Разим
| Разим | |
|---|---|
 Остаци тврђаве Аргамум на обали језера | |
 | |
| Локација | Добруџа |
| Координате | 44° 53′ С; 28° 58′ И / 44.88° С; 28.97° И |
| Тип | лиман |
| Земље басена |  Румунија |
| Површина | 415 km2 |
| Над. висина | 0 m |
  Разим | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Разим или Разелм је слатководо језеро, лиман на обали Црног мора. Представља највећу слатководну површину у Румунији и налази се у округу Тулча.
Део је комплекса међусобно повезаних језера под називом Разим-Синое.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
У античком периоду лиман је био познат као Халмирис (Halmyris), а у средњем веку као Јанчина. Разим је пре био директно повезан са Црним морем преко пролаза Перитеаска на северу и пролаза Портица на југу, али је 1980-их година Разим изолован од мора прављењем насипа. Преко канала Дунавац, Дранов, Мустака и Липовени прима дунавску воду из његовог крака Свети Ђорђе што је довело до тога да након формирања насипа Разим постане слатководно језеро.[1] На северном делу језера налази се острво Попина које је заштићено као резерват природе.[2]
Језеро је ипак и даље повезано са Црним морем, али индиректно. Разим је део групе приобалних језера Разим-Синое коју чине међусобно повезана језера. Једно од језера, Синое, је повезано са Црним морем преко два пролаза, Перибоина и Едигиол. Ова два пролаза ка мору одржавају рибљу разноврсност читавог језерског комплекса. Језеро Разим је повезано са језером Синое преко два канала (канал 3 и канал 5) који обезбеђују благо бочату воду за Разим.[1]
Општи водни биланс показује да језеро добија 90% воде из канала (Дранов, Дунавац и Липовени), 9% преко падавина и 1% из малих река, а начини на које се вода губи представљају евапотранспирација (15%) и наводњавање и отицање (85%).[1]
Живи свет[уреди | уреди извор]
Поред трске типичне за делту Дунава језера делте, у које се сврстава и Разим, имају разноврсну али и ретку вегетацију у којој се издвајају бели и жути локвањ, водени орашак, пливајући мресњак, тестерица и друге. Приближно 78% врста биљака делте Дунава су углавном специфична за влажна подручја и ту се истиче рогоз, патуљаста врба, шаш и трска. Обале језера, у различитим деловима, улепшавају различите врсте врба.[2]
Станиште је за око 300 врста птица, од којих су 130 врста птице селице. Међу најзначајнијим врстама издваја се чапља, лабуд, патка, гуска, пеликан, али и ређе врсте као што су гуска црвеновољка и мали вранац.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Ecological status of fish fauna from Razim Lake and the adjacent area, the Danube Delta Biosphere Reserve, Romania”. aiep.pensoft.net (на језику: енглески). Приступљено 18. 03. 2023.
- ^ а б в Ionescu, Sofia (10. 01. 2022). „Limanul Razim sau Razelm, cel mai mare lac din România”. libertatea.ro (на језику: румунски). Libertatea. Приступљено 18. 03. 2023.
