, 25. октобар 2006. (CEST)


Чисто енглеских наравно нема, али ако је порекло имена необично, изговор може бити скоро било какав. Примери:

Chelly (кањон у Аризони) је Шеј (истина, овде није јано које је које слово, али наредни примери биће мање двосмислени);

Schlee (већ смо помињали) је Шлеј;

Schlegel (Елфи, бивша гимнастичарка) је Шлејгел;

Schlesinger може бити и Шлејзингер (као амерички секретар одбране Џејмс);

Youghiogheny (река у Пенсилванији) је Јокoгејни.

Сигурно постоји још примера, али верујем да је и ово довољно.

Ако нисам био довољно убедљив, немам ништа против да Ачејбеј вратиш на Ачебе — чим смо се оволико расписали сигурно није сасвим јасно шта је заиста исправно, а да ли ће то једно, усуђујем се да кажем већини становништва небитно име бити правилно или погрешно транскрибовано на Википедији, маргинална је ствар у односу на море погрешно транскрибованих имена која редовно срећемо колико у свакодневном изражавању толико и на овом сајту (довољно је да почнемо од италијанског, шпанског и румунског гласа које се све чешће преноси са „ћ“ иако Правопис упорно налаже „ч“, и већ ћемо видети у какву борбу с ветрењачама се упуштамо: да не помињем већ „излизане“ примере — Пачино, Версаче, Чичолина, капричоза — за које је можда неко негде и прочитао да то што нон-стоп слушамо није исправно, колико у Србији постоји особа које ће Dacia, назив румунске фабрике аутомобила све популарнијих код нас, транскрибовати правилно — Дача!).

Поздрав,

Bbasic 01:15, 28. октобар 2006. (CEST)


На сваком кораку слушамо како се глумица Ким презива Бејсингер, а не Басинџер (што је случај с добрим делом осталих носиоца тог презимена), па је природно да је и Прћић то напоменуо. Међутим, шта се дешава ако готово сви Schlesinger-и изговарају своје презиме на један начин, а само једна, за наш језик прилично небитна личност (амерички секретар одбране 1973—1975) изговара своје презиме са „ј“? Не треба да се чудимо томе што га Прћић није уврстио, питање је да ли је уопште знао за његово постојање. Ипак, треба ли ми самоиницијативно да прекрштавамо човека, или да удовољимо његовој жељи (сигурно он најбоље зна како се презива)?

Да ти одговорим на питање, облике Шлеј, Шлејгел, Јокогејни нисам видео нигде. Да ти узвратим контрапитањем, колико си ти уопште сретао ова имена у нашем језику (без обзира на транскрипцију)? Ако се помињу тек „сваке преступне“, тешко да би ико обраћао пажњу на транскрипцију. (Успут, како би ти транскрибовао Youghiogheny? Не треба да звучи ратоборно, стварно ме занима.)

Није ли Scorsese код нас Скорсезе? Нема везе, разумео сам шта хоћеш да кажеш. Видим да има оних који убацују ј, али исто тако видим да има и оних који изговарао без тог слова (како треба), успут напомињући да је погрешно -say-. А баш у овом презимену можемо видети како енглези означавају дуг самогласник е — „-seh-“!

Долазимо до дела о ком сам говорио већ неколико пута. Слажем се да се еј у српској транскрипцији имена енглеског порекла не може појавити као транскрипција слова е. Међутим, овде није реч о именима енглеског порекла, већ о именима која се користе у енглеском, а која су дошла однекуд, при том и у енглеском задржавајући свој стварни изговор. Не мислиш ли да у том случају и ми треба да транскрибујемо по том стварном изговору, а не да кажемо: „Пошто је то име неке енглеске личности, а е из енглеског код нас никад није еј, нећемо га ни овде писати (без обзира на то што у изговору постоји)“?

Приметио сам и ја грешке на сајту, али некад је он скоро једина референца. Значи, ако ме неко пита како се транскрибује неко име, ја кажем „тако-и-тако“ (с обзиром на поменути сајт, не могавши да нађем изговор на неком другом месту), ја ћу да имам сајт као поткрепљење, а он, у случају да се не слаже, нема чиме да ми докаже да грешим. Осим тога, врло је битно обратити пажњу на то што су на сајту наведена имена конкретних особа, која могу своје име изговарати на другачији начин од онога што кажу енглески прописи и други носиоци истог имена (ово не говорим за твоје примере, него уопштено).

Погледао сам чланак на коју си ме упутио, видео сам да је подужи, па ћу га оставити за неки пут кад будем имао више времена. Хоће ли ти сметати да преправим одмах неке ствари за које сам прилично сигуран па да после поразговарамо уколико буде спорних питања, или инсистираш да се прво договоримо? Лакше ми је да преправљам „у лету“, али ако ти се не свиђа та варијанта, нема проблема. До тада, само једно питање у вези с тим чланком: одмах ми је упало у очи да си Murphy транскрибовао као Марфи. Да ли то значи да си се помирио с тим (из чега би следило да остајем једини који инсистира да се то исправи), или си се једноставно у брзини повео за погрешном варијантом коју срећемо на сваком кораку?

Поздрав,

Bbasic 14:16, 28. октобар 2006. (CEST)


Ким Бејсингер се појавила у дискусији као пример особе која тражи да јој се презиме изговара другачије од стандарда, а при том то наша правила транскрипције узимају у обзир. Желео сам да кажем како би сигурно нешто слично било наведено и за поменутог секретара одбране уколико би се његово презиме чешће појављивало, тј. да је Прћић пропустио да га помене само због невелике популарности дотичног.

Не знам зашто ти изгледа да сам контрадикторан. Имали смо пример презимена Суше, за које смо се сложили да га треба транскрибовати према језику из ког је дошло, кажем да исто важи и за презиме Ачејбеј. Дакле, једино неслагање нас двојице односи се на то како се у Нигерији изговара његово презиме, тј. да ли у том изговору постоји ј. Ако то утврдимо, сви проблеми ће бити решени. Ако је секретарово презиме стварно немачко и он инсистира на немачком изговору, онда прихватам грешку, пошто се по немачким правилима ту заиста не би појавило то фамозно ј. Ако пак он инсистира на слову ј из неких других разлога, онда се ваљда слажемо да то ј треба да се појави и у нашој транскрипцији.

Што се тиче Murphy-ја, изгледа да се не слажемо ни с тим шта Прћић инсистира. :) Погледај у предговор, назнаку „БЛИЖЕ ИЗВОРНОМ ИЗГОВОРУ“ (што постоји код Murphy-ја) стављао је онда када мисли да постоји шанса за исправак укорењеног облика и да се корекција сматра препоручљивом. Другим речима, с обзиром на распрострањност транскрипције Марфи, није обавезно борити се против ње, али је свакако то добро урадити кад год је могуће, и због тога бих написао како ваља — Мерфи (уз евентуалан изузетак Марфијевих закона) — али то нећу дирати док се не договоримо.

Не знам хоћу ли стићи вечерас да се позабавим чланком, првом слободном приликом ћу то урадити па ћу те известити.

Поздрав,

Bbasic 19:06, 28. октобар 2006. (CEST)

Додатак:

Управо сам пронашао нешто занимљиво. Погледај цитат из овог чланка:

Several vowels present in English are absent from Nigerian languages. There is usually variation from region to region on what is used

  • The diphthong [eɪ] is typically pronounced as [eː].

Дакле, ако је веровати Википедији, у нигеријском енглеском не постоји дифтонг /eɪ/, већ се изговара као /е:/. Проверавао сам колико је све то тачно, и наишао на овај и овај сајт (послушај аудио записе). Чини се да има истине у поменутој тврдњи, и самим тим изгледа да /ɪ/ у презимену Achebe заиста означава дужину. Досад си износио прилично смислене аргументе, па је ово било довољно да клацкалица превагне.

Што се тиче презимена Schlee после истраживања закључио сам да је оно заиста немачког порекла, чиме отпада моја варијанта Шлеј. Значи, остаје нам да проверимо да ли се у енглеском задржао оригинални изговор, или је презиме „поенглежено“ (у ком случају би било чак Шли, како си, истина, раније и написао). Верујем да ту можемо веровати поменутом сајту (уз опаску како /ɪ/ и овог пута означава дужину), па остаје транскрипција с немачког — Шле.

Исправио сам оба имена. Драго ми је што смо се коначно сложили, и верујем да ћемо и будуће евентуалне несугласице моћи да решимо на сличан начин: културном и аргументованом дискусијом.

Литература потребна[уреди извор]

Дакле, да ли је Словенкиња или Словенка, али из Правописа МС из 1993. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:41, 24. октобар 2006. (CEST)

Не треба, нашли смо одговор. Словенка је исправан облик. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:49, 24. октобар 2006. (CEST)

Ti ja zemljace, stalo u nesporazumu[уреди извор]

Nisam ja rekao da je BL glavni grad vec sam samo kopirao ono sa dva razlicita sajta. Stalno smo u nesporazumu a zemljaci. Ma nije vazno nego potrudi se da mi posaljes jednu dobru sliku naslovne strane sa srpskim sadrzajem posto je list najvise o Srbima i Srpskoj. Imas pozdrav. bas-celik@hotmail.com --Bas-Celik 00:13, 25. октобар 2006. (CEST)

Али Џи[уреди извор]

Нисмо имали сукобљене измене. Нешто си побркао :). Поз, --Поки |разговор| 01:33, 25. октобар 2006. (CEST)

Списак америчких аутора стрипа[уреди извор]

Нисам коментарисао Јокогени зато што сам питао само да видим шта би ти рекао. Могуће је да си у праву, али опет би требало истражити порекло речи. То свакако тренутно није битно, па је боље да сада не трошимо време на то.

Одмах да кажем, био сам мало слободнији у изменама, тј. изменио сам све што мислим да треба (иако негде нисам био 100% сигуран), како бисмо продискутовали сваки спорни случај па се сложили.

Мислим да је CMU поуздан колико и Text to Speech у оперативном систему — нимало, па га и не користим.

  • Battaglia је типично италијанско презиме, и није ми познато да постоји адаптација тог презимена (да се тако пише али другачије изговара) ма у ком језику. Једноставно сам применио италијанску транскрипцију.
  • Brunner је пореклом из немачког, а судећи по овом сајту и у енглеском се тако изговара — Брунер.
  • Giffen постоји и у кембричком речнику. Дате су три варијанте изговора, чије би транскрипције биле Гифин, Џифин и Џифен. Често слову џ у британским презименима одговара г у америчким (рецимо Берџер—Бергер), а овај аутор стрипа је рођен усред Њујорка и цео живот провео у Америци, па сам се определио за транскрипцију Гифин.
  • Чим видиш типично немачки распоред слова, и да се појављује комбинација oe, знај да је то енглески запис немачког слова ö. Види код Прћића Roethke — ситуација је готово идентична.
  • Прћић каже да енглеским женским именима која се у изговору завршавају сугласником не треба додавати наставак -a. Agatha /’æg.ə.θə/ и Emma /’em.ə/, рецимо, ту не спадају пошто у изговору на крају имају глас /ə/, који се у овом случају природно транскрибује као а. Међутим, као изузетак од наведеног правила, Прћић наводи да се ипак додаје ако постоји и облик имена који се редовно транскрибује се : Joanne је Џоана зато што постоји и Joanna, a Diane је Дајана зато што постоји и Diana. Овај сајт каже да је име Alina арапско, немачко, италијанско, пољско, румунско, али не и енглеско (свакако постоје Енглескињe које се зову Alina, али име им је дошло ко зна одакле), па мислим да ипак треба оставити без наставка.
  • Giella ми је било јако компликовано. Скуп слова је изузетно нетипичан, не само за енглески, па је врло тешко макар и претпоставити порекло. Пронашао сам да то значи „језик“ (као српски језик, не као орган у устима) на севернолапонском језику. Срећом, њихово читање врло је једноставно, и по томе би било Гијела. Међутим, то ми се једноставно није свидело, било ми је превише натегнуто да се неко зове Џо Језик, и то на севернолапонском језику. Онда сам још мало истраживао и пронашао сам да је Giella стара италијанска реч за Јевреја. Сложићеш се да је ово сасвим природан облик презимена. Комбинација Gie- ретка је у савременом италијанском, али Gi- испред вокала увек даје Ђ-, па сумњам да је овде другачије. Тако сам дошао до транскрипције Ђела, иако већ видим да ћеш имати безброј замерака. :)

Поздрав,

Bbasic 13:16, 29. октобар 2006. (CET)


Када си цитирао Прћића прескочио си претходну реченицу — „Таква презимена добила су енглески изговор и постала пуноправни чланови енглеског језика, те би их као такве требало адаптирати“. Покушавам да кажем да овде није реч о таквим презименима (која су добила енглески изговор) већ о презименима која задржавају свој изворни изговор. Види код Прћића да ли је Pacino, рецимо, Пачино или можда Пејсино. Ако Imbruglia тврди да је Имбрулија то ћемо свакако поштовати, али поштоваћемо и супротан смер — ако неки Енглез инсистира да се његово презиме изговара по изворном облику. Као што рекох у прошлој поруци, није ми познато да неко изговара презиме Battaglia другачије, па верујем да је исто с нашим аутором. Ако имаш податке да је у овом случају ипак другачије, у реду.

За Brunner-а си, изгледа, у праву. И даље ми је чудно да неко са BRUH- означава изговор БРА-: прво што то једноставно није логично; друго што у енглеском постоји реч bruh (означака животињску врсту Macaca nemestrina) и, природно, изговара се /’brü/ (Merriam-Webster’s Unabridged Dictionary). Ипак, претпостављам да човек с поменутог сајта зна како се зове, па иако то није баш најбоље записао, успели смо да дешифрујемо шта је хтео да каже. Значи, на крају је Бранер.

Gloeckner, као страно презиме, можда је заиста попримило енглески изговор, али можда и није — тај проблем постоји код свих страних презимена у енглеском језику (као што сам горе већ рекао). У овом случају сам имао утисак да је презиме остало по немачком изговору, а сад сам још сигурнији:

  • „My real name is Luke Gloeckner (pronounced Gleckner; it's German).“
  • Овде се за презиме исте особе (Енглеза, по свему судећи) наводе два алтернативна облика: Gloeckner и Gleckner (а с овим другим не би требало да буде проблема). Свакако је изговор у оба случаја исти.
  • Најзад, судећи по овоме, наша ауторка је „GLECK-ner“).

Прћићево правило о додавању наставка тумачим овако: ако постоји енглеско име у ком се појављује поменути наставак, додајемо га, у супротном не. Прошли пут сам навео сајт на ком видимо да Alina није енглеско име (свакако постоји у другим језицима, али мислим да на то не треба обраћати пажњу), а Aline јесте (док су, по истом сајту, и Diana и Diane и Joanna и Joanne све енглеска имена). Зато се опредељујем за облик без наставка.

Сигуран сам да аутора Giella-у све енглеске колеге зову са џ, зато што је њима спорни италијански глас проблематичан. Међутим, поново се враћам на то, ако носилац презимена инсистира да се његово презиме изговара као у језику из ког је потекло, онда његову вољу ми треба да уважимо и тако га транскрибујемо, без обзира на то што Енглези не могу тако да изговоре. Зашто мислим да је и овог пута остао задржан оригинални изговор? Нажалост, немам никакве референце, али имам једно становиште, које би интуитивно требало да је прилично оправдано. Имам утисак да презиме може бити поенглежено скоро искључиво ако је довољно често у енглеском језику. Другим речима (ако нисам био довољно јасан), страна презимена која су ретка у енглеском језику скоро увек задржавају изворни изговор. Нема се много расправљати о реткости презимена Giella, слободно можемо рећи да је изузетно ретко, и зато и даље верујем како се приликом транскрипције треба ослањати на италијаснки изговор.

Поздрав,

Bbasic 18:16, 29. октобар 2006. (CET)


Слажем се да је идеално кад имамо носиоца презимена или неки компетентан извор да нам каже како се презиме изговара. Међутим, шта ако то није доступно, а треба нам транскрипција? Онда не да не смемо бити арбитри, него баш морамо да арбитрирамо на основу разних показатеља, и на крају одаберемо оно што је вероватније — изворни изговор или пак енглески (што зависи од случаја до случаја).

За име Alina се очигледно не разумемо. Покушаћу овако:

Aline: French, English;

Diana: English, Spanish, Italian, Portuguese, German, Romanian, Russian, Lithuanian, Roman Mythology;

Diane: French, English.

И тако даље. Али, погледај сад:

Alina: Arabic, German, Italian, Polish, Romanian.

Дакле, нигде енглеског! Значи, не ради се о пореклу имена, већ о томе која имена су „стандардна“ у енглеском. Свакако можеш наћи покоју Енглескињу која се зове Alina, али то је егзотика — да је иоле уобичајено сигурно не би било пропуштено на поменутом сајту, поред оволико наведених језика.

Последње, није питање како Американци изговарају име Giella, већ како га изговара његов носилац, о ком овде причамо. Тврдиш да га он изговара са џ, и кажеш како мислиш да је тако због тога што му се предак Италијан доселио релативно давно. Ја размишљам другачије: тај предак свакако је изговарао име са ђ (тј. не са ђ него са италијанским гласом који се код нас тако транскрибује); дотични предак свакако је свом сину пренео правилан изговор, овај пренео свом сину, и тако је дошло до нашег аутора стрипа. Поенглезиваље неког страног презимена замишљам на следећи начин: када страно презиме постане често на енглеском говорном подручју, може се прочитати на сваком кораку, и ту је лако успут „загубити“ оригинални изговор и прећи на енглески. С друге стране, ако је презиме изразито ретко (као Giella), ту функционише описани принцип „с колена на колено“ без уплива других фактора, и практично једини начин да се изговор промени је да се неки у низу носилаца свесно одрекне оригиналног изговора (који свакако мора знати). Мислим да је, уопштено узевши, у оваквим ситуацијама знатно чешће чување традиције од свесног одрицања, и због тога верујем да дотични Американац изговара презиме с италијанским гласом (који стварно не постоји у енглеском, што ниједног момента нисам спорио). Значи, опет се нас двојица бавимо арбитражом (али немамо избора), а ја поступам с оним што сам горе рекао — опредељујем се за варијанту која ми изгледа вероватнија, с обзиром на све речено.

Поздрав,

Bbasic 21:10, 29. октобар 2006. (CET)


1. Колико знам, све се означава са /ʤ/, које се у енглеском изговара на један начин а у италијанском на други, при чему ми енглески глас преносимо као џ, а италијански као ђ. Мислим да од почетка обојица знамо о ком италијанском гласу причам и како се он транскрибује код нас, па је питање само хоћемо ли транскрибовати италијаснку или енглеску варијанту — не знам какве везе има запис тог гласа у IPA-систему.

2. Ово је занимљиво, чудим се што се ја нисам сетио сличног примера. Дакле, одселиш се ти у Америку и тамо се запослиш. Наравно, своје презиме ћеш писати Delich. Треба ли ја овде да те зовем Делич, иако си до пре месец дана био за мене Делић? Хајдемо корак даље, ожениш се неком Американком и у Америци ти се роди син. Хоће ли он бити „Делич, син Делића“ или ћемо и њему дати српско презиме? Ако су се у презимену Bogdanovich и осталима које си навео задржали српски корени, свакако бих транскрибовао као Богдановић (али имај у виду да Bogdanovich може бити и, рецимо, Рус Богданович). Имам ја конкретнији пример. Како би транскрибовао право презиме глумца Карла Малдена? Човек је рођен усред Чикага, откад зна за себе живео је и радио у Америци, и презиме му се пише Sekulovich. Очито испуњава све услове да би се, по теби, транскрибовао као Секулович. Ја мислим другачије, а тако мисли и Иван Клајн (мислим да је увек корисно чути и шта он има да каже) — у једном чланку он пише: „Што је најсмешније, ту улогу је тумачио Карл Малден, дакле Младен Секуловић, наш земљак“ (контекст је овде небитан).

3. и 4. Ако баш инсистираш, могу се потрудити да сазнам изговарају ли поменута господа своје презиме на италијански или амерички начин, од чега би зависила транскрипција, али мислим да је то непотребно губљење времеха, јер верујем да разумеш мој став па га можеш сам применити на које год презиме желиш. При томе је небитно како спорно презиме изговарају америчке комшије и колеге дотичног човека, битно је само изговара ли он то презиме на изворном језику или енглеском.

Даље кажеш да је за транскрипцију сличних презимена најбитније како из изговарају Енглези и Американци. Нисмо ли имали презиме Suchet, које бисмо, да је по енглеском, транскрибовали као Сушеј, а у старту смо се сложили да треба Суше? Ниси ли управо ти инсистирао на томе да презимена Achebe и Schlee не треба транскрибовати као Ачејбеј и Шлеј, јер си био уверен да се тако не изговарају у оригиналном језику (што се касније и потврдило)? Одакле сад овај став да ипак треба преносити све што Енглези и Американци „зачине“?

Жао ми је што си најавио да нећеш више дискутовати о овоме, и волео бих да се предомислиш. Није ми намера ни да истерујем своје по сваку цену, ни да се препуцавам пошто-пото (а још мање ово сматрам препуцавањем), само ми је стало до тога да, кад смо се већ прихватили овог незахвалног посла транкрипције, то одрадимо како ваља (макар се свело на цепање длаке на два дела и тражење дотичне у јајету — ја сам перфекциониста). Транскрипција је вероватно „најпипавија“ област правописа, и практично је немогуће да нам се мишљења стопроцентно поклапају, али све ово и пишемо баш због тога да бисмо разрешили недоумице и на крају одабрали ону варијанту чији аргументи претегну.

Поздрав,

Bbasic 19:10, 30. октобар 2006. (CET)


Ако бих писао том човеку и замолио га да ми каже како изговара своје презиме, питао бих га (речима) да ли први глас изговара као у енглеском или као у италијанском језику, на шта би могао недвосмислено да одговори. Карл Малден (Младен Секуловић) није рођен у Србији већ, као што рекох, у Чикагу. Ево и другог примера: да ли се глумица Мила презива Јововић или Јовович? Кад би се италијански глас који се испред e и i означава са c код нас транскрибовао као ћ (што је све чешћа, али ипак погрешна транскрипција италијанских имена), да ли би глумац Ал био Паћино (по италијанском, у том случају) или Пачино (по енглеском)? Зашто се, кад год се расправља о тој транскрипцији, наводи „италијански“ аргумент (знате, то је слово које се изговара негде између нашег ч и ћ, а ми га преносимо као ч, итд.) уместо да се једноставно каже да ћ у енглеском не постоји? Најбаналније, како се уопште дошло до погрешне транскрипције Паћино — колико знам, нема ниједне транскрипције с енглеског која меша ч и ћ, али су управо такве карактеристичне за италијански (и још неке језике, тренутно мање битне)?

Када си поменуо да би твој син у Америци био Делич, тек онда сам разумео колико нам се схватања суштински разликују у овом случају. Очито је потребно да одаберемо један од два приступа — ево, предлажем да то буде твој (ставићу Џела кад будем прегледао остатак имена, као и ранијепоменуто Бранер), али бих ипак волео да чујем твој коментар о овом што сам горе рекао.

Поздрав,

Bbasic 22:36, 31. октобар 2006. (CET)


Знам да Ђела/Џела и Бранер нису у истом кошу. Ипак, иако је први случај „отворен“, нека транскрипција тамо мора стајати, односно морамо да се определимо за твој или мој начин. Предложио сам да „усвојимо“ твој, чисто да имамо неки систем, макар док не дођемо до нових аргумената (а ако мислиш да би било паметније да „усвојимо“ мој — још боље). Ипак, написао бих још неколико ствари, да претресемо све аргументе којих се сетимо, а и да што детаљније видим шта мислиш о овом питању, како не бисмо опет потезали сличну дискусију кад наредно презиме дође на ред.

Носилац презимена Delich то презиме изговара на неки начин, нека буде Делић. Потпуно сам свестан да велики проценат Американаца то не би умео да изговори, али питање је зашто бисмо ми слушали шта они говоре — они нека се сналазе како могу (као што се и ми сналазимо за туђа презимена с гласовима којих нема у нашем језику), а ми треба да будемо срећни што можемо да послушамо сугестију носиоца. Врло ми је занимљива ова твоја реченица: „...јер његово уинсистирање може се односити само на онај део (мањи) светске популације који познаје глас ’ћ’“. Ја питам: кад се већ може односити на тај мањи део популације, и кад ми припадамо том мањем делу популације, зашто се то инсистирање не односи на нас, тј. зашто ми не бисмо послушали носиоца презимена када смо то у могућности (небитно што остатак света није)? Зашто би променом држављанства човек променио презиме?

Да још мало поменемо Пачина, не знам да ли си некад читао објашњења неког лингвисте зашто је он Пачино а не Паћино, али сви они се позивају на правило да се дотични италијански глас код нас преноси као ч, док скуп енглеских фонема уопште не помињу. На основу тога сам склон да поверујем како они мисле да би се глумац презивао Паћино да је оно правило другачије формулисано, без обзира на енглески. Због тога сам и поставио онај хипотетички пример. Мислиш ли да грешим кад ово мислим? Ово је можда и најбитније што имам да кажем у овој поруци (јер највише личи на препоруке ауторитета, које су нам потребне од самог почетка), па бих те замолио да у овом случају мало детаљније образложиш своје мишљење.

Него, да ли је право презиме боксера Маркеђани или Маркеџани? :) А да ли му је ново презиме Марчано или Марсијано мислим да, опет, једино он има право да одлучи.

Када помињеш Bogdanovich-а и остале, мораш обратити пажњу на то да они могу бити и, рецимо, Руси, у ком случају се презиме свакако транскрибује као Богданович. Нема везе, рецимо да мислиш на неке Србе који се тако презивају. У том случају, постоје (бар) два објашњења за транскрипцију са ч. Прво, можда они стварно изговарају своја презимена на амерички начин, а друго, можда је једноставно у питању укорењена грешка у транскрипцији, којих и без те тројице има колико хоћеш.

Не бих се још јављао у разговору о Џорџу Војновићу, бар не док се ми сасвим не испричамо, пошто немам да кажем ништа што већ тамо није поменуто.

Поздрав,

Bbasic 17:13, 1. новембар 2006. (CET)


То што у Прћићевом речнику нема слова ђ тумачим на следећи начин: мислим да је човек једноставно унео енглеска имена (било по постанку, било поенглежена), а остала изоставио. Сигуран сам да у Америци постоје неки Манчини, неки Штајн, неки Штајгер, и остали, а Прћић их не констатује. Изгледа чудно што нема презимена Jovovich, али кад боље размислимо, Јововиче нисмо често сретали у српском језику, а презиме Јововић се тешко уклапа у речник енглеских имена. Истина, при оваквој аргументацији Пачино је против мене, али чини ми се да гледиште није нереално. (Узгред, знаш ли случајно како је Прћић дошао до транскрипције Шродер, кад је у Британији ово презиме скоро искључиво /’ʃrɜː.dəʳ/?)

Она моја опаска односи се на људе који и кад промене државу инсистирају на томе да им се презиме изговара у изворном облику, презимена која подлегну утицају нисам доводио у питање.

Malden је, изгледа, врло занимљив пример. Клајн га транскрибује као Малден, Прћић као Молден. Да ли је можда Прћић превидео да овај глумац тражи да се његово презиме изговара са а (што није редак случај у Америци, мада не знам како је у конкретној ситуацији)? Или је можда Клајн направио грешку у транскрипцији? Читао сам Клајнову књигу Занимљива имена, у њој постоји море грешака у транскрипцији (чак и врло грубих, попут Оливије уместо Оливје за француско име, чувено Малком и Малколм...), али будући да је на корицама уредно потписан лектор (???), све грешке приписао сам њему (знам какве све брљотине квазилектори могу да направе својим „исправкама“). Је ли могуће да у ствари ипак Клајн мало „кубури“ с транскрипцијама? Клајна сматрам нашим највећим језичким ауторитетом, али у овом случају не знам шта рећи.

И за крај, чини ми се да је ово прилично баналнa ствар да бисмо јурили Прћића, али ако мислиш да ти није проблем допрети до њега — зашто не. Не верујем да би формулација питања била велик проблем: једноставно, да ли треба поштовати жељу људи који би у Америци да изговарају своје презиме као што се изговара у оригиналном језику, често с гласовима који у енглеском не постоје, а све то може с навођењем конкретног примера Giella или чак и без тога.

Поздрав,

Bbasic 01:41, 3. новембар 2006. (CET)

П. С. Кад помињеш да ће нешто довести до „транскрипционог хаоса“, зар заиста не мислиш да он већ постоји у изузетно великој мери? :)


Добро, пошто нема још много шта да се дода, нека онда буде тако — транскрибоваћемо име с енглеским фонемама, осим када имамо разлог да одступимо. С тим сам се сложио пре неколико порука, сад потврђујем, изменићу кад будем гледао преостале транскрипције. Ако некад дођемо до више информација и утврдимо да смо погрешили, исправићемо.

Да прокоментаришем и Birmingham, не чини ми се да се Клајн и Прћић битно размимоилазе. У Речнику језичких недоумица пише само да је Бирмингем често, али да би требало Бермингем. У Правопису, као што сигурно знаш, за а које се изговара као /ə/ нема општег правила (а чак се и посебно помиње да се у наставку -gham често преноси као е, и наводи пример Бирмингем!). Прћић је све то прецизирао тек касније, и сматрам да је боље што је колико-толико елиминисао постојећу произвољност, па макар некад ишавши и супротно од примера из Правописа. Мада, када је у питању а/е одлука, Прћић зна да се посвађа и сам са собом, а камоли с другим људима: презиме глумице и певачице Барбре (да не кажем Барбаре :)) Клајн наводи као Страјсенд, док Прћић у чланку Опростите, да ли сам то ја? (часопис Језик данас 1/1997) каже Страјсанд. То би било лепо да Прћић годину дана касније није у свом речнику написао Клајново Страјсенд, иако се по његовим правилима опет изводи Страјсанд (реч је о гласу /æ/).

На кратка питања, кратки и одговори:

1. Књига се зове Занимљива имена (не презимена), а не би требало да буде проблем наћи је по боље снабдевеним књижарама (овде можеш видети детаљније податке); с друге стране, можда не би било лоше напоменути да књига нема везе с транскрипцијом нити ичим сличним, већ је једноставно једна прича о разним именима.

2. Нисам пратио дискусију, хвала што си ми јавио. Не пратим редовно шта се овде дешава, па ако мислиш да би моје мишљење у некој дискусији било корисно, слободно ме обавести (јер је другачије вероватно нећу ни видети).

Поздрав,

Bbasic 15:13, 4. новембар 2006. (CET)

CARLO GIULIANI[уреди извор]

Пишем чланак о овоме активисти, али нисам сигуран како се чита његово име. Рече ми Милош да тебе питам Five points black star.png Un1v4C (разговор) Five points black star.png 01:32, 2. новембар 2006. (CET)

Правописна правила за стране марке[уреди извор]

Можеш ли негдје да окачиш главне црте или линкове за правописна правила писања страних марки и сл. Хвала, --Kaster 09:19, 2. новембар 2006. (CET)

Завршетак [уреди извор]

У складу с оном изреком „Ко о чему, баба о уштипцима“ :), усудићу се да кажем како је, по свему судећи, опет посреди тешко прилагођавање Енглеза страном завршетку . Примера ради, за презиме Скорсезе у кембричком речнику наводи се /-zi/ као и /-zeɪ/, а понегде се среће и изговор /-е/. Слично објашњење сам нашао на једном форуму, и мислим да је и више него лепо срочено: „The key is, IMO, that the English-speaking have a hard time grasping the concept of an ’e’ pronounced at the end of a word (or part of a word, or syllable) that is neither an ’ee’ nor a diphthong (’ay’).“ Значи, Енглези то представљају како они знају, а ми на свој начин.

Како бих ја поступио у општем случају? Био бих опрезан приликом таквих завршетака, и истражио бих порекло презимена (за то ти још једном препоручујем одличан сајт), и ако се у изворном језику презиме изговара са завршним /е/, преносимо код нас као е (а Енглези нека се довијају како хоће, што, уосталом, и раде). Бар по наведеним примерима, чини се да и Прћић сматра исто.

Него, нисмо се на крају договорили, па да и то утаначимо: шта ћемо с Мерфијем (Марфијем), Кербијем (Кирбијем) и осталима? Прћић прихвата одомаћене изговоре, али уз напомене за које у предговору каже да означавају оне укорењене облике за које сматра да их је могуће кориговати, и да стога треба инсистирати на исправној транскрипцији. Клајн чак, у Речнику језичких недоумица, уопште не прихвата одомаћеност транскрипције Марфи, већ тврди како је једино исправно Мерфи. Ја сматрам да свакако треба инсистирати на корекцији, јер само ако неко инсистира на исправљању грешака постоји шанса да се оне отклоне (истина не превише велика, али у сваком случају већа него што би била дизањем руку од свега). Штавише, у питању је не превише посећен чланак, па не би било оних који би одмах осули дрвље и камење. Шта ти мислиш?

Поздрав,

Bbasic 00:24, 6. новембар 2006. (CET)


Тај глас на крају речи врло је чудан за енглески систем, и зато се они, када бележе изговор, сналазе како могу помоћу оног што имају у свом језику. Неки одлуче да то „прогласе“ за /i/, други пак за /eɪ/, при чему главни мото изгледа јесте „радити офрље“. С друге стране, мислим како нема разлога да то нама задаје главобоље, јер како год Енглези поступили — ми ћемо употребити слово е (а што се тиче произвољности, ако ми на то нисмо навикли, ко јесте? — да почнем од гласа /æ/ па надаље). Не мислим да се то много коси с правилом „изговор-транскрипција“: то је једноставно енглески начин (заправо, два начина) за изговор тог гласа, а ми приликом транскрипције користимо свој начин.

Што се тиче другог питања, сигуран сам да овдашњу атмосферу познајеш далеко боље од мене, па ћу те послушати (макар док не стекнем какав-такав ауторитет). Хвала на савету.

Можеш ми писати на bbasic@ptt.yu.

Поздрав,

Bbasic 15:26, 6. новембар 2006. (CET)